Закон о тајности података

Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ", бр. 14/2008 и 76/2009.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом прописује се јединствен систем одређивања тајности података, приступа тајним подацима, чувања, коришћења, евиденције и заштите тајних података.

Члан 2

По овом закону дужни су да поступају државни органи, органи државне управе, органи јединица локалне самоуправе и друга правна лица којима је повјерено вршење јавних овлашћења (у даљем тексту: органи), као и правна и физичка лица када у вршењу законом утврђених послова, односно извршавању уговореног посла сазнају за тајне податке.

Члан 3

Тајни подаци су подаци чијим би откривањем непозваном лицу наступиле или могле наступити штетне посљедице за безбједност Црне Горе или за њене политичке или економске интересе, а односе се на:

1) одбрану;

2) јавну безбједност;

3) иностране послове;

4) обавјештајну и безбједносну дјелатност државних органа Црне Горе;

5) научне, истраживачке, технолошке, економске и финансијске интересе државе у областима одбране, јавне безбједности, иностраних послова и обавјештајне и безбједносне дјелатности државних органа Црне Горе;

6) системе, уређаје, пројекте и планове у областима одбране, јавне безбједности, иностраних послова и обавјештајне и безбједносне дјелатности државних органа Црне Горе.

Тајни подаци се одређују под условима и на начин прописан овим законом.

Члан 4

Тајност податка се не може одредити ако одређивање тајности има за циљ прикривање извршеног кривичног дјела, прекорачења или злоупотребе овлашћења или другог незаконитог акта или поступања или административне грешке.

Члан 5

Тајни подаци се могу користити само у сврху за коју су прикупљени и за вријеме потребно за постизање те сврхе.

Члан 6

Приступ тајним подацима је ограничен и може се остварити на начин и под условима утврђеним овим законом, прописима донесеним на основу овог закона и међународним уговорима које је закључила Црна Гора.

Члан 7

Тајни подаци се чувају и користе у складу са мјерама заштите прописаним овим законом.

Лице које користи тајни податак или које се упознало са његовом садржином обавезно је да чува и штити тајност тог податка, у складу са овим законом.

Члан 8

Поједини изрази употријебљени у овом закону имају сљедеће значење:

1) податак је документ, његов садржај и прилози, предмет, објекат, мјера или поступак, као и усмено саопштење или информација повјерљиве природе, настала у раду органа из члана 2 овог закона, као и других правних и физичких лица, без обзира на извор, вријеме настанка, мјесто чувања и начин сазнања;

2) документ је написани, умножени, нацртани, сликовни, штампани, снимљени, фотографисани, магнетни, оптички или било који други запис податка;

3) предмет је макета, модел, узорак, фотографија, филм, микрофилм и други запис који је свјетлосно, звучно, машински, ручно или на други начин забиљежен на одређеној подлози;

4) објекат је грађевински објекат, надземна и подземна грађевина, као и други вјештачки или природни објекат (зграде, путеви, тунели, мостови, јаме, ваздушне луке, поморске и ријечне луке и пристаништа, просторије у којима се чувају средства и војна опрема, планови, криптолошка средства и документи, природни подземни пролази, канали и сл.);

5) тајни податак стране државе и међународне организације је податак, за који је међународним уговором Црне Горе и стране државе, односно међународне организације утврђено да ће остати тајна;

6) дозвола за приступ тајним подацима је акт којим се правном и физичком лицу обезбјеђује приступ и коришћење тајног податка;

7) безбједносна дозвола је акт којим се потврђује да страно правно и физичко лице има безбједносни цертификат издат од стране државе и право на приступ и коришћење тајног податка у Црној Гори;

8) руковалац тајним подацима је лице задужено у органу за чување, коришћење, размјену и друге радње обраде тајних података;

9) "потребно је да зна" је принцип којим се утврђује оправдана потреба неког лица за коришћењем тајних података ради извршавања његових послова на основу издате дозволе за при-ступ тајним подацима;

10) безбједносна провјера је поступак за утврђивање чињеница од значаја за издавање дозволе за приступ тајним подацима;

11) безбједносна сметња је податак или чињеница која се утврђује у поступку безбједносне провјере и на којој се заснива сумња у повјерење или лојалност лица за издавање дозволе за приступ тајним подацима;

12) породица обухвата супружнике и њихову дјецу, као и родитеље супружника;

13) коришћење тајних података је употреба тајних података у вршењу послова у органу или за потребе органа;

14) чување тајних података је скуп мјера и активности које се предузимају ради спрјечавања откривања тајних података, уништавања и злоупотребе од неовлашћеног лица, органа или другог правног или физичког лица;

15) заштита тајних података обухвата скуп организационих, физичких и техничких мјера или радњи, предузетих у циљу спрјечавања уништења, отуђења или злоупотребе тајног податка;

16) безбједносни појас је простор око објекта који означава минималну удаљеност од објекта са које не може бити угрожен објекат или тајни подаци у њему;

17) безбједносна зона је простор или просторија у објекту у коме се чувају тајни подаци степена "ПОВЕРЉИВО" или већег степена тајности и који захтијевају одговарајућу физичку заштиту;

18) административна зона је простор или просторија у објекту у коме се чувају тајни подаци степена "ИНТЕРНО" и који захтијевају одговарајућу физичку заштиту.

II. ПОСТУПАК ОДРЕЂИВАЊА ТАЈНОСТИ ПОДАТКА

Члан 9

Поступак одређивања тајности податка обухвата одређивање степена тајности и начина престанка тајности податка, као и означавање тајног податка.

Члан 10

Податак се може означити тајним ако је то неопходно у демократском друштву и ако је интерес из члана 3 став 1 овог закона значајнији од интереса за слободним приступом информацијама.

Овлашћено лице за одређивање степена тајности податка образложеним рјешењем означава податак тајним и одређује степен његове тајности.

Ако документ садржи податке који се могу означити различитим степенима тајности, овлашћено лице за одређивање степена тајности податка дужно је да сваки податак означи одговарајућим степеном тајности.

Члан 11

Тајном податку из члана 3 овог закона одређује се један од сљедећих степена тајности:

1) "СТРОГО ТАЈНО";

2) "ТАЈНО";

3) "ПОВЈЕРЉИВО";

4) "ИНТЕРНО".

Члан 12

Основ за одређивање степена тајности податка представља садржај тајног податка и његов значај за безбједност Црне Горе или за њене политичке или економске интересе.

Степен "СТРОГО ТАЈНО" се одређује за податке чије откривање би угрозило или нанијело неотклоњиве штетне посљедице за безбједност и интересе Црне Горе.

Степен "ТАЈНО" се одређује за податке чијим би откривањем могле наступити теже штетне посљедице за безбједност и интересе Црне Горе.

Степен "ПОВЈЕРЉИВО" се одређује за податке чијим би откривањем могле наступити штетне посљедице за безбједност и интересе Црне Горе.

Степен "ИНТЕРНО" се одређује за податке чијим би откривањем наступиле штетне посљедице за остваривање функције органа.

Члан 13

Приликом означавања степена тајности податка, односно документа, а нарочито податка намијењеног за сарадњу са обавјештајним, одбрамбеним или безбједносним институцијама других држава, међународних и регионалних организација, ознаке степена тајности из члана 11 овог закона могу се користити и на енглеском језику.

Члан 14

Овлашћена лица за одређивање степена тајности података "СТРОГО ТАЈНО" су: Предсједник Црне Горе, предсједник Скупштине Црне Горе, предсједник и чланови Владе Црне Горе, старјешина органа управе надлежног за послове полиције, старјешина органа управе надлежног за спрјечавање прања новца и финансирања тероризма, директор Агенције за националну безбједност (у даљем тексту: Агенција), државни тужилац и предсједник Врховног суда.

Члан 15

Овлашћена лица за одређивање степена тајности података "ТАЈНО", "ПОВЈЕРЉИВО" и "ИНТЕРНО" су старјешине органа из члана 2 овог закона, односно лица која он одреди.

Члан 16

Обавеза одређивања тајности и степена тајности податка настаје у часу стварања или сазнања за тај податак, односно у часу предузимања припремних радњи за стварање тог податка.

Запослени у органу и организацији су обавезни да, у оквиру својих овлашћења, процијене безбједносни значај податка који је у њиховом посједу и предложе овлашћеном лицу одређивање степена тајности тог податка.

Члан 17

Овлашћено лице за одређивање степена тајности податка, приликом одређивања степена тајности, обавезно је да цијени могуће штетне посљедице за безбједност државе или друге њене интересе.

Оцјена из става 1 овог члана мора бити дата у писаној форми.

Члан 18

Овлашћено лице за одређивање степена тајности податка, приликом одређивања степена тајности, одређује и начин престанка тајности одређивањем датума, догађаја чијим настанком престаје тајност или времена чијим истеком престаје тајност податка.

Овлашћено лице за одређивање степена тајности податка може укинути тајност податка прије истека времена из става 1 овог члана.

Члан 19

Податак чију тајност треба заштитити у складу са овим законом, може настати међусобним повезивањем два или више података који нијесу одређени као тајни.

У случају из става 1 овог члана, овлашћено лице за одређивање степена тајности податка је обавезно да одреди његов степен тајности.

Ако само мањи дио податка из става 1 овог члана захтијева заштиту тајности, овлашћено лице за одређивање степена тајности податка је обавезно да издвоји тај дио податка и да му одреди степен тајности.

Члан 20

Када се из садржаја тајног податка не може одредити начин престанка тајности податка, његова тајност престаје истеком времена послије којег архивска грађа постаје доступна за коришћење, у складу са прописима о архивској дјелатности.

Члан 21

Степен тајности податка може бити промијењен.

Промјена степена тајности податка се може односити на читав податак или дио податка који је означен као тајан.

Промјену степена тајности може извршити само овлашћено лице које је одредило степен тајности податка.

Овлашћено лице из става 3 овог члана обавезно је да о извршеној промјени обавијести све органе и организације који користе тај податак.

Члан 22

Тајни податак мора бити означен:

1) степеном тајности;

2) начином престанка тајности;

3) подацима о лицу овлашћеном за одређивање степена тајности (у даљем тексту: овлашћено лице);

4) подацима о органу чије је овлашћено лице одредило тајност податка.

Изузетно од става 1 овог члана, податак се сматра тајним ако је означен само степеном тајности.

Начин и поступак означавања тајности податка прописује Влада Црне Горе (у даљем тексту: Влада).

III. ТАЈНИ ПОДАЦИ СТРАНИХ ДРЖАВА И МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 23

Тајни подаци страних држава или међународних организација задржавају ознаке степена тајности које су у употреби у тим државама или међународним организацијама.

Члан 24

Достављање тајних података се врши сагласно принципу "потребно је да зна".

Запослени у Дирекцији за заштиту тајних података (у даљем тексту: Дирекција) задужени за пријем и размјену тајних података, предузимају мјере и активности неопходне за пријем, утврђивање корисника и достављање тајних података тим корисницима.

IV. УСЛОВИ И ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА ПРИСТУП ТАЈНИМ ПОДАЦИМА

Члан 25

Приступ тајним подацима степена тајности "СТРОГО ТАЈНО", "ТАЈНО" и "ПОВЈЕРЉИВО" може имати лице коме је издата дозвола за приступ тајним подацима, ако овим законом није друкчије прописано.

Прије издавања дозволе за приступ тајним подацима спроводи се безбједносна провјера.

Члан 26

Приступ тајним подацима без дозволе за приступ тајним подацима има:

1) Предсједник Црне Горе;

2) предсједник Скупштине Црне Горе;

3) предсједник Владе;

4) старјешине органа државне управе надлежних за унутрашње послове, иностране послове, послове финансија и послове одбране;

5) државни тужилац;

6) предсједник Врховног суда.

7) чланови Одбора Скупштине Црне Горе за безбједност и одбрану.

Лица из става 1 овог члана имају приступ само тајним подацима потребним за вршење њихових овлашћења, у складу са законом.

Лица из става 1 овог члана, приликом ступања на дужност, потписују изјаву да ће са тајним подацима поступати у складу са законом и другим одговарајућим прописима.
+ Види:
чл. 1. Закона - 76/2009-8.

Члан 27

Приступ тајним подацима степена тајности "ИНТЕРНО" имају сви запослени у органу и организацији.

Члан 28

Дозволу за приступ тајним подацима степена тајности "СТРОГО ТАЈНО", "ТАЈНО" и "ПОВЈЕРЉИВО" издаје Дирекција.

Захтјев за издавање дозволе за приступ тајним подацима из става 1 овог члана подноси се Дирекцији, и то:

1) за руковаоца тајних података или другог запосленог у органу, старјешина тог органа;

2) за правно лице законски заступник тог правног лица.

На основу добијене дозволе за приступ тајним подацима за правно лице, законски заступник подноси захтјев за издавање дозволе за приступ тајним подацима руковаоцу тајним подацима или другом запосленом у правном лицу.

Захтјев за издавање безбједносне дозволе за приступ тајним подацима за страно правно и физичко лице подноси то лице.

Члан 29

Захтјев за издавање дозволе за приступ тајним подацима физичком лицу садржи: лично име и пребивалиште подносиоца захтјева, дужности, послове, односно активности који су у вези са приступом тајним подацима, као и степен тајности података за који се тражи дозвола за приступ.

Уз захтјев из става 1 овог члана, физичко лице прилаже и доказе да:

1) је црногорски држављанин;

2) има оправдан захтјев за коришћење тајних података сагласно принципу "потребно је да зна";

3) не постоје сметње којима се ограничава приступ тајним подацима;

4) је пословно способно;

5) је навршило 18 година живота, односно 21 годину живота за приступ тајним подацима означеним степеном тајности "СТРОГО ТАЈНО";

6) му није изречена заштитна мјера забране обављања дјелатности;

7) је здравствено способно;

8) је потписало писану изјаву да ће законито, савјесно и одговорно користити тајне податке;

9) не постоје безбједносни ризици за коришћење тајних података;

10) је упознато са прописима којима је уређена област заштите тајних података.

Члан 30

Захтјев за издавање дозволе за приступ тајним подацима правном лицу садржи: назив, сједиште и дјелатност, лично име и пребивалиште законског заступника и степен тајности података за који се тражи дозвола за приступ.

Уз захтјев из става 1 овог члана, правно лице прилаже и доказе да:

1) су обезбјеђене мјере и радње за физичку, административну и информатичку безбједност тајних података;

2) је регистровано за обављање дјелатности;

3) се против одговорног лица не води поступак за кривично дјело са елементима корупције или да је правоснажно осуђивано за такво дјело;

4) је финансијски и економски стабилно;

5) посједује доказ о власничкој структури;

6) не постоји безбједносни ризик за коришћење тајних података;

7) запослени којима је то потребно за извршење уговореног посла имају издату дозволу за приступ тајним подацима.

Члан 31

Приступ тајним подацима има страно правно и физичко лице ако му је:

1) издат безбједносни сертификат од стране државе чији је држављанин, односно у којој има сједиште, односно од стране међународне организације чији је члан;

2) издата безбједносна дозвола од стране Дирекције, ако обавеза омогућавања приступа тајним подацима проистиче из ратификованих међународних уговора.

Члан 32

Безбједносну провјеру спроводи Агенција.

Захтјев за спровођење безбједносне провјере подноси Дирекција.

Безбједносна провјера се може спровести само уз претходну писану сагласност лица које се провјерава.

Ако лице које се провјерава не да тражену писану сагласност, Агенција неће спроводити поступак безбједоносне провјере.

Безбједносном провјером се могу обухватити и чланови породице лица које се провјерава само уколико се процијени да они могу да утичу на понашање лица које се провјерава.

Безбједносна провјера се врши у мјесту рођења, пребивалишта и запослења лица које се провјерава.

Члан 33

Зависно од степена тајности података, спроводе се сљедеће безбједносне провјере:

1) основна безбједносна провјера, за тајне податке степена "ПОВЈЕРЉИВО";

2) специјална безбједносна провјера, за тајне податке степена "ТАЈНО";

3) специјална безбједносна провјера, која обухвата и додатну безбједносну провјеру, за тајне податке степена "СТРОГО ТАЈНО".

Члан 34

Прије обављања безбједносне провјере, Агенција доставља правном и физичком лицу који се провјеравају упитник за безбједносно провјеравање.

Упитник из става 1 овог члана може бити основни и посебан безбједносни упитник.

Правно и физичко лице попуњавају основни безбједносни упитник, а ако се дозвола захтијева за приступ тајним подацима степена "СТРОГО ТАЈНО" и "ТАЈНО", попуњавају и посебан безбједносни упитник.

Попуњени основни и посебни безбједносни упитник означавају се степеном тајности "ИНТЕРНО".

Члан 35

У основни безбједносни упитник за физичко лице уносе се сљедећи подаци:

1) лично име, укључујући и претходно име;

2) јединствени матични број;

3) датум и место рођења;

4) држављанство, укључујући податке о претходном и двојном држављанству;

5) пребивалиште и боравиште;

6) претходни боравци у иностранству у трајању од најмање три мјесеца;

7) брачни статус и број дјеце:

8) образовање и занимање;

9) подаци у вези са извршењем војне обавезе;

10) подаци о стручном, односно професионалном усавршавању у Црној Гори и иностранству;

11) подаци о претходним запослењима;

12) подаци о осуђиваности и кривичним поступцима који су у току;

13) подаци о коришћењу алкохолних пића и опојних дрога;

14) медицински подаци у вези са болестима зависности, односно душевним болестима;

15) подаци о контактима са страним обавјештајним службама;

16) подаци о чланству или учешћу у активностима организација чији су циљеви забрањени;

17) подаци о одговорности за повреду прописа који се односе на тајност података;

18) подаци о претходној безбједносној провјери;

19) подаци о праву својине на непокретностима уписаним у катастар непокретности, односно о непокретностима за које подносилац има правни основ за стицање својине на непокретности, као и податак о годишњем порезу на укупан приход грађана за претходну годину.

Члан 36

У основни безбједносни упитник за правно лице уносе се сљедећи подаци:

1) назив и сједиште укључујући и претходна;

2) матични број правног лица и пореско-идентификациони број;

3) лично име заступника;

4) датум и мјесто оснивања;

5) поријекло оснивачког капитала укључујући и промјене у последње три године;

6) број запослених;

7) број запослених за које се тражи дозвола за приступ тајним подацима и врста послова које обављају;

8) подаци о утврђеној правној одговорности правног лица и одговорних лица у правном лицу, као и подаци о поступцима који су у току;

9) подаци о контактима са страним обавјештајним службама;

10) подаци о чланству или учешћу у активностима организације чији су циљеви забрањени;

11) подаци о одговорности за повреду прописа који се односе на тајност података;

12) подаци о претходној безбједносној провјери;

13) подаци о праву својине на непокретностима уписаним у катастар непокретности, односно о непокретностима за које подносилац има правни основ за стицање својине на непокретности, као и податак о годишњем финансијском извјештају за претходну годину у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

Уз попуњени упитник из става 1 овог члана, заступник правног лица попуњава и основни безбједносни упитник за физичко лице.

Члан 37

За специјалну безбједносну провјеру прописану чланом 33 тач. 2 и 3 овог закона, поред основног, попуњава се и посебан безбједносни упитник.

У посебан безбједносни упитник уносе се подаци о:

1) учешћу у страним војскама и паравојним формацијама;

2) друге карактеристике, осим наведених у чл. 35 и 36 овог закона које физичко односно правно лице чине подложним утицајима и притисцима који представљају безбједносни ризик;

3) дуговима насталим усљед финансијских задужења или преузетих гаранција.

Члан 38

Додатна безбједносна провјера врши се када се дозвола за приступ тајним подацима тражи за податке означене степеном "СТРОГО ТАЈНО".

Додатна безбједносна провјера обухвата, поред провјере чињеница из основне и специјалне безбједносне провјере, и провјеру свих оних чињеница, околности и догађаја из приватног живота подносиоца захтјева у посљедњих десет година од дана подношења захтјева за издавање дозволе за приступ тајним подацима, које могу да буду основ за сумњу у његову поузданост, а нарочито ако су његове активности у супротности са интересима Црне Горе или ако је повезан са страним лицима која могу да угрозе спољну политику и безбједност Црне Горе.

Члан 39

Рок за спровођење безбједносне провјере тече од дана пријема попуњеног упитника код Агенције, и то до:

1) 30 дана за основну безбједносну провјеру;

2) 90 дана за специјалну безбједносну провјеру;

3) 180 дана за специјалну безбједносну провјеру са додатном безбједносном провјером.

Ако се безбједносна провјера не спроведе у року из става 1 овог члана, сматра се да је подносилац захтјева прошао безбједносну провјеру.

Члан 40

Безбједносна провјера се врши:

1) примјеном средстава и метода прописаних законом, за које није потребно одобрење суда;

2) сарадњом са органом управе надлежним за полицијске послове, правосудним органима, као и привредним друштвима, односно установама, другим правним лицима у којима је лице запослено или је било запослено, а по потреби и са другим органима и организацијама, ради добијања одређених података из упитника.

Члан 41

Агенција може, приликом безбједносне провјере лица, сарађивати и са органима страних држава и међународних организација надлежних за безбједносно провјеравање, у складу са међународним уговорима које је са тим органима закључила Црна Гора, као и прописима којима се уређује заштита личних података.

Члан 42

Органи и правна лица из члана 40 тачка 2 овог закона, на писани захтјев директора Агенције, дужни су да омогуће увид у тражене податке, у складу са законом.

Члан 43

Приликом спровођења безбједносне провјере, Агенција је обавезна да:

1) обезбиједи тачност и објективност података који се односе на провјеру;

2) коришћењем података из безбједносне провјере не повриједи достојанство лица које се провјерава;

3) обезбиједи да се не открију методе, средства и извори података;

4) обезбиједи да се подаци из безбједносне провјере користе искључиво за сврху за коју су прикупљени.

Члан 44

Агенција подноси Дирекцији извјештај о извршеној безбједносној провјери, односно додатној безбједносној провјери са препоруком за издавање или ускраћивање дозволе за приступ тајним подацима.

Уз извјештај са препоруком из става 1 овог члана, Агенција доставља Дирекцији и попуњене безбједносне упитнике подносилаца захтјева из члана 28 овог закона.

Извјештај са препоруком Агенције представља тајни податак са ознаком степена тајности "ПОВЈЕРЉИВО".

Члан 45

Лице за које је вршена безбједносна провјера има право увида у прикупљене податке, осим у податке који се односе на изворе и начин њиховог провјеравања.

Члан 46

Дирекција ће рјешењем одбити захтјев за издавање дозволе за приступ тајним подацима физичком лицу ако се утврди да постоје сљедеће безбједносне сметње:

1) покренут кривични поступак за кривична дјела за која се гони по службеној дужности или осуђиваност за таква кривична дјела, осим за кривична дјела за која је прописана новчана казна или казна затвора до три године, уколико није брисана из евиденције;

2) регистрованост у евиденцији уживаоца алкохола и опојних дрога;

3) прекомјерна задуженост која указује на могућност уцјене или других облика притисака на провјеравано лице;

4) веза или одржавање везе са лицима која неовлашћено прикупљају тајне и друге податке, терористима, саботерима, члановима организованих криминалних група за која се основано сумња да припадају таквим групама;

5) неовлашћени контакти и сарадња са обавјештајно-безбједносним или војним структурама других држава;

6) припадност организацијама које угрожавају безбједност Црне Горе;

7) коришћење опојних дрога и психотропних супстанци и склоност прекомјерном уживању алкохола;

8) насилничко понашање и изазивање тежих сукоба у својој радној и животној средини;

9) прикривање и давање нетачних података о себи и члановима породице;

10) друге безбједносне сметње прописане законом и потврђеним међународним уговором.

Члан 47

Дирекција ће рјешењем одбити захтјев за издавање дозволе, односно безбједносне дозволе за приступ тајним подацима правном лицу и страном правном и физичком лицу ако се на основу извјештаја безбједносне провјере утврди да подносилац захтјева не испуњава услове из чл. 30 и 31 овог закона.

Члан 48

У рјешењу из члана 46 овог закона морају се навести разлози за одбијање захтјева за издавање дозволе за приступ тајним подацима.

У рјешењу из става 1 овог члана не наводе се подаци о изворима и начину провјеравања.

Против рјешења из става 1 овог члана подноси се жалба министарству надлежном за послове одбране (у даљем тексту: Министарство).

Члан 49

Приликом уручења дозволе за приступ тајним подацима, Дирекција упознаје корисника са прописаним условима за поступање са тајним подацима, као и правним и другим посљедицама њиховог неовлашћеног откривања.

Дозвола за приступ тајним подацима се издаје лицу које претходно потпише изјаву да ће са тајним подацима поступати на начин утврђен овим законом.

Уколико лице не потпише изјаву из става 2 овог члана, дозвола за приступ тајним подацима се неће издати.

Садржину и облик дозволе за приступ тајним подацима прописује Министарство.

Члан 50

Дозвола за приступ тајним подацима степена тајности "СТРОГО ТАЈНО" важи три године.

Дозвола за приступ тајним подацима степена тајности "ТАЈНО" важи пет година.

Дозвола за приступ тајним подацима степена тајности "ПОВЈЕРЉИВО" важи десет година.

Члан 51

Најкасније 180 дана прије истека важења дозволе за приступ тајним подацима, Дирекција у писаном облику обавјештава корисника да може да поднесе захтјев за продужење важења дозволе за приступ тајним подацима.

Уз захтјев за продужење важења дозволе из става 1 овог члана, корисник обавјештава Дирекцију о свим промјенама података из раније поднијетог безбједносног упитника са доказима, а Агенција поново врши безбједносну провјеру.

Члан 52

Дирекција доноси рјешење о ограничењу или престанку важења дозволе за приступ тајним подацима и прије истека њеног важења, ако утврди да лице коме је издата дозвола тајне податке не користи или не чува у складу са овим законом и другим прописима, односно да више не испуњава услове за издавање дозволе за приступ тајним подацима.

Ако је то неопходно, дио образложења рјешења из става 1 овог члана, које је означено степеном тајности "ПОВЈЕРЉИВО", не доставља се кориснику.

Члан 53

Дозвола за приступ тајним подацима престаје да важи:

1) истеком времена за који је издата, ако није продужено њено важење;

2) престанком функције лица из члана 26 овог закона;

3) престанком обављања послова запослених у органу и организацији;

4) на основу рјешења Дирекције донијетог у поступку провјере дозволе за приступ тајним подацима;

5) смрћу физичког лица или престанком постојања правног лица коме је издата дозвола за приступ тајним подацима.

Члан 54

Старјешина органа ће привремено ограничити или онемогућити приступ тајним подацима лицу коме је издата дозвола за приступ тајним подацима, ако је против тог лица:

1) покренут дисциплински поступак због основане сумње да је починило прекршај прописан овим законом;

2) покренут кривични поступак за кривична дјела из члана 46 став 1 тачка 1 овог закона.

Ограничење из става 1 овог члана траје до доношења коначне одлуке о дисциплинској мјери, односно правоснажне судске одлуке.

V. КОРИШЋЕЊЕ ТАЈНИХ ПОДАТАКА

Члан 55

Корисници тајних података су црногорски држављани и правна лица са сједиштем у Црној Гори којима је издата дозвола за приступ тајним подацима, односно страно правно и физичко лице којима је на основу ратификованог међународног уговора издата безбједносна дозвола, као и лица из члана 26 став 1 овог закона.

Члан 56

Органи и организације из члана 2 овог закона, који од овлашћеног лица које је одредило степен тајности податка добију на коришћење тајни податак, не смију га без сагласности тог лица давати другим корисницима, осим у случајевима утврђеним овим законом и прописима донијетим на основу овог закона.

Члан 57

Лице коме је издата дозвола за приступ тајним подацима, а које користи тајне податке обавезно је да о уоченим неправилностима у вези са заштитом тајног податка или његовим откривањем, без одлагања, писаним путем обавијести овлашћено лице које је одредило степен тајности података.

Овлашћено лице које је одредило степен тајности податка обавезно је да, у случајевима из става 1 овог члана, одмах предузме мјере за отклањање уочених неправилности, односно мјере којима би се спријечиле или умањиле могуће штетне посљедице откривања степена тајности податка.

Члан 58

Овлашћено лице из члана 57 став 2 овог закона обезбјеђује стални надзор над давањем тајних података на коришћење и мора водити ажурну евиденцију о органима и организацијама којима су подаци дати на коришћење и лицима којима је дозвољен приступ тајним подацима, као и времену давања на коришћење, односно приступа тајним подацима.

VI. ЧУВАЊЕ ТАЈНИХ ПОДАТАКА

Члан 59

Обавеза чувања тајних података настаје у часу када је овлашћено лице из чл. 14 и 15 овог закона одредило, односно означило степен тајности податка.

Члан 60

Ослобађање од обавезе чувања тајног податка могу дати овлашћена лица која су одредила степен тајности податка.

Ослобађање од обавезе чувања тајног податка може бити потпуно или дјелимично.

Дјелимично ослобађање од обавезе чувања тајног податка односи се на дио тајног податка или на тачно одређени орган, организацију или лице коме тајни податак може бити у цјелости или само дјелимично саопштен.

VII. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ТАЈНИХ ПОДАТАКА

Члан 61

Критеријуми за одређивање мјера заштите тајних података су:

1) степен тајности;

2) садржај, врста и форма тајног податка.

Члан 62

У циљу заштите тајних података органи и организације дужни су да предузимају мјере и радње којима се обезбјеђује административна, физичка, информатичка, индустријска и заштита лица која рукују тајним подацима.

Члан 63

Мјере и радње за обезбјеђивање административне заштите тајних података су:

1) одређивање и означавање степена тајности података;

2) пријем и евиденција тајних података;

3) чување и руковање тајним подацима;

4) умножавање, превод и изводи из тајних података, одређивање броја примјерака и корисника;

5) контрола и руковање тајним подацима приликом њиховог достављања корисницима;

6) спрјечавање од неовлашћеног изношења, односно објављивања тајних података чиме би се угрозила безбједност и други интереси Црне Горе и њених органа;

7) спрјечавање од неовлашћеног откривања степена тајности података;

8) депоновање и уништавање тајних података.

Члан 64

Мјере и радње за обезбјеђивање физичке заштите тајних податка су:

1) процјена могућег нарушавања безбједности тајних података од насилног упада или од неовлашћеног приступа, употребе или уништавања тајних података;

2) одређивање безбједносног појаса око објекта у коме се налазе тајни подаци;

3) одређивање безбