Закон о извршењу кривичних санкција

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 85/2005 и 72/2009 (погледај и чл. 122).

ДЕО ПРВИ

ОПШТИ ДЕО

ГЛАВА ПРВА

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1.

Овим законом уређује се, ако посебним законом није друкчије уређено, поступак извршења кривичних санкција према пунолетним лицима, права и обавезе лица према којима се извршавају санкције, организација Управе за извршење кривичних санкција, надзор над њеним радом, извршење санкција изречених за привредне преступе и прекршаје, одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом и привредним преступом и примена мере притвора.

Ако је законом о потврђивању међународног уговора уређено неко питање из става 1. овог члана, примењиваће се одредбе тог закона.
+ Види:
чл. 1. Закона - 72/2009-17.

Сврха извршења санкција

Члан 2.

Сврха примене кривичних санкција јесте сузбијање дела којима се повређују или угрожавају човек и друге основне друштвене вредности. Ова сврха се остварује путем извршења правноснажних и извршних судских одлука.
+ Види:
чл. 2. Закона - 72/2009-17.

Примена овог закона на извршење одлука страних судова

Члан 3.

Одредбе овог закона примењују се и приликом извршења кривичних санкција које изрекну страни судови, кад је то одређено посебним законом и међународним уговором.
+ Види:
чл. 3. Закона - 72/2009-17.

Приступање извршењу санкције

Члан 4.

Извршењу санкције приступа се кад одлука којом је санкција изречена постане правноснажна и кад за извршење санкције нема законских сметњи.

Изузетно, кад је то законом посебно одређено, са извршењем санкције може се отпочети и пре него што је постала правноснажна одлука којом је она изречена.

Одлагање и прекид извршења санкције

Члан 5.

Извршење санкције може се одложити и прекинути под условима одређеним овим законом.

Основне одредбе о положају лица према коме се извршава санкција

Члан 6.

Санкција се извршава на начин којим се јамчи поштовање достојанства лица према коме се она извршава.

Забрањени су и кажњиви поступци којима се лице према коме се извршава санкција подвргава било каквом облику мучења, злостављања, понижавања или експериментисања.

Кажњива је принуда према лицу према коме се извршава санкција ако је несразмерна потребама њеног извршења.

Члан 7.

Лице према коме се извршава санкција не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја или другог личног својства.

Члан 8.

Лице према коме се извршава санкција има право на заштиту основних права прописаних Уставом, потврђеним међународним уговорима, општеприхваћеним правилима међународног права и овим законом.

Лице према коме се извршава санкција може бити ограничено у основним правима само у мери неопходној за извршење санкције и у поступку прописаном овим законом.
+ Види:
чл. 4. Закона - 72/2009-17.

Члан 9.

Против појединачних аката којима се решава о правима и обавезама лица према коме се извршава санкција дозвољена је судска заштита, у складу са овим законом.

За поднеске, службене радње и решења у вези са применом одредаба овог закона не плаћа се такса, ако законом није друкчије одређено.

Вођење евиденција

Члан 10.

О лицима према којима се извршавају санкције и притвор воде се одговарајуће евиденције.

Ближе прописе о евиденцијама доноси министар надлежан за правосуђе.

Средства за извршење санкција

Члан 11.

Средства за извршење санкција обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Лице према коме се извршава санкција не плаћа трошкове извршења, осим ако законом није друкчије одређено.

ГЛАВА ДРУГА

УПРАВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

+ Види:
чл. 5. Закона - 72/2009-17.

I. ДЕЛАТНОСТ УПРАВЕ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

+ Види:
чл. 5. Закона - 72/2009-17.

Члан 12.

Управа за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа) организује, спроводи и надзире извршење казне затвора, малолетничког затвора, казне рада у јавном интересу, условне осуде са заштитним надзором, мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана и обавезног лечења алкохоличара, као и васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом (у даљем тексту: кривичне санкције).

Управа је орган управе у саставу Министарства правде Републике Србије.

Управа води јединствене евиденције о лицима према којима се извршавају кривичне санкције.

Управа предузима мере у циљу сталног стручног образовања и усавршавања запослених. Стручно оспособљавање и обука обављају се у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Центар).

Управа остварује сарадњу са одговарајућим установама, удружењима и организацијама које се баве проблемима извршења кривичних санкција.

Унутрашње уређење, организацију и делокруг организационих јединица у саставу Управе, прописује Влада уредбом.
+ Види:
чл. 5. Закона - 72/2009-17.

+ Правна мишљења

II. УРЕЂЕЊЕ УПРАВЕ

1. Заводи

Врсте завода

Члан 13.

У Управи постоје следеће врсте завода:

1) казнено-поправни завод и окружни затвор - за извршење казне затвора;

2) казнено-поправни завод за жене - за извршење казне затвора и малолетничког затвора изречене женама;

3) казнено-поправни завод за малолетнике - за извршење казне малолетничког затвора;

4) Специјална затворска болница - за лечење осуђених и притворених лица, за извршење мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана;

5) васпитно-поправни дом - за извршење васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом;
+ Види:
чл. 6. Закона - 72/2009-17.

+ Правна мишљења

Типови завода

Члан 14.

Према степену обезбеђења и начину поступања са осуђенима, заводи могу бити отвореног, полуотвореног, затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем.

У заводима отвореног типа не постоје препреке за бекство.

У заводима полуотвореног типа служба за обезбеђење представља основну препреку за бекство.

У заводима затвореног типа, поред службе за обезбеђење постоје и друге препреке за спречавање бекства.

У заводима затвореног типа са посебним обезбеђењем постоје посебне препреке за спречавање бекства и посебна пажња се посвећује поступању са осуђенима.

Члан 15.

Казнено-поправни завод за жене, окружни затвор и васпитно-поправни дом су полуотвореног типа.

Специјална затворска болница и казнено-поправни завод за малолетнике су затвореног типа.

Само казнено-поправни завод може бити завод затвореног типа са посебним обезбеђењем.

Одељења у заводима

Члан 16.

У заводима могу постојати отворена, полуотворена и затворена одељења.

Оснивање завода

Члан 17.

Завод и Центар оснивају се актом Владе.

Актом о оснивању завода одређује се врста, тип и седиште завода, односно делатност и седиште Центра.
+ Види:
чл. 7. Закона - 72/2009-17.

2. Службе у заводима

Врсте служби

Члан 18.

У заводима могу постојати следеће службе:

1) служба за третман;

2) служба за обезбеђење;

3) служба за обуку и упошљавање;

4) служба за здравствену заштиту;

5) служба за опште послове.

За два или више завода могу се образовати заједничке службе.

Служба за обезбеђење је јединствена формација Управе.

Завод мора располагати посебном просторијом за издвајање оболелих осуђених.

Завод за жене мора располагати посебном опремом за лечење трудница, породиља и болести жена.
+ Види:
чл. 8. Закона - 72/2009-17.

Служба за третман

+ Види:
чл. 9. Закона - 72/2009-17.

Члан 19.

Служба за третман примењује методе и поступке којима се на осуђене утиче да убудуће не чине кривична дела.

Служба за третман утврђује програм поступања према осуђеном и усклађује рад осталих служби и других учесника на њиховом спровођењу.
+ Види:
чл. 9. Закона - 72/2009-17.

Служба за обезбеђење

Члан 20.

Служба за обезбеђење стара се о сигурности људи и имовине у заводу, спроводи осуђена и притворена лица, учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном и обавља друге послове одређене законом.

Служба за обезбеђење спроводи осуђена и притворена лица у службеним возилима која су опремљена уређајима за давање посебних светлосних и звучних сигнала, прописаном вентилацијом и осветљењем.
+ Види:
чл. 10. Закона - 72/2009-17.

Члан 21.

Служба за обезбеђење је наоружана и униформисана.

Припадници службе за обезбеђење могу по наређењу директора Управе или управника завода вршити дужност у цивилном оделу.

Припадници службе за обезбеђење, запослени у организационој једници Управе надлежној за надзор, безбедност, као и начелници и заменици начелника одељења у седишту Управе, управници завода и његови заменици имају службену легитимацију, чију садржину и изглед прописује министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 11. Закона - 72/2009-17.

Служба за обуку и упошљавање

Члан 22.

Служба за обуку и упошљавање обучава осуђене за рад, организује њихов рад и обавља друге послове одређене законом, сагласно програму поступања према осуђеном.

Осуђени се обучавају и раде у заводима или изван завода.

Рад Службе за обуку и упошљавање се обавља у оквиру законом дозвољених делатности и у складу са општим прописима за сваку поједину делатност.

На предлог управника завода, директор Управе даје сагласност за обављање делатности.

Производи и услуге из рада Службе за обуку и упошљавање могу се користити за функционисање Управе, сопствене потребе завода и за потребе других завода.

Завод може да продаје на тржишту производе и услуге настале у току обуке и рада осуђених.

Приход од продаје производа и услуга из обуке и рада осуђених користи завод, на основу финансијског плана завода донетог уз сагласност директора Управе. Приходи се користе за покриће издатака насталих радом осуђених, накнаде за рад и награде за рад осуђених, технолошко унапређење рада и побољшање услова живота и рада осуђених.

Постизање прихода од обуке и рада осуђених не сме штетити остварењу сврхе обуке и упошљавања.

Ближи пропис о организацији рада Службе за обуку и упошљавање доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 12. Закона - 72/2009-17.

Служба за здравствену заштиту

Члан 23.

Служба за здравствену заштиту врши здравствену превенцију, лечи осуђена и притворена лица, надзире хигијену и квалитет хране и воде и учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном.

Служба за здравствену заштиту има најмање једног лекара и једног медицинског техничара, а мора омогућити услуге и једног лекара психијатра.

Кад је болничко лечење организовано у заводу, завод мора имати лекара и болничко особље са прописаном стручном спремом и располагати одговарајућим болничким просторијама и бити снабдевен медицинским материјалом, прибором, уређајима и лековима.

Здравственом раднику који прегледа и лечи осуђеног гарантује се и обезбеђује пуна професионална независност, сагласно закону и етичком кодексу.
+ Види:
чл. 13. Закона - 72/2009-17.

Служба за опште послове

Члан 24.

Служба за опште послове обавља правне, административне, рачуноводствене, финансијске, евиденцијске и друге послове од општег значаја за завод и пружа правну помоћ осуђеним и притвореним лицима.

3. Акт о кућном реду завода

Члан 25.

Начин живота и рада осуђених ближе се уређује актом о кућном реду завода.

Акт о кућном реду завода доноси министар надлежан за правосуђе.

4. Руковођење у Управи

Директор Управе

Члан 26.

Управом руководи директор Управе.

Директора Управе, на образложен предлог министра надлежног за правосуђе, поставља Влада Републике Србије, на пет година.

Директор Управе представља Управу и одговоран је за законито и правилно извршење кривичних санкција у Републици Србији.

За директора Управе може бити постављено лице које има високу школску спрему и најмање девет година радног искуства после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године.
+ Види:
чл. 14. Закона - 72/2009-17.

Управник завода

Члан 27.

Заводом руководи управник завода.

Управника завода, на образложен предлог директора Управе распоређује министар надлежан за правосуђе.

Управник завода заступа завод и одговоран је за законит и правилан рад у заводу.

Управник завода може имати заменика кога, на образложен предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за правосуђе.

За управника завода и заменика управника може бити распоређено лице које има седам година радног искуства на пословима извршења санкција, у правосуђу, адвокатури, војсци или полицији, после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године.
+ Види:
чл. 15. Закона - 72/2009-17.

Начелник службе

Члан 28.

Службом у заводу руководи начелник службе.

Начелника службе, на образложен предлог управника завода, распоређује директор Управе.

За начелника службе може бити распоређено лице које је стекло високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године и које има пет година радног искуства на истим или одговарајућим пословима.
+ Види:
чл. 16. Закона - 72/2009-17.

III. ЈАВНОСТ РАДА УПРАВЕ

Члан 29.

Рад Управе је јаван.

Министар надлежан за правосуђе и директор Управе, непосредно или преко лица које овласте, обавештавају јавност о извршењу санкција, под условом да се тиме не повређује службена тајна, озбиљно не угрожава безбедност или одржавање реда у заводу у коме се извршава санкција.

Ближе прописе о службеној тајни и начину њеног чувања доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 17. Закона - 72/2009-17.

Члан 30.

Појединачне и групне посете заводу може да одобри директор Управе.

Посебно ће се водити рачуна да се омогући посета представника домаћих и страних институција и удружења која се баве заштитом људских права, представника средстава јавног информисања, научних радника који се баве проучавањем криминалитета, као и студената одговарајућих факултета.

Директор Управе може лицима која посећују завод одобрити разговор са осуђеним лицима или одређеним осуђеним лицем, уз присуство или без присуства овлашћеног службеног лица.

ДЕО ДРУГИ

ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

ГЛАВА ТРЕЋА

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 31.

Сврха извршења казне затвора је да осуђени током издржавања казне, применом система савремених васпитних мера, усвоји друштвено прихватљиве вредности у циљу лакшег укључивања у услове живота након издржавања казне како убудуће не би чинио кривична дела.
+ Види:
чл. 18. Закона - 72/2009-17.

Члан 32.

Са осуђеним се поступа на начин који у највећој мери одговара његовој личности и остваривању програма поступања.

Ради остваривања програма поступања врши се разврставање осуђених лица.
+ Види:
чл. 19. Закона - 72/2009-17.

Члан 33.

Осуђено лице не може у оквиру службе завода обављати дужност која садржи дисциплинска овлашћења.
+ Види:
чл. 20. Закона - 72/2009-17.

Члан 34.

Осуђени издржавају казну по правилу заједно.

Кад то захтева програм поступања, здравствено стање осуђеног или кад је то предвиђено овим законом, може се одредити да осуђени издржава казну одвојено од осталих осуђених.

Осуђена мушка и женска лица издржавају казну одвојено.
+ Види:
чл. 21. Закона - 72/2009-17.

Члан 35.

Ради подстицања личних напора за укључивање у живот ван завода, осуђеном, за кога се основано може очекивати да ће се убудуће понашати сагласно закону, омогућава се условни отпуст.

Члан 36.

Лицу отпуштеном са издржавања казне пружа се неопходна помоћ ради његовог лакшег укључивања у живот ван завода.

II. УПУЋИВАЊЕ И РАСПОРЕЂИВАЊЕ ОСУЂЕНИХ У ЗАВОДЕ

Упућивање осуђених у заводе и начин извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује

+ Види:
чл. 22. Закона - 72/2009-17.

Члан 37.

Осуђени се упућује на издржавање казне затвора сагласно распоредном акту министра надлежног за правосуђе.

Изузетно, на молбу осуђеног, директор Управе може из оправданих разлога одступити од распоредног акта и променити место извршења казне.

Против решења директора Управе из става 2. овог члана, дозвољена је жалба министру надлежном за правосуђе, у року од три дана од дана пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Када суд донесе одлуку којом се одређује да се казна затвора изврши у складу са чланом 45. став 5. Кривичног законика, одлука се доставља надлежној организационој јединици Управе.

Осуђени коме је одређено извршење казне затвора на начин прописан ставом 4. овог члана, не сме напуштати просторије у којима станује.

Изузетно од става 5. овог члана, осуђени може напустити просторије у којима станује у следећим случајевима:

1) пружање хитне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства;

2) ради редовног одласка на посао, уколико кривично дело за које је осуђен није у вези са радом;

3) због одласка на полагање испита;

4) тешке и акутне болести, због одласка на редовне здравствене прегледе;

5) због свог венчања или смрти блиског лица;

6) због сезонских пољопривредних радова, уколико се осуђени бави пољопривредом као сталном делатношћу.

Одлуку о напуштању просторија у којима осуђени станује, у случајевима из става 6. овог члана, доноси руководилац надлежне организационе јединице Управе.

У случају да осуђени самовољно напусти просторије у којима станује у трајању од најмање 12 часова, или два пута у трајању од најмање по шест часова, надлежна организациона јединица Управе о томе, без одлагања, обавештава суд.

Према осуђеном коме је одређено извршење казне затвора на начин прописан ставом 4. овог члана, могу се применити мере електронског надзора, које спроводи надлежна организациона јединица Управе, у сарадњи са полицијом.

Начин извршења казне затвора прописан ставом 4. овог члана, ближе се уређује актом који доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 22. Закона - 72/2009-17.

+ Судска пракса

Распоређивање осуђених у заводе

Члан 38.

Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, распоређује се, по правилу, у окружни затвор.

Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање прелази једну годину по правилу се распоређује у казнено-поправни завод.

Осуђена жена се распоређује у казнено-поправни завод за жене.

Члан 39.

Осуђени који је учинио кривично дело из нехата и лице које је први пут осуђено на казну затвора до једне или, изузетно, до три године, распоређује се у завод отвореног или полуотвореног типа.

Остали осуђени распоређују се у казнено-поправне заводе затвореног типа.

Накнадно распоређивање у заводе

Члан 40.

Директор Управе може накнадно распоредити осуђеног у други завод, уколико се приликом испитивања личности осуђеног утврди да би се програм поступања успешније реализовао у другом заводу.

Против решења директора Управе из става 1. овог члана дозвољена је жалба министру надлежном за правосуђе у року од три дана од дана пријема решења. Жалба на решење о накнадном распоређивању не одлаже извршење решења.
+ Види:
чл. 23. Закона - 72/2009-17.

+ Судска пракса

III. ПОСТУПАК УПУЋИВАЊА НА ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

Радње које претходе упућивању осуђеног у завод

Члан 41.

Ако суд који је донео првостепену одлуку није надлежан за упућивање осуђеног на издржавање казне затвора, дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, достави надлежном суду за упућивање на извршење казне у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Надлежни суд је дужан да у року од три дана од пријема одлуке приступи упућивању осуђеног на издржавање казне.

У поступку упућивања осуђеног на издржавање казне затвора суд сарађује са Управом. При одређивању дана јављања осуђеног ради издржавања казне затвора, суд је дужан да затражи извештај Управе о броју расположивих места у заводима и да води рачуна о приоритету извршења, с обзиром на природу кривичног дела, изречену казну и рок застарелости извршења казне.

Ближи пропис о поступку упућивања лица лишених слободе доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 24. Закона - 72/2009-17.

Надлежност за упућивање на издржавање казне

Члан 42.

За упућивање осуђеног на издржавање казне затвора надлежан је општински суд према пребивалишту, односно боравишту осуђеног у време када је одлука којом је казна изречена постала правноснажна.

Исти суд задржава надлежност и ако се пребивалиште или боравиште осуђеног доцније измене.
+ Види:
чл. 119. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 43.

Кад су пребивалиште и боравиште осуђеног непознати, за упућивање осуђеног на издржавање казне затвора је надлежан општински суд који је донео првостепену одлуку, а ако је ту одлуку донео окружни суд, за упућивање је надлежан општински суд у месту седишта тог окружног суда.

Осуђеног који је у притвору на издржавање казне затвора упућује општински суд на чијем подручју је седиште завода у коме је осуђени притворен.
+ Види:
чл. 25. и 122. Закона - 72/2009-17.

Налог за издржавање казне

Члан 44.

Надлежни суд писмено налаже осуђеном да се одређеног дана јави на издржавање казне затвора.

Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам ни дужи од петнаест дана.

Надлежни суд обавештава завод о датуму када осуђени треба да се јави и уз обавештење доставља извршну одлуку с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка.

Почетак извршења казне

Члан 45.

Завод обавештава надлежни суд да ли се осуђени јавио на издржавање казне затвора.

Почетак извршења казне рачуна се од дана када се осуђени јавио у завод на издржавање казне.

Члан 46.

Ако се осуђени који је уредно позван ради извршења казне затвора не јави у завод, суд наређује његово довођење, а ако се осуђени крије или је у бекству, суд наређује издавање потернице.

Тада се почетак извршења казне затвора рачуна од дана када је осуђени лишен слободе.

Трошкови превоза

Члан 47.

Завод надокнађује осуђеном трошкове превоза јавним саобраћајем од пребивалишта, односно боравишта до седишта завода.

Трошкове довођења у завод сноси осуђени.

IV. ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Одлагање извршења казне затвора на молбу осуђеног

Разлози и трајање одлагања извршења казне затвора

Члан 48.

Извршење казне затвора може се одложити:

1) ако је осуђени оболео од тешке акутне болести - док болест траје или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;

2) ако је осуђена жена навршила шести месец трудноће или има дете млађе од једне године - најдуже до навршене треће године живота детета;

3) због смрти или тешке болести брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља осуђеног - најдуже три месеца од дана одлагања;

4) ако је супруга осуђеног на три месеца пред порођајем или је од њеног порођаја протекло мање од шест месеци, а нема других чланова домаћинства који би јој помогли - најдуже шест месеци од дана одлагања;

5) ако су заједно са осуђеним на издржавање казне позвани његов брачни друг или други члан заједничког домаћинства или је неко од њих већ у затвору - најдуже шест месеци од дана одлагања;

6) ако је осуђеном одлагање потребно због неодложних пољских или сезонских радова или радова изазваних каквим удесом, а у породици осуђеног нема потребне радне снаге - најдуже три месеца од дана одлагања;

7) ако је осуђени обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета - најдуже три месеца од дана одлагања;

8) ако је осуђеном одлагање потребно због завршетка школовања - најдуже шест месеци од дана одлагања;

9) ако је осуђеном одлагање потребно за полагање већ пријављеног испита - најдуже два месеца од дана одлагања.

Даном одлагања извршења казне затвора сматра се дан када је донето решење о одлагању.
+ Види:
чл. 26. Закона - 72/2009-17.

+ Судска пракса

Поступак одлагања извршења казне затвора

Члан 49.

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси осуђени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који потврђују наведене разлоге и назначава време за које се одлагање тражи.

Члан 50.

Молба за одлагање издржавања казне затвора подноси се у року од три дана од пријема налога за издржавање казне.

Ако је тешка акутна болест осуђеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када осуђени треба да се јави на издржавање казне.
+ Види:
чл. 120. Закона - 72/2009-17.

Члан 51.

Молба за одлагање извршења казне затвора подноси се председнику надлежног општинског суда.

Кад уз молбу нису приложени докази, председник општинског суда налаже осуђеном да их достави у року од осам дана и упозорава га да ће се у супротном молба одбацити.
+ Види:
чл. 119. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 52.

Председник општинског суда је дужан да поводом молбе за одлагање извршења казне затвора донесе решење у року од три дана од пријема молбе.

Неблаговремену молбу, молбу коју поднесе неовлашћено лице и молбу уз коју нису благовремено приложени докази, председник општинског суда одбацује.
+ Види:
чл. 119. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 53.

Осуђени може против првостепеног решења изјавити жалбу председнику надлежног окружног суда.

Жалба се подноси у року од три дана од пријема решења.

Председник окружног суда је дужан да о жалби одлучи у року од три дана од њеног пријема.
+ Види:
чл. 27. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 54.

Молба за одлагање извршења казне затвора задржава извршење казне до правноснажности решења о молби.

Председник надлежног општинског суда, који приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне.
+ Види:
чл. 119. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 55.

Осуђени коме је извршење казне затвора одложено због тешке акутне болести дужан је да једном у три месеца, а на захтев надлежног суда и чешће, суду подноси извештај установе у којој се лечи о свом здравственом стању.

Опозив и обустава одлагања извршења казне затвора

Члан 56.

Председник надлежног општинског суда опозива одлагање извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или осуђени одлагање користи противно одобреној сврси.

Ако је одобрено одлагање извршења казне трудници, а дете се роди мртво, одлагање се обуставља кад истекне шест месеци од порођаја, а ако је дете умрло после порођаја одлагање се обуставља кад истекне шест месеци од смрти детета.

Ако је одлагање извршења казне одобрено мајци детета млађег од једне године а дете умре, одлагање се обуставља кад истекне шест месеци од смрти детета.
+ Види:
чл. 119. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 57.

Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора осуђени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање.

Жалба одлаже извршење решења.

2. Одлагање извршења казне затвора поводом ванредних правних средстава

Члан 58.

Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може одложити извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка.

Суд који одлучује о захтеву за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде може, зависно од садржине захтева, одложити извршење казне затвора.

Члан 59.

Одлагање извршења казне затвора увек се дозвољава на захтев надлежног јавног тужиоца до доношења одлуке о употребљеном правном средству.

Одлука о одлагању извршења казне престаје да важи ако јавни тужилац правно средство не употреби у року од тридесет дана од пријема одлуке о одлагању.

V. ПРИЈЕМ И РАЗВРСТАВАЊЕ ОСУЂЕНОГ У ЗАВОДУ

Пријем осуђеног

Члан 60.

Приликом ступања у завод најпре се утврђује идентитет осуђеног, обавља лекарски преглед и отвара здравствени картон.

Осуђени се приликом ступања у завод упознаје с правима и обавезама које има за време издржавања казне.

Текст овог закона и акт о кућном реду завода доступни су осуђеном све време издржавања казне, на језику који је у употреби, према Закону о службеној употреби језика и писма.

Осуђени који је неписмен, не може да чита или је глувонем, или не познаје језик, о правима и обавезама биће упознат усмено или уз помоћ тумача.

Члан 61.

Завод је дужан да омогући осуђеном да се одмах по пријему јави породици или лицу које осуђени одреди.

Ако осуђени има малолетну децу или лице о коме се искључиво стара, завод о томе извештава надлежни орган старатељства.

Члан 62.

Личне ствари осуђеног, које према акту о кућном реду завода осуђени не сме поседовати, стављају се на полог или се предају, односно достављају лицу које он одреди, о чему се издаје потврда. Кварљиве ствари се уништавају, о чему се саставља записник чији примерак се уручује осуђеном.

Актом о кућном реду завода уређује се које ствари осуђени може задржати.

Разврставање осуђеног

Члан 63.

Након ступања у завод, осуђени се упућује у пријемно одељење.

У пријемном одељењу осуђени се може задржати најдуже тридесет дана.

У пријемном одељењу се упознаје личност осуђеног ради утврђивања програма поступања и његовог разврставања.

Разврставање осуђеног врши се на основу врсте кривичног дела, висине изречене казне, облика кривице, односа осуђеног према кривичном делу, раније осуђиваности и других критеријума утврђених правилником о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених.

Током извршења казне затвора могуће је накнадно разврставање осуђеног, зависно од потреба остваривања сврхе извршења казне и измена програма поступања.

Одлуку о програму поступања, разврставању и накнадном разврставању доноси управник завода на образложен предлог стручног тима, који се заснива на оцени испуњености услова прописаних правилником о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених. Стручни тим састављен је од представника служби завода.

Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 28. Закона - 72/2009-17.

Члан 64.

Труднице, породиље и мајке које негују децу смештају се одвојено од осталих осуђених жена.

VI. ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНОГ

1. Права осуђеног

Право на човечно поступање

Члан 65.

Свако мора поштовати достојанство осуђеног.

Нико не сме угрозити телесно и душевно здравље осуђеног.

Смештај

Члан 66.

Осуђени има право на смештај који одговара савременим хигијенским условима и месним климатским приликама.

Разврставање осуђеног у просторије за заједнички боравак и спаваонице спровешће се уз брижљиву оцену свих околности и података евидентираних у пријемном одељењу, посебно имајући у виду узраст, личне особине и склоности, као и друга својства од којих зависи позитиван међусобни утицај и одсуство опасности од међусобног физичког и психичког угрожавања.

Осуђени са посебним потребама има право на смештај примерен врсти и степену његових посебних потреба.

Просторије у којима осуђени живе и раде

Члан 67.

Просторије у којима осуђени живе и раде морају бити чисте, суве, проветрене, загрејане и довољно осветљене, како природним, тако и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Спаваоница мора бити толико пространа да на сваког осуђеног дође најмање осам кубних метара и четири квадратна метра простора.

Просторије морају имати примерене санитарне уређаје и средства за личну хигијену.

Сваки осуђени има право на засебан лежај.
+ Види:
чл. 29. Закона - 72/2009-17.

Слободно време осуђеног

Члан 68.

Осуђени има право да изван затворених просторија, у слободно време, проведе најмање два часа дневно.

Осуђени, коме године и телесне способности то дозвољавају, има право у слободно време на организовану физичку активност, укључујући и право да заједно са другим осуђеницима користи спортске терене, уређаје и опрему.

Хигијена у заводу

+ Види:
чл. 30. Закона - 72/2009-17.

Члан 69.

Осуђени морају одржавати личну хигијену и хигијену одеће и просторија у којима бораве.

Завод је дужан да обезбеди прибор и средства за одржавање хигијене.

У заводима се редовно контролишу хигијена осуђених и просторија у којима бораве.
+ Види:
чл. 30. Закона - 72/2009-17.

Исхрана

Члан 70.

Осуђени има право на исхрану подобну да одржи његово добро здравље и снагу, на три оброка дневно чија укупна вредност не сме бити мања од 12.500 џула.

Осуђени који ради на тежим пословима, болесник, трудница и породиља има право на исхрану коју им одреди лекар.

Осуђеном се обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима завода.

Лекар или друго стручно лице проверава, пре деобе оброка, квалитет исхране и налаз уноси у одговарајућу књигу.

Члан 71.

Осуђеном у свако доба мора бити доступна вода за пиће.

Здравствена исправност хране и воде у заводима редовно се надзиру.

Ближи пропис о исхрани осуђених доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 31. Закона - 72/2009-17.

Одећа, рубље и обућа

Члан 72.

Осуђени има право на бесплатно рубље, одећу и обућу који су прилагођени месним климатским приликама.

Кад то захтева посао који обавља, осуђени има право на посебну радну одећу, обућу и опрему.

Ближи пропис о одећи, обући, рубљу и постељини доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 32. Закона - 72/2009-17.

Члан 73.

Одећа осуђеног не сме деловати омаловажавајуће ни понижавајуће.

У заводу отвореног и полуотвореног типа и отвореном и полуотвореном одељењу завода затвореног типа осуђени има право да носи сопствену одећу и обућу.
+ Види:
чл. 33. Закона - 72/2009-17.

Поднесци

Члан 74.

Осуђени има право да надлежним органима упућује поднеске.

Страни држављанин се може поднеском обратити дипломатско-конзуларном представнику земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава може се поднеском обратити надлежним органима Републике Србије и надлежним међународним организацијама.

Осуђени поднеске прима и упућује преко завода.

Дописивање

Члан 75.

Осуђени има неограничено право на дописивање о свом трошку.

У заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем, заводу затвореног типа и затвореном одељењу завода, на предлог управника завода или директора Управе, првостепени суд у седишту завода може, ако то налажу захтеви одржавања реда, сигурности и безбедности, спречавања кривичних дела и заштита оштећених, донети одлуку да се, на одређено време, текст писама надзире. Из истих разлога суд може ускратити дописивање.

Против одлуке суда из става 2. овог члана, осуђени има право жалбе у року од три дана непосредно вишем суду. Жалба не одлаже извршење одлуке.

У случају сумње на слање и примање недозвољених ствари путем писма, писмо упућено осуђеном, као и писмо које он упућује, отвориће се у његовом присуству и прегледати. Недозвољене ствари ће се одузети.

Осуђени има право на дописивање без надзора са браниоцем, Заштитником грађана или другим државним органима и међународним организацијама за заштиту људских права.
+ Види:
чл. 34. Закона - 72/2009-17.

Телефонски разговор

Члан 76.

Осуђени има право на телефонски разговор у складу са одредбама акта о кућном реду, о свом трошку.

Одредбе члана 75. ст. 2, 3. и 5. сходно се примењују и на надзирање телефонског разговора.
+ Види:
чл. 35. Закона - 72/2009-17.

Правна помоћ

Члан 77.

Осуђени има право на правну помоћ у вези са извршењем казне затвора, а завод је дужан да му такву помоћ пружа.

Завод упућује осуђеног на начин остваривања других облика правне помоћи.
+ Види:
чл. 36. Закона - 72/2009-17.

Посете

Члан 78.

Осуђени има право на посету брачног друга, деце, родитеља, усвојеника, усвојитеља и осталих сродника у правој линији и у побочној линији до четвртог степена крвног и тазбинског сродства, као и хранитеља, храњеника и старатеља:

1) једном недељно - у заводу или одељењу отвореног типа;

2) двапут месечно - у заводу или одељењу полуотвореног типа;

3) једанпут месечно - у заводу или одељењу затвореног типа и у заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем.

Управник завода може осуђеном одобрити и посете других лица.
+ Види:
чл. 37. Закона - 72/2009-17.

Члан 79.

Осуђени има право да га посети бранилац или пуномоћник који га заступа, или кога је он позвао ради давања пуномоћја о заступању.

Посета пуномоћника може се надзирати само посматрањем а не и слушањем.

Члан 80.

Страни држављанин има право на посету дипломатско-конзуларног представника земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава има право на посету надлежних органа и организација Републике Србије и надлежних међународних организација.

Дипломатско-конзуларном представнику стране државе и представнику надлежне међународне организације, посету одобрава директор Управе.
+ Види:
чл. 38. Закона - 72/2009-17.

Члан 81.

Посета траје најкраће један час.

За време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени нема право на посете, осим посете браниоца или пуномоћника који га заступа или кога је он позвао ради давања пуномоћја.

Време, трајање, начин посете и изглед просторије за посету уређују се актом о кућном реду.
+ Види:
чл. 39. Закона - 72/2009-17.

Боравак у посебној просторији

Члан 82.

Осуђени има право да једном у три месеца борави с брачним другом, децом или другим блиским лицем три часа у посебним просторијама завода.

Начин остварења права лица из става 1. овог члана, изглед посебне просторије и одређивање круга блиских лица ближе се уређују актом о кућном реду.

Члан 83.

За време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени нема право на боравак у посебној просторији.

Пријем пакета

Члан 84.

Осуђени има право на пријем пакета:

1) једном недељно - у заводу или одељењу отвореног типа;

2) двапут месечно - у заводу или одељењу полуотвореног типа;

3) једанпут месечно - у заводу или одељењу затвореног типа и у заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем.

Пакети се пре уручења прегледају у присуству осуђеног.

Тежина и допуштена садржина пакета уређују се актом о кућном реду.

Пријем новчаних пошиљки

Члан 85.

Осуђени има право на неограничен пријем и слање новчаних пошиљки.

Актом о кућном реду одређује се месечни износ новца којим осуђени може слободно располагати, као и износ који му се оставља на штедњу.

Рад и права на основу рада

Члан 86.

Рад осуђеног је саставни део програма поступања.

Сврха рада је да осуђени стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање.
+ Види:
чл. 40. Закона - 72/2009-17.

+ Правна мишљења

Члан 87.

Рад осуђених мора бити сврсисходан и не сме бити понижавајући.

Постизање економске користи од рада осуђених не сме штетити остварењу сврхе тог рада.

Члан 88.

Врста посла одређује се према психичким и физичким способностима, стручним квалификацијама, израженим жељама осуђеног и према могућностима завода.

Психичке и физичке способности осуђеног за рад процењује стручни тим завода.
+ Правна мишљења

Члан 89.

Осуђени се упошљава у заводу или изван завода.

Уређење и начин рада у заводу треба да су што сличнији уређењу и начину рада изван завода.

Заводу припада тржишна накнада за рад осуђених изван завода.

Члан 90.

На молбу лица које је први пут осуђено на казну затвора до шест месеци, директор Управе може одобрити да за време трајања казне обавља послове на радном месту на коме је било запослено у време пријема налога за издржавање казне, ако за то постоје оправдани разлози, а кривично дело за које је осуђено није у вези с тим пословима.

Члан 91.

Радно време осуђеног може трајати до четрдесет сати недељно, а изузетно може трајати и дуже, под условима одређеним законом.

Осуђени који похађа наставу општег или стручног образовања ради сразмерно краће радно време.

Осуђени може изван радног времена да се упосли највише два часа дневно на одржавању чистоће и другим текућим пословима у заводу.

Члан 92.

Рад осуђеног не урачунава се у радни стаж.

Кад се сходно општим прописима и само време проведено на раду признаје за стицање стручне квалификације, признаје се за ту квалификацију и време проведено на истој врсти посла током издржавања казне затвора.

Члан 93.

Осуђени има право на накнаду за рад, која се исплаћује једном месечно.

Накнада за рад износи најмање 20% од најниже цене рада у Републици Србији, с тим да се за рад дужи од пуног радног времена увећава за 50%.

Члан 94.

Управник завода може осуђеног новчано наградити за успехе у раду.

Највиши износ накнаде и награде за рад одређује директор Управе.

Члан 95.

Осуђени може слободно располагати са 70% накнаде и награде за рад, а остатак му се оставља на штедњу.

Управник завода осуђеном може одобрити трошење средстава са штедње ако је новац неопходан осуђеном или његовој породици.

Члан 96.

Осуђени ужива заштиту на раду сходно општим прописима.

Осуђени који је без своје кривице привремено неспособан за рад има право на накнаду сходно општим прописима.

Завод подмирује најнужније потребе осуђеног који без своје кривице не ради, а нема сопствених средстава.

Члан 97.

Осуђени има право на дневни, недељни и годишњи одмор сходно општим прописима.

Годишњи одмор користи се у посебним просторијама завода.

За време годишњег одмора осуђени прима накнаду за рад као да ради.

Члан 98.

Осуђена жена има право на одсуство са рада због трудноће, порођаја и материнства, сходно општим прописима.

Члан 99.

За дела из области интелектуалне својине створена за време издржавања казне затвора, осуђеном припадају права сходно општим прописима.

Члан 100.

Ближи пропис о раду осуђеног и његовим правима на основу рада доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 41. Закона - 72/2009-17.

Здравствена заштита

Члан 101.

Осуђени има право на здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити и одредбама овог закона.

Осуђени коме се у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита упућује се у Специјалну затворску болницу или другу здравствену установу, а трудница ради порођаја у породилиште.

Време проведено на лечењу урачунава се у казну затвора.
+ Види:
чл. 42. Закона - 72/2009-17.

Члан 102.

Лечење осуђеног се спроводи уз његов пристанак.

Присилно храњење осуђеног није дозвољено.

Изузетно, ако осуђени одбијањем лечења или хране озбиљно угрози своје здравље или живот примениће се медицинске мере које одреди лекар.

Здравствени преглед осуђеног врши се само у присуству здравственог радника, осим ако здравствени радник друкчије не затражи.

Осуђени има право да буде упознат са налазима о његовом здравственом стању и садржином његовог здравственог картона, осим у случајевима предвиђеним општим медицинским прописима.

Осуђеном се мора омогућити да користи услуге зубног лекара.

У заводу се може образовати посебно одељење за одвикавање од психоактивних супстанци.

Ближи пропис о раду и спровођењу програма одељења за одвикавање од психоактивних супстанци доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 43. Закона - 72/2009-17.

Члан 103.

Лекар у заводу дужан је да:

1) прегледа сваког осуђеног одмах након пријема у завод, по повратку у завод са привременог одсуства и пре отпуштања из завода;

2) приликом пријема у завод и касније, увек када је то потребно, установи да ли је осуђени физички или душевно оболео и његову радну способност;

3) одмах прегледа осуђеног који се жали да је болестан или постоје знаци да је болестан;

4) свакодневно прегледа осуђеног који је болестан или одбија храну или воду, а редовно, у интервалима не дужим од три месеца, остале осуђене;

5) контролише смештај, исхрану, хигијену, санитарне и друге услове од којих зависи здравље осуђених;

6) води посебну евиденцију о повредама осуђених и обавештава управника завода о било ком знаку или индикацији да се са осуђеним поступа насилно;

7) надзире рад апотеке и медицинског особља које евидентира, издаје и даје прописану терапију осуђеном.

Лекар у заводу дужан је да управнику завода у писменој форми:

1) подноси периодичне извештаје о здравственом стању осуђених;

2) поднесе извештај увек када установи да је физичко или душевно стање осуђеног нарушено или угрожено због продужења или начина издржавања казне и да препоручи мере за поступање са тим лицем, укључујући и могућност прекида извршења казне;

3) даје налазе и препоруке о количини и квалитету хране за осуђене;

4) даје налазе и препоруке о побољшању хигијене у заводу и код осуђених, стању санитарних услова и уређаја, грејања, осветљења и проветравања у просторијама у којима бораве осуђени;

5) даје налазе и препоруке у вези са неопходним физичким активностима осуђених.

Управник завода дужан је да без одлагања предузима мере из става 2. овог члана које му препоручи лекар.
+ Види:
чл. 44. Закона - 72/2009-17.

Члан 104.

На захтев осуђеног, управник завода може одобрити специјалистички преглед осуђеног, ако такав преглед није одредио лекар.

Трошкове прегледа тада сноси осуђени, ако управник завода друкчије не одреди.

Члан 105.

О озбиљној угрожености здравља или живота осуђеног, или о његовом премештају у заводску болницу или другу здравствену установу, завод ће одмах обавестити његовог брачног друга, децу, усвојенике или лице са којим је до одласка на издржавање казне живео у ванбрачној или каквој другој трајној заједници, а ако их осуђени нема тада његове родитеље, усвојитеља, браћу, сестре или даље сроднике.
+ Види:
чл. 120. Закона - 72/2009-17.

Права осуђене жене која има дете

Члан 106.

Осуђена жена која има дете може задржати дете до навршене прве године живота, после чега родитељи детета споразумно одлучују да ли ће дете поверити на чување оцу, осталим сродницима или другим лицима.

Кад се родитељи не споразумеју или је њихов споразум на штету детета, о поверавању детета одлучује суд надлежан према пребивалишту, односно боравишту мајке у време осуде.

Члан 107.

Осуђена жена која има дете има право на помоћ стручног особља завода.

У одсуству непосредне мајчине бриге, детету се омогућује смештај у посебну просторију завода и стручна нега, које одговарају стандарду дечијих јасли.

Податак да је дете рођено у заводу не сме бити наведен у изводу из матичне књиге рођених и другим јавним исправама.

Члан 108.

Порођај осуђене жене, њена нега и смештај и нега детета у заводу су бесплатни.

Обавештавање

Члан 109.

Осуђени има право да користи дневну и периодичну штампу и друга средства јавног обавештавања.

Осуђени може да чита књиге из библиотеке завода и књиге које сам прибави.

Образовање

Члан 110.

Осуђени има право на основно и средње образовање, које се сходно општим прописима организује у заводу.

Завод организује и друге видове образовања осуђених.

Члан 111.

Управник завода може осуђеном одобрити ванредно школовање.

Трошкове ванредног школовања сноси осуђени.

Члан 112.

Из исправе о стицању образовања не сме бити видљиво да је образовање осуђеног стечено за време издржавања казне.

Ближи пропис о образовању осуђених доносе споразумно министар надлежан за правосуђе и министар надлежан за образовање.
+ Види:
чл. 45. Закона - 72/2009-17.

Верска права

Члан 113.

Осуђени има право:

1) на верски обред;

2) да држи и чита верску литературу;

3) да га посети свештено лице.

Ако у заводу постоји довољан број осуђених исте вероисповести, на њихов захтев управник завода ће дозволити свештеном лицу те вероисповести да их редовно посећује или да у заводу има редовну службу или наставу.

На осуђеног се не може вршити притисак да присуствује верском обреду или посети свештеног лица.

Верски обред обавља се у посебној, прикладној просторији завода.

Време, трајање и начин коришћења права из овог члана ближе се уређују актом о кућном реду.

Поднесак, притужба и жалба

+ Види:
чл. 46. Закона - 72/2009-17.

Члан 114.

Осуђени се може, ради остваривања својих права, поднеском обратити начелнику или другом овлашћеном лицу из одговарајуће службе завода.

Лице из става 1. овог члана дужно је да у року од пет дана од дана предаје поднеска, писмено и образложено одговори на поднесак осуђеног.

Осуђени има право притужбе управнику завода због повреде права или других неправилности које су у заводу учињене према њему.

Управник завода или лице које он овласти дужан је да испита притужбу осуђеног и да у року од 15 дана донесе решење.

Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право да у року од осам дана, од дана пријема решења поднесе жалбу директору Управе.

Директор Управе дужан је да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана пријема жалбе.
+ Види:
чл. 46. Закона - 72/2009-17.

+ Судска пракса

Члан 114а

Ако осуђени сматра да је његово право повређено поступањем управника, може поднети притужбу директору Управе.

Ако директор Управе или лице које он овласти утврди да притужба није поднета из разлога наведеног у ставу 1, притужбу ће доставити надлежном органу и о томе ће обавестити осуђеног.

Директор Управе или лице које он овласти може да испита основаност притужбе и непосредним увидом у сву релевантну документацију завода, разговором са управником и запосленима у заводу, разговором са осуђеним који је поднео притужбу и другим осуђенима, без присуства запослених у заводу.

Ако се утврди да је притужба основана, директор Управе ће наложити да се отклони повреда права осуђеног.

Ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања запосленог, директор Управе обавестиће писмено управника завода и лице овлашћено за вршење надзора, а ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања управника обавестиће лице овлашћено за вршење надзора.
+ Види:
чл. 47. Закона - 72/2009-17.

Члан 114б

Осуђени има право да се без присуства запослених лица у заводу притужи овлашћеном лицу које надзире рад завода.

Садржина притужбе представља тајну.
+ Види:
чл. 47. Закона - 72/2009-17.

2. Посебна права осуђеног

Члан 115.

Осуђеном који се посебно добро влада и залаже у остваривању програма поступања управник завода може доделити следећа посебна права:

1) проширено право на пријем пакета;

1а) проширено право на број посета;

2) проширено право на круг лица која могу посетити осуђеног (даљи сродници, пријатељи и други);

3) право на пријем посета без надзора у просторијама за посете;

4) право на пријем посета у посебним просторијама, без присуства осталих осуђених;

5) право на пријем посета изван завода;

6) право на погоднији смештај;

7) право на слободан излазак у град;

8) право на посету породици и сродницима о викенду и празницима;

9) право на наградно одсуство из завода до седам дана у току године;

10) право на ванредно одсуство из завода до седам дана;

11) право на коришћење годишњег одмора изван завода.

Одлуку из става 1. овог члана управник завода доноси на образложен предлог стручног тима, у складу са правилником о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених.

У случају да осуђени престане да испуњава услове из става 1. овог члана, стручни тим завода може управнику предложити одузимање неких од додељених посебних права.
+ Види:
чл. 48. Закона - 72/2009-17.

3. Премештај осуђеног

Члан 116.

На молбу осуђеног или предлог управника завода, кад за то постоје оправдани разлози, директор Управе може осуђеног преместити из једног завода у други завод.

Директор Управе може, из разлога безбедности, осуђеног преместити по службеној дужности.

Против одлуке директора Управе из ст. 1. и 2. овог члана осуђени има право жалбе министру надлежном за правосуђе у року од три дана од пријема одлуке. Жалба на одлуку директора Управе не одлаже извршење решења.
+ Види:
чл. 49. Закона - 72/2009-17.

+ Судска пракса

Члан 117.

Завод у који је осуђени премештен дужан је да одмах после премештаја осуђеном омогући да се јави породици или лицу које он одреди, о трошку завода.

Осуђени коме је молба за премештај одбијена не може поднети нову молбу док не истекне шест месеци од доношења одлуке директора Управе по ранијој молби.
+ Види:
чл. 50. Закона - 72/2009-17.

4. Прекид извршења казне затвора

Прекид извршења казне одлуком директора Управе

Члан 118.

На молбу осуђеног или предлог управника завода, директор Управе може одобрити прекид извршења казне затвора ако настану разлози због којих би се њено извршење могло одложити.

Против одлуке директора Управе из става 1. овог члана дозвољена је жалба министру надлежном за правосуђе у року од три дана од пријема одлуке.

Жалба на одлуку директора Управе из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.
+ Види:
чл. 51. Закона - 72/2009-17.

+ Судска пракса

Члан 119.

Кад је осуђени упућен у завод пре правноснажности решења о молби за одлагање извршења казне, а доцније се утврди да је молба била основана, прекида се извршење казне затвора, одлуком директора Управе, а сагласно одлуци суда о одлагању извршења казне.

У том случају време издржане казне затвора не урачунава се у трајање прекида.

Прекид извршења казне затвора поводом ванредних правних средстава

Члан 120.

Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може прекинути извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка.

Суд који одлучује о захтеву за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде може, зависно од садржине захтева, прекинути извршење казне затвора.

Члан 121.

Прекид извршења казне затвора увек се дозвољава на захтев надлежног јавног тужиоца до доношења одлуке о употребљеном правном средству.

Одлука о прекиду извршења казне престаје да важи ако јавни тужилац правно средство не употреби у року од тридесет дана од пријема одлуке о прекиду.

Опозив прекида извршења казне затвора и спровођење осуђеног на даље издржавање казне

Члан 122.

Директор Управе опозива прекид извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или осуђени прекид користи противно одобреној сврси.

Ако се осуђени после истека или опозива прекида извршења казне не јави у завод, завод о томе одмах обавештава полицију, која осуђеног спроводи на даље издржавање казне.
+ Види:
чл. 52. Закона - 72/2009-17.

Дејства прекида извршења казне затвора

Члан 123.

Време прекида извршења казне затвора не урачунава се у издржану казну.

За време прекида извршења казне осуђеном не припадају права предвиђена овим законом.

Сходна примена одредаба о одлагању извршења казне затвора

Члан 124.

У свему осталом на прекид извршења казне затвора сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује одлагање извршења казне затвора.

5. Смрт осуђеног

Члан 125.

У случају смрти осуђеног одмах се обавештавају полиција и истражни судија, а затим његов брачни друг, деца и усвојеник, а ако их осуђени нема - његови родитељи, усвојитељ, брат, сестра, даљи сродници или лице које је он одредио.

О смрти осуђеног обавештава се и суд који је донео првостепену одлуку и матичар.
+ Види:
чл. 53. Закона - 72/2009-17.

Члан 126.

Посмртни остаци осуђеног и његове личне ствари предају се породици осуђеног или лицу које је он одредио.

Ако осуђени нема породицу, или породица, односно лице које је он одредио, не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци осуђеног сахрањују се о трошку завода.

VII. МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ

1. Опште одредбе

Члан 127.

Током извршења казне затвора осуђени је дужан да се понаша у складу са законом и прописима донетим на основу закона, као и по налозима службених лица, осим када би извршење налога било противправна радња.

У циљу одржавања реда и безбедности у заводу, према осуђеном се могу применити само оне мере за одржавање реда и безбедности које су утврђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона и само у мери у којој је то неопходно.

У примени мера за одржавање реда и безбедности не сме се применити строжа мера од неопходно потребне с обзиром на природу потребе њене примене и садржину мере.

Мере за одржавање реда и безбедности су мере принуде и посебне мере.

2. Мере принуде

Услови за примену мере принуде

Члан 128.

Мере принуде према осуђеном се могу применити само када је неопходно да се спречи:

1) бекство осуђеног;

2) физички напад на друго лице;

3) наношење повреде другом лицу;

4) самоповређивање;

5) проузроковање материјалне штете;

6) активан и пасиван отпор осуђеног.

Под активним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти или предузимањем сличне радње.

Под пасивним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја.

Мера принуде се може применити и према лицу које противправно ослобађа осуђеног или противправно улази у просторије завода. Ово лице се задржава до доласка овлашћених лица полиције.
+ Види:
чл. 54. Закона - 72/2009-17.

Врсте мера принуде

Члан 129.

Мере принуде су:

1) употреба физичке снаге;

2) везивање;

3) издвајање;

4) употреба гумене палице;

5) употреба шмркова са водом;

6) употреба хемијских средстава и

7) употреба ватреног оружја.

Приликом примене мере принуде користи се она мера која најмање угрожава живот и здравље лица према коме се примењује, и којом се успешно савлађује отпор и сразмерна је опасности која прети.

Примена мере принуде и лекарски преглед

Члан 130.

О намери примене мере принуде усмено и јасно се упозорава лице према којем ће се мера применити, осим ако се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу.

Употребу шмркова са водом и хемијских средстава може наредити само управник завода.

Непосредно након примене мере принуде, изузев мере везивања, обавезан је лекарски преглед осуђеног према коме је мера примењена и који се понавља између дванаестог и двадесетчетвртог сата од примене мере.

Писмени извештај службе обезбеђења и извештаји о обављеним лекарским прегледима достављају се управнику без одлагања. Извештај лекара садржи и наводе лица према коме је мера принуде примењена о начину настанка повреда и мишљење лекара о повезаности примењене мере и насталих повреда. Управник завода обавештава директора Управе о употреби мера принуде и прослеђује извештаје у року од 24 сата од времена примене мере принуде.
+ Види:
чл. 55. Закона - 72/2009-17.

Употреба ватреног оружја

Члан 131.

Ватрено оружје дозвољено је употребити само ако се другим мерама не може:

1) одбити истовремен или непосредно предстојећи противправни напад којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу;

2) онемогућити бекство осуђеног из завода затвореног типа;

3) онемогућити приликом спровођења бекство осуђеног који издржава казну затвора од десет година или тежу казну или бекство лица коме је одређен притвор за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко 10 година.

Ватрено оружје се неће употребити ако би се тиме озбиљно угрозио живот другог лица.

Ако се службена радња предузима под непосредним руководством управника завода или руководиоца службе обезбеђења, ватрено оружје се може употребити само по њиховом наређењу.
+ Види:
чл. 56. Закона - 72/2009-17.

Дужност обавештавања о употреби ватреног оружја

Члан 132.

Управник завода је дужан да одмах достави обавештење о употреби ватреног оружја и записник о лекарском прегледу осуђеног лица директору Управе и надлежном јавном тужиоцу.

Поступање приликом бекства осуђеног

Члан 133.

Припадник службе обезбеђења без одлагања предузима радње да осуђеног онемогући у бекству.

О сваком покушају бекства и бекству осуђеног, припадник службе обезбеђења одмах обавештава управника завода, који је дужан да о томе обавести директора Управе.

У случају бекства осуђеног, управник завода обавештава полицију и суд који га је упутио на издржавање казне затвора, наређује издавање потернице и предузима друге радње које су неопходне да се осуђени у бекству лиши слободе.

За време бекства осуђеном не тече извршење казне затвора.
+ Види:
чл. 57. Закона - 72/2009-17.

Коришћење саобраћајних средстава и средстава везе

Члан 134.

У циљу лишавања слободе непосредно одбеглог осуђеног припадник службе обезбеђења се може послужити доступним превозним средством и средством везе. О употреби ових средстава издаје се потврда.
+ Види:
чл. 58. Закона - 72/2009-17.

Претрес стана

Члан 135.

У случају непосредног бекства осуђеног из завода или приликом спровођења осуђеног, припадник службе за обезбеђење је дужан да без одлагања обавести полицију и обезбеди место за које претпоставља да се осуђени крије.
+ Види:
чл. 59. Закона - 72/2009-17.

3. Посебне мере

Услови за примену и врсте посебних мера

Члан 136.

Према осуђеном за кога постоји опасност од бекства, насилничког понашања, самоповређивања или угрожавања реда и безбедности друге врсте, који се на други начин не могу отклонити, изузетно се могу наредити посебне мере.

Посебне мере су:

1) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено;

2) смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари;

3) смештај под појачан надзор;

4) усамљење;

5) тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце.

Примену посебне мере одређује управник завода или лице које он овласти.

Према осуђеном могуће је применити и више посебних мера истовремено.

Извршење мере из става 2. овог члана одмах се обуставља ако су престали разлози за њену примену.
+ Види:
чл. 60. Закона - 72/2009-17.

- наслов брисан -

+ Види:
чл. 61. Закона - 72/2009-17.

Члан 137.

- брисан -

+ Види:
чл. 61. Закона - 72/2009-17.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари

Члан 138.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари може трајати најдуже до четрдесет и осам сати одједном. Ова мера се одређује уз претходно мишљење лекара.

Уз меру из става 1. овог члана примењује се мера појачаног надзора.

Смештај под појачан надзор

Члан 139.

Смештај под појачан надзор може се применити само у заводима затвореног типа, односно у затвореним одељењима завода.

На решење о смештају под појачани надзор осуђени има право жалбе директору Управе у року од три дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Мера из става 1. овог члана преиспитује се свака три месеца. На решење о продужењу трајања ове мере осуђени има право жалбе директору управе у року од три дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.
+ Види:
чл. 62. Закона - 72/2009-17.

Усамљење

Члан 140.

Осуђеном који својим понашањем упорно ремети ред, угрожава безбедност и представља озбиљну опасност за друге осуђене, може се решењем изрећи мера усамљења у непрекидном трајању најдуже до три месеца. Током календарске године ова мера се може применити највише два пута.

Усамљењем се осуђеном онемогућава веза с другим осуђеним издвајањем из заједничког начина извршења казне и заједничких активности.

Усамљење се одређује уз претходно мишљење лекара.

Усамљење се извршава у просторији која има услове прописане у члану 152. став 1. овог закона.

Осуђеном се за време извршења мере усамљења мора осигурати боравак ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један сат дневно.

Осуђеном се за време извршења мере усамљења омогућава рад у просторијама у којима се мера примењује, а током примене може користити личне ствари, читати штампу и књиге, дописивати се, слушати радио и пратити телевизијски програм.

На решење из става 1. овог члана осуђени има право жалбе у року од три дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Мера из става 1. обуставиће се када стручне службе оцене да она више није неопходна.

Тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце

+ Види:
чл. 63. Закона - 72/2009-17.

Члан 141.

У случају основане сумње у постојање заразних болести или узимања опојних дрога или психоактивних супстанци, могуће је од осуђеног узимати узорке крви и мокраће у мери неопходној за испитивање према правилима медицинске струке, односно коришћење одговарајућег теста.

У случају тестирања на вирус ХИВ-а и вирус хепатитиса Ц, потребан је пристанак осуђеног.
+ Види:
чл. 63. Закона - 72/2009-17.

Остале одредбе о посебним мерама

Члан 142.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, смештај под појачан надзор, усамљење и тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце примењује се под надзором лекара.
+ Види:
чл. 64. Закона - 72/2009-17.

Члан 143.

Ближи пропис о мерама за одржавање реда и безбедности доноси министар надлежан за правосуђе.

Изузетно, полиција може бити укључена у одржавање реда и безбедности у заводима, као и приликом спровођења лица лишених слободе, сагласно посебном споразуму између министра надлежног за правосуђе и министра унутрашњих послова.
+ Види:
чл. 65. Закона - 72/2009-17.

VIII. ДИСЦИПЛИНСКИ ПРЕСТУПИ, МЕРЕ И ПОСТУПАК И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ ОСУЂЕНОГ

1. Дисциплински преступи

Претпоставке за примену дисциплинских мера

Члан 144.

Дисциплински преступи су теже и лакше повреде правила реда и безбедности, као и повреде других правила понашања осуђеног утврђених овим законом и актом о кућном реду завода.

Тежи дисциплински преступи уређују се овим законом, а лакши актом о кућном реду завода.

Према осуђеном се примењује дисциплинска мера и ако за време издржавања казне учини кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до једне године, или казна затвора до једне године и новчана казна.

Према осуђеном се не може више пута применити дисциплинска мера за исту радњу дисциплинског преступа.

Тежи дисциплински преступи

Члан 145.

Тежи дисциплински преступи су:

1) бекство или покушај бекства из завода;

2) подстрекавање на побуну или бекство;

3) припремање побуне или бекства;

4) неовлашћено напуштање завода;

5) насиље према другом лицу;

6) прављење, поседовање или коришћење опасне ствари или средства за комуникацију на даљину;

7) израда или уношење у завод средства подобног за напад, бекство или вршење кривичног дела;

8) спречавање приступа у било који део завода службеном лицу или лицу које се овлашћено налази у заводу, односно улази у њега;

9) угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима;

10) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица услед чега је наступила или могла наступити тежа штетна последица;

11) намерно или грубом непажњом угрожавање туђег здравља;

12) производња, поседовање или коришћење опојних дрога или психоактивних супстанци;

13) грубо занемаривање личне хигијене;

14) бављење играма на срећу;

15) намерно угрожавање свог здравља ради онеспособљавања за извршење обавезе;

16) отпор здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од заразе;

17) подстрекавање лица лишеног слободе на тежи дисциплински преступ;

18) занемаривање радне обавезе које је изазвало или је могло изазвати тежу штетну последицу;

19) обучавање себе или другог о начину извршења кривичног дела на основу личног или туђег искуства;

20) тежа злоупотреба добијених посебних права из члана 115. став 1. овог закона;

21) понављање лакших дисциплинских преступа.
+ Види:
чл. 66. Закона - 72/2009-17.

2. Дисциплинске мере

Члан 146.

За учињене дисциплинске преступе изричу се дисциплинске мере.

Дисциплинске мере су:

1) укор;

2) ограничење или забрана примања пакета до три месеца;

3) одузимање додељених посебних права из члана 115. став 1. овог закона;

4) ограничење или забрана располагања новцем у заводу до три месеца;

5) упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи.

Мера упућивања у самицу и ограничење или забрана располагања новцем у заводу може се изрећи само за теже дисциплинске преступе.

Укидање додељених посебних права из члана 115. став 1. овог закона и упућивање у самицу могу се изрећи кумулативно.

Условно одлагање дисциплинске мере

Члан 147.

Дисциплинску меру, изузев дисциплинске мере укора, могуће је условно одложити до три месеца.

Уколико осуђени у року за који је одложено извршење дисциплинске мере учини тежи дисциплински преступ, условно одложена дисциплинска мера ће се опозвати, а уколико учини лакши дисциплински преступ дисциплинска мера се може опозвати.

Одлуку о опозиву из става 2. овог члана доноси орган који је донео одлуку о дисциплинској мери.

Стицај дисциплинских преступа

Члан 148.

За стицај дисциплинских преступа изриче се јединствена дисциплинска мера, на основу оцене тежине преступа у стицају и других околности које утичу на изрицање мере.

Члан 149.

Укор се изриче кад осуђеног због учињеног дисциплинског преступа треба само прекорети.

Дисциплинске мере из члана 146. става 2. тач. 2, 3. и 4. овог закона изричу се као самосталне мере кад нема основа или није оправдано изрећи меру упућивања у самицу, а укором се не може постићи сврха дисциплинске мере.

Извршење дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 150.

Дисциплинска мера упућивања у самицу изриче се изузетно, само за теже дисциплинске преступе и не може трајати дуже од 15 дана.

Меру упућивања у самицу до 30 дана могуће је изрећи за стицај дисциплинских преступа.

Члан 151.

Дисциплинска мера упућивања у самицу представља искључење осуђеног из заједничких активности с другим осуђенима у слободно време или током целог дана и ноћи.

Пре извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезан је лекарски преглед.

Члан 152.

Просторија у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу мора имати најмање четири квадратна метра и десет кубних метара простора. Просторија мора бити прозрачна, осветљена дневним и вештачким осветљењем, загрејана у складу са климатским условима, опремљена креветом и постељином, столом и столицом.

Осуђеном се мора осигурати неограничен приступ води за пиће и санитарним уређајима.

Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени може читати и писати, и има право да борави ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један сат дневно.

Члан 153.

Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезна је лекарска контрола осуђеног најмање једном у току дана, а управник завода и васпитач су обавезни да га посете најмање једном у току седам дана.

Налази и запажања лекара и других овлашћених лица уносе се у књигу извршења дисциплинске мере упућивања у самицу.

Члан 154.

Укупан боравак осуђеног у просторији у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу не може трајати дуже од шест месеци у току једне календарске године.

Члан 155.

Управник завода обуставља извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако оцени да је дисциплинска мера постигла своју сврху и пре њеног истека.

Управник завода обавезно прекида извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако по писменом мишљењу лекара даљи боравак у самици угрожава здравље осуђеног.

3. Дисциплински поступак

Надлежност и покретање поступка

Члан 156.

Поступак за теже дисциплинске преступе води и одлуку доноси дисциплинска комисија, а за лакше дисциплинске преступе управник завода или лице које он одреди, с тим да то лице не може бити предлагач.

Предлог за покретање дисциплинског поступка подноси руководилац организационе јединице завода или лице које он одреди. За теже дисциплинске преступе предлог за покретање поступка може поднети и управник завода или лице које он одреди.

Предлог за покретање дисциплинског поступка из става 2. овог члана подноси се у року од двадесет и четири сата од сазнања за учињени преступ.

Дисциплинску комисију од три члана из става 1. овог члана именује директор Управе, на предлог управника завода.

Услови за издвајање осуђеног

Члан 157.

Од момента сазнања за учињени тежи дисциплински преступ и током дисциплинског поступка, управник завода или лице које он овласти може одлучити да се осуђени издвоји из безбедносних разлога од осталих осуђеника, до четрдесет осам сати. Време издвајања се урачунава у дисциплинску меру упућивања у самицу.
+ Види:
чл. 67. Закона - 72/2009-17.

Докази у дисциплинском поступку

Члан 158.

Осуђени против кога се води дисциплински поступак се обавезно саслушава, а наводи које истакне проверавају се и изводе се и други докази.

О току дисциплинског поступка води се записник.
+ Судска пракса

Одмеравање дисциплинске мере

Члан 159.

При изрицању дисциплинске мере води се рачуна о понашању осуђеног током издржавања казне и залагању на раду, а узимају се у обзир и све друге чињенице битне за правилно одмеравање мере.

Застарелост

Члан 160.

Дисциплинска мера не може се изрећи нити се изречена мера може извршити, ако је од учињеног дисциплинског преступа протекло више од шест месеци.

Право осуђеног на стручну правну помоћ

Члан 161.

Осуђени против кога се води дисциплински поступак има право на стручну правну помоћ.

О праву из става 1. овог члана осуђени мора бити обавештен пре утврђивања чињеница у поступку.

Решење и жалба у дисциплинском поступку

Члан 162.

Дисциплински поступак се окончава решењем.

Против решења осуђени може изјавити жалбу у року од три дана од дана пријема решења и о жалби се мора одлучити у року од три дана.

Жалба не одлаже извршење решења.

О жалби одлучује директор Управе.

Овлашћење министра надлежног за правосуђе

Члан 163.

Ближе одредбе о дисциплинским преступима, мерама и поступку доноси министар надлежан за правосуђе.

4. Материјална одговорност

Члан 164.

Осуђени је дужан да надокнади штету коју намерно или грубом непажњом проузрокује заводу.

О накнади штете у износу до 10.000 динара одлучује првостепени дисциплински орган на захтев предлагача, а за износ штете преко 10.000 динара завод остварује своје право у парничном поступку.

Накнаду штете о којој је одлучио првостепени дисциплински орган завод непосредно наплаћује из средстава којим осуђени слободно располаже, а ако је то недовољно и из штедног улога осуђеног.

IX. СУДСКА ЗАШТИТА

Право осуђеног на судску заштиту

Члан 165.

Против коначне одлуке којом је осуђеном током извршења казне затвора ограничено или повређено неко право утврђено овим законом осуђени има право на судску заштиту.

Судска заштита из става 1. овог члана остварује се у управном спору.
+ Судска пракса

Тужба за судску заштиту

Члан 166.

Тужба за судску заштиту се подноси у року од три дана од дана достављања одлуке.

О тужби из става 1. овог члана надлежни суд одлучиће у року од 30 дана од дана пријема тужбе.
+ Види:
чл. 68. Закона - 72/2009-17.

+ Судска пракса

X. ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ СА ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

Отпуштање због истека казне

Члан 167.

Осуђени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна.

Ако истек казне пада у суботу, недељу или у дане државних празника, осуђени се отпушта последњег радног дана који претходи тим данима.

Завод је дужан да у року од осам дана након отпуштања осуђеног о томе обавести суд који га је упутио на извршење казне, као и полицију.
+ Види:
чл. 69. Закона - 72/2009-17.

Опште одредбе о отпуштању осуђеног

Члан 168.

Пре отпуштања, лекар прегледа осуђеног и налаз уноси у здравствени картон.

Тешко болесно лице, које је отпуштено са извршења казне затвора и отпуштено лице које је због болести неспособно за пут, завод смешта у најближу одговарајућу здравствену установу. Трошкове лечења за првих тридесет дана сноси завод.

Члан 169.

Осуђеном се приликом отпуштања из завода издаје отпусни лист.

Отпусни лист, поред осталог, садржи и датум отпуштања и датум до када отпуштено лице треба да се јави полицији.

Отпусни лист служи отпуштеном лицу и као доказ о идентитету до приспећа у место пребивалишта, односно боравишта.
+ Види:
чл. 70. Закона - 72/2009-17.

Члан 170.

Осуђеном се приликом отпуштања предају ствари и предмети које му је завод чувао, уштеђевина и новац који је примио за време издржавања казне, а није га потрошио у заводу.

При отпуштању осуђеног, завод му обезбеђује рубље, одећу и обућу, уколико осуђени није у могућности да их прибави.

Лице се сматра отпуштеним када напусти простор завода.

Члан 171.

Трошкове превоза отпуштеном лицу до места пребивалишта, односно боравишта сноси завод.

Отпуштеном странцу плаћају се трошкови превоза до граничног прелаза, ако посебним прописом није друкчије одређено.

Отпуштање због амнестије и помиловања

Члан 172.

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу закона о амнестији, завод је дужан да га отпусти најдоцније двадесет четири часа након пријема решења о амнестији, ако законом о амнестији није друкчије одређено.

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу одлуке о помиловању, завод је дужан да га отпусти истог дана по пријему одлуке о помиловању, а најдоцније у року од двадесет четири часа.

Превремено отпуштање

Члан 173.

Директор Управе може, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог управника завода, превремено отпустити осуђеног са издржавања казне, највише три месеца до истека казне, ако је издржао девет десетина казне.

Предлог из става 1. овог члана подноси управник завода, на основу претходно прибављеног мишљења стручног тима.
+ Види:
чл. 71. Закона - 72/2009-17.

XI. ПРИПРЕМА ЗА ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ И ПОМОЋ НАКОН ОТПУШТАЊА

+ Види:
чл. 72. Закона - 72/2009-17.

Члан 174.

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног са извршења казне затвора, у оквиру програма поступања, утврди програм пружања помоћи након отпуштања.

У остваривању пружања помоћи из става 1. овог члана завод сарађује са организационом јединицом у саставу Управе надлежном за третман и алтернативне санкције, органом старатељства надлежним према месту последњег пребивалишта, односно уколико осуђени није имао пребивалиште, према месту последњег боравишта осуђеног пре упућивања на извршење казне затвора, полицијом или одговарајућом организацијом или удружењем.

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног о томе обавести полицију у месту пребивалишта, односно боравишта, као и суд који је изрекао казну затвора.

Ближи пропис о припреми за отпуштање и помоћ након отпуштања доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 72. Закона - 72/2009-17.

ГЛАВА ЧЕТВРТА

ИЗВРШЕЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Надлежност и поступак за извршење новчане казне

Члан 175.

За извршење новчане казне надлежан је суд који је донео првостепену пресуду.
+ Види:
чл. 73. Закона - 72/2009-17.

Члан 176.

Рок за плаћање новчане казне одређује се пресудом.

Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од 15 дана нити дужи од три месеца.

У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године.
+ Види:
чл. 73. Закона - 72/2009-17.

Члан 177.

Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора.

Замена новчане казне казном затвора врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци. Ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.
+ Види:
чл. 73. Закона - 72/2009-17.

Члан 178.

Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора.

Ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће се обуставити, на основу одлуке суда.
+ Види:
чл. 73. Закона - 72/2009-17.

Члан 179.

Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу.

Замена новчане казне казном рада у јавном интересу врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова.
+ Види:
чл. 73. Закона - 72/2009-17.

Члан 180.

После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.
+ Види:
чл. 73. Закона - 72/2009-17.

Члан 180а

Одредбе овог закона којима се уређује извршење новчане казне изречене за кривично дело сходно се примењују на извршење новчане казне изречене за привредни преступ и прекршај, ако законом није друкчије одређено.
+ Види:
чл. 73. Закона - 72/2009-17.

ГЛАВА ПЕТА

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ

Надлежност и поступак извршења казне рада у јавном интересу

Члан 181.

Суд који је одлучивао у првом степену покреће поступак за извршење казне рада у јавном интересу пред организационом јединицом у саставу Управе надлежном за третман и алтернативне санкције.

Суд који је донео првостепену одлуку дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, достави организационој јединици у саставу Управе надлежној за третман и алтернативне санкције, у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

За извршење казне рада у јавном интересу надлежан је повереник.

Повереника решењем одређује директор Управе, у року од осам дана од пријема извршне пресуде.
+ Види:
чл. 74. Закона - 72/2009-17.

Послодавац, врста и програм рада

+ Види:
чл. 75. Закона - 72/2009-17.

Члан 182.

Рад у јавном интересу обавља се код правног лица (у даљем тексту: послодавац) које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима.

Министарство надлежно за правосуђе закључује уговор о сарадњи са изабраним правним лицем о обављању рада у јавном интересу.

Избор послодавца, врсту посла и програм рада утврђује повереник.

Директор Управе закључује уговор са послодавцем за сваког осуђеног којим се одређују међусобни односи у вези са обављањем рада у јавном интересу.

За случај несреће на раду, Управа осигурава животе осуђених на казну рада у јавном интересу.

У извршењу казне рада у јавном интересу повереник сарађује са осуђеним, судом, службом за запошљавање, органом старатељства, органима јединице локалне самоуправе и полицијом.
+ Види:
чл. 75. Закона - 72/2009-17.

Праћење извршења и обавештавање

Члан 183.

Током остварења програма повереник је обавезан да најмање два пута извести суд и организациону јединицу у саставу Управе надлежну за третман и алтернативне санкције о обављању рада у јавном интересу.

Повереник прати извршење програма обављања рада у јавном интересу, предлаже измене програма и обавештава суд и Управу о настанку околности које онемогућавају извршење програма.

Ако повереник утврди да осуђени испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, може предложити суду да дужину изречене казне рада у јавном интересу умањи за једну четвртину.
+ Види:
чл. 76. Закона - 72/2009-17.

Члан 184.

Ближи пропис о извршењу казне рада у јавном интересу доноси министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за рад.

ГЛАВА ШЕСТА

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ОДУЗИМАЊА ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ

Члан 185.

Ради одузимања возачке дозволе, суд који је одлучивао у првом степену доставља извршну одлуку о изреченој казни одузимања возачке дозволе полицији у месту пребивалишта, односно боравишта осуђеног у време када је одлука којом је изречена казна постала правноснажна.
+ Види:
чл. 77. Закона - 72/2009-17.

ГЛАВА СЕДМА

ИЗВРШЕЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ СА ЗАШТИТНИМ НАДЗОРОМ

Надлежност за извршење условне осуде са заштитним надзором

Члан 186.

Суд који је одлучивао у првом степену покреће поступак за извршење условне осуде са заштитним надзором пред организационом јединицом у саставу Управе надлежном за третман и алтернативне санкције.

За извршење условне осуде са заштитним надзором надлежан је повереник.

Повереника решењем одређује директор Управе, у року од осам дана од пријема правноснажне пресуде.
+ Види:
чл. 78. Закона - 72/2009-17.

Члан 187.

Суд који је донео првостепену одлуку дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави организационој јединици у саставу Управе надлежној за третман и алтернативне санкције у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.
+ Види:
чл. 79. Закона - 72/2009-17.

Дужности и права повереника и осуђеног лица

Члан 188.

Повереник је дужан да у року од три дана после пријема одлуке отпочне припреме за њено извршење и да успостави сарадњу са полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима.

Повереник је дужан да у року од 15 дана после пријема одлуке изради програм извршења заштитног надзора и да са њим упозна осуђено лице.

Програм из става 2. овог члана повереник доставља надлежном суду и одговарајућем органу, установи, организацији, односно послодавцу из става 1. овог члана.

На програм из става 2. овог члана осуђено лице има право на приговор надлежном суду у року од три дана од дана упознавања са програмом.

Током извршења заштитног надзора повереник је дужан да сарађује са породицом осуђеног лица.
+ Види:
чл. 80. Закона - 72/2009-17.

Члан 189.

Осуђено лице је дужно да се придржава програма извршења заштитног надзора.

Повереник прати и проверава да ли се програм извршења заштитног надзора примењује.

Осуђено лице има право приговора директору Управе на рад повереника.

Дужност обавештавања суда

Члан 190.

Повереник је дужан да најмање једном у шест месеци обавештава суд који је одредио заштитни надзор о резултатима извршења заштитног надзора.

У случају да извршење заштитног надзора не отпочне у року од 30 дана после пријема извршне одлуке или осуђени не прихвати извршење заштитног надзора, повереник је дужан да одмах о томе обавести суд који је одредио заштитни надзор.

На основу оствареног успеха у извршењу заштитног надзора повереник ће у извештају предложити суду да замени или укине поједине обавезе осуђеног.

Ако на основу остварених резултата сматра да је у потпуности испуњена сврха заштитног надзора, повереник ће у извештају предложити суду да се осуђеном укине заштитни надзор пре истека рока проверавања.

Ако осуђени током спровођења програма не испуњава обавезе које су му одређене, повереник ће о томе обавестити суд и организациону јединицу у саставу Управе надлежну за третман и алтернативне санкције, уз навођење разлога.

Кад повереник оцени да је сврха заштитног надзора остварена о томе обавештава надлежни суд.
+ Види:
чл. 81. Закона - 72/2009-17.

Члан 191.

Ближи пропис о извршењу условне осуде са заштитним надзором доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 82. Закона - 72/2009-17.

Члан 191а

Ближи пропис о избору и начину рада повереника надлежног за извршење казне рада у јавном интересу и условне осуде са заштитним надзором доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 83. Закона - 72/2009-17.

ГЛАВА ОСМА

ИЗВРШЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

I. ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ И ЧУВАЊЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи

Члан 192.

Упућивање лица на извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи врши суд који је изрекао меру у првом степену.

Мера из става 1. овог члана извршава се у Специјалној затворској болници, а изузетно у другој здравственој установи.

Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, лице према којем се она примењује прво се упућује на извршење мере безбедности.

На предлог Специјалне затворске болнице, односно друге здравствене установе у којој се мера из става 1. овог члана извршава, суд може у току трајања мере одлучити да се лице према којем се мера извршава премести из једне у другу здравствену установу.
+ Види:
чл. 84. Закона - 72/2009-17.

Члан 193.

Мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може садржати само она ограничења кретања и понашања која су неопходна ради лечења и чувања лица према којем се ова мера примењује и ради одржавања реда и дисциплине.

Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи има иста права и обавезе као и лице које издржава казну затвора, ако потребе лечења друкчије не захтевају.
+ Види:
чл. 85. Закона - 72/2009-17.

Довођење и спровођење у здравствену установу

Члан 194.

Ако се лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи налази на слободи, а не јави се установи ради извршења мере, суд наређује његово довођење или издавање потернице. Наредбу извршава полиција на чијем подручју се лице налази. Ако се такво лице налази у притвору спровођење врше овлашћена лица.

Довођење и спровођење лица из става 1. овог члана врши се уз пратњу здравственог радника.
+ Види:
чл. 86. Закона - 72/2009-17.

Дужност обавештавања здравствене установе

Члан 195.

Здравствена установа, односно одељење у које је упућено лице ради лечења и чувања, обавезна је да најмање једанпут годишње обавештава суд који је изрекао меру, о стању здравља лица према којем се примењује.

На предлог Специјалне затворске болнице или друге здравствене установе у којој се мера извршава, суд може у току трајања мере одлучити да се мера обавезног психијатријског лечења и чувања у психијатријској установи обустави или изрећи меру обавезног психијатријског лечења на слободи.

Кад се заврши лечење, здравствена установа из става 1. овог члана обавештава о томе суд који је меру изрекао.

Ако се ради о лицу чије је лечење завршено, а коме још није истекла казна, полиција на чијем подручју се налази здравствена установа, на захтев суда из става 1. овог члана, спровешће осуђено лице на извршење казне, под условом да му суд није одредио условни отпуст.
+ Види:
чл. 87. Закона - 72/2009-17.

Надзор над извршењем мере

Члан 196.

Законитост извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи надзире суд који је изрекао меру у првом степену.

Стручност рада у извршењу мере безбедности из става 1. овог члана, надзире министарство надлежно за здравство.

Члан 197.

Ближи пропис о извршењу мере безбедности обавезног лечења и чувања у здравственој установи доноси министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за здравство.

Помоћ после отпуштања из здравствене установе

Члан 198.

После отпуштања из здравствене установе бригу о лицу према коме је извршена мера безбедности преузима орган старатељства надлежан према пребивалишту, односно боравишту лица у време када је одлука којом је мера безбедности изречена постала правноснажна.

II. ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења на слободи

Члан 199.

Мера обавезног психијатријског лечења на слободи извршава се у здравственој установи коју одреди суд који је изрекао ову меру.

Суд који је изрекао меру из става 1. овог члана упућује лице којем је изречена мера, у здравствену установу у року од осам дана од правноснажности одлуке којом је мера изречена.

Лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења на слободи обавезно је да се у року које одреди суд, а најкасније у року од 15 дана од достављања одлуке о упућивању на лечење, јави здравственој установи ради лечења.

Суд доставља препис правноснажне судске одлуке здравственој установи.
+ Судска пракса

Обавеза обавештавања здравствене установе

Члан 200.

Ако се упућено лице не подвргне лечењу у року који одреди суд или лечење самовољно напусти или и поред лечења постане толико опасно за околину да је потребно и његово чување у психијатријској здравственој установи, здравствена установа ће о томе обавестити суд који је изрекао меру.
+ Судска пракса

Члан 201.

Здравствена установа је обавезна да најмање сваких шест месеци обавештава суд који је изрекао меру о стању здравља лица које је на лечењу. Установа је обавезна да суд обавести и о завршетку лечења.
+ Судска пракса

III. ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ НАРКОМАНА И ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ АЛКОХОЛИЧАРА

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара

Члан 202.

Упућивање лица на извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара врши суд који је изрекао меру у првом степену, а ако се лице налази у притвору општински суд у чијем седишту се притвор извршава.

О упућивању на извршење мера из става 1. овог члана суд обавештава установу у коју се лице којем је мера изречена упућује.

Ако се лице из става 1. овог члана не јави установи на лечење или самовољно напусти започето лечење, установа ће одмах о томе обавестити надлежни суд који наређује његово довођење, односно издавање потернице.
+ Види:
чл. 119. и 122. Закона - 72/2009-17.

Дужност обавештавања установе

Члан 203.

Установа у којој се извршава мера обавезног лечења наркомана, односно мера обавезног лечења алкохоличара најмање једном у шест месеци обавештава надлежни суд о њеном извршавању.

Установа из става 1. овог члана обавештава суд о завршетку лечења.

Упућивање осуђеног на издржавање остатка казне затвора

Члан 204.

После извршене мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара, лице према коме је односна мера извршена, упућује се на издржавање остатка казне затвора.

Члан 205.

Ближе одредбе о извршењу мере безбедности обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара, доноси министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за здравство.

IV. ЗАБРАНА ВРШЕЊА ПОЗИВА, ДЕЛАТНОСТИ И ДУЖНОСТИ

Надлежност и поступак за извршење мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности

Члан 206.

Суд који је у првом степену изрекао меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности доставља правноснажну одлуку органу, предузећу или организацији у којој је лице којем је мера изречена запослено, органу надлежном за издавање дозволе или одобрења за вршење одређеног позива или самосталне делатности, као и надлежном инспекцијском органу.

Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и полицији у месту пребивалишта, односно боравишта лица према којем се ова мера примењује ради уписа у казнену евиденцију.
+ Види:
чл. 88. Закона - 72/2009-17.

Члан 207.

Када је вршење позива, делатности и дужности везано за дозволу надлежног органа, ова мера се извршава одузимањем дозволе или забраном њеног издавања, за време на које је мера изречена.

Меру из става 1. овог члана извршавају надлежне инспекције предузимањем радњи којима се лице према којем се мера примењује онемогућава да се бави вршењем одређеног позива, делатности и дужности.

О извршењу мере надлежна инспекција обавештава суд који је меру изрекао у првом степену.

Промена пребивалишта или боравишта

Члан 208.

Када лице према коме се мера примењује промени пребивалиште или боравиште, а време за које је мера безбедности изречена није истекло, полиција у месту ранијег пребивалишта, односно боравишта, односно боравишту овог лица, обавештава о томе полицију у месту новог пребивалишта или боравишта тог лица.
+ Види:
чл. 89. Закона - 72/2009-17.

V. ЗАБРАНА УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ

Надлежност и поступак за извршење мере забране управљања моторним возилом

Члан 209.

Суд који је у првом степену изрекао меру забране управљања моторним возилом доставља правноснажну одлуку на извршење полицији у месту пребивалишта, односно боравишта лица којем је мера изречена у време када је одлука којом је мера изречена постала правноснажна.

Меру из става 1. овог члана према лицу које има страну возачку дозволу извршава полиција у месту извршења кривичног дела.
+ Види:
чл. 90. Закона - 72/2009-17.

Промена пребивалишта, односно боравишта

Члан 210.

Организациона јединица полиције која је одузела возачку дозволу, а ту дозволу није издала, обавештава о одузимању дозволе организациону јединицу полиције која је возачку дозволу издала.

Ако лице коме је изречена мера одузимања возачке дозволе промени пребивалиште, односно боравиште, а време за које је мера изречена није истекло, полиција у месту ранијег пребивалишта, односно боравишта лица о томе одмах обавештава полицију у новом месту пребивалишта, односно боравишта тог лица.
+ Види:
чл. 91. Закона - 72/2009-17.

VI. ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА

Члан 211.

Меру безбедности одузимања предмета извршава суд који је ту меру изрекао у првом степену.

Зависно од природе одузетих предмета, суд одлучује да ли ће их продати према одредбама Закона о извршном поступку, уступити државном органу, установи или добротворној организацији, уништити их или с њима поступити у складу с посебним прописима.

Уколико је законом одређено обавезно уништавање одузетих предмета суд доноси одлуку о начину и органу, организацији, односно установи која ће извршити уништавање предмета.

Средства остварена продајом предмета приход су буџета Републике Србије.

VII. ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНЦА ИЗ ЗЕМЉЕ

Члан 212.

Суд који је у првом степену изрекао меру протеривања странца из земље доставља правноснажну одлуку на извршење полицији.

Мера из става 1. овог члана извршава се према прописима који уређују кретање и боравак странаца у земљи.
+ Види:
чл. 92. Закона - 72/2009-17.

VIII. ЈАВНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Члан 213.

Суд који је одлучивао у првом степену, доставља извршну одлуку о јавном објављивању пресуде путем средстава јавног информисања уреднику средства јавног информисања, ради њеног објављивања.

Трошкове јавног објављивања пресуде сноси осуђени.
+ Види:
чл. 93. Закона - 72/2009-17.

ДЕО ТРЕЋИ

ИЗВРШЕЊЕ САНКЦИЈА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ

ГЛАВА ДЕВЕТА

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Опште одредбе

Примена одредаба овог закона

Члан 214.

Казна затвора изречена за прекршај извршава се према одредбама овог закона, ако посебним законом није друкчије одређено.

Распоређивање кажњених

Члан 215.

Кажњени се распоређује на извршење казне затвора у посебном одељењу завода, одвојено од осуђених.

Кажњена жена распоређује се на извршење казне затвора у казнено-поправном заводу за жене, одвојено од осуђених жена.

Малолетни кажњени одвајају се од пунолетних.
+ Види:
чл. 94. Закона - 72/2009-17.

2. Поступак упућивања на издржавање казне

Надлежност за упућивање на издржавање казне

Члан 216.

За упућивање кажњеног на издржавање казне затвора надлежан је орган за прекршаје који је донео првостепено решење.

Кажњени се упућују на издржавање казне затвора у складу са распоредним актом министра надлежног за правосуђе.

Кад орган за прекршаје који је донео првостепено решење одлучи да се казна изврши према пребивалишту или боравишту кажњеног, доставља извршно решење органу за прекршаје чије је седиште у месту пребивалишта, односно боравишта кажњеног.
+ Види:
чл. 95. и 122. Закона - 72/2009-17.

Налог за издржавање казне

Члан 217.

Надлежни орган за прекршаје писмено налаже кажњеном да се одређеног дана јави на издржавање казне.

Кажњени се у налогу упозорава да ће молба за одлагање извршења казне бити одбачена ако се одмах уз молбу не приложе докази о постојању разлога за одлагање.

Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам нити дужи од петнаест дана.

Надлежни орган за прекршаје обавештава завод о датуму када кажњени треба да се јави на издржавање казне.
+ Види:
чл. 96. и 122. Закона - 72/2009-17.

Почетак извршења казне

Члан 218.

Завод извештава надлежни орган за прекршаје да ли се кажњени јавио на издржавање казне затвора.

Почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када се кажњени јави у завод на издржавање казне.
+ Види:
чл. 97. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 219.

Ако се кажњени који је уредно позван не јави у завод, орган за прекршаје наређује његово довођење, а ако се кажњени крије или је у бекству, орган за прекршаје наређује издавање потернице.

У случају из става 1. почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када је кажњени лишен слободе, а трошкови довођења падају на терет кажњеног.
+ Види:
чл. 98. и 122. Закона - 72/2009-17.

3. Одлагање извршења казне затвора

Разлози за одлагање извршења казне

Члан 220.

Извршење казне затвора изречене за прекршај може се одложити из истих разлога као и извршење казне затвора изречене за кривично дело.

Трајање одлагања извршења казне

Члан 221.

Кажњеној жени у шестом месецу трудноће и кажњеној мајци која има дете млађе од једне године извршење казне се одлаже док дете не наврши једну годину, а кажњеном који је оболео од тешке акутне болести - све док болест траје.

У осталим случајевима одлагање извршења казне траје најдуже 60 дана.

Поступак одлагања извршења казне

Члан 222.

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси кажњени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који разлоге потврђују и назначава време за које се одлагање тражи.

Члан 223.

Молба за одлагање подноси се у року од три дана од пријема налога за издржавање казне.

Ако је тешка акутна болест кажњеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када кажњени треба да се јави на издржавање казне.
+ Види:
чл. 120. Закона - 72/2009-17.

Члан 224.

Молба за одлагање подноси се старешини првостепеног органа за прекршаје.

Старешина је дужан да поводом молбе донесе решење у року од три дана од пријема молбе.

Неблаговремену молбу, молбу коју је поднело неовлашћено лице и молбу уз коју нису приложени докази, старешина првостепеног органа за прекршаје одбацује.
+ Види:
чл. 99. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 225.

Кажњени може против првостепеног решења изјавити жалбу старешини надлежног другостепеног органа за прекршаје.

Жалба се подноси у року од три дана од пријема првостепеног решења.

Старешина другостепеног органа за прекршаје дужан је да о жалби одлучи у року од три дана од њеног пријема.
+ Види:
чл. 100. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 226.

Молба за одлагање задржава извршење казне до правноснажности решења о молби.

Старешина првостепеног органа за прекршаје који приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне.
+ Види:
чл. 101. и 122. Закона - 72/2009-17.

Опозив и обустава одлагања извршења казне

Члан 227.

Старешина првостепеног органа за прекршаје опозива одлагање извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или кажњени одлагање користи противно одобреној сврси.

Ако је одобрено одлагање кажњеној трудници, а дете се роди мртво, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од порођаја, а ако је дете умрло после порођаја, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од смрти детета.

Кад је одлагање одобрено кажњеној мајци детета млађег од једне године, а дете умре, одлагање се обуставља после истека два месеца од смрти детета.
+ Види:
чл. 102. и 122. Закона - 72/2009-17.

Члан 228.

Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора, кажњени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање.

Жалба одлаже извршење решења.

4. Прекид извршења казне затвора изречене за прекршај

Члан 229.

Изузетно, на молбу кажњеног, директор Управе може из оправданих разлога одобрити прекид извршења казне затвора.

Прекид извршења казне траје најдуже десет дана, а прекид одобрен због болести кажњеног траје до његовог излечења.

За време прекида извршења казне затвора кажњеном не припадају права предвиђена овим законом.

Члан 230.

На прекид извршења казне затвора изречене за прекршај сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује прекид извршења казне затвора изречене за кривично дело.

5. Отпуштање кажњеног

+ Види:
чл. 103. Закона - 72/2009-17.

Члан 231.

Кажњени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна.
+ Види:
чл. 103. Закона - 72/2009-17.

ГЛАВА ДЕСЕТА

ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ

Члан 232.

Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности изречених за кривично дело сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за прекршај, ако посебним законом није друкчије одређено.

ДЕО ЧЕТВРТИ

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА

ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУП

Сходна примена одредаба о извршењу мера безбедности

Члан 233.

Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за привредни преступ, ако посебним законом није друкчије одређено.

Извршење заштитне мере јавног објављивања пресуде

Члан 234.

Одредбе члана 213. овог закона сходно се примењују у поступку извршења заштитне мере јавног објављивања пресуде.

Трошкове објављивања пресуде сноси лице осуђено за привредни преступ.
+ Види:
чл. 104. Закона - 72/2009-17.

ДЕО ПЕТИ

ИЗВРШЕЊЕ ОСТАЛИХ МЕРА

ГЛАВА ДВАНАЕСТА

ПРИМЕНА МЕРЕ ПРИТВОРА

Пријем у притвор

Члан 235.

У притвор се прима лице против кога је решењем суда одређен притвор.

Уз решење о одређивању притвора заводу се доставља и писмени налог за пријем притвореника.

У поступку са притвореницима примењују се одредбе Законика о кривичном поступку и одредбе овог закона.
+ Види:
чл. 105. Закона - 72/2009-17.

Члан 236.

Завод издаје писмену потврду о пријему притвореника.

У потврду се, поред осталог, уносе датум, сат и минут пријема.

Смештај притвореника

Члан 237.

Притвореник се смешта у посебно одељење завода, организовано као одељење затвореног типа, одвојено од осуђених, у складу са распоредним актом министра надлежног за правосуђе.

Приликом смештаја притвореника води се рачуна о ранијој осуђиваности, здравственом стању, личним склоностима, језику који говори и разуме и врсти кривичног дела које му се ставља на терет.

Одвојено се смештају и притвореници који су заједно учествовали у извршењу кривичног дела.
+ Види:
чл. 106. Закона - 72/2009-17.

Преглед притвореника

Члан 238.

Непосредно после пријема у завод, притвореника прегледа лекар.

Лекарски налаз уноси се у здравствени картон притвореника.

Положај притвореника

Члан 239.

Притвореник борави у заводу под истим условима као и осуђено лице, ако Закоником о кривичном поступку није друкчије одређено.

Члан 240.

Притвореник који ради има право на накнаду и друга права на основу рада која су овим законом призната осуђеном лицу.

Члан 241.

Притвореник се може, само по налогу суда који је одредио притвор или кад то захтева хитна медицинска помоћ, извести из завода и спровести другим органима, односно у здравствену установу.
+ Види:
чл. 107. Закона - 72/2009-17.

Члан 242.

Кад притвореник повреди акт о кућном реду завода или учини други дисциплински преступ завод одмах о томе обавештава суд пред којим се води поступак.

Примена принуде према притвореницима

Члан 243.

Принуда се према притворенику примењује сходно одредбама овог закона које уређују примену принуде према осуђеним лицима.

О примени принуде одмах се обавештава суд пред којим се води поступак.

Премештај притвореника

Члан 244.

Притвореник се из разлога безбедности може преместити из једног завода у други.

Решење о премештају доноси директор Управе, уз сагласност суда.

Против одлуке директора Управе притвореник има право жалбе министру надлежном за правосуђе, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба на одлуку директора Управе не одлаже извршење решења.
+ Види:
чл. 108. Закона - 72/2009-17.

Надзор над применом мере притвора

Члан 245.

Примену мере притвора надзире председник окружног суда на чијем је подручју седиште завода у коме се извршава притвор.
+ Види:
чл. 109. и 122. Закона - 72/2009-17.

Отпуштање притвореника

Члан 246.

Притвореник се отпушта из завода на основу решења о укидању притвора и налога за пуштање из притвора, донетих од суда пред којим се води поступак.

Притвореник се одмах отпушта и кад истекне време за које је одређен притвор.

Притвореника пре отпуштања из завода прегледа лекар.
+ Види:
чл. 110. Закона - 72/2009-17.

Смрт притвореника

Члан 247.

У случају смрти притвореника завод одмах обавештава полицију, његовог брачног друга, децу и усвојеника, а ако их притвореник нема његове родитеље, усвојитеља, брата или сестру, односно даље сроднике.

О смрти притвореника обавештава се и суд пред којим се води поступак, председник суда који врши надзор над притвореницима и матичар.
+ Види:
чл. 111. Закона - 72/2009-17.

Члан 248.

Посмртни остаци притвореника и његове личне ствари предају се породици притвореника.

Ако притвореник нема породицу или породица не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци притвореника сахрањују се о трошку завода.

Остале одредбе о примени мере притвора

Члан 249.

Притвореник који се на основу Законика о кривичном поступку, на сопствени захтев, пре правноснажности пресуде упућује на извршење казне затвора, изједначава се у правима и дужностима са осуђеним лицем.

Члан 250.

Акт о кућном реду за примену мере притвора доноси министар надлежан за правосуђе.

ГЛАВА ТРИНАЕСТА

ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Члан 251.

У поступку извршења одузимања имовинске користи прибављене кривичним делом и привредним преступом сходно се примењују одредбе Закона о извршном поступку.

Средства остварена одузимањем имовинске користи приход су буџета Републике Србије.
+ Види:
чл. 112. Закона - 72/2009-17.

ДЕО ШЕСТИ

РАДНИ ОДНОСИ, НАДЗОР И КОНТРОЛА РАДА

+ Види:
чл. 113. Закона - 72/2009-17.

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА

РАДНИ ОДНОСИ

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

1. Опште правило

Члан 252.

На директора Управе и запослена лица у Управи примењују се одредбе закона којим се уређују радни односи у државним органима, ако овим законом није друкчије одређено.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

2. Посебни услови

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 253.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа запослених у Управи, управника и заменика управника одлучује директор Управе, осим ако овим законом није друкчије одређено.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа унутар завода одлучује управник завода.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Услови и начин заснивања радног односа

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 254.

Радни однос у Управи заснива се путем јавног конкурса.

Управа оглашава и спроводи јавни конкурс за попуњавање радних места.

У радни однос не може се примити лице које је осуђено због кривичног дела које се гони по службеној дужности, лице против кога се води кривични поступак за кривично дело које се гони по службеној дужности, лице које је осуђено на казну затвора у трајању дужем од три месеца и лице које не испуњава захтеве безбедносне провере.

Ближи пропис о спровођењу јавног конкурса за попуњавање радних места доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Посебни случајеви престанка радног односа

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 255.

Радни однос престаје:

1) кад се утврди да су подаци који су наведени приликом заснивања радног односа нетачни;

2) кад суд достави правноснажну пресуду којом је запослени осуђен за кривично дело које се гони по службеној дужности или правноснажну пресуду којом је изречена казна затвора дужа од шест месеци.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Приправнички стаж у служби за обезбеђење

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 256.

За приправника у служби за обезбеђење може се примити лице које, поред законом утврђених испуњава и следеће услове: да има средњу стручну спрему, да је млађе од двадесет и пет година, да је одслужило војни рок са оружјем и да је психички и физички способно за вршење службе.

Утврђивање психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе.

За приправника у служби за обезбеђење може се примити и лице до двадесет осам година живота, ако има високо односно више образовање.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 257.

Приправнички стаж се обавља у оквиру обуке за приправнике, на основу програма приправничког стажа.

Програм приправничке обуке у служби за обезбеђење доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 258.

Приправник стиче одговарајуће звање, ако по завршеном приправничком стажу положи стручни испит.

Приправнику престаје радни однос, ако у прописаном року не положи стручни испит, изузев ако је до тога дошло због болести или из других оправданих разлога.

Приправнику у служби за обезбеђење који самовољно напусти Управу или својом кривицом буде искључен из обуке, престаје радни однос и дужан је да надокнади трошкове обуке.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Звања и оцењивање запослених у Управи

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 259.

Запослени у Управи стичу звања у зависности од стеченог образовања, радног искуства, стручних знања, оспособљености за обављање послова радног места и оцене рада запослених.

Влада прописује звања запослених у Управи.

Стручно усавршавање, обука и полагање стручних испита за звања ради обављања послова радног места у Управи спроводе се на основу правилника који доноси министар надлежан за правосуђе.

Запослени у служби за обезбеђење изузети су од обавезе полагања државног стручног испита.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 260.

Запослени се оцењују једанпут годишње, најкасније до 1. марта текуће године за претходну годину.

Рад се оцењује позитивном или негативном оценом.

Позитивне оцене су: "довољан" - 2, "добар" - 3, "врло добар" - 4 и "одличан" - 5.

Негативна оцена је "недовољан" - 1.

Ако је запослени оцењен негативном оценом, ванредно се оцењује после три месеца. Ако је на ванредном оцењивању запослени оцењен негативном оценом, директор Управе може донети решење о престанку радног односа.

Ближи пропис о оцењивању доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Права и дужности запослених у Управи

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 261.

Запослена лица морају својим владањем и изгледом у свакој прилици пружати добар пример лицима према којима се извршава санкција. Акт о изгледу и владању запослених у Управи доноси министар надлежан за правосуђе.

Запослена лица не могу се бавити пословима који су неспојиви са пословима у Управи.

Који су послови неспојиви са пословима у Управи, одређује министар надлежан за правосуђе.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 262.

Управа осигурава животе запослених и сноси трошкове сахране запосленог који изгуби живот у вршењу или поводом вршења службе.

Породици лица из става 1. овог члана Управа додељује једнократну новчану помоћ у висини 12 месечних плата, обрачунатих према месецу у коме је запослено лице изгубило живот.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 263.

Директору Управе и запосленима стаж осигурања може се рачунати у увећаном трајању, тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања.

Лицима из става 1. овог члана коефицијент се сразмерно степену увећања стажа осигурања увећава до 30%.

Висину коефицијената за обрачун и исплату плата у Управи утврђује Влада.

Радна места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем споразумно утврђују министар надлежан за правосуђе и министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 264.

Запослени којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања, упућују се на здравствену контролу једном у три године, а директор Управе може, на сопствену иницијативу или на предлог управника, одлучити да се здравствена контрола или тестирање на психоактивне супстанце и алкохол обавља и раније.

Директор управе може одлучити да се изврши провера психофизичких способности запослених у служби за обезбеђење.

Проверу психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 264а

По потреби службе, лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, може решењем министра надлежног за правосуђе престати радни однос с правом на старосну пензију и пре испуњења општих услова за стицање права на старосну пензију.

Лицу из става 1. припада, по оствареном праву на пензију, отпремнина у петоструком износу плате примљене за последњи месец пре одласка у пензију.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 265.

Кад потребе службе то захтевају, запослено лице обавезно је да ради дуже од пуног радног времена.

Директор Управе и управник завода могу, по потреби службе, запосленом лицу одложити или прекинути годишњи одмор.

Запослено лице може, због повећаног обима посла или других потреба службе, без своје сагласности бити привремено упућено на одговарајуће радно место у другу организациону јединицу Управе, најдуже једну годину.

Решење о привременом упућивању запосленог лица доноси директор Управе. Против решења о привременом упућивању може се изјавити жалба министру надлежном за правосуђе, у року од осам дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Запослено лице које је упућено на радно место у другу организациону јединицу има право на трошкове превоза, смештаја и исхране, у складу са општим прописима.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Повреде радних обавеза и дужности

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 266.

За лакше и теже повреде радних обавеза и дужности запослени у Управи одговарају дисциплински.

Поред лакших повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују радни односи у државним органима, лакшом повредом радних обавеза и дужности сматра се свако понашање противно прописима о начину обављања послова у Управи.

Поред тежих повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују радни односи у државним органима, тежом повредом радних обавеза и дужности сматра се и:

1) пријем поклона од осуђених и њихових рођака;

2) трговина и размена робе са осуђенима;

3) уношење или изношење из завода забрањених ствари за рачун осуђених;

4) договарање са осуђеним управљено на помагање његовог бекства или отежавање истраге;

5) непријављивање договора осуђених за организовање побуне, бекства или других облика повреде акта о кућном реду;

6) непредузимање радњи према осуђеном који покушава да побегне;

7) одавање државне или службене тајне;

8) бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу;

9) издавање или извршење наређења којим се очигледно угрожава сигурност осуђених и имовине;

10) прекорачење овлашћења у примени средстава принуде;

11) недолично, насилничко или увредљиво понашање према руководиоцу, сарадницима или странкама;

12) неовлашћено удаљење са радног места или напуштање лица приликом спровода;

13) неовлашћено давање података или обавештења у вези са вршењем службе или рада завода;

14) долазак на рад под дејством алкохола или психоактивних супстанци или конзумирање алкохола или психоактивних супстанци у току рада;

15) непоступање по наредби руководиоца.

За све теже повреде радних обавеза и дужности може се изрећи мера престанка радног односа.

За лакшу повреду радне обавезе која се односи на понашање противно прописима о начину обављања послова у Управи, директор Управе, на предлог управника или сопствену иницијативу, може изрећи новчану казну по спроведеном дисциплинском поступку у висини до 30% од основне плате примљене за месец пре изрицања.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Дисциплински поступак

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 267.

Дисциплински поступак против запослених унутар завода води дисциплинска комисија коју именује управник завода. О дисциплинској одговорности одлучује управник, на предлог дисциплинске комисије.

Дисциплински поступак против управника и запослених у седишту Управе води дисциплинска комисија коју именује директор Управе. О дисциплинској одговорности одлучује директор Управе, на предлог дисциплинске комисије.

Против првостепене одлуке донете у дисциплинском поступку може се изјавити жалба министру надлежном за правосуђе, у року од осам дана од дана пријема одлуке.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Награђивање запослених

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 268.

Директор Управе доноси одлуку о награђивању запослених, на предлог управника или сопствену иницијативу, за изузетно залагање на раду у висини до 30% од основне плате примљене за месец пре награђивања.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Остале одредбе

+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

Члан 269.

Поред аката предвиђених овим законом министар надлежан за правосуђе доноси акте којима се уређују:

1) унутрашње уређење и систематизација радних места у Управи;

2) вођење евиденција о осуђенима;

3) униформа, ознаке, свечано одело, наоружање, специјална возила и друга опрема у служби за обезбеђење;

4) стручно усавршавање, обука и испити у Управи;

5) службена тајна и начин чувања података који представљају службену тајну;

6) начин обављања послова у служби за обезбеђење.
+ Види:
чл. 114. Закона - 72/2009-17.

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА

НАДЗОР И КОНТРОЛА РАДА

+ Види:
чл. 115. Закона - 72/2009-17.

Надзор над радом завода уопште

Члан 270.

Надзор рада Управе врши министарство надлежно за правосуђе.

Надзор рада завода обавља организациона јединица у саставу Управе надлежна за надзор у Управи, преко овлашћених лица.

Надзор у заводу обухвата:

1) статус и заштиту права лица лишених слободе;

2) третман лица лишених слободе;

3) обезбеђење завода и безбедност завода;

4) материјално-финансијско пословање завода;

5) обуку и упошљавање лица лишених слободе;

6) управљање заводом и рад запослених;

7) безбедност лица лишених слободе.

За надзор над стручним радом могу се ангажовати научне и стручне установе и појединци.
+ Види:
чл. 116. Закона - 72/2009-17.

Права и дужности лица овлашћеног за вршење надзора

Члан 271.

Овлашћено лице има право да са осуђеним разговара без присуства запослених лица у заводу.

Управник завода је дужан да овлашћеном лицу омогући несметан рад и стави му на располагање све податке потребне за вршење надзора.

- наслов брисан -

+ Види:
чл. 117. Закона - 72/2009-17.

Члан 272.

О извршеном надзору овлашћено лице саставља записник.

Овлашћено лице из става 1. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака.

Ако овлашћено лице у вршењу надзора сматра да је управник завода учинио повреду радне дужности, покренуће дисциплински поступак против њега пред дисциплинском комисијом Управе. Ако сматра да је други запослени у заводу повредио радну дужност, а овлашћено лице није покренуло дисциплински поступак, покренуће дисциплински поступак пред дисциплинском комисијом завода.

Ако постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или привредни преступ, овлашћено лице из става 1. овог члана дужно је да поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужиоцу.

Записник садржи мере за отклањање уочених недостатака у функционисању завода.

Записник може садржати и предлог мера за побољшање рада завода.
+ Види:
чл. 117. Закона - 72/2009-17.

Члан 273.

Записник се доставља управнику завода, директору Управе и министру надлежном за правосуђе.

Управник завода дужан је да поступи по наложеним мерама и о томе обавести директора Управе и министра надлежног за правосуђе.

Право управника завода на приговор

Члан 274.

Управник завода може министру надлежном за правосуђе изјавити приговор против наложених и предложених мера, у року од осам дана од пријема записника.

Приговор не задржава извршење наложених мера.

Министар надлежан за правосуђе може сходно наводима из приговора обуставити или одредити дуже рокове за извршење наложених мера, или наложити друге мере за отклањање уочених недостатака.

Остале одредбе о надзору над радом завода

Члан 275.

Када завод не испуњава прописане здравствене и хигијенске услове или је угрожена безбедност у заводу, министар надлежан за правосуђе може донети решење о премештају осуђених у други завод.

Члан 276.

Стручни рад Специјалне затворске болнице и здравствених служби у заводима надзире министарство надлежно за здравство.

Члан 277.

Ближе одредбе о надзору над радом завода доноси министар надлежан за правосуђе, на предлог директора Управе.

Скупштинска контрола

Члан 278.

У циљу контроле извршења кривичних санкција уређених овим законом, Народна скупштина Републике Србије формира, на предлог одбора за правосуђе и управу, комисију од пет чланова.

Комисија из става 1. овог члана је састављена од лица која познају проблеме извршења кривичних санкција а нису запослени у Управи.

Комисија је независна у свом раду и Управа је дужна да комисији обезбеди све податке од значаја за њен рад. Комисија има сва овлашћења које има и овлашћено лице из чл. 270. и 271. овог закона.

Управа једном годишње доставља извештај о раду комисији из става 1. овог члана.

Комисија из става 1. овог члана подноси извештај о стању извршења кривичних санкција уређених овим законом најмање једанпут годишње и доставља га Народној скупштини Републике Србије и министру надлежном за правосуђе.
+ Види:
чл. 118. Закона - 72/2009-17.

ДЕО СЕДМИ

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 279.

Новчаном казном до 10.000 динара казниће се за прекршај лице које прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се за прекршај предузетник новчаном казном до 50.000 динара.

Члан 280.

Новчаном казном до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице које омогући вршења позива, делатности или дужности лицу којем је изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном до 10.000 динара.

ДЕО ОСМИ

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 281.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о извршењу кривичних санкција ("Службени гласник РС", бр. 16/97 и 34/01).

Прописи предвиђени овим законом биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа предвиђених овим законом примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција ("Службени гласник РС", бр. 16/97 и 34/01), ако нису у супротности са овим законом.

Члан 282.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2006. године.

ОСНОВНИ ТЕКСТ

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о извршењу кривичних санкција

Проглашава се Закон о извршењу кривичних санкција, који је донела Народна Скупштина Републике Србије, на седници Дванаестог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2005. години, 29. септембра 2005. године.

ПР број 81

У Београду, 5. октобра 2005. године

Председник Републике,

Борис Тадић, с.р.

Закон о извршењу кривичних санкција

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 85/2005 од 6.10.2005. године.

ДЕО ПРВИ

ОПШТИ ДЕО

ГЛАВА ПРВА

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1.

Овим законом уређује се, ако посебним законом није друкчије уређено, поступак извршења кривичних санкција према пунолетним лицима, права и обавезе лица према којима се извршавају санкције, организација Управе за извршење заводских санкција, надзор над њеним радом, извршење санкција изречених за привредне преступе и прекршаје, одузимање имовинске користи стечене кривичним делом и привредним преступом и примена мере притвора.

Ако је законом о ратификацији међународног уговора уређено неко питање из става 1. овог члана, примењиваће се одредбе тог закона.

Сврха извршења санкција

Члан 2.

Сврха извршења санкција је спровођење правноснажних и извршних судских одлука, заштита друштва од кривичних дела и издвајање учинилаца кривичних дела из друштвене средине у циљу њиховог лечења, чувања и оспособљавања за самостално старање о својим потребама након извршења санкције.

Примена овог закона на извршење одлука страних судова

Члан 3.

Одредбе овог закона примењују се и приликом извршења кривичних санкција које изрекну страни судови, кад је то одређено Закоником о кривичном поступку и међународним актима.

Приступање извршењу санкције

Члан 4.

Извршењу санкције приступа се кад одлука којом је санкција изречена постане правноснажна и кад за извршење санкције нема законских сметњи.

Изузетно, кад је то законом посебно одређено, са извршењем санкције може се отпочети и пре него што је постала правноснажна одлука којом је она изречена.

Одлагање и прекид извршења санкције

Члан 5.

Извршење санкције може се одложити и прекинути под условима одређеним овим законом.

Основне одредбе о положају лица према коме се извршава санкција

Члан 6.

Санкција се извршава на начин којим се јамчи поштовање достојанства лица према коме се она извршава.

Забрањени су и кажњиви поступци којима се лице према коме се извршава санкција подвргава било каквом облику мучења, злостављања, понижавања или експериментисања.

Кажњива је принуда према лицу према коме се извршава санкција ако је несразмерна потребама њеног извршења.

Члан 7.

Лице према коме се извршава санкција не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја или другог личног својства.

Члан 8.

Лице према коме се извршава санкција има право на заштиту основних права прописаних Уставом, ратификованим међународним уговорима, општеприхваћеним правилима међународног права и овим законом.

Лице према коме се извршава санкција може бити ограничено у основним правима само у мери неопходној за извршење санкције и у поступку прописаном овим законом.

Члан 9.

Против појединачних аката којима се решава о правима и обавезама лица према коме се извршава санкција дозвољена је судска заштита, у складу са овим законом.

За поднеске, службене радње и решења у вези са применом одредаба овог закона не плаћа се такса, ако законом није друкчије одређено.

Вођење евиденција

Члан 10.

О лицима према којима се извршавају санкције и притвор воде се одговарајуће евиденције.

Ближе прописе о евиденцијама доноси министар надлежан за правосуђе.

Средства за извршење санкција

Члан 11.

Средства за извршење санкција обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Лице према коме се извршава санкција не плаћа трошкове извршења, осим ако законом није друкчије одређено.

ГЛАВА ДРУГА

УПРАВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ ЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА

I. ДЕЛАТНОСТ УПРАВЕ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА

Члан 12.

Управа за извршење заводских санкција (у даљем тексту: Управа) организује, спроводи и надзире извршење казне затвора, малолетничког затвора, казне рада у јавном интересу, условне осуде са заштитним надзором, мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана и обавезног лечења алкохоличара, као и васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом (у даљем тексту: заводске санкције).

Управа је орган управе у саставу Министарства правде Републике Србије.

Управа води јединствене евиденције о лицима према којима се извршавају заводске санкције.

Управа предузима мере у циљу сталног стручног образовања и усавршавања запослених.

Управа остварује сарадњу са одговарајућим установама, удружењима и организацијама које се баве проблемима извршења кривичних санкција.
+ Правна мишљења

II. УРЕЂЕЊЕ УПРАВЕ

1. Заводи

Врсте завода

Члан 13.

У Управи постоје следеће врсте завода:

1) казнено-поправни завод и окружни затвор - за извршење казне затвора;

2) казнено-поправни завод за жене - за извршење казне затвора и малолетничког затвора изречене женама;

3) казнено-поправни завод за малолетнике - за извршење казне малолетничког затвора;

4) Специјална затворска болница - за лечење осуђених и притворених лица, за извршење мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана;

5) васпитно-поправни дом - за извршење васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом;

6) Центар за обуку запослених у Управи за извршење заводских санкција.
+ Правна мишљења

Типови завода

Члан 14.

Према степену обезбеђења и начину поступања са осуђенима, заводи могу бити отвореног, полуотвореног, затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем.

У заводима отвореног типа не постоје препреке за бекство.

У заводима полуотвореног типа служба за обезбеђење представља основну препреку за бекство.

У заводима затвореног типа, поред службе за обезбеђење постоје и друге препреке за спречавање бекства.

У заводима затвореног типа са посебним обезбеђењем постоје посебне препреке за спречавање бекства и посебна пажња се посвећује поступању са осуђенима.

Члан 15.

Казнено-поправни завод за жене, окружни затвор и васпитно-поправни дом су полуотвореног типа.

Специјална затворска болница и казнено-поправни завод за малолетнике су затвореног типа.

Само казнено-поправни завод може бити завод затвореног типа са посебним обезбеђењем.

Одељења у заводима

Члан 16.

У заводима могу постојати отворена, полуотворена и затворена одељења.

Оснивање завода

Члан 17.

Завод се оснива актом Владе Републике Србије.

Актом о оснивању завода одређује се врста, тип и седиште завода.

Влада Републике Србије основаће својом одлуком предузеће за обуку и упошљавање осуђених и малолетника.

2. Службе у заводима

Врсте служби

Члан 18.

У заводима могу постојати следеће службе:

1) служба за преваспитавање;

2) служба за обезбеђење;

3) служба за обуку и упошљавање;

4) служба за здравствену заштиту;

5) служба за опште послове.

За два или више завода могу се образовати заједничке службе.

Служба за обезбеђење је јединствена формација Управе.

Завод мора располагати посебном просторијом за издвајање оболелих осуђених.

Завод за жене мора располагати посебним уређајима за лечење трудница, породиља и болести жена.

Служба за преваспитавање

Члан 19.

Служба за преваспитавање примењује методе и поступке којима се на осуђене утиче да убудуће не чине кривична дела.

Служба за преваспитавање усклађује рад осталих учесника у преваспитавању.

Служба за обезбеђење

Члан 20.

Служба за обезбеђење стара се о сигурности људи и имовине у заводу, спроводи осуђена и притворена лица и обавља друге послове одређене законом.

Служба за обезбеђење спроводи осуђена и притворена лица у службеним возилима која су снабдевена уређајима за давање посебних светлосних и звучних сигнала, прописаном вентилацијом и осветљењем.

Члан 21.

Служба за обезбеђење је наоружана и униформисана.

Припадници службе за обезбеђење могу по наређењу директора Управе или управника завода вршити дужност у цивилном оделу.

Припадници службе за обезбеђење имају службену легитимацију, чију садржину и изглед прописује министар надлежан за правосуђе.

Служба за обуку и упошљавање

Члан 22.

Служба за обуку и упошљавање обучава осуђене за рад, организује њихов рад и обавља друге послове одређене законом.

Осуђени се обучавају и раде у заводима или изван завода.

Служба за здравствену заштиту

Члан 23.

Служба за здравствену заштиту врши здравствену превенцију, лечи осуђена и притворена лица и надзире хигијену и квалитет хране и воде.

Служба за здравствену заштиту има најмање једног лекара и једног медицинског техничара, а мора располагати услугама и једног лекара психијатра.

Кад је болничко лечење организовано у заводу, завод мора имати лекара и болничко особље са прописаном стручном спремом и бити снабдевен одговарајућим болничким просторијама, медицинским материјалом, прибором, уређајима и лековима.

Здравственом раднику који прегледа и лечи осуђеног гарантује се и обезбеђује пуна професионална независност, сагласно закону и етичком кодексу.

Служба за опште послове

Члан 24.

Служба за опште послове обавља правне, административне, рачуноводствене, финансијске, евиденцијске и друге послове од општег значаја за завод и пружа правну помоћ осуђеним и притвореним лицима.

3. Акт о кућном реду завода

Члан 25.

Начин живота и рада осуђених ближе се уређује актом о кућном реду завода.

Акт о кућном реду завода доноси министар надлежан за правосуђе.

4. Руковођење у Управи

Директор Управе

Члан 26.

Управом руководи директор Управе.

Директора Управе, на образложен предлог министра надлежног за правосуђе, поставља Влада Републике Србије, на пет година.

Директор Управе представља Управу и одговоран је за законито и правилно извршење заводских санкција у Републици Србији.

За директора Управе може бити постављено лице које има високу школску спрему и најмање седам година радног искуства након стицања високе школске спреме у пословима извршења санкција или у правосуђу.

Управник завода

Члан 27.

Заводом руководи управник завода.

Управника завода, на образложен предлог директора Управе распоређује министар надлежан за правосуђе, на пет година.

Управник завода заступа завод и одговоран је за законит и правилан рад у заводу.

Управник завода може имати заменика кога, на образложен предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за правосуђе, на пет година.

За управника завода и заменика управника може бити распоређено лице које има високу школску спрему и најмање пет година радног искуства након стицања високе школске спреме у пословима извршења санкција или у правосуђу.

Начелник службе

Члан 28.

Службом у заводу руководи начелник службе.

Начелника службе, на образложен предлог управника завода и уз сагласност директора Управе, распоређује министар надлежан за правосуђе.

За начелника службе може бити распоређено лице које има високу школску спрему и потребно радно искуство важно за одговарајућу службу.

III. ЈАВНОСТ РАДА УПРАВЕ

Члан 29.

Рад Управе је јаван.

Министар надлежан за правосуђе и директор Управе, непосредно или преко управника завода, обавештавају јавност о извршењу санкција, под условом да се тиме не повређује службена тајна, озбиљно не угрожава безбедност или одржавање реда у заводу у коме се извршава санкција.

Ближе прописе о службеној тајни и начину њеног чувања доноси министар надлежан за правосуђе.

Члан 30.

Појединачне и групне посете заводу може да одобри директор Управе.

Посебно ће се водити рачуна да се омогући посета представника домаћих и страних институција и удружења која се баве заштитом људских права, представника средстава јавног информисања, научних радника који се баве проучавањем криминалитета, као и студената одговарајућих факултета.

Директор Управе може лицима која посећују завод одобрити разговор са осуђеним лицима или одређеним осуђеним лицем, уз присуство или без присуства овлашћеног службеног лица.

ДЕО ДРУГИ

ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

ГЛАВА ТРЕЋА

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 31.

Сврха извршења казне затвора је да осуђени током издржавања казне, применом система савремених васпитних мера, усвоји друштвено прихватљиве вредности у циљу лакшег укључивања у услове живота након издржавања казне како убудуће не би чинио кривична дела.

Члан 32.

Са осуђеним се поступа на начин који у највећој мери одговара његовој личности и остваривању васпитног програма.

Ради остваривања васпитног програма врши се разврставање осуђених лица.

Члан 33.

Код осуђеног лица треба развијати личну одговорност и подстицати га да у васпитном програму самоиницијативно учествује.

Осуђено лице не може у оквиру службе завода обављати дужност која садржи дисциплинска овлашћења.

Током издржавања казне затвора осуђено лице учествује у одржавању реда и дисциплине, као и у васпитним, културним и другим активностима, под контролом управника завода.

Члан 34.

Осуђени издржавају казну по правилу заједно.

Кад то захтева здравствено стање осуђеног или кад је то предвиђено овим законом, може се одредити да осуђени издржава казну одвојено од осталих осуђеника.

Осуђена мушка и женска лица издржавају казну одвојено.

Члан 35.

Ради подстицања личних напора за укључивање у живот ван завода, осуђеном, за кога се основано може очекивати да ће се убудуће понашати сагласно закону, омогућава се условни отпуст.

Члан 36.

Лицу отпуштеном са издржавања казне пружа се неопходна помоћ ради његовог лакшег укључивања у живот ван завода.

II. УПУЋИВАЊЕ И РАСПОРЕЂИВАЊЕ ОСУЂЕНИХ У ЗАВОДЕ

Упућивање осуђених у заводе

Члан 37.

Осуђени се упућује на издржавање казне затвора сагласно распоредном акту министра надлежног за правосуђе.

Изузетно, на молбу осуђеног директор Управе може из оправданих разлога одступити од распоредног акта и променити место извршења казне.
+ Судска пракса

Распоређивање осуђених у заводе

Члан 38.

Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну годину, распоређује се, по правилу, у окружни затвор.

Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање прелази једну годину по правилу се распоређује у казнено-поправни завод.

Осуђена жена се распоређује у казнено-поправни завод за жене.

Члан 39.

Осуђени који је учинио кривично дело из нехата и лице које је први пут осуђено на казну затвора до једне или, изузетно, до три године, распоређује се у завод отвореног или полуотвореног типа.

Остали осуђени распоређују се у казнено-поправне заводе затвореног типа.

Накнадно распоређивање у заводе

Члан 40.

Осуђени који је распоређен у одређени тип завода може бити одлуком директора Управе накнадно распоређен у други тип завода.

У казнено-поправни завод затвореног типа са посебним обезбеђењем накнадно се распоређује осуђени за којег се приликом испитивања личности утврди да би битно угрозио безбедност осталих осуђеника, или који за време издржавања казне битно нарушава кућни ред, као и осуђени за кога се утврди да су предузете мере поступања према њему остале безуспешне.

Ближи пропис о накнадном распоређивању доноси министар надлежан за правосуђе.
+ Судска пракса

III. ПОСТУПАК УПУЋИВАЊА НА ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

Радње које претходе упућивању осуђеног у завод

Члан 41.

Ако суд који је донео првостепену одлуку није надлежан за упућивање осуђеног на издржавање казне затвора, дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, достави надлежном суду за упућивање на извршење казне у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Надлежни суд је дужан да у року од три дана од пријема одлуке приступи упућивању осуђеног на издржавање казне.

Надлежност за упућивање на издржавање казне

Члан 42.

За упућивање осуђеног на издржавање казне затвора надлежан је општински суд према пребивалишту, односно боравишту осуђеног у време када је одлука којом је казна изречена постала правноснажна.

Исти суд задржава надлежност и ако се пребивалиште или боравиште осуђеног доцније измене.

Члан 43.

Кад су пребивалиште и боравиште осуђеног непознати, за упућивање осуђеног на издржавање казне затвора је надлежан општински суд који је донео првостепену одлуку, а ако је ту одлуку донео окружни суд, за упућивање је надлежан општински суд у месту седишта тог окружног суда.

Осуђеног који је у притвору на издржавање казне затвора упућује општински суд на чијем подручју је седиште завода у коме је осуђени притворен.

Налог за издржавање казне

Члан 44.

Надлежни суд писмено налаже осуђеном да се одређеног дана јави на издржавање казне затвора.

Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам ни дужи од петнаест дана.

Надлежни суд обавештава завод о датуму када осуђени треба да се јави и уз обавештење доставља извршну одлуку с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка.

Почетак извршења казне

Члан 45.

Завод обавештава надлежни суд да ли се осуђени јавио на издржавање казне затвора.

Почетак извршења казне рачуна се од дана када се осуђени јавио у завод на издржавање казне.

Члан 46.

Ако се осуђени који је уредно позван ради извршења казне затвора не јави у завод, суд наређује његово довођење, а ако се осуђени крије или је у бекству, суд наређује издавање потернице.

Тада се почетак извршења казне затвора рачуна од дана када је осуђени лишен слободе.

Трошкови превоза

Члан 47.

Завод надокнађује осуђеном трошкове превоза јавним саобраћајем од пребивалишта, односно боравишта до седишта завода.

Трошкове довођења у завод сноси осуђени.

IV. ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Одлагање извршења казне затвора на молбу осуђеног

Разлози и трајање одлагања извршења казне затвора

Члан 48.

Извршење казне затвора може се одложити:

1) ако је осуђени оболео од тешке акутне болести - док болест траје;

2) ако је осуђена жена навршила шести месец трудноће или има дете млађе од једне године - најдуже до навршене треће године живота детета;

3) због смрти или тешке болести брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојиоца осуђеног - најдуже три месеца од дана одлагања;

4) ако је супруга осуђеног на три месеца пред порођајем или је од њеног порођаја протекло мање од шест месеци, а нема других чланова домаћинства који би јој помогли - најдуже шест месеци од дана одлагања;

5) ако су заједно са осуђеним на издржавање казне позвани његов брачни друг или други члан заједничког домаћинства или је неко од њих већ у затвору - најдуже шест месеци од дана одлагања;

6) ако је осуђеном одлагање потребно због неодложних пољских или сезонских радова или радова изазваних каквим удесом, а у породици осуђеног нема потребне радне снаге - најдуже три месеца од дана одлагања;

7) ако је осуђени обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета - најдуже три месеца од дана одлагања;

8) ако је осуђеном одлагање потребно због завршетка школовања - најдуже шест месеци од дана одлагања;

9) ако је осуђеном одлагање потребно за полагање већ пријављеног испита - најдуже два месеца од дана одлагања.

Даном одлагања извршења казне затвора сматра се дан када је донето решење о одлагању.
+ Судска пракса

Поступак одлагања извршења казне затвора

Члан 49.

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси осуђени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који потврђују наведене разлоге и назначава време за које се одлагање тражи.

Члан 50.

Молба за одлагање издржавања казне затвора подноси се у року од три дана од пријема налога за издржавање казне.

Ако је тешка акутна болест осуђеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојиоца уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када осуђени треба да се јави на издржавање казне.

Члан 51.

Молба за одлагање извршења казне затвора подноси се председнику надлежног општинског суда.

Кад уз молбу нису приложени докази, председник општинског суда налаже осуђеном да их достави у року од осам дана и упозорава га да ће се у супротном молба одбацити.

Члан 52.

Председник општинског суда је дужан да поводом молбе за одлагање извршења казне затвора донесе решење у року од три дана од пријема молбе.

Неблаговремену молбу, молбу коју поднесе неовлашћено лице и молбу уз коју нису благовремено приложени докази, председник општинског суда одбацује.

Члан 53.

Осуђени може против првостепеног решења изјавити жалбу председнику надлежног окружног суда.

Жалба се подноси у року од три дана од пријема решења.

Председник окружног суда је дужан да о жалби одлучи у року од три дана од њеног пријема.

Члан 54.

Молба за одлагање извршења казне затвора задржава извршење казне до правноснажности решења о молби.

Председник надлежног општинског суда, који приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне.

Члан 55.

Осуђени коме је извршење казне затвора одложено због тешке акутне болести дужан је да једном у три месеца, а на захтев надлежног суда и чешће, суду подноси извештај установе у којој се лечи о свом здравственом стању.

Опозив и обустава одлагања извршења казне затвора

Члан 56.

Председник надлежног општинског суда опозива одлагање извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или осуђени одлагање користи противно одобреној сврси.

Ако је одобрено одлагање извршења казне трудници, а дете се роди мртво, одлагање се обуставља кад истекне шест месеци од порођаја, а ако је дете умрло после порођаја одлагање се обуставља кад истекне шест месеци од смрти детета.

Ако је одлагање извршења казне одобрено мајци детета млађег од једне године а дете умре, одлагање се обуставља кад истекне шест месеци од смрти детета.

Члан 57.

Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора осуђени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање.

Жалба одлаже извршење решења.

2. Одлагање извршења казне затвора поводом ванредних правних средстава

Члан 58.

Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може одложити извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка.

Суд који одлучује о захтеву за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде може, зависно од садржине захтева, одложити извршење казне затвора.

Члан 59.

Одлагање извршења казне затвора увек се дозвољава на захтев надлежног јавног тужиоца до доношења одлуке о употребљеном правном средству.

Одлука о одлагању извршења казне престаје да важи ако јавни тужилац правно средство не употреби у року од тридесет дана од пријема одлуке о одлагању.

V. ПРИЈЕМ И РАЗВРСТАВАЊЕ ОСУЂЕНОГ У ЗАВОДУ

Пријем осуђеног

Члан 60.

Приликом ступања у завод најпре се утврђује идентитет осуђеног, обавља лекарски преглед и отвара здравствени картон.

Осуђени се приликом ступања у завод упознаје с правима и обавезама које има за време издржавања казне.

Текст овог закона и акт о кућном реду завода доступни су осуђеном све време издржавања казне, на језику који је у употреби, према Закону о службеној употреби језика и писма.

Осуђени који је неписмен, не може да чита или је глувонем, или не познаје језик, о правима и обавезама биће упознат усмено или уз помоћ тумача.

Члан 61.

Завод је дужан да омогући осуђеном да се одмах по пријему јави породици или лицу које осуђени одреди.

Ако осуђени има малолетну децу или лице о коме се искључиво стара, завод о томе извештава надлежни орган старатељства.

Члан 62.

Личне ствари осуђеног, које према акту о кућном реду завода осуђени не сме поседовати, стављају се на полог или се предају, односно достављају лицу које он одреди, о чему се издаје потврда. Кварљиве ствари се уништавају, о чему се саставља записник чији примерак се уручује осуђеном.

Актом о кућном реду завода уређује се које ствари осуђени може задржати.

Разврставање осуђеног

Члан 63.

Након ступања у завод, осуђени се упућује у пријемно одељење.

У пријемном одељењу осуђени се може задржати најдуже тридесет дана.

У пријемном одељењу се упознаје личност осуђеног ради његовог разврставања у одговарајућу васпитну групу и утврђивања програма извршења казне.

Разврставање осуђеног врши се на основу врсте кривичног дела, висине изречене казне, облика кривице, односа осуђеног према кривичном делу, раније осуђиваности и других критеријума утврђених кућним редом.

Током издржавања казне затвора могуће је накнадно разврставање (рекласификација) осуђеног у другу васпитну групу, зависно од потреба остваривања сврхе извршења казне, као и измена програма извршења казне.

Члан 64.

Труднице, породиље и мајке које негују децу смештају се одвојено од осталих осуђених жена.

VI. ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНОГ

1. Права осуђеног

Право на човечно поступање

Члан 65.

Свако мора поштовати достојанство осуђеног.

Нико не сме угрозити телесно и душевно здравље осуђеног.

Смештај

Члан 66.

Осуђени има право на смештај који одговара савременим хигијенским условима и месним климатским приликама.

Разврставање осуђеног у просторије за заједнички боравак и спаваонице спровешће се уз брижљиву оцену свих околности и података евидентираних у пријемном одељењу, посебно имајући у виду узраст, личне особине и склоности, као и друга својства од којих зависи позитиван међусобни утицај и одсуство опасности од међусобног физичког и психичког угрожавања.

Осуђени са посебним потребама има право на смештај примерен врсти и степену његових посебних потреба.

Просторије у којима осуђени живе и раде

Члан 67.

Просторије у којима осуђени живе и раде морају бити чисте, суве, проветрене, загрејане и довољно осветљене, како природним, тако и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Спаваоница мора бити толико пространа да на сваког осуђеног дође најмање осам кубних метара простора.

Просторије морају имати примерене санитарне уређаје и средства за личну хигијену.

Сваки осуђени има право на засебан лежај.

Слободно време осуђеног

Члан 68.

Осуђени има право да изван затворених просторија, у слободно време, проведе најмање два часа дневно.

Осуђени, коме године и телесне способности то дозвољавају, има право у слободно време на организовану физичку активност, укључујући и право да заједно са другим осуђеницима користи спортске терене, уређаје и опрему.

Надзор над хигијеном у заводу

Члан 69.

У заводима се редовно надзиру хигијена осуђених и хигијена у просторијама.

Исхрана

Члан 70.

Осуђени има право на исхрану подобну да одржи његово добро здравље и снагу, на три оброка дневно чија укупна вредност не сме бити мања од 12.500 џула.

Осуђени који ради на тежим пословима, болесник, трудница и породиља има право на исхрану коју им одреди лекар.

Осуђеном се обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима завода.

Лекар или друго стручно лице проверава, пре деобе оброка, квалитет исхране и налаз уноси у одговарајућу књигу.

Члан 71.

Осуђеном у свако доба мора бити доступна вода за пиће.

Здравствена исправност хране и воде у заводима редовно се надзиру.

Одећа, рубље и обућа

Члан 72.

Осуђени има право на бесплатно рубље, одећу и обућу који су прилагођени месним климатским приликама.

Кад то захтева посао који обавља, осуђени има право на посебну радну одећу, обућу и опрему.

Члан 73.

Одећа осуђеног не сме деловати омаловажавајуће ни понижавајуће.

Директор Управе може дозволити да у заводу отвореног типа и у отвореном одељењу завода осуђени носе сопствену одећу.

Поднесци

Члан 74.

Осуђени има право да надлежним органима упућује поднеске.

Страни држављанин се може поднеском обратити дипломатско-конзуларном представнику земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава може се поднеском обратити надлежним органима Републике Србије и надлежним међународним организацијама.

Осуђени поднеске прима и упућује преко завода.

Дописивање

Члан 75.

Осуђени има неограничено право на дописивање о свом трошку.

У заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем, заводу затвореног типа и затвореном одељењу завода садржај писама се надзире.

Управник завода може осуђеном који издржава казну у заводу из става 2. овог члана ускратити дописивање из разлога безбедности, о чему обавештава осуђеног.

Против одлуке управника завода из става 3. овог члана, осуђени има право жалбе.

Осуђени има право на дописивање без надзора са браниоцем, надлежним органима и међународним организацијама за заштиту људских права.

Телефонски разговор

Члан 76.

Осуђени има право на телефонски разговор у складу са одредбама акта о кућном реду, о свом трошку.

У заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем, заводу затвореног типа и затвореном одељењу завода може се надзирати телефонски разговор осуђеног из разлога безбедности. Надзор телефонског разговора наређује управник завода, а врши га лице које он одреди.

Правна помоћ

Члан 77.

Завод осуђеном пружа правну помоћ у вези са извршењем казне затвора.

Посете

Члан 78.

Осуђени има право на посету брачног друга, деце, усвојеника, родитеља, усвојиоца и осталих сродника у правој линији и у побочној линији до четвртог степена сродства:

1) једном недељно - у заводу или одељењу отвореног типа;

2) двапут месечно - у заводу или одељењу полуотвореног типа;

3) једанпут месечно - у заводу или одељењу затвореног типа и у заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем.

Управник завода може осуђеном одобрити и посете других лица.

Члан 79.

Осуђени има право да га посети бранилац или пуномоћник који га заступа, или кога је он позвао ради давања пуномоћја о заступању.

Посета пуномоћника може се надзирати само посматрањем а не и слушањем.

Члан 80.

Страни држављанин има, под условом узајамности, право на посету дипломатско-конзуларног представника земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава има право на посету надлежних органа и организација Републике Србије и надлежних међународних организација.

Дипломатско-конзуларни представник стране државе дужан је да посету најави управнику завода.

Дипломатско-конзуларном представнику стране државе с којом не постоји узајамност и представнику надлежне међународне организације, посету одобрава директор Управе.

Члан 81.

Посета траје најкраће један час.

За време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени нема право на посете.

Време, трајање, начин посете и изглед просторије за посету уређују се актом о кућном реду.

Боравак у посебној просторији

Члан 82.

Осуђени има право да једном у три месеца борави с брачним другом, децом или другим блиским лицем три часа у посебним просторијама завода.

Начин остварења права лица из става 1. овог члана, изглед посебне просторије и одређивање круга блиских лица ближе се уређују актом о кућном реду.

Члан 83.

За време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени нема право на боравак у посебној просторији.

Пријем пакета

Члан 84.

Осуђени има право на пријем пакета:

1) једном недељно - у заводу или одељењу отвореног типа;

2) двапут месечно - у заводу или одељењу полуотвореног типа;

3) једанпут месечно - у заводу или одељењу затвореног типа и у заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем.

Пакети се пре уручења прегледају у присуству осуђеног.

Тежина и допуштена садржина пакета уређују се актом о кућном реду.

Пријем новчаних пошиљки

Члан 85.

Осуђени има право на неограничен пријем и слање новчаних пошиљки.

Актом о кућном реду одређује се месечни износ новца којим осуђени може слободно располагати, као и износ који му се оставља на штедњу.

Рад и права на основу рада

Члан 86.

Радно способни осуђени има право и обавезу да ради.

Сврха тог рада је да осуђени стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање.
+ Правна мишљења

Члан 87.

Рад осуђених мора бити сврсисходан и не сме бити понижавајући.

Постизање економске користи од рада осуђених не сме штетити остварењу сврхе тог рада.

Члан 88.

Врста посла одређује се према психичким и физичким способностима, стручним квалификацијама, израженим жељама осуђеног и према могућностима завода.

Психичке и физичке способности осуђеног за рад процењује стручни тим завода.
+ Правна мишљења

Члан 89.

Осуђени се упошљава у заводу или изван завода.

Уређење и начин рада у заводу треба да су што сличнији уређењу и начину рада изван завода.

Заводу припада тржишна накнада за рад осуђених изван завода.

Члан 90.

На молбу лица које је први пут осуђено на казну затвора до шест месеци, директор Управе може одобрити да за време трајања казне обавља послове на радном месту на коме је било запослено у време пријема налога за издржавање казне, ако за то постоје оправдани разлози, а кривично дело за које је осуђено није у вези с тим пословима.

Члан 91.

Радно време осуђеног може трајати до четрдесет сати недељно, а изузетно може трајати и дуже, под условима одређеним законом.

Осуђени који похађа наставу општег или стручног образовања ради сразмерно краће радно време.

Осуђени може изван радног времена да се упосли највише два часа дневно на одржавању чистоће и другим текућим пословима у заводу.

Члан 92.

Рад осуђеног не урачунава се у радни стаж.

Кад се сходно општим прописима и само време проведено на раду признаје за стицање стручне квалификације, признаје се за ту квалификацију и време проведено на истој врсти посла током издржавања казне затвора.

Члан 93.

Осуђени има право на накнаду за рад, која се исплаћује једном месечно.

Накнада за рад износи најмање 20% од најниже цене рада у Републици Србији, с тим да се за рад дужи од пуног радног времена увећава за 50%.

Члан 94.

Управник завода може осуђеног новчано наградити за успехе у раду.

Највиши износ накнаде и награде за рад одређује директор Управе.

Члан 95.

Осуђени може слободно располагати са 70% накнаде и награде за рад, а остатак му се оставља на штедњу.

Управник завода осуђеном може одобрити трошење средстава са штедње ако је новац неопходан осуђеном или његовој породици.

Члан 96.

Осуђени ужива заштиту на раду сходно општим прописима.

Осуђени који је без своје кривице привремено неспособан за рад има право на накнаду сходно општим прописима.

Завод подмирује најнужније потребе осуђеног који без своје кривице не ради, а нема сопствених средстава.

Члан 97.

Осуђени има право на дневни, недељни и годишњи одмор сходно општим прописима.

Годишњи одмор користи се у посебним просторијама завода.

За време годишњег одмора осуђени прима накнаду за рад као да ради.

Члан 98.

Осуђена жена има право на одсуство са рада због трудноће, порођаја и материнства, сходно општим прописима.

Члан 99.

За дела из области интелектуалне својине створена за време издржавања казне затвора, осуђеном припадају права сходно општим прописима.

Члан 100.

Ближе одредбе о раду осуђеног и његовим правима на основу рада уређују се правилником, који доноси министар надлежан за правосуђе.

Здравствена заштита

Члан 101.

Осуђени ужива бесплатну здравствену заштиту.

Осуђени коме се у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита упућује се у Специјалну затворску болницу или другу здравствену установу, а трудница ради порођаја у породилиште.

Време проведено на лечењу урачунава се у казну затвора.

Члан 102.

Лечење осуђеног се спроводи уз његов пристанак.

Присилно храњење осуђеног није дозвољено.

Изузетно, ако осуђени одбијањем лечења или хране озбиљно угрози своје здравље или живот примениће се медицинске мере које одреди лекар, према општим медицинским прописима.

Здравствени преглед осуђеног врши се само у присуству здравственог радника, осим ако здравствени радник друкчије не затражи.

Осуђени има право да буде упознат са налазима о његовом здравственом стању и садржином његовог здравственог картона, осим у случајевима предвиђеним општим медицинским прописима.

Осуђеном се мора омогућити да користи услуге зубног лекара.

Члан 103.

Лекар у заводу дужан је да:

1) прегледа сваког осуђеног одмах након пријема у завод, по повратку у завод са привременог одсуства и пре отпуштања из завода;

2) приликом пријема у завод и касније, увек када је то потребно, установи да ли је осуђени физички или душевно оболео и његову радну способност;

3) одмах прегледа осуђеног који се жали да је болестан или постоје знаци да је болестан;

4) свакодневно прегледа осуђеног који је болестан или одбија храну или воду, а редовно, у интервалима не дужим од три месеца, остале осуђене;

5) контролише смештај, исхрану, хигијену, санитарне и друге услове од којих зависи здравље осуђених;

6) води посебну евиденцију о повредама осуђених;

7) надзире рад апотеке и медицинског особља које евидентира, издаје и даје прописану терапију осуђеном.

Лекар у заводу дужан је да управнику завода у писменој форми:

1) подноси периодичне извештаје о здравственом стању осуђених;

2) поднесе извештај увек када установи да је физичко или душевно стање осуђеног нарушено или угрожено због продужења или начина издржавања казне и да препоручи мере за поступање са тим лицем, укључујући и могућност прекида извршења казне;

3) даје налазе и препоруке о количини и квалитету хране за осуђене;

4) даје налазе и препоруке о побољшању хигијене у заводу и код осуђених, стању санитарних услова и уређаја, грејања, осветљења и проветравања у просторијама у којима бораве осуђени;

5) даје налазе и препоруке у вези са неопходним физичким активностима осуђених.

Управник завода дужан је да без одлагања предузима мере из става 2. овог члана које му препоручи лекар.

Члан 104.

На захтев осуђеног, управник завода може одобрити специјалистички преглед осуђеног, ако такав преглед није одредио лекар.

Трошкове прегледа тада сноси осуђени, ако управник завода друкчије не одреди.

Члан 105.

О озбиљној угрожености здравља или живота осуђеног, или о његовом премештају у заводску болницу или другу здравствену установу, завод ће одмах обавестити његовог брачног друга, децу, усвојенике или лице са којим је до одласка на издржавање казне живео у ванбрачној или каквој другој трајној заједници, а ако их осуђени нема тада његове родитеље, усвојиоца, браћу, сестре или даље сроднике.

Права осуђене жене која има дете

Члан 106.

Осуђена жена која има дете може задржати дете до навршене прве године живота, после чега родитељи детета споразумно одлучују да ли ће дете поверити на чување оцу, осталим сродницима или другим лицима.

Кад се родитељи не споразумеју или је њихов споразум на штету детета, о поверавању детета одлучује суд надлежан према пребивалишту, односно боравишту мајке у време осуде.

Члан 107.

Осуђена жена која има дете има право на помоћ стручног особља завода.

У одсуству непосредне мајчине бриге, детету се омогућује смештај у посебну просторију завода и стручна нега, које одговарају стандарду дечијих јасли.

Податак да је дете рођено у заводу не сме бити наведен у изводу из матичне књиге рођених и другим јавним исправама.

Члан 108.

Порођај осуђене жене, њена нега и смештај и нега детета у заводу су бесплатни.

Обавештавање

Члан 109.

Осуђени има право да користи дневну и периодичну штампу и друга средства јавног обавештавања.

Осуђени може да чита књиге из библиотеке завода и књиге које сам прибави.

Образовање

Члан 110.

Осуђени има право на основно и средње образовање, које се сходно општим прописима организује у заводу.

Завод организује и друге видове образовања осуђених.

Члан 111.

Управник завода може осуђеном одобрити ванредно школовање.

Трошкове ванредног школовања сноси осуђени.

Члан 112.

Из исправе о стицању образовања не сме бити видљиво да је образовање осуђеног стечено за време издржавања казне.

Верска права

Члан 113.

Осуђени има право:

1) на верски обред;

2) да држи и чита верску литературу;

3) да га посети свештено лице.

Ако у заводу постоји довољан број осуђених исте вероисповести, на њихов захтев управник завода ће дозволити свештеном лицу те вероисповести да их редовно посећује или да у заводу има редовну службу или наставу.

На осуђеног се не може вршити притисак да присуствује верском обреду или посети свештеног лица.

Верски обред обавља се у посебној, прикладној просторији завода.

Време, трајање и начин коришћења права из овог члана ближе се уређују актом о кућном реду.

Притужба и жалба

Члан 114.

Осуђени има право притужбе управнику завода због повреде права или других неправилности које су у заводу учињене према њему.

Управник завода, или лице које он на то овласти, дужан је да пажљиво испита притужбу и да о њој донесе решење, у року од 15 дана.

Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право да поднесе жалбу директору Управе, који је дужан да о њој одлучи у року од 15 дана од дана пријема жалбе.

Осуђени има право да се без присуства запослених и постављених лица у заводу притужи овлашћеном лицу које надзире рад завода.

Садржина притужбе и жалбе представља тајну.
+ Судска пракса

2. Посебна права осуђеног

Члан 115.

Осуђеном који се посебно добро влада и залаже на раду управник завода може доделити следећа посебна права:

1) проширено право на пријем пакета;

2) проширено право на пријем посета;

3) право на пријем посета без надзора у просторијама за посете;

4) право на пријем посета у посебним просторијама, без присуства осталих осуђених;

5) право на пријем посета изван завода;

6) право на погоднији смештај;

7) право на слободан излазак у град;

8) право на посету породици и сродницима о викенду и празницима;

9) право на наградно одсуство из завода до седам дана у току године;

10) право на ванредно одсуство из завода до седам дана;

11) право на коришћење годишњег одмора изван завода.

Проширено право на пријем посета подразумева и проширење круга лица која могу посетити осуђеног (даљи сродници, пријатељи и други).

Одлуку из става 1. овог члана управник завода доноси на предлог свих стручних служби завода.

3. Премештај осуђеног

Члан 116.

На молбу осуђеног или предлог управника завода, кад за то постоје оправдани разлози, директор Управе може осуђеног преместити из једног завода у други завод.

Директор Управе може, из разлога безбедности, осуђеног преместити по службеној дужности.

Против одлуке директора Управе из ст. 1. и 2. овог члана осуђени има право жалбе министру надлежном за правосуђе у року од три дана од пријема одлуке.
+ Судска пракса

Члан 117.

Завод у који је осуђени премештен дужан је да одмах после премештаја осуђеном омогући да се јави породици или лицу које он одреди, о трошку завода.

Осуђени коме је молба за премештај одбијена не може поднети нову молбу док не истекне шест месеци од доношења одлуке по ранијој молби.

4. Прекид извршења казне затвора

Прекид извршења казне одлуком директора Управе

Члан 118.

На молбу осуђеног или предлог управника завода, директор Управе може одобрити прекид извршења казне затвора ако настану разлози због којих би се њено извршење могло одложити.

Против одлуке директора Управе из става 1. овог члана дозвољена је жалба министру надлежном за правосуђе у року од три дана од пријема одлуке.
+ Судска пракса

Члан 119.

Кад је осуђени упућен у завод пре правноснажности решења о молби за одлагање извршења казне, а доцније се утврди да је молба била основана, прекида се извршење казне затвора, одлуком директора Управе, а сагласно одлуци суда о одлагању извршења казне.

У том случају време издржане казне затвора не урачунава се у трајање прекида.

Прекид извршења казне затвора поводом ванредних правних средстава

Члан 120.

Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може прекинути извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка.

Суд који одлучује о захтеву за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде може, зависно од садржине захтева, прекинути извршење казне затвора.

Члан 121.

Прекид извршења казне затвора увек се дозвољава на захтев надлежног јавног тужиоца до доношења одлуке о употребљеном правном средству.

Одлука о прекиду извршења казне престаје да важи ако јавни тужилац правно средство не употреби у року од тридесет дана од пријема одлуке о прекиду.

Опозив прекида извршења казне затвора и спровођење осуђеног на даље издржавање казне

Члан 122.

Директор Управе опозива прекид извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или осуђени прекид користи противно одобреној сврси.

Ако се осуђени после истека или опозива прекида извршења казне не јави у завод, завод о томе одмах обавештава орган унутрашњих послова, који осуђеног спроводи на даље издржавање казне.

Дејства прекида извршења казне затвора

Члан 123.

Време прекида извршења казне затвора не урачунава се у издржану казну.

За време прекида извршења казне осуђеном не припадају права предвиђена овим законом.

Сходна примена одредаба о одлагању извршења казне затвора

Члан 124.

У свему осталом на прекид извршења казне затвора сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује одлагање извршења казне затвора.

5. Смрт осуђеног

Члан 125.

У случају смрти осуђеног одмах се обавештавају његов брачни друг, деца и усвојеник, а ако их осуђени нема - његови родитељи, усвојилац, брат, сестра, даљи сродници или лице које је он одредио.

О смрти осуђеног обавештава се и суд који је донео првостепену одлуку и матичар.

Члан 126.

Посмртни остаци осуђеног и његове личне ствари предају се породици осуђеног или лицу које је он одредио.

Ако осуђени нема породицу, или породица, односно лице које је он одредио, не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци осуђеног сахрањују се о трошку завода.

VII. МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ

1. Опште одредбе

Члан 127.

Током извршења казне затвора осуђени је дужан да се понаша у складу са законом и прописима донетим на основу закона, као и по налозима службених лица, осим када би извршење налога било противправна радња.

У циљу одржавања реда и безбедности у заводу, према осуђеном се могу применити само оне мере за одржавање реда и безбедности које су утврђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона и само у мери у којој је то неопходно.

У примени мера за одржавање реда и безбедности не сме се применити строжа мера од неопходно потребне с обзиром на природу потребе њене примене и садржину мере.

Мере за одржавање реда и безбедности су мере принуде и посебне мере.

2. Мере принуде

Услови за примену мере принуде

Члан 128.

Мере принуде према осуђеном се могу применити само када је неопходно да се спречи:

1) бекство осуђеног;

2) физички напад на друго лице;

3) наношење повреде другом лицу;

4) самоповређивање;

5) проузроковање материјалне штете;

6) активан и пасиван отпор осуђеног.

Мера принуде се може применити и према лицу које противправно ослобађа осуђеног или противправно улази у просторије завода. Ово лице се задржава до доласка овлашћених лица органа унутрашњих послова.

Врсте мера принуде

Члан 129.

Мере принуде су:

1) употреба физичке снаге;

2) везивање;

3) издвајање;

4) употреба гумене палице;

5) употреба шмркова са водом;

6) употреба хемијских средстава и

7) употреба ватреног оружја.

Приликом примене мере принуде користи се она мера која најмање угрожава живот и здравље лица према коме се примењује, и којом се успешно савлађује отпор и сразмерна је опасности која прети.

Примена мере принуде и лекарски преглед

Члан 130.

О намери примене мере принуде усмено и јасно се упозорава лице према којем ће се мера применити, осим ако се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу.

Употребу шмркова са водом и хемијских средстава може наредити само управник завода.

Након примене мере принуде обавезан је лекарски преглед осуђеног према коме је принуда примењена. У наредна двадесет и четири сата лекарски преглед се обавља још два пута у једнаким временским интервалима.

О примени мере принуде и обављеном лекарском прегледу из става 3. овог члана подноси се писмени извештај управнику завода.

Употреба ватреног оружја

Члан 131.

Ватрено оружје дозвољено је употребити само ако се другим мерама не може:

1) одбити истовремен или непосредно предстојећи противправни напад којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу;

2) онемогућити бекство осуђеног из завода затвореног типа;

3) онемогућити приликом спровођења бекство осуђеног који издржава казну затвора од десет година или тежу казну.

Ватрено оружје се неће употребити ако би се тиме озбиљно угрозио живот другог лица.

Ако се службена радња предузима под непосредним руководством управника завода или руководиоца службе обезбеђења, ватрено оружје се може употребити само по њиховом наређењу.

Сврха употребе ватреног оружја је онеспособљавање нападача. Смртоносна употреба ватреног оружја дозвољена је само у случају озбиљне опасности по људски живот.

Дужност обавештавања о употреби ватреног оружја

Члан 132.

Управник завода је дужан да одмах достави обавештење о употреби ватреног оружја и записник о лекарском прегледу осуђеног лица директору Управе и надлежном јавном тужиоцу.

Поступање приликом бекства осуђеног

Члан 133.

Припадник службе обезбеђења без одлагања предузима радње да осуђеног онемогући у бекству.

О сваком покушају бекства и бекству осуђеног, припадник службе обезбеђења одмах обавештава управника завода, који је дужан да о томе обавести директора Управе.

У случају бекства осуђеног, управник завода обавештава надлежни орган унутрашњих послова, наређује издавање потернице и предузима друге радње које су неопходне да се осуђени у бекству лиши слободе.

За време бекства осуђеном не тече извршење казне затвора.

Коришћење саобраћајних средстава и средстава везе

Члан 134.

У циљу лишавања слободе непосредно одбеглог осуђеног припадник службе обезбеђења се може послужити доступним превозним средством и средством везе. О употреби ових средстава издаје се потврда.

Припадник службе обезбеђења може у истом циљу вршити легитимисање лица.

Претрес стана

Члан 135.

У случају непосредног бекства осуђеног из завода или приликом спровођења осуђеног припадник службе обезбеђења може без одлуке суда ући у стан или друге просторије и вршити претрес ако је то неопходно за лишавање слободе осуђеног. О уласку ће се издати потврда, а ако је извршен претрес саставиће се записник.

Претрес из става 1. овог члана може се извршити и без сведока ако није могуће обезбедити њихово присуство, а постоји опасност од одлагања. Разлози за претресање без присуства сведока морају се назначити у записнику.

3. Посебне мере

Услови за примену и врсте посебних мера

Члан 136.

Према осуђеном за кога постоји опасност од бекства, насилничког понашања, самоповређивања или угрожавања реда и безбедности друге врсте, који се на други начин не могу отклонити, изузетно се могу наредити посебне мере.

Посебне мере су:

1) појачан надзор;

2) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено;

3) смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари;

4) смештај под појачан надзор;

5) усамљење;

6) тестирање на заразне болести или психоактивна средства.

Примену посебне мере одређује управник завода или лице које он овласти.

Према осуђеном могуће је применити и више посебних мера истовремено.

Извршење мере из става 2. овог члана одмах се обуставља ако су престали разлози за њену примену.

Појачан надзор

Члан 137.

Појачан надзор је учестало посматрање осуђеног без ремећења његових свакодневних активности.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари

Члан 138.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари може трајати најдуже до четрдесет и осам сати одједном. Ова мера се одређује уз претходно мишљење лекара.

Уз меру из става 1. овог члана примењује се мера појачаног надзора.

Смештај под појачан надзор

Члан 139.

Смештај под појачан надзор може се применити само у заводима затвореног типа, односно у затвореним одељењима и може да траје најдуже шест месеци у току године.

На решење о смештају под појачани надзор осуђени има право жалбе у року од три дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Мера из става 1. овог члана преиспитује се свака три месеца. На решење о продужењу трајања ове мере осуђени има право жалбе у року од три дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Усамљење

Члан 140.

Осуђеном који својим понашањем упорно ремети ред, угрожава безбедност и представља озбиљну опасност за друге осуђене, може се решењем изрећи мера усамљења у непрекидном трајању најдуже до три месеца. Током календарске године ова мера се може применити највише два пута.

Усамљењем се осуђеном онемогућава веза с другим осуђеним издвајањем из заједничког начина извршења казне и заједничких активности.

Усамљење се одређује уз претходно мишљење лекара.

Усамљење се извршава у просторији која има услове прописане у члану 152. став 1. овог закона.

Осуђеном се за време извршења мере усамљења мора осигурати боравак ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један сат дневно.

Осуђеном се за време извршења мере усамљења омогућава рад у просторијама у којима се мера примењује, а током примене може користити личне ствари, читати штампу и књиге, дописивати се, слушати радио и пратити телевизијски програм.

На решење из става 1. овог члана осуђени има право жалбе у року од три дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Мера из става 1. обуставиће се када стручне службе оцене да она више није неопходна.

Тестирање на заразне болести или психоактивна средства

Члан 141.

У случају основане сумње у постојање заразних болести или узимања опојних дрога или психоактивних средстава, могуће је од осуђеног узимати узорке крви и мокраће у мери неопходној за испитивање према правилима медицинске струке, односно коришћење одговарајућег теста.

Остале одредбе о посебним мерама

Члан 142.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, смештај под појачан надзор, усамљење и тестирање на заразне болести или психоактивна средства примењује се под надзором лекара.

Члан 143.

Ближе прописе о мерама за одржавање реда и безбедности у заводима и о сарадњи са органом унутрашњих послова доноси министар надлежан за правосуђе.

VIII. ДИСЦИПЛИНСКИ ПРЕСТУПИ, МЕРЕ И ПОСТУПАК И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ ОСУЂЕНОГ

1. Дисциплински преступи

Претпоставке за примену дисциплинских мера

Члан 144.

Дисциплински преступи су теже и лакше повреде правила реда и безбедности, као и повреде других правила понашања осуђеног утврђених овим законом и актом о кућном реду завода.

Тежи дисциплински преступи уређују се овим законом, а лакши актом о кућном реду завода.

Према осуђеном се примењује дисциплинска мера и ако за време издржавања казне учини кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до једне године, или казна затвора до једне године и новчана казна.

Према осуђеном се не може више пута применити дисциплинска мера за исту радњу дисциплинског преступа.

Тежи дисциплински преступи

Члан 145.

Тежи дисциплински преступи су:

1) бекство или покушај бекства из завода;

2) подстрекавање на побуну или бекство;

3) припремање побуне или бекства;

4) неовлашћено напуштање завода;

5) насиље према другом лицу;

6) прављење, поседовање или коришћење опасне ствари;

7) израда или уношење у завод средства подобног за напад, бекство или вршење кривичног дела;

8) спречавање приступа у било који део завода службеном лицу или лицу које се овлашћено налази у заводу, односно улази у њега;

9) угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима;

10) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица услед чега је наступила или могла наступити тежа штетна последица;

11) намерно или грубом непажњом угрожавање туђег здравља;

12) производња, поседовање или коришћење опојног или психоактивног средства;

13) грубо занемаривање личне хигијене;

14) бављење играма на срећу;

15) намерно угрожавање свог здравља ради онеспособљавања за извршење обавезе;

16) отпор здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од заразе;

17) подстрекавање лица лишеног слободе на тежи дисциплински преступ;

18) занемаривање радне обавезе које је изазвало или је могло изазвати тежу штетну последицу;

19) обучавање себе или другог о начину извршења кривичног дела на основу личног или туђег искуства;

20) тежа злоупотреба добијених посебних права из члана 115. став 1. овог закона;

21) понављање лакших дисциплинских преступа.

2. Дисциплинске мере

Члан 146.

За учињене дисциплинске преступе изричу се дисциплинске мере.

Дисциплинске мере су:

1) укор;

2) ограничење или забрана примања пакета до три месеца;

3) одузимање додељених посебних права из члана 115. став 1. овог закона;

4) ограничење или забрана располагања новцем у заводу до три месеца;

5) упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи.

Мера упућивања у самицу и ограничење или забрана располагања новцем у заводу може се изрећи само за теже дисциплинске преступе.

Укидање додељених посебних права из члана 115. став 1. овог закона и упућивање у самицу могу се изрећи кумулативно.

Условно одлагање дисциплинске мере

Члан 147.

Дисциплинску меру, изузев дисциплинске мере укора, могуће је условно одложити до три месеца.

Уколико осуђени у року за који је одложено извршење дисциплинске мере учини тежи дисциплински преступ, условно одложена дисциплинска мера ће се опозвати, а уколико учини лакши дисциплински преступ дисциплинска мера се може опозвати.

Одлуку о опозиву из става 2. овог члана доноси орган који је донео одлуку о дисциплинској мери.

Стицај дисциплинских преступа

Члан 148.

За стицај дисциплинских преступа изриче се јединствена дисциплинска мера, на основу оцене тежине преступа у стицају и других околности које утичу на изрицање мере.

Члан 149.

Укор се изриче кад осуђеног због учињеног дисциплинског преступа треба само прекорети.

Дисциплинске мере из члана 146. става 2. тач. 2, 3. и 4. овог закона изричу се као самосталне мере кад нема основа или није оправдано изрећи меру упућивања у самицу, а укором се не може постићи сврха дисциплинске мере.

Извршење дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 150.

Дисциплинска мера упућивања у самицу изриче се изузетно, само за теже дисциплинске преступе и не може трајати дуже од 15 дана.

Меру упућивања у самицу до 30 дана могуће је изрећи за стицај дисциплинских преступа.

Члан 151.

Дисциплинска мера упућивања у самицу представља искључење осуђеног из заједничких активности с другим осуђенима у слободно време или током целог дана и ноћи.

Пре извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезан је лекарски преглед.

Члан 152.

Просторија у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу мора имати најмање четири квадратна метра и десет кубних метара простора. Просторија мора бити прозрачна, осветљена дневним и вештачким осветљењем, загрејана у складу са климатским условима, опремљена креветом и постељином, столом и столицом.

Осуђеном се мора осигурати неограничен приступ води за пиће и санитарним уређајима.

Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени може читати и писати, и има право да борави ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један сат дневно.

Члан 153.

Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезна је лекарска контрола осуђеног најмање једном у току дана, а управник завода и васпитач су обавезни да га посете најмање једном у току седам дана.

Налази и запажања лекара и других овлашћених лица уносе се у књигу извршења дисциплинске мере упућивања у самицу.

Члан 154.

Укупан боравак осуђеног у просторији у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу не може трајати дуже од шест месеци у току једне календарске године.

Члан 155.

Управник завода обуставља извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако оцени да је дисциплинска мера постигла своју сврху и пре њеног истека.

Управник завода обавезно прекида извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако по писменом мишљењу лекара даљи боравак у самици угрожава здравље осуђеног.

3. Дисциплински поступак

Надлежност и покретање поступка

Члан 156.

Поступак за теже дисциплинске преступе води и одлуку доноси дисциплинска комисија, а за лакше дисциплинске преступе управник завода или лице које он одреди, с тим да то лице не може бити предлагач.

Предлог за покретање дисциплинског поступка подноси руководилац организационе јединице завода или лице које он одреди. За теже дисциплинске преступе предлог за покретање поступка може поднети и управник завода или лице које он одреди.

Предлог за покретање дисциплинског поступка из става 2. овог члана подноси се у року од двадесет и четири сата од сазнања за учињени преступ.

Дисциплинску комисију од три члана из става 1. овог члана именује директор Управе, на предлог управника завода.

Услови за издвајање осуђеног

Члан 157.

Од момента сазнања за учињени тежи дисциплински преступ и током дисциплинског поступка, управник завода или лице које он овласти може одлучити да се осуђени издвоји из безбедносних разлога од осталих осуђеника, до двадесет и четири сата. Време издвајања се урачунава у дисциплинску меру упућивања у самицу.

Докази у дисциплинском поступку

Члан 158.

Осуђени против кога се води дисциплински поступак се обавезно саслушава, а наводи које истакне проверавају се и изводе се и други докази.

О току дисциплинског поступка води се записник.
+ Судска пракса

Одмеравање дисциплинске мере

Члан 159.

При изрицању дисциплинске мере води се рачуна о понашању осуђеног током издржавања казне и залагању на раду, а узимају се у обзир и све друге чињенице битне за правилно одмеравање мере.

Застарелост

Члан 160.

Дисциплинска мера не може се изрећи нити се изречена мера може извршити, ако је од учињеног дисциплинског преступа протекло више од шест месеци.

Право осуђеног на стручну правну помоћ

Члан 161.

Осуђени против кога се води дисциплински поступак има право на стручну правну помоћ.

О праву из става 1. овог члана осуђени мора бити обавештен пре утврђивања чињеница у поступку.

Решење и жалба у дисциплинском поступку

Члан 162.

Дисциплински поступак се окончава решењем.

Против решења осуђени може изјавити жалбу у року од три дана од дана пријема решења и о жалби се мора одлучити у року од три дана.

Жалба не одлаже извршење решења.

О жалби одлучује директор Управе.

Овлашћење министра надлежног за правосуђе

Члан 163.

Ближе одредбе о дисциплинским преступима, мерама и поступку доноси министар надлежан за правосуђе.

4. Материјална одговорност

Члан 164.

Осуђени је дужан да надокнади штету коју намерно или грубом непажњом проузрокује заводу.

О накнади штете у износу до 10.000 динара одлучује првостепени дисциплински орган на захтев предлагача, а за износ штете преко 10.000 динара завод остварује своје право у парничном поступку.

Накнаду штете о којој је одлучио првостепени дисциплински орган завод непосредно наплаћује из средстава којим осуђени слободно располаже, а ако је то недовољно и из штедног улога осуђеног.

IX. СУДСКА ЗАШТИТА

Право осуђеног на судску заштиту

Члан 165.

Против коначне одлуке којом је осуђеном током извршења казне затвора ограничено или повређено неко право утврђено овим законом осуђени има право на судску заштиту.

Судска заштита из става 1. овог члана остварује се у управном спору.
+ Судска пракса

Тужба за судску заштиту

Члан 166.

Тужба за судску заштиту се подноси у року од три дана од дана достављања одлуке.

О тужби из става 1. овог члана надлежни суд одлучиће у року од 15 дана од дана пријема тужбе.

Тужба одлаже извршење одлуке, осим у случајевима утврђеним овим законом када жалба не одлаже извршење решења.
+ Судска пракса

X. ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ СА ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

Отпуштање због истека казне

Члан 167.

Осуђени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна.

Ако је последњи дан извршења казне субота, недеља или државни празник, осуђени се отпушта претходног дана.

Осуђени се ослобађа сваког рада најмање три дана пре отпуштања.

Завод је дужан да у року од осам дана након отпуштања осуђеног о томе обавести суд који га је упутио на извршење казне, као и надлежни орган унутрашњих послова.

Опште одредбе о отпуштању осуђеног

Члан 168.

Пре отпуштања, лекар прегледа осуђеног и налаз уноси у здравствени картон.

Тешко болесно лице, које је отпуштено са извршења казне затвора и отпуштено лице које је због болести неспособно за пут, завод смешта у најближу одговарајућу здравствену установу. Трошкове лечења за првих тридесет дана сноси завод.

Члан 169.

Осуђеном се приликом отпуштања из завода издаје отпусни лист.

Отпусни лист, поред осталог, садржи и датум отпуштања и датум до када отпуштено лице треба да се јави органу унутрашњих послова.

Отпусни лист служи отпуштеном лицу и као доказ о идентитету до приспећа у место пребивалишта, односно боравишта.

Члан 170.

Осуђеном се приликом отпуштања предају ствари и предмети које му је завод чувао, уштеђевина и новац који је примио за време издржавања казне, а није га потрошио у заводу.

При отпуштању осуђеног, завод му обезбеђује рубље, одећу и обућу, уколико осуђени није у могућности да их прибави.

Лице се сматра отпуштеним када напусти простор завода.

Члан 171.

Трошкове превоза отпуштеном лицу до места пребивалишта, односно боравишта сноси завод.

Отпуштеном странцу плаћају се трошкови превоза до граничног прелаза, ако посебним прописом није друкчије одређено.

Отпуштање због амнестије и помиловања

Члан 172.

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу закона о амнестији, завод је дужан да га отпусти најдоцније двадесет четири часа након пријема решења о амнестији, ако законом о амнестији није друкчије одређено.

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу одлуке о помиловању, завод је дужан да га отпусти истог дана по пријему одлуке о помиловању, а најдоцније у року од двадесет четири часа.

Превремено отпуштање

Члан 173.

Директор Управе може, на предлог управника завода, превремено отпустити осуђеног са издржавања казне, најмање три месеца пре истека казне, ако је издржао девет десетина казне и није добио условни отпуст.

Предлог из става 1. овог члана подноси управник завода након претходно прибављеног мишљења свих стручних служби завода о понашању осуђеног.

XI. ПОМОЋ НАКОН ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

Члан 174.

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног са извршења казне затвора, установи да ли му је и каква помоћ потребна након отпуштања.

О потреби и врсти помоћи из става 1. овог члана завод обавештава орган старатељства надлежан према пребивалишту, односно боравишту отпуштеног лица, или одговарајућу организацију или удружење.

ГЛАВА ЧЕТВРТА

ИЗВРШЕЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Надлежност и поступак за извршење новчане казне

Члан 175.

Решење којим се одређује извршење новчане казне доноси по службеној дужности суд који је изрекао првостепену одлуку.

У погледу надлежности и поступка за наплату новчане казне примењују се одредбе Закона о извршном поступку, уколико овим законом није друкчије одређено.

Члан 176.

Принудној наплати новчане казне приступа се кад осуђени не плати новчану казну у одређеном року.

Трошкове принудне наплате новчане казне сноси осуђени.

Средства од наплаћене новчане казне су приход буџета Републике Србије.

Члан 177.

Новчана казна наплаћује се пописом и продајом покретних ствари осуђеног.

Када је то недовољно продају се и непокретне ствари осуђеног.

Однос извршења новчане казне, трошкова кривичног поступка и имовинскоправног захтева оштећеног

Члан 178.

Ако се истовремено врши принудна наплата новчане казне и трошкова кривичног поступка, прво се наплаћују трошкови кривичног поступка.

Ако се због наплате новчане казне имовина осуђеног тако смањи, да се имовинскоправни захтев оштећеног не може намирити, тај се захтев намирује из наплаћене новчане казне, али највише до висине казне.

Замена новчане казне у казну затвора

Члан 179.

Кад новчана казна не може да се наплати у целини или уопште не може да се наплати, извршни суд о томе обавештава суд који је донео првостепену одлуку о новчаној казни.

Замена ненаплаћене новчане казне или њеног дела казном затвора врши се према одредбама кривичног закона, а осуђени коме је новчана казна замењена казном затвора има исти положај као лице које издржава казну затвора изречену за прекршај.

Сходна примена на извршење новчане казне изречене за привредни преступ и прекршај

Члан 180.

Одредбе овог закона којима се уређује извршење новчане казне изречене за кривично дело сходно се примењује на извршење новчане казне изречене за привредни преступ и прекршај, ако посебним законом није друкчије одређено.

ГЛАВА ПЕТА

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ

Надлежност и поступак извршења казне рада у јавном интересу

Члан 181.

Суд који је одлучивао у првом степену покреће поступак за извршење казне рада у јавном интересу пред повереником посебне организационе јединице Управе (у даљем тексту: повереник) према пребивалишту, односно боравишту осуђеног лица.

Одређивање врсте посла

Члан 182.

Рад у јавном интересу обавља се код послодавца који се бави делатношћу у оквиру које се може остварити општа сврха кривичних санкција.

Врсту рада из става 1. овог члана одређује повереник, водећи рачуна о способностима, стеченим знањима и здравственом стању осуђеног лица.

У извршењу казне рада у јавном интересу повереник посебно сарађује са службом за запошљавање, центром за социјални рад, органима јединице локалне самоуправе и органом унутрашњих послова.

Праћење извршења и обавештавање

Члан 183.

Повереник прати извршење казне рада у јавном интересу и о томе обавештава суд и Управу.

Члан 184.

Ближи пропис о извршењу казне рада у јавном интересу доноси министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за рад.

ГЛАВА ШЕСТА

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ОДУЗИМАЊА ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ

Члан 185.

Ради одузимања возачке дозволе, суд који је одлучивао у првом степену доставља извршну одлуку о изрицању казне одузимања возачке дозволе органу унутрашњих послова надлежном према пребивалишту, односно боравишту осуђеног у време када је одлука којом је изречена казна постала правноснажна.

ГЛАВА СЕДМА

ИЗВРШЕЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ СА ЗАШТИТНИМ НАДЗОРОМ

Надлежност за извршење условне осуде са заштитним надзором

Члан 186.

Суд који је одлучивао у првом степену покреће поступак за извршење условне осуде са заштитним надзором (у даљем тексту: заштитни надзор) пред повереником према пребивалишту, односно боравишту осуђеног лица.

Члан 187.

Суд који је донео првостепену одлуку дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави поверенику у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Дужности и права повереника и осуђеног лица

Члан 188.

Повереник је дужан да у року од три дана после пријема одлуке отпочне припреме за њено извршење и да успостави сарадњу са надлежним органом унутрашњих послова, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима.

Повереник је дужан да у року од 15 дана после пријема одлуке изради програм извршења заштитног надзора и да са њим упозна осуђено лице.

Програм из става 2. овог члана повереник доставља надлежном суду и одговарајућем органу, установи, организацији, односно послодавцу из става 1. овог члана.

На програм из става 2. овог члана осуђено лице има право на приговор надлежном суду у року од три дана од дана упознавања са програмом.

Током извршења заштитног надзора повереник је дужан да сарађује са породицом осуђеног лица.

Члан 189.

Осуђено лице је дужно да се придржава програма извршења заштитног надзора.

Повереник прати и проверава да ли се програм извршења заштитног надзора примењује.

Осуђено лице има право приговора директору Управе на рад повереника.

Дужност обавештавања суда

Члан 190.

Повереник је дужан да најмање једном у шест месеци обавештава суд који је одредио заштитни надзор о резултатима извршења заштитног надзора.

У случају да извршење заштитног надзора не отпочне у року од 30 дана после пријема извршне одлуке или осуђени не прихвати извршење заштитног надзора, повереник је дужан да одмах о томе обавести суд који је одредио заштитни надзор.

Кад повереник оцени да је сврха заштитног надзора остварена о томе обавештава надлежни суд.

Члан 191.

Ближи пропис о извршењу заштитног надзора доноси министар надлежан за правосуђе.

ГЛАВА ОСМА

ИЗВРШЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

I. ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ И ЧУВАЊЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи

Члан 192.

Упућивање лица на извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи врши суд који је изрекао меру у првом степену.

Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, лице према којем се она примењује прво се упућује на извршење мере безбедности.

Члан 193.

Мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може садржати само она ограничења кретања и понашања која су неопходна ради лечења и чувања лица према којем се ова мера примењује и ради одржавања реда и дисциплине.

Довођење и спровођење у здравствену установу

Члан 194.

Ако се лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи налази на слободи, а не јави се установи ради извршења мере, суд наређује његово довођење или издавање потернице. Наредбу извршава орган управе надлежан за унутрашње послове на чијем подручју се лице налази. Ако се такво лице налази у притвору спровођење врше овлашћена лица.

Довођење и спровођење лица из става 1. овог члана врши се уз пратњу здравственог радника.

Дужност обавештавања здравствене установе

Члан 195.

Здравствена установа, односно одељење у које је упућено лице ради лечења и чувања, обавезна је да најмање једанпут годишње обавештава суд који је изрекао меру, о стању здравља лица према којем се примењује.

Кад се заврши лечење, здравствена установа из става 1. овог члана обавештава о томе суд који је меру изрекао.

Ако се ради о лицу чије је лечење завршено, а коме још није истекла казна, орган управе надлежан за унутрашње послове на чијем подручју се налази здравствена установа, на захтев суда из става 1. овог члана, спровешће осуђено лице на извршење казне, под условом да му суд није одредио условни отпуст.

Надзор над извршењем мере

Члан 196.

Законитост извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи надзире суд који је изрекао меру у првом степену.

Стручност рада у извршењу мере безбедности из става 1. овог члана, надзире министарство надлежно за здравство.

Члан 197.

Ближи пропис о извршењу мере безбедности обавезног лечења и чувања у здравственој установи доноси министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за здравство.

Помоћ после отпуштања из здравствене установе

Члан 198.

После отпуштања из здравствене установе бригу о лицу према коме је извршена мера безбедности преузима орган старатељства надлежан према пребивалишту, односно боравишту лица у време када је одлука којом је мера безбедности изречена постала правноснажна.

II. ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења на слободи

Члан 199.

Мера обавезног психијатријског лечења на слободи извршава се у здравственој установи коју одреди суд који је изрекао ову меру.

Суд који је изрекао меру из става 1. овог члана упућује лице којем је изречена мера, у здравствену установу у року од осам дана од правноснажности одлуке којом је мера изречена.

Лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења на слободи обавезно је да се у року које одреди суд, а најкасније у року од 15 дана од достављања одлуке о упућивању на лечење, јави здравственој установи ради лечења.

Суд доставља препис правноснажне судске одлуке здравственој установи.
+ Судска пракса

Обавеза обавештавања здравствене установе

Члан 200.

Ако се упућено лице не подвргне лечењу у року који одреди суд или лечење самовољно напусти или и поред лечења постане толико опасно за околину да је потребно и његово чување у психијатријској здравственој установи, здравствена установа ће о томе обавестити суд који је изрекао меру.
+ Судска пракса

Члан 201.

Здравствена установа је обавезна да најмање сваких шест месеци обавештава суд који је изрекао меру о стању здравља лица које је на лечењу. Установа је обавезна да суд обавести и о завршетку лечења.
+ Судска пракса

III. ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ НАРКОМАНА И ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ АЛКОХОЛИЧАРА

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара

Члан 202.

Упућивање лица на извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара врши суд који је изрекао меру у првом степену, а ако се лице налази у притвору општински суд у чијем седишту се притвор извршава.

О упућивању на извршење мера из става 1. овог члана суд обавештава установу у коју се лице којем је мера изречена упућује.

Ако се лице из става 1. овог члана не јави установи на лечење или самовољно напусти започето лечење, установа ће одмах о томе обавестити надлежни суд који наређује његово довођење, односно издавање потернице.

Дужност обавештавања установе

Члан 203.

Установа у којој се извршава мера обавезног лечења наркомана, односно мера обавезног лечења алкохоличара најмање једном у шест месеци обавештава надлежни суд о њеном извршавању.

Установа из става 1. овог члана обавештава суд о завршетку лечења.

Упућивање осуђеног на издржавање остатка казне затвора

Члан 204.

После извршене мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара, лице према коме је односна мера извршена, упућује се на издржавање остатка казне затвора.

Члан 205.

Ближе одредбе о извршењу мере безбедности обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара, доноси министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за здравство.

IV. ЗАБРАНА ВРШЕЊА ПОЗИВА, ДЕЛАТНОСТИ И ДУЖНОСТИ

Надлежност и поступак за извршење мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности

Члан 206.

Суд који је у првом степену изрекао меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности доставља правноснажну одлуку органу, предузећу или организацији у којој је лице којем је мера изречена запослено, органу надлежном за издавање дозволе или одобрења за вршење одређеног позива или самосталне делатности, као и надлежном инспекцијском органу.

Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и органу управе надлежном за унутрашње послове по месту пребивалишта, односно боравишта лица према којем се ова мера примењује ради уписа у казнену евиденцију.

Члан 207.

Када је вршење позива, делатности и дужности везано за дозволу надлежног органа, ова мера се извршава одузимањем дозволе или забраном њеног издавања, за време на које је мера изречена.

Меру из става 1. овог члана извршавају надлежне инспекције предузимањем радњи којима се лице према којем се мера примењује онемогућава да се бави вршењем одређеног позива, делатности и дужности.

О извршењу мере надлежна инспекција обавештава суд који је меру изрекао у првом степену.

Промена пребивалишта или боравишта

Члан 208.

Када лице према коме се мера примењује промени пребивалиште или боравиште, а време за које је мера безбедности изречена није истекло, орган унутрашњих послова надлежан према ранијем пребивалишту, односно боравишту овог лица, обавештава о томе орган унутрашњих послова у месту новог пребивалишта или боравишта тог лица.

V. ЗАБРАНА УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ

Надлежност и поступак за извршење мере забране управљања моторним возилом

Члан 209.

Суд који је у првом степену изрекао меру забране управљања моторним возилом доставља правноснажну одлуку на извршење органу унутрашњих послова надлежном према пребивалишту, односно боравишту лица којем је мера изречена у време када је одлука којом је мера изречена постала правноснажна.

Меру из става 1. овог члана према лицу које има страну возачку дозволу извршава орган управе надлежан за унутрашње послове по месту извршења кривичног дела.

Промена пребивалишта, односно боравишта

Члан 210.

Орган унутрашњих послова који је одузео возачку дозволу, а ту дозволу није издао, обавештава о одузимању дозволе орган унутрашњих послова који је возачку дозволу издао.

Кад лице којем је изречена мера одузимања возачке дозволе промени пребивалиште, односно боравиште, а време за које је мера изречена није истекло, орган унутрашњих послова надлежан према ранијем пребивалишту, односно боравишту лица о томе одмах обавештава орган унутрашњих послова надлежан према новом месту пребивалишта, односно боравишта тог лица.

VI. ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА

Члан 211.

Меру безбедности одузимања предмета извршава суд који је ту меру изрекао у првом степену.

Зависно од природе одузетих предмета, суд одлучује да ли ће их продати према одредбама Закона о извршном поступку, уступити државном органу, установи или добротворној организацији, уништити их или с њима поступити у складу с посебним прописима.

Уколико је законом одређено обавезно уништавање одузетих предмета суд доноси одлуку о начину и органу, организацији, односно установи која ће извршити уништавање предмета.

Средства остварена продајом предмета приход су буџета Републике Србије.

VII. ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНЦА ИЗ ЗЕМЉЕ

Члан 212.

Суд који је у првом степену изрекао меру протеривања странца из земље доставља правноснажну одлуку на извршење надлежном органу унутрашњих послова.

Мера из става 1. овог члана извршава се према прописима који уређују кретање и боравак странаца у земљи.

VIII. ЈАВНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Члан 213.

Суд који је одлучивао у првом степену, доставља извршну одлуку о јавном објављивању пресуде путем средстава јавног информисања уреднику средства јавног информисања.

ДЕО ТРЕЋИ

ИЗВРШЕЊЕ САНКЦИЈА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ

ГЛАВА ДЕВЕТА

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Опште одредбе

Примена одредаба овог закона

Члан 214.

Казна затвора изречена за прекршај извршава се према одредбама овог закона, ако посебним законом није друкчије одређено.

Распоређивање кажњених

Члан 215.

Кажњени издржава казну затвора у посебном одељењу окружног затвора, одвојено од осуђених.

Кажњена жена издржава казну затвора у казнено-поправном заводу за жене, одвојено од осуђених жена.

Малолетни кажњени одвајају се од пунолетних.

2. Поступак упућивања на издржавање казне

Надлежност за упућивање на издржавање казне

Члан 216.

За упућивање кажњеног на издржавање казне затвора надлежан је орган за прекршаје који је донео првостепено решење.

Кажњени се упућују на издржавање казне затвора у складу са распоредним актом министра надлежног за правосуђе.

Кад орган за прекршаје који је донео првостепено решење одлучи да се казна изврши према пребивалишту или боравишту кажњеног, доставља извршно решење органу за прекршаје чије је седиште у месту пребивалишта, односно боравишта кажњеног.

Налог за издржавање казне

Члан 217.

Надлежни орган за прекршаје писмено налаже кажњеном да се одређеног дана јави на издржавање казне.

Кажњени се у налогу упозорава да ће молба за одлагање извршења казне бити одбачена ако се одмах уз молбу не приложе докази о постојању разлога за одлагање.

Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам нити дужи од петнаест дана.

Надлежни орган за прекршаје обавештава завод о датуму када кажњени треба да се јави на издржавање казне.

Почетак извршења казне

Члан 218.

Завод извештава надлежни орган за прекршаје да ли се кажњени јавио на издржавање казне затвора.

Почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када се кажњени јави у завод на издржавање казне.

Члан 219.

Ако се кажњени који је уредно позван не јави у завод, орган за прекршаје наређује његово довођење, а ако се кажњени крије или је у бекству, орган за прекршаје наређује издавање потернице.

У случају из става 1. почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када је кажњени лишен слободе, а трошкови довођења падају на терет кажњеног.

3. Одлагање извршења казне затвора

Разлози за одлагање извршења казне

Члан 220.

Извршење казне затвора изречене за прекршај може се одложити из истих разлога као и извршење казне затвора изречене за кривично дело.

Трајање одлагања извршења казне

Члан 221.

Кажњеној жени у шестом месецу трудноће и кажњеној мајци која има дете млађе од једне године извршење казне се одлаже док дете не наврши једну годину, а кажњеном који је оболео од тешке акутне болести - све док болест траје.

У осталим случајевима одлагање извршења казне траје најдуже 60 дана.

Поступак одлагања извршења казне

Члан 222.

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси кажњени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који разлоге потврђују и назначава време за које се одлагање тражи.

Члан 223.

Молба за одлагање подноси се у року од три дана од пријема налога за издржавање казне.

Ако је тешка акутна болест кажњеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојиоца уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када кажњени треба да се јави на издржавање казне.

Члан 224.

Молба за одлагање подноси се старешини првостепеног органа за прекршаје.

Старешина је дужан да поводом молбе донесе решење у року од три дана од пријема молбе.

Неблаговремену молбу, молбу коју је поднело неовлашћено лице и молбу уз коју нису приложени докази, старешина првостепеног органа за прекршаје одбацује.

Члан 225.

Кажњени може против првостепеног решења изјавити жалбу старешини надлежног другостепеног органа за прекршаје.

Жалба се подноси у року од три дана од пријема првостепеног решења.

Старешина другостепеног органа за прекршаје дужан је да о жалби одлучи у року од три дана од њеног пријема.

Члан 226.

Молба за одлагање задржава извршење казне до правноснажности решења о молби.

Старешина првостепеног органа за прекршаје који приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне.

Опозив и обустава одлагања извршења казне

Члан 227.

Старешина првостепеног органа за прекршаје опозива одлагање извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или кажњени одлагање користи противно одобреној сврси.

Ако је одобрено одлагање кажњеној трудници, а дете се роди мртво, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од порођаја, а ако је дете умрло после порођаја, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од смрти детета.

Кад је одлагање одобрено кажњеној мајци детета млађег од једне године, а дете умре, одлагање се обуставља после истека два месеца од смрти детета.

Члан 228.

Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора, кажњени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање.

Жалба одлаже извршење решења.

4. Прекид извршења казне затвора изречене за прекршај

Члан 229.

Изузетно, на молбу кажњеног, директор Управе може из оправданих разлога одобрити прекид извршења казне затвора.

Прекид извршења казне траје најдуже десет дана, а прекид одобрен због болести кажњеног траје до његовог излечења.

За време прекида извршења казне затвора кажњеном не припадају права предвиђена овим законом.

Члан 230.

На прекид извршења казне затвора изречене за прекршај сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује прекид извршења казне затвора изречене за кривично дело.

5. Сходна примена одредаба о отпуштању осуђених

Члан 231.

Одредбе овог закона којим се уређује отпуштање осуђених лица сходно се примењују и на лица кажњена за прекршај.

ГЛАВА ДЕСЕТА

ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ

Члан 232.

Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности изречених за кривично дело сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за прекршај, ако посебним законом није друкчије одређено.

ДЕО ЧЕТВРТИ

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА

ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУП

Сходна примена одредаба о извршењу мера безбедности

Члан 233.

Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за привредни преступ, ако посебним законом није друкчије одређено.

Извршење заштитне мере јавног објављивања пресуде

Члан 234.

Кад је изречена заштитна мера јавног објављивања пресуде, суд који је донео првостепену одлуку доставља извршну одлуку на објављивање дневном листу, радију или телевизији.

Трошкове објављивања пресуде сноси лице осуђено за привредни преступ.

ДЕО ПЕТИ

ИЗВРШЕЊЕ ОСТАЛИХ МЕРА

ГЛАВА ДВАНАЕСТА

ПРИМЕНА МЕРЕ ПРИТВОРА

Пријем у притвор

Члан 235.

У притвор се прима лице против кога је решењем одређен притвор.

Уз решење о одређивању притвора заводу се доставља и писмени налог за пријем притвореника.

У поступку са притвореницима примењују се одредбе Законика о кривичном поступку и одредбе овог закона.

Члан 236.

Завод издаје писмену потврду о пријему притвореника.

У потврду се, поред осталог, уносе датум, сат и минут пријема.

Смештај притвореника

Члан 237.

Притвореник се смешта у посебно одељење завода, организовано као одељење затвореног типа, одвојено од осуђених.

Већ осуђивани притвореник смешта се одвојено од осталих притвореника.

Одвојено се смештају и притвореници који су заједно учествовали у извршењу кривичног дела.

Преглед притвореника

Члан 238.

Непосредно после пријема у завод, притвореника прегледа лекар.

Лекарски налаз уноси се у здравствени картон притвореника.

Положај притвореника

Члан 239.

Притвореник борави у заводу под истим условима као и осуђено лице, ако Закоником о кривичном поступку није друкчије одређено.

Члан 240.

Притвореник који ради има право на накнаду и друга права на основу рада која су овим законом призната осуђеном лицу.

Члан 241.

Притвореник се само по налогу органа који води поступак може привремено извести из завода и спровести другим органима.

Члан 242.

Кад притвореник повреди акт о кућном реду завода или учини други дисциплински преступ завод одмах о томе обавештава суд пред којим се води поступак.

Примена принуде према притвореницима

Члан 243.

Принуда се према притворенику примењује сходно одредбама овог закона које уређују примену принуде према осуђеним лицима.

О примени принуде одмах се обавештава суд пред којим се води поступак.

Премештај притвореника

Члан 244.

Притвореник се из разлога безбедности може преместити из једног завода у други.

Решење о премештају доноси директор Управе, уз сагласност суда.

Надзор над применом мере притвора

Члан 245.

Примену мере притвора надзире председник окружног суда на чијем је подручју седиште завода у коме се извршава притвор.

Отпуштање притвореника

Члан 246.

Притвореник се отпушта из завода на основу решења о укидању притвора и налога за пуштање из притвора, донетих од суда пред којим се води поступак.

Притвореник се отпушта и кад истекне време за које је одређен притвор.

Притвореника пре отпуштања из завода прегледа лекар.

Смрт притвореника

Члан 247.

У случају смрти притвореника завод одмах обавештава његовог брачног друга, децу и усвојеника, а ако их притвореник нема његове родитеље, усвојиоца, брата или сестру, односно даље сроднике.

О смрти притвореника обавештава се и суд пред којим се води поступак, председник суда који врши надзор над притвореницима и матичар.

Члан 248.

Посмртни остаци притвореника и његове личне ствари предају се породици притвореника.

Ако притвореник нема породицу или породица не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци притвореника сахрањују се о трошку завода.

Остале одредбе о примени мере притвора

Члан 249.

Притвореник који се на основу Законика о кривичном поступку, на сопствени захтев, пре правноснажности пресуде упућује на извршење казне затвора, изједначава се у правима и дужностима са осуђеним лицем.

Члан 250.

Акт о кућном реду за примену мере притвора доноси министар надлежан за правосуђе.

ГЛАВА ТРИНАЕСТА

ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Члан 251.

Одредбе овог закона којим се уређује извршење новчане казне изречене за кривично дело сходно се примењују и на одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом и привредним преступом.

Средства остварена одузимањем имовинске користи приход су буџета Републике Србије.

ДЕО ШЕСТИ

ПРАВА НА ОСНОВУ РАДА И НАДЗОР НАД РАДОМ ЗАВОДА

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА

ПРАВА НА ОСНОВУ РАДА

1. Опште правило

Члан 252.

На запослена и постављена лица у Управи примењују се одредбе закона којим се уређују радни односи у државним органима, ако овим законом није друкчије одређено.

2. Посебна правила

Овлашћења управника завода

Члан 253.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа запослених унутар завода решава управник завода.

Владање запослених и постављених лица у Управи

Члан 254.

Запослена и постављена лица у Управи морају својим владањем и изгледом у свакој прилици пружати добар пример лицима према којима се извршава санкција.

Обавезан изглед и владање запослених и постављених лица у Управи прописује министар надлежан за правосуђе.

Рад дужи од пуног радног времена и прекид годишњег одмора

Члан 255.

Кад потребе службе захтевају, запослено лице обавезно је да ради дуже од пуног радног времена.

Управник завода може, по потреби службе, запосленом лицу одложити или прекинути годишњи одмор.

Привремено упућивање запослених лица

Члан 256.

Запослено лице може, због повећаног обима посла или других потреба службе, без његове сагласности бити привремено упућено из једног завода у други најдуже једну годину.

Решење о привременом упућивању запосленог лица доноси директор Управе.

Неспојивост послова са службом у Управи

Члан 257.

Постављена и запослена лица не могу се бавити пословима који су неспојиви са службом у Управи.

Који су послови неспојиви са службом у Управи одређује министар надлежан за правосуђе.

Приправнички стаж у служби за обезбеђење

Члан 258.

За приправника у служби за обезбеђење може се примити лице које, поред законом утврђених услова за пријем у радни однос у државном органу, испуњава и следеће услове: да је млађе од двадесет и пет година, одслужило војни рок, има средњу школску спрему и психички и физички је способно за вршење службе.

За приправника у служби за обезбеђење може се примити и лице старије од двадесет и пет а млађе од двадесет и осам година живота ако има вишу или високу школску спрему.

Члан 259.

Пре пријема приправника у службу за обезбеђење проверавају се психичке и физичке способности кандидата.

Приправнички стаж се обавља у заводу или у оквиру посебне обуке за приправнике.

Програм приправничког стажа у служби за обезбеђење доноси министар надлежан за правосуђе.

Члан 260.

Приправник у служби за обезбеђење који самовољно напусти Управу или својом кривицом буде искључен са обуке дужан је Управи накнадити трошкове обуке.

Приправнику у случају из става 1. овог члана престаје радни однос.

Осигуравање живота запослених и постављених лица у Управи

Члан 261.

Управа осигурава животе запослених и постављених лица.

Управа сноси трошкове сахране запосленог и постављеног лица које изгуби живот у вршењу или поводом вршења службе.

Породици лица из става 2. овог члана Управа додељује једнократну новчану помоћ у износу од 12 месечних плата обрачунатих према месецу у коме је запослено, односно постављено лице изгубило живот.

Положај запосленог лица коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем

Члан 262.

Запослено лице коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем упућује се на здравствену контролу једном у три године, а директор Управе може, по потреби службе, одлучити да се здравствена контрола обавља и чешће.

Лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем плата се, сразмерно степену увећања стажа осигурања, увећава до 30% од плате која је законом утврђена за одговарајућу платну групу.

Завод је дужан да за лица из става 1. овог члана обезбеди услове за одржавање здравствене способности за обављање поверених послова.

Члан 263.

По потреби службе, лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, може решењем министра надлежног за правосуђе престати радни однос с правом на старосну пензију и пре испуњења општих услова за стицање права на старосну пензију.

Члан 264.

Лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем припада, по оствареном праву на пензију, отпремнина у петоструком износу плате примљене за последњи месец пре одласка у пензију.

Повреде радних обавеза и дужности

Члан 265.

Поред лакших повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују радни односи у државним органима, лакшом повредом радних обавеза и дужности сматра се свако поступање противно прописима о начину обављања послова у Управи, ако је изазвало или могло изазвати штетне последице мањег значаја.

Поред тежих повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују радни односи у државним органима, тежом повредом радних обавеза и дужности сматра се и:

1) пријем поклона од осуђених и њихових рођака;

2) трговање и размена робе са осуђенима;

3) уношење у завод или изношење из завода забрањених ствари за рачун осуђених;

4) договарање са осуђеним управљено на помагање њиховог бекства или отежавање истраге;

5) непријављивање договора осуђених за организовање побуне, бекства или других облика повреде акта о кућном реду;

6) неодговорно држање према осуђеном који покушава да побегне;

7) одавање државне или службене тајне;

8) бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу;

9) издавање или извршење наређења којим се очигледно угрожава сигурност осуђених и имовине;

10) прекорачење овлашћења у примени средстава принуде;

11) изрицање дисциплинске мере без саслушања осуђеног или пре него што се провере наводи које су осуђени истакли у дисциплинском поступку или пре него што се претходно прибави писмено мишљење лекара;

12) неблаговремено решавање по жалби против дисциплинске мере упућивања у самицу и посебне мере усамљења.

За све теже повреде радних обавеза и дужности може се изрећи мера престанка радног односа и ако услед повреде није наступила материјална штета за Управу.

Дисциплински поступак

Члан 266.

Дисциплински поступак против запосленог унутар завода води дисциплинска комисија коју именује управник завода.

Дисциплинска комисија предлаже управнику завода изрицање дисциплинске мере.

Члан 267.

Против првостепене одлуке донете у дисциплинском поступку може се изјавити жалба министру надлежном за правосуђе у року од осам дана од пријема одлуке.

Награђивање запослених

Члан 268.

На предлог управника завода директор Управе доноси одлуку о награђивању запослених за изузетно залагање у раду.

Остале одредбе

Члан 269.

Поред аката предвиђених овим законом, Влада Републике Србије донеће акте којима се уређују звања, занимања и коефицијенти за обрачун плата запослених у Управи.

Поред аката предвиђених овим законом, министар надлежан за правосуђе донеће акте којима се уређују:

1) организација и систематизација радних места у Управи;

2) вођење евиденција о осуђенима;

3) униформа, ознаке, свечано одело, наоружање, специјална возила и друга опрема у служби за обезбеђење;

4) стручно оспособљавање и испити запослених у Управи.

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА

НАДЗОР И КОНТРОЛА НАД РАДОМ ЗАВОДА И УПРАВЕ

Надзор над радом завода уопште

Члан 270.

Рад завода надзире Управа, преко овлашћених лица.

Управа надзире примену прописа и стручни рад у извршењу заводских санкција, а нарочито: организовање и рад завода, законито и правилно поступање према осуђеним лицима, процес преваспитања осуђених, организовање рада осуђених, стање и примену мера за обезбеђење реда и безбедности, примену дисциплинских мера, рад службе обезбеђења, спровођење здравствених и хигијенских мера, исхрану и одевање осуђених и њихов смештај.

За надзор над стручним радом могу се ангажовати научне и стручне установе и појединци.

Права и дужности лица овлашћеног за вршење надзора

Члан 271.

Овлашћено лице има право да са осуђеним разговара без присуства запослених лица у заводу.

Управник завода је дужан да овлашћеном лицу омогући несметан рад и стави му на располагање све податке потребне за вршење надзора.

Записник о извршеном надзору

Члан 272.

О извршеном надзору овлашћено лице саставља записник.

Овлашћено лице из става 1. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака.

Ако постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или привредни преступ, овлашћено лице из става 1. овог члана дужно је да поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужиоцу.

Записник може садржати и предлог мера за побољшање рада завода.

Члан 273.

Записник се доставља управнику завода, директору Управе и министру надлежном за правосуђе.

Управник завода дужан је да поступи по наложеним мерама и о томе обавести директора Управе и министра надлежног за правосуђе.

Право управника завода на приговор

Члан 274.

Управник завода може министру надлежном за правосуђе изјавити приговор против наложених и предложених мера, у року од осам дана од пријема записника.

Приговор не задржава извршење наложених мера.

Министар надлежан за правосуђе може сходно наводима из приговора обуставити или одредити дуже рокове за извршење наложених мера, или наложити друге мере за отклањање уочених недостатака.

Остале одредбе о надзору над радом завода

Члан 275.

Када завод не испуњава прописане здравствене и хигијенске услове или је угрожена безбедност у заводу, министар надлежан за правосуђе може донети решење о премештају осуђених у други завод.

Члан 276.

Стручни рад Специјалне затворске болнице и здравствених служби у заводима надзире министарство надлежно за здравство.

Члан 277.

Ближе одредбе о надзору над радом завода доноси министар надлежан за правосуђе, на предлог директора Управе.

Скупштинска контрола

Члан 278.

У циљу контроле извршења кривичних санкција уређених овим законом, Народна скупштина Републике Србије формира, на предлог одбора за правосуђе и управу, комисију од пет чланова.

Комисија из става 1. овог члана је састављена од лица која познају проблеме извршења кривичних санкција а нису запослени у Управи.

Комисија је независна у свом раду и Управа је дужна да комисији обезбеди све податке од значаја за њен рад. Комисија има сва овлашћења које има и овлашћено лице из чл. 270. и 271. овог закона.

Комисија из става 1. овог члана подноси извештај о стању извршења кривичних санкција уређених овим законом најмање једанпут годишње и доставља га Народној скупштини Републике Србије и министру надлежном за правосуђе.

ДЕО СЕДМИ

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 279.

Новчаном казном до 10.000 динара казниће се за прекршај лице које прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се за прекршај предузетник новчаном казном до 50.000 динара.

Члан 280.

Новчаном казном до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице које омогући вршења позива, делатности или дужности лицу којем је изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном до 10.000 динара.

ДЕО ОСМИ

ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 281.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о извршењу кривичних санкција ("Службени гласник РС", бр. 16/97 и 34/01).

Прописи предвиђени овим законом биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа предвиђених овим законом примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција ("Службени гласник РС", бр. 16/97 и 34/01), ако нису у супротности са овим законом.

Члан 282.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2006. године.

ИЗМЕНЕ

На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција, који је донела Народна скупштина Републике Србије на седници Једанаестог ванредног заседања у 2009. години, 31. августа 2009. године.

ПР број 150

У Београду, 3. септембра 2009. године

Председник Републике,

Борис Тадић, с.р.

Закон о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 72/2009 од 3.9.2009. године.

Члан 1.

У Закону о извршењу кривичних санкција ("Службени гласник РС", број 85/05) у члану 1. став 1. реч: "заводских" замењује се речју: "кривичних", а реч: "стечене" замењује се речју: "прибављене".

У ставу 2. реч: "ратификацији" замењује се речју: "потврђивању".

Члан 2.

Члан 2. мења се и гласи:

"Сврха примене кривичних санкција јесте сузбијање дела којима се повређују или угрожавају човек и друге основне друштвене вредности. Ова сврха се остварује путем извршења правноснажних и извршних судских одлука."

Члан 3.

У члану 3. речи: "Закоником о кривичном поступку" замењују се речима: "посебним законом", а реч: "актима" замењује се речју: "уговором".

Члан 4.

У члану 8. став 1. реч: "ратификованим" замењује се речју: "потврђеним".

Члан 5.

У називу Главе друге реч: "заводских" замењује се речју: "кривичних".

У називу одељка I. реч: "заводских" замењује се речју: "кривичних".

У члану 12. став 1. реч: "заводских" замењује се речју: "кривичних", а реч: "заводске" замењује се речју: "кривичне".

У ставу 3. реч: "заводске" замењује се речју: "кривичне".

У ставу 4. после прве реченице додаје се реченица која гласи: "Стручно оспособљавање и обука обављају се у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Центар)."

После става 5. додаје се став 6. који гласи: "Унутрашње уређење, организацију и делокруг организационих јединица у саставу Управе, прописује Влада уредбом."

Члан 6.

У члану 13. тачка 6) брише се.

Члан 7.

У члану 17. ст. 1. и 2. мењају се и гласе:

"Завод и Центар оснивају се актом Владе.

Актом о оснивању завода одређује се врста, тип и седиште завода, односно делатност и седиште Центра."

Став 3. брише се.

Члан 8.

У члану 18. став 1. тачка 1) реч: "преваспитавање" замењује се речју: "третман".

У ставу 5. речи: "посебним уређајима" замењују се речима: "посебном опремом" .

Члан 9.

У наслову изнад члана 19. реч: "преваспитавање" замењује се речју: "третман".

У ставу 1. реч: "преваспитавање" замењује се речју: "третман".

Став 2. мења се и гласи:

"Служба за третман утврђује програм поступања према осуђеном и усклађује рад осталих служби и других учесника на њиховом спровођењу."

Члан 10.

У члану 20. став 1. после речи: "лица" додаје се запета и речи: "учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном".

У ставу 2. реч: "снабдевена" замењује се речју: "опремљена".

Члан 11.

У члану 21. став 3. после речи: "обезбеђење" додају се запета и речи:

"запослени у организационој једници Управе надлежној за надзор, безбедност, као и начелници и заменици начелника одељења у седишту Управе, управници завода и његови заменици".

Члан 12.

Члан 22. мења се и гласи:

"Служба за обуку и упошљавање обучава осуђене за рад, организује њихов рад и обавља друге послове одређене законом, сагласно програму поступања према осуђеном.

Осуђени се обучавају и раде у заводима или изван завода.

Рад Службе за обуку и упошљавање се обавља у оквиру законом дозвољених делатности и у складу са општим прописима за сваку поједину делатност.

На предлог управника завода, директор Управе даје сагласност за обављање делатности.

Производи и услуге из рада Службе за обуку и упошљавање могу се користити за функционисање Управе, сопствене потребе завода и за потребе других завода.

Завод може да продаје на тржишту производе и услуге настале у току обуке и рада осуђених.

Приход од продаје производа и услуга из обуке и рада осуђених користи завод, на основу финансијског плана завода донетог уз сагласност директора Управе. Приходи се користе за покриће издатака насталих радом осуђених, накнаде за рад и награде за рад осуђених, технолошко унапређење рада и побољшање услова живота и рада осуђених.

Постизање прихода од обуке и рада осуђених не сме штетити остварењу сврхе обуке и упошљавања.

Ближи пропис о организацији рада Службе за обуку и упошљавање доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 13.

У члану 23. став 1. мења се и гласи:

"Служба за здравствену заштиту врши здравствену превенцију, лечи осуђена и притворена лица, надзире хигијену и квалитет хране и воде и учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном."

У ставу 2. речи: "располагати услугама" замењују се речима: "омогућити услуге".

У ставу 3. речи: "бити снабдевен одговарајућим болничким просторијама, медицинским материјалом, прибором, уређајима и лековима" замењују се речима: "располагати одговарајућим болничким просторијама и бити снабдевен медицинским материјалом, прибором, уређајима и лековима".

Члан 14.

У члану 26. став 3. реч: "заводских" замењује се речју: "кривичних".

У ставу 4. речи: " седам година радног искуства након стицања високе школске спреме у пословима извршења санкција или у правосуђу" замењују се речима: "девет година радног искуства после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године".

Члан 15.

У члану 27. ст. 2 . и 4. запета и речи: "на пет година" бришу се.

Став 5. мења се и гласи: "За управника завода и заменика управника може бити распоређено лице које има седам година радног искуства на пословима извршења санкција, у правосуђу, адвокатури, војсци или полицији, после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године."

Члан 16.

У члану 28. ст. 2. и 3. мењају се и гласе:

"Начелника службе, на образложен предлог управника завода, распоређује директор Управе.

За начелника службе може бити распоређено лице које је стекло високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године и које има пет година радног искуства на истим или одговарајућим пословима."

Члан 17.

У члану 29. став 2. речи: "управника завода" замењују се речима: "лица које овласте".

Члан 18.

Члан 31. мења се и гласи:

"Сврха извршења казне затвора је да осуђени током извршења казне, применом одговарајућих програма поступања, усвоји друштвено прихватљиве вредности у циљу лакшег укључивања у услове живота после извршења казне како убудуће не би чинио кривична дела."

Члан 19.

У члану 32. ст. 1. и 2. речи: "васпитног програма" замењују се речима: "програма поступања".

Члан 20.

У члану 33. ст. 1. и 3. бришу се.

Члан 21.

У члану 34. став 2. мења се и гласи:

"Кад то захтева програм поступања, здравствено стање осуђеног или кад је то предвиђено овим законом, може се одредити да осуђени издржава казну одвојено од осталих осуђених."

Члан 22.

Наслов изнад члана 37. и члан 37. мења се и гласи:

"Упућивање осуђених у заводе и начин извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује

Члан 37.

Осуђени се упућује на издржавање казне затвора сагласно распоредном акту министра надлежног за правосуђе.

Изузетно, на молбу осуђеног, директор Управе може из оправданих разлога одступити од распоредног акта и променити место извршења казне.

Против решења директора Управе из става 2. овог члана, дозвољена је жалба министру надлежном за правосуђе, у року од три дана од дана пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Када суд донесе одлуку којом се одређује да се казна затвора изврши у складу са чланом 45. став 5. Кривичног законика, одлука се доставља надлежној организационој јединици Управе.

Осуђени коме је одређено извршење казне затвора на начин прописан ставом 4. овог члана, не сме напуштати просторије у којима станује.

Изузетно од става 5. овог члана, осуђени може напустити просторије у којима станује у следећим случајевима:

1) пружање хитне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства;

2) ради редовног одласка на посао, уколико кривично дело за које је осуђен није у вези са радом;

3) због одласка на полагање испита;

4) тешке и акутне болести, због одласка на редовне здравствене прегледе;

5) због свог венчања или смрти блиског лица;

6) због сезонских пољопривредних радова, уколико се осуђени бави пољопривредом као сталном делатношћу.

Одлуку о напуштању просторија у којима осуђени станује, у случајевима из става 6. овог члана, доноси руководилац надлежне организационе јединице Управе.

У случају да осуђени самовољно напусти просторије у којима станује у трајању од најмање 12 часова, или два пута у трајању од најмање по шест часова, надлежна организациона јединица Управе о томе, без одлагања, обавештава суд.

Према осуђеном коме је одређено извршење казне затвора на начин прописан ставом 4. овог члана, могу се применити мере електронског надзора, које спроводи надлежна организациона јединица Управе, у сарадњи са полицијом.

Начин извршења казне затвора прописан ставом 4. овог члана, ближе се уређује актом који доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 23.

Члан 40. мења се и гласи:

"Директор Управе може накнадно распоредити осуђеног у други завод, уколико се приликом испитивања личности осуђеног утврди да би се програм поступања успешније реализовао у другом заводу.

Против решења директора Управе из става 1. овог члана дозвољена је жалба министру надлежном за правосуђе у року од три дана од дана пријема решења. Жалба на решење о накнадном распоређивању не одлаже извршење решења."

Члан 24.

У члану 41. после става 2. додају се ст. 3. и 4. који гласе:

"У поступку упућивања осуђеног на издржавање казне затвора суд сарађује са Управом. При одређивању дана јављања осуђеног ради издржавања казне затвора, суд је дужан да затражи извештај Управе о броју расположивих места у заводима и да води рачуна о приоритету извршења, с обзиром на природу кривичног дела, изречену казну и рок застарелости извршења казне.

Ближи пропис о поступку упућивања лица лишених слободе доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 25.

У члану 43. став 1. мења се и гласи:

"Кад су пребивалиште и боравиште осуђеног непознати, за упућивање осуђеног на издржавање казне затвора надлежан је основни суд који је донео првостепену одлуку, а ако је ту одлуку донео виши суд, за упућивање је надлежан основни суд у месту седишта тог вишег суда."

У ставу 2. реч: "општински" замењује се речју:"основни".

Члан 26.

У члану 48. став 1. тачка 1) после речи: "траје" додају се речи: "или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници".

У ставу 1. тачка 3) реч: "усвојиоца" замењује се речју: "усвојитеља".

Члан 27.

У члану 53. ст. 1. и 3. реч: "окружног" замењује се речју: "вишег".

Члан 28.

У члану 63. став 3. после речи: "ради" додају се речи: "утврђивања програма поступања и", а речи: "у одговарајућу васпитну групу и утврђивања програма извршења казне" бришу се.

У ставу 4. речи: "кућним редом" замењују се речима: "правилником о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених".

Став 5. мења се и гласи:

"Током извршења казне затвора могуће је накнадно разврставање осуђеног, зависно од потреба остваривања сврхе извршења казне и измена програма поступања."

После става 5. додају се ст. 6. и 7. који гласе:

"Одлуку о програму поступања, разврставању и накнадном разврставању доноси управник завода на образложен предлог стручног тима, који се заснива на оцени испуњености услова прописаних правилником о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених. Стручни тим састављен је од представника служби завода.

Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 29.

У члану 67. став 1. после речи: "метара" додају се речи: "и четири квадратна метра".

Члан 30.

Наслов изнад члана 69. и члан 69. мењају се и гласе:

"Хигијена у заводу

Члан 69.

Осуђени морају одржавати личну хигијену и хигијену одеће и просторија у којима бораве.

Завод је дужан да обезбеди прибор и средства за одржавање хигијене.

У заводима се редовно контролишу хигијена осуђених и просторија у којима бораве."

Члан 31.

У члану 71. после става 2. додаје се став 3. који гласи:

"Ближи пропис о исхрани осуђених доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 32.

У члану 72. после става 2. додаје се став 3. који гласи:

"Ближи пропис о одећи, обући, рубљу и постељини доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 33.

Члан 73. став 2. мења се и гласи:

"У заводу отвореног и полуотвореног типа и отвореном и полуотвореном одељењу завода затвореног типа осуђени има право да носи сопствену одећу и обућу."

Члан 34.

Члан 75. мења се и гласи:

"Осуђени има неограничено право на дописивање о свом трошку.

У заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем, заводу затвореног типа и затвореном одељењу завода, на предлог управника завода или директора Управе, првостепени суд у седишту завода може, ако то налажу захтеви одржавања реда, сигурности и безбедности, спречавања кривичних дела и заштита оштећених, донети одлуку да се, на одређено време, текст писама надзире. Из истих разлога суд може ускратити дописивање.

Против одлуке суда из става 2. овог члана, осуђени има право жалбе у року од три дана непосредно вишем суду. Жалба не одлаже извршење одлуке.

У случају сумње на слање и примање недозвољених ствари путем писма, писмо упућено осуђеном, као и писмо које он упућује, отвориће се у његовом присуству и прегледати. Недозвољене ствари ће се одузети.

Осуђени има право на дописивање без надзора са браниоцем, Заштитником грађана или другим државним органима и међународним организацијама за заштиту људских права."

Члан 35.

У члану 76. став 2. мења се и гласи:

"Одредбе члана 75. ст. 2, 3. и 5. сходно се примењују и на надзирање телефонског разговора."

Члан 36.

Члан 77. мења се и гласи:

"Осуђени има право на правну помоћ у вези са извршењем казне затвора, а завод је дужан да му такву помоћ пружа.

Завод упућује осуђеног на начин остваривања других облика правне помоћи."

Члан 37.

Члан 78. став 1. мења се и гласи:

"Осуђени има право на посету брачног друга, деце, родитеља, усвојеника, усвојитеља и осталих сродника у правој линији и у побочној линији до четвртог степена крвног и тазбинског сродства, као и хранитеља, храњеника и старатеља:

1) једном недељно - у заводу или одељењу отвореног типа;

2) двапут месечно - у заводу или одељењу полуотвореног типа;

3) једанпут месечно - у заводу или одељењу затвореног типа и у заводу затвореног типа са посебним обезбеђењем."

Члан 38.

У члану 80. став 1. после речи: "има" запета и речи: "под условом узајамности," бришу се.

Став 2. брише се.

У досадашњем ставу 3. који постаје став 2. речи: "с којом не постоји узајамност" бришу се.

Члан 39.

У члану 81. став 2. тачка се замењује запетом и додају се речи: "осим посете браниоца или пуномоћника који га заступа или кога је он позвао ради давања пуномоћја."

Члан 40.

Члан 86. став 1. мења се и гласи:

"Рад осуђеног је саставни део програма поступања."

У ставу 2. реч: "тог" брише се.

Члан 41.

У члану 100. речи: "Ближе одредбе" замењују се речима: "Ближи пропис", а речи: "уређује се правилником, који" бришу се.

Члан 42.

Члан 101. став 1. мења се и гласи:

"Осуђени има право на здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити и одредбама овог закона."

Члан 43.

У члану 102. став 3. после речи: "лекар" запета се замењује тачком, а речи: "према општим медицинским прописима" бришу се.

После става 6. додају се ст. 7. и 8. који гласе:

"У заводу се може образовати посебно одељење за одвикавање од психоактивних супстанци.

Ближи пропис о раду и спровођењу програма одељења за одвикавање од психоактивних супстанци доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 44.

У члану 103. став 1. тачка 6) после речи: "осуђених" додају се речи: "и обавештава управника завода о било ком знаку или индикацији да се са осуђеним поступа насилно".

Члан 45.

У члану 112. додаје се став 2. који гласи:

"Ближи пропис о образовању осуђених доносе споразумно министар надлежан за правосуђе и министар надлежан за образовање."

Члан 46.

Наслов изнад члана 114. и члан 114. мењају се и гласе:

"Поднесак, притужба и жалба

Члан 114.

Осуђени се може, ради остваривања својих права, поднеском обратити начелнику или другом овлашћеном лицу из одговарајуће службе завода.

Лице из става 1. овог члана дужно је да у року од пет дана од дана предаје поднеска, писмено и образложено одговори на поднесак осуђеног.

Осуђени има право притужбе управнику завода због повреде права или других неправилности које су у заводу учињене према њему.

Управник завода или лице које он овласти дужан је да испита притужбу осуђеног и да у року од 15 дана донесе решење.

Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право да у року од осам дана, од дана пријема решења поднесе жалбу директору Управе.

Директор Управе дужан је да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана пријема жалбе."

Члан 47.

После члана 114. додају се чл. 114а и 114б који гласе:

"Члан 114а

Ако осуђени сматра да је његово право повређено поступањем управника, може поднети притужбу директору Управе.

Ако директор Управе или лице које он овласти утврди да притужба није поднета из разлога наведеног у ставу 1, притужбу ће доставити надлежном органу и о томе ће обавестити осуђеног.

Директор Управе или лице које он овласти може да испита основаност притужбе и непосредним увидом у сву релевантну документацију завода, разговором са управником и запосленима у заводу, разговором са осуђеним који је поднео притужбу и другим осуђенима, без присуства запослених у заводу.

Ако се утврди да је притужба основана, директор Управе ће наложити да се отклони повреда права осуђеног.

Ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања запосленог, директор Управе обавестиће писмено управника завода и лице овлашћено за вршење надзора, а ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања управника обавестиће лице овлашћено за вршење надзора.

Члан 114б

Осуђени има право да се без присуства запослених лица у заводу притужи овлашћеном лицу које надзире рад завода.

Садржина притужбе представља тајну."

Члан 48.

У члану 115. став 1. речи: "на раду" замењују се речима: "у остваривању програма поступања".

После тачке 1) додаје се тачка 1а) која гласи:

"1а) проширено право на број посета;".

Тачка 2) мења се и гласи:

"2) проширено право на круг лица која могу посетити осуђеног (даљи сродници, пријатељи и други);".

Ст. 2. и 3. мењају се и гласе:

"Одлуку из става 1. овог члана управник завода доноси на образложен предлог стручног тима, у складу са правилником о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених.

У случају да осуђени престане да испуњава услове из става 1. овог члана, стручни тим завода може управнику предложити одузимање неких од додељених посебних права."

Члан 49.

У члану 116. став 3. после прве реченице додаје се реченица која гласи: "Жалба на одлуку директора Управе не одлаже извршење решења."

Члан 50.

У члану 117. став 2. после речи: "одлуке" додају се речи: "директора Управе".

Члан 51.

У члану 118. после става 2. додаје се став 3. који гласи:

"Жалба на одлуку директора Управе из става 1. овог члана не одлаже извршење решења."

Члан 52.

У члану 122. став 2. речи: "орган унутрашњих послова, који" замењују се речима: "полицију, која".

Члан 53.

У члану 125. став 1. после речи: "обавештавају" додају се речи: "полиција и истражни судија, а затим", а реч: "усвојилац" замењује се речју: "усвојитељ".

Члан 54.

У члану 128. после става 1. додају се нови ст. 2. и 3. који гласе:

"Под активним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти или предузимањем сличне радње.

Под пасивним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја."

У досадашњем ставу 2. који постаје став 4. речи: "органа унутрашњих послова" замењују се речју: "полиције".

Члан 55.

У члану 130. ст. 3. и 4. мењају се и гласе:

"Непосредно након примене мере принуде, изузев мере везивања, обавезан је лекарски преглед осуђеног према коме је мера примењена и који се понавља између дванаестог и двадесетчетвртог сата од примене мере.

Писмени извештај службе обезбеђења и извештаји о обављеним лекарским прегледима достављају се управнику без одлагања. Извештај лекара садржи и наводе лица према коме је мера принуде примењена о начину настанка повреда и мишљење лекара о повезаности примењене мере и насталих повреда. Управник завода обавештава директора Управе о употреби мера принуде и прослеђује извештаје у року од 24 сата од времена примене мере принуде."

Члан 56.

У члану 131. став 1. тачка 3) после речи: " тежу казну" додају се речи: "или бекство лица коме је одређен притвор за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко 10 година".

Став 4. брише се.

Члан 57.

У члану 133. став 3. речи: "надлежни орган унутрашњих послова" замењују се речима: "полицију и суд који га је упутио на издржавање казне затвора".

Члан 58.

У члану 134. став 2. брише се.

Члан 59.

Члан 135. мења се и гласи: "У случају непосредног бекства осуђеног из завода или приликом спровођења осуђеног, припадник службе за обезбеђење је дужан да без одлагања обавести полицију и обезбеди место за које претпоставља да се осуђени крије."

Члан 60.

У члану 136. став 2. тачка 1) брише се.

Тач. 2) до 6) постају тач. 1) до 5).

У досадашњој тачки 6) која постаје тачка 5) речи: "психоактивна средства" замењује се речима : "психоактивне супстанце".

Члан 61.

Наслов изнад члана 137. и члан 137. бришу се.

Члан 62.

У члану 139. став 1. после речи: "одељењима" додаје се реч: "завода" , а речи: "и може да траје најдуже шест месеци у току године" бришу се.

У ставу 2. после речи: "жалбе" додају се речи: "директору Управе".

Члан 63.

У наслову изнад члана 141. речи: "психоактивна средства" замењују се речима : "психоактивне супстанце".

У члану 141. реч: "средстава" замењује се речју: "супстанци".

Додаје се став 2. који гласи: "У случају тестирања на вирус ХИВ-а и вирус хепатитиса Ц, потребан је пристанак осуђеног."

Члан 64.

У члану 142. речи: "психоактивна средства" замењују се речима: "психоактивне супстанце".

Члан 65.

Члан 143. мења се и гласи:

"Ближи пропис о мерама за одржавање реда и безбедности доноси министар надлежан за правосуђе.

Изузетно, полиција може бити укључена у одржавање реда и безбедности у заводима, као и приликом спровођења лица лишених слободе, сагласно посебном споразуму између министра надлежног за правосуђе и министра унутрашњих послова."

Члан 66.

У члану 145. став 1. тачка 6) после речи: "ствари" додају се речи: "или средства за комуникацију на даљину".

У тачки 12) речи: "опојног или психоактивног средства" замењују се речима: "опојних дрога или психоактивних супстанци".

Члан 67.

У члану 157. речи: "двадесет и четири сата" замењују се речима: "четрдесет осам сати".

Члан 68.

У члану 166. став 2. број: "15" замењује се бројем: "30".

Став 3. брише се.

Члан 69.

У члану 167. став 2. мења се и гласи:

"Ако истек казне пада у суботу, недељу или у дане државних празника, осуђени се отпушта последњег радног дана који претходи тим данима."

Став 3. брише се.

У досадашњем ставу 4. који постаје став 3. речи: "надлежни орган унутрашњих послова" замењују се речју: "полицију".

Члан 70.

У члану 169. став 2. речи: "органу унутрашњих послова" замењују се речју: "полицији".

Члан 71.

Члан 173. мења се и гласи:

"Директор Управе може, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог управника завода, превремено отпустити осуђеног са издржавања казне, највише три месеца до истека казне, ако је издржао девет десетина казне.

Предлог из става 1. овог члана подноси управник завода, на основу претходно прибављеног мишљења стручног тима."

Члан 72.

Назив одељка XI. и одељак XI. мењају се и гласе:

"XI. ПРИПРЕМА ЗА ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ И ПОМОЋ НАКОН ОТПУШТАЊА

Члан 174.

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног са извршења казне затвора, у оквиру програма поступања, утврди програм пружања помоћи након отпуштања.

У остваривању пружања помоћи из става 1. овог члана завод сарађује са организационом јединицом у саставу Управе надлежном за третман и алтернативне санкције, органом старатељства надлежним према месту последњег пребивалишта, односно уколико осуђени није имао пребивалиште, према месту последњег боравишта осуђеног пре упућивања на извршење казне затвора, полицијом или одговарајућом организацијом или удружењем.

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног о томе обавести полицију у месту пребивалишта, односно боравишта, као и суд који је изрекао казну затвора.

Ближи пропис о припреми за отпуштање и помоћ након отпуштања доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 73.

Глава четврта мења се и гласи:

"ИЗВРШЕЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Надлежност и поступак за извршење новчане казне

Члан 175.

За извршење новчане казне надлежан је суд који је донео првостепену пресуду.

Члан 176.

Рок за плаћање новчане казне одређује се пресудом.

Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од 15 дана нити дужи од три месеца.

У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године.

Члан 177.

Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора.

Замена новчане казне казном затвора врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци. Ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.

Члан 178.

Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора.

Ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће се обуставити, на основу одлуке суда.

Члан 179.

Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу.

Замена новчане казне казном рада у јавном интересу врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова.

Члан 180.

После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.

Члан 180а

Одредбе овог закона којима се уређује извршење новчане казне изречене за кривично дело сходно се примењују на извршење новчане казне изречене за привредни преступ и прекршај, ако законом није друкчије одређено."

Члан 74.

Члан 181. мења се и гласи:

"Суд који је одлучивао у првом степену покреће поступак за извршење казне рада у јавном интересу пред организационом јединицом у саставу Управе надлежном за третман и алтернативне санкције.

Суд који је донео првостепену одлуку дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, достави организационој јединици у саставу Управе надлежној за третман и алтернативне санкције, у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

За извршење казне рада у јавном интересу надлежан је повереник.

Повереника решењем одређује директор Управе, у року од осам дана од пријема извршне пресуде."

Члан 75.

Наслов изнад члана 182. и члан 182. мењају се и гласе:

"Послодавац, врста и програм рада

Члан 182.

Рад у јавном интересу обавља се код правног лица (у даљем тексту: послодавац) које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима.

Министарство надлежно за правосуђе закључује уговор о сарадњи са изабраним правним лицем о обављању рада у јавном интересу.

Избор послодавца, врсту посла и програм рада утврђује повереник.

Директор Управе закључује уговор са послодавцем за сваког осуђеног којим се одређују међусобни односи у вези са обављањем рада у јавном интересу.

За случај несреће на раду, Управа осигурава животе осуђених на казну рада у јавном интересу.

У извршењу казне рада у јавном интересу повереник сарађује са осуђеним, судом, службом за запошљавање, органом старатељства, органима јединице локалне самоуправе и полицијом."

Члан 76.

Члан 183. мења се и гласи:

"Током остварења програма повереник је обавезан да најмање два пута извести суд и организациону јединицу у саставу Управе надлежну за третман и алтернативне санкције о обављању рада у јавном интересу.

Повереник прати извршење програма обављања рада у јавном интересу, предлаже измене програма и обавештава суд и Управу о настанку околности које онемогућавају извршење програма.

Ако повереник утврди да осуђени испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, може предложити суду да дужину изречене казне рада у јавном интересу умањи за једну четвртину."

Члан 77.

У члану 185. речи: "изрицању казне" замењују се речима: "изреченој казни", а речи: "органу унутрашњих послова надлежном према пребивалишту, односно боравишту" замењују се речима: "полицији у месту пребивалишта, односно боравишта".

Члан 78.

Члан 186. мења се и гласи:

"Суд који је одлучивао у првом степену покреће поступак за извршење условне осуде са заштитним надзором пред организационом јединицом у саставу Управе надлежном за третман и алтернативне санкције.

За извршење условне осуде са заштитним надзором надлежан је повереник.

Повереника решењем одређује директор Управе, у року од осам дана од пријема правноснажне пресуде."

Члан 79.

У члану 187. реч: "поверенику" замењује се речима: "организационој јединици у саставу Управе надлежној за третман и алтернативне санкције".

Члан 80.

У члану 188. став 1. речи: "надлежним органом унутрашњих послова" замењују се речју: "полицијом".

Члан 81.

У члану 190. после става 2. додају се нови ст. 3. до 5. који гласе:

"На основу оствареног успеха у извршењу заштитног надзора повереник ће у извештају предложити суду да замени или укине поједине обавезе осуђеног.

Ако на основу остварених резултата сматра да је у потпуности испуњена сврха заштитног надзора, повереник ће у извештају предложити суду да се осуђеном укине заштитни надзор пре истека рока проверавања.

Ако осуђени током спровођења програма не испуњава обавезе које су му одређене, повереник ће о томе обавестити суд и организациону јединицу у саставу Управе надлежну за третман и алтернативне санкције, уз навођење разлога."

Досадашњи став 3. постаје став 6.

Члан 82.

У члану 191. речи: "заштитног надзора" замењују се речима: "условне осуде са заштитним надзором".

Члан 83.

После члана 191. додаје се члан 191а који гласи:

"Члан 191а

Ближи пропис о избору и начину рада повереника надлежног за извршење казне рада у јавном интересу и условне осуде са заштитним надзором доноси министар надлежан за правосуђе."

Члан 84.

У члану 192. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

"Мера из става 1. овог члана извршава се у Специјалној затворској болници, а изузетно у другој здравственој установи."

Досадашњи став 2. постаје став 3.

После става 3. додаје се став 4. који гласи:

"На предлог Специјалне затворске болнице, односно друге здравствене установе у којој се мера из става 1. овог члана извршава, суд може у току трајања мере одлучити да се лице према којем се мера извршава премести из једне у другу здравствену установу."

Члан 85.

У члану 193. после става 1. додаје се став 2. који гласи:

"Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи има иста права и обавезе као и лице које издржава казну затвора, ако потребе лечења друкчије не захтевају."

Члан 86.

У члану 194. став 1. речи: "орган управе надлежан за унутрашње послове" замењују се речју: "полиција".

Члан 87.

У члану 195. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

"На предлог Специјалне затворске болнице или друге здравствене установе у којој се мера извршава, суд може у току трајања мере одлучити да се мера обавезног психијатријског лечења и чувања у психијатријској установи обустави или изрећи меру обавезног психијатријског лечења на слободи."

Досадашњи ст. 2. и 3. постају ст. 3. и 4.

У ставу 4. речи: "орган управе надлежан за унутрашње послове" замењују се речју: "полиција".

Члан 88.

У члану 206. став 2. речи: "органу управе надлежном за унутрашње послове по" замењују се речима: " полицији у".

Члан 89.

У члану 208. речи: "орган унутрашњих послова надлежан према ранијем пребивалишту, односно боравишту" замењују се речима: "полиција у месту ранијег пребивалишта, односно боравишта", а речи: "орган унутрашњих послова" замењују се речју: "полицију".

Члан 90.

У члану 209. став 1. речи: "органу унутрашњих послова надлежном према пребивалишту, односно боравишту" замењују се речима: "полицији у месту пребивалишта, односно боравишта".

У ставу 2. речи: "орган управе надлежан за унутрашње послове по" замењују се речима: "полиција у".

Члан 91.

Члан 210. мења се и гласи:

"Организациона јединица полиције која је одузела возачку дозволу, а ту дозволу није издала, обавештава о одузимању дозволе организациону јединицу полиције која је возачку дозволу издала.

Ако лице коме је изречена мера одузимања возачке дозволе промени пребивалиште, односно боравиште, а време за које је мера изречена није истекло, полиција у месту ранијег пребивалишта, односно боравишта лица о томе одмах обавештава полицију у новом месту пребивалишта, односно боравишта тог лица."

Члан 92.

У члану 212. став 1. речи: "надлежном органу унутрашњих послова" замењују се речју: "полицији".

Члан 93.

У члану 213. уместо тачке ставља се запета и додају се речи: "ради њеног објављивања."

Додаје се став 2. који гласи:

"Трошкове јавног објављивања пресуде сноси осуђени."

Члан 94.

У члану 215. став 1. речи: "издржава казну" замењују се речима: "се распоређује на извршење казне", а речи: "окружног затвора" замењују се речима: "завода".

У ставу 2. речи: "издржава казну" замењују се речима: "распоређује се на извршење казне".

Члан 95.

У члану 216. став 1. речи: "орган за прекршаје који је донео првостепено решење" замењују се речима: "прекршајни суд који је донео првостепену пресуду".

У ставу 3. речи: "орган за прекршаје који је донео првостепено решење" замењују се речима: "прекршајни суд који је донео првостепену пресуду", а речи: "извршно решење органу за прекршаје" замењују се речима: "извршну пресуду прекршајном суду".

Члан 96.

У члану 217. ст. 1. и 4. речи: "орган за прекршаје" замењују се речима: "прекршајни суд".

Члан 97.

У члану 218. став 1. речи: " орган за прекршаје" замењују се речима: "прекршајни суд".

Члан 98.

У члану 219. став 1. речи: "орган за прекршаје" замењују се речима: "прекршајни суд".

Члан 99.

У члану 224. став 1. речи: "старешини првостепеног органа за прекршаје" замењују се речима: "председнику прекршајног суда који је донео првостепену пресуду".

У ставу 2. реч: "Старешина" замењује се речима: "Председник прекршајног суда из става 1. овог члана".

У ставу 3. речи: "старешина првостепеног органа за прекршаје" замењују се речима: "председник прекршајног суда из става 1. овог члана".

Члан 100.

У члану 225. став 1. речи: "старешини надлежног другостепеног органа за прекршаје" замењују се речима: " председнику Вишег прекршајног суда".

У ставу 3. речи: " Старешина другостепеног органа за прекршаје" замењују се речима: "Председник Вишег прекршајног суда".

Члан 101.

У члану 226. став 2. речи: "Старешина првостепеног органа за прекршаје" замењују се речима: "Председник прекршајног суда".

Члан 102.

У члану 227. став 1. речи: "Старешина првостепеног органа за прекршаје" замењују се речима: "Председник прекршајног суда".

Члан 103.

Назив пододељка 5. и члан 231. мењају се и гласе:

"5. Отпуштање кажњеног

Члан 231.

Кажњени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна."

Члан 104.

У члану 234. став 1. мења се и гласи:

"Одредбе члана 213. овог закона сходно се примењују у поступку извршења заштитне мере јавног објављивања пресуде."

Члан 105.

У члану 235. став 1. после речи: "решењем" додаје се реч: "суда".

Члан 106.

У члану 237. став 1. после речи: "осуђених" ставља се запета и додају се речи: "у складу са распоредним актом министра надлежног за правосуђе".

Став 2. мења се и гласи:

"Приликом смештаја притвореника води се рачуна о ранијој осуђиваности, здравственом стању, личним склоностима, језику који говори и разуме и врсти кривичног дела које му се ставља на терет."

Члан 107.

Члан 241. мења се и гласи:

"Притвореник се може, само по налогу суда који је одредио притвор или кад то захтева хитна медицинска помоћ, извести из завода и спровести другим органима, односно у здравствену установу."

Члан 108.

У члану 244. после става 2. додаје се став 3. који гласи:

"Против одлуке директора Управе притвореник има право жалбе министру надлежном за правосуђе, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба на одлуку директора Управе не одлаже извршење решења."

Члан 109.

У члану 245. реч: "окружног" замењују се речју: "вишег".

Члан 110.

У члану 246. став 2. после речи: "се" додаје се реч: "одмах".

Члан 111.

У члану 247. став 1. после речи: "обавештава" додаје се реч: "полицију" и запета, а реч: "усвојиоца" замењује се речју: "усвојитеља".

Члан 112.

У члану 251. став 1. мења се и гласи:

"У поступку извршења одузимања имовинске користи прибављене кривичним делом и привредним преступом сходно се примењују одредбе Закона о извршном поступку."

Члан 113.

Назив Дела шестог мења се и гласи: "Радни односи, надзор и контрола рада".

Члан 114.

Назив Главе четрнаесте и Глава четрнаеста мењају се и гласе:

" ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА

РАДНИ ОДНОСИ

1. Опште правило

Члан 252.

На директора Управе и запослена лица у Управи примењују се одредбе закона којим се уређују радни односи у државним органима, ако овим законом није друкчије одређено.

2. Посебни услови

Члан 253.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа запослених у Управи, управника и заменика управника одлучује директор Управе, осим ако овим законом није друкчије одређено.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа унутар завода одлучује управник завода.

Услови и начин заснивања радног односа

Члан 254.

Радни однос у Управи заснива се путем јавног конкурса.

Управа оглашава и спроводи јавни конкурс за попуњавање радних места.

У радни однос не може се примити лице које је осуђено због кривичног дела које се гони по службеној дужности, лице против кога се води кривични поступак за кривично дело које се гони по службеној дужности, лице које је осуђено на казну затвора у трајању дужем од три месеца и лице које не испуњава захтеве безбедносне провере.

Ближи пропис о спровођењу јавног конкурса за попуњавање радних места доноси министар надлежан за правосуђе.

Посебни случајеви престанка радног односа

Члан 255.

Радни однос престаје:

1) кад се утврди да су подаци који су наведени приликом заснивања радног односа нетачни;

2) кад суд достави правноснажну пресуду којом је запослени осуђен за кривично дело које се гони по службеној дужности или правноснажну пресуду којом је изречена казна затвора дужа од шест месеци.

Приправнички стаж у служби за обезбеђење

Члан 256.

За приправника у служби за обезбеђење може се примити лице које, поред законом утврђених испуњава и следеће услове: да има средњу стручну спрему, да је млађе од двадесет и пет година, да је одслужило војни рок са оружјем и да је психички и физички способно за вршење службе.

Утврђивање психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе.

За приправника у служби за обезбеђење може се примити и лице до двадесет осам година живота, ако има високо односно више образовање.

Члан 257.

Приправнички стаж се обавља у оквиру обуке за приправнике, на основу програма приправничког стажа.

Програм приправничке обуке у служби за обезбеђење доноси министар надлежан за правосуђе.

Члан 258.

Приправник стиче одговарајуће звање, ако по завршеном приправничком стажу положи стручни испит.

Приправнику престаје радни однос, ако у прописаном року не положи стручни испит, изузев ако је до тога дошло због болести или из других оправданих разлога.

Приправнику у служби за обезбеђење који самовољно напусти Управу или својом кривицом буде искључен из обуке, престаје радни однос и дужан је да надокнади трошкове обуке.

Звања и оцењивање запослених у Управи

Члан 259.

Запослени у Управи стичу звања у зависности од стеченог образовања, радног искуства, стручних знања, оспособљености за обављање послова радног места и оцене рада запослених.

Влада прописује звања запослених у Управи.

Стручно усавршавање, обука и полагање стручних испита за звања ради обављања послова радног места у Управи спроводе се на основу правилника који доноси министар надлежан за правосуђе.

Запослени у служби за обезбеђење изузети су од обавезе полагања државног стручног испита.

Члан 260.

Запослени се оцењују једанпут годишње, најкасније до 1. марта текуће године за претходну годину.

Рад се оцењује позитивном или негативном оценом.

Позитивне оцене су: "довољан" - 2, "добар" - 3, "врло добар" - 4 и "одличан" - 5.

Негативна оцена је "недовољан" - 1.

Ако је запослени оцењен негативном оценом, ванредно се оцењује после три месеца. Ако је на ванредном оцењивању запослени оцењен негативном оценом, директор Управе може донети решење о престанку радног односа.

Ближи пропис о оцењивању доноси министар надлежан за правосуђе.

Права и дужности запослених у Управи

Члан 261.

Запослена лица морају својим владањем и изгледом у свакој прилици пружати добар пример лицима према којима се извршава санкција. Акт о изгледу и владању запослених у Управи доноси министар надлежан за правосуђе.

Запослена лица не могу се бавити пословима који су неспојиви са пословима у Управи.

Који су послови неспојиви са пословима у Управи, одређује министар надлежан за правосуђе.

Члан 262.

Управа осигурава животе запослених и сноси трошкове сахране запосленог који изгуби живот у вршењу или поводом вршења службе.

Породици лица из става 1. овог члана Управа додељује једнократну новчану помоћ у висини 12 месечних плата, обрачунатих према месецу у коме је запослено лице изгубило живот.

Члан 263.

Директору Управе и запосленима стаж осигурања може се рачунати у увећаном трајању, тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања.

Лицима из става 1. овог члана коефицијент се сразмерно степену увећања стажа осигурања увећава до 30%.

Висину коефицијената за обрачун и исплату плата у Управи утврђује Влада.

Радна места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем споразумно утврђују министар надлежан за правосуђе и министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања.

Члан 264.

Запослени којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања, упућују се на здравствену контролу једном у три године, а директор Управе може, на сопствену иницијативу или на предлог управника, одлучити да се здравствена контрола или тестирање на психоактивне супстанце и алкохол обавља и раније.

Директор управе може одлучити да се изврши провера психофизичких способности запослених у служби за обезбеђење.

Проверу психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе.

Члан 264а

По потреби службе, лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, може решењем министра надлежног за правосуђе престати радни однос с правом на старосну пензију и пре испуњења општих услова за стицање права на старосну пензију.

Лицу из става 1. припада, по оствареном праву на пензију, отпремнина у петоструком износу плате примљене за последњи месец пре одласка у пензију.

Члан 265.

Кад потребе службе то захтевају, запослено лице обавезно је да ради дуже од пуног радног времена.

Директор Управе и управник завода могу, по потреби службе, запосленом лицу одложити или прекинути годишњи одмор.

Запослено лице може, због повећаног обима посла или других потреба службе, без своје сагласности бити привремено упућено на одговарајуће радно место у другу организациону јединицу Управе, најдуже једну годину.

Решење о привременом упућивању запосленог лица доноси директор Управе. Против решења о привременом упућивању може се изјавити жалба министру надлежном за правосуђе, у року од осам дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Запослено лице које је упућено на радно место у другу организациону јединицу има право на трошкове превоза, смештаја и исхране, у складу са општим прописима.

Повреде радних обавеза и дужности

Члан 266.

За лакше и теже повреде радних обавеза и дужности запослени у Управи одговарају дисциплински.

Поред лакших повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују радни односи у државним органима, лакшом повредом радних обавеза и дужности сматра се свако понашање противно прописима о начину обављања послова у Управи.

Поред тежих повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују радни односи у државним органима, тежом повредом радних обавеза и дужности сматра се и:

1) пријем поклона од осуђених и њихових рођака;

2) трговина и размена робе са осуђенима;

3) уношење или изношење из завода забрањених ствари за рачун осуђених;

4) договарање са осуђеним управљено на помагање његовог бекства или отежавање истраге;

5) непријављивање договора осуђених за организовање побуне, бекства или других облика повреде акта о кућном реду;

6) непредузимање радњи према осуђеном који покушава да побегне;

7) одавање државне или службене тајне;

8) бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу;

9) издавање или извршење наређења којим се очигледно угрожава сигурност осуђених и имовине;

10) прекорачење овлашћења у примени средстава принуде;

11) недолично, насилничко или увредљиво понашање према руководиоцу, сарадницима или странкама;

12) неовлашћено удаљење са радног места или напуштање лица приликом спровода;

13) неовлашћено давање података или обавештења у вези са вршењем службе или рада завода;

14) долазак на рад под дејством алкохола или психоактивних супстанци или конзумирање алкохола или психоактивних супстанци у току рада;

15) непоступање по наредби руководиоца.

За све теже повреде радних обавеза и дужности може се изрећи мера престанка радног односа.

За лакшу повреду радне обавезе која се односи на понашање противно прописима о начину обављања послова у Управи, директор Управе, на предлог управника или сопствену иницијативу, може изрећи новчану казну по спроведеном дисциплинском поступку у висини до 30% од основне плате примљене за месец пре изрицања.

Дисциплински поступак

Члан 267.

Дисциплински поступак против запослених унутар завода води дисциплинска комисија коју именује управник завода. О дисциплинској одговорности одлучује управник, на предлог дисциплинске комисије.

Дисциплински поступак против управника и запослених у седишту Управе води дисциплинска комисија коју именује директор Управе. О дисциплинској одговорности одлучује директор Управе, на предлог дисциплинске комисије.

Против првостепене одлуке донете у дисциплинском поступку може се изјавити жалба министру надлежном за правосуђе, у року од осам дана од дана пријема одлуке.

Награђивање запослених

Члан 268.

Директор Управе доноси одлуку о награђивању запослених, на предлог управника или сопствену иницијативу, за изузетно залагање на раду у висини до 30% од основне плате примљене за месец пре награђивања.

Остале одредбе

Члан 269.

Поред аката предвиђених овим законом министар надлежан за правосуђе доноси акте којима се уређују:

1) унутрашње уређење и систематизација радних места у Управи;

2) вођење евиденција о осуђенима;

3) униформа, ознаке, свечано одело, наоружање, специјална возила и друга опрема у служби за обезбеђење;

4) стручно усавршавање, обука и испити у Управи;

5) службена тајна и начин чувања података који представљају службену тајну;

6) начин обављања послова у служби за обезбеђење."

Члан 115.

У називу Главе петнаесте речи: "над радом завода и Управе" замењују се речју: "рада".

Члан 116.

У члану 270. ст. 1. и 2. мењају се и гласе:

"Надзор рада Управе врши министарство надлежно за правосуђе.

Надзор рада завода обавља организациона јединица у саставу Управе надлежна за надзор у Управи, преко овлашћених лица."

После става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

"Надзор у заводу обухвата:

1) статус и заштиту права лица лишених слободе;

2) третман лица лишених слободе;

3) обезбеђење завода и безбедност завода;

4) материјално-финансијско пословање завода;

5) обуку и упошљавање лица лишених слободе;

6) управљање заводом и рад запослених;

7) безбедност лица лишених слободе."

Досадашњи став 3. постаје став 4.

Члан 117.

Наслов изнад члана 272. брише се.

У члану 272. после става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

"Ако овлашћено лице у вршењу надзора сматра да је управник завода учинио повреду радне дужности, покренуће дисциплински поступак против њега пред дисциплинском комисијом Управе. Ако сматра да је други запослени у заводу повредио радну дужност, а овлашћено лице није покренуло дисциплински поступак, покренуће дисциплински поступак пред дисциплинском комисијом завода."

Досадашњи став 3. постаје став 4.

После става 4. додаје се нови став 5. који гласи:

"Записник садржи мере за отклањање уочених недостатака у функционисању завода."

Досадашњи став 4. постаје став 6.

Члан 118.

У члану 278. после става 3. додаје се нови став 4. који гласи:

"Управа једном годишње доставља извештај о раду комисији из става 1. овог члана."

Досадашњи став 4. постаје став 5.

Члан 119.

У члану 42. став 1, члану 51. ст. 1. и 2, члану 52. ст. 1. и 2, члану 54. став 2, члану 56. став 1. и члану 202. став 1. реч: "општински" у одређеном падежу замењује се речју: "основни" у одговарајућем падежу.

Члан 120.

У члану 50. став 2, члану 105. и члану 223. став 2. реч: "усвојилац" у одређеном падежу замењује се речју: "усвојитељ" у одговарајућем падежу.

Члан 121.

Прописи предвиђени овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 122.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", осим одредаба чл. 25, 27, 95. до 102, 109. и 119. овог закона које ће се примењивати даном почетка примене Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", број 116/08).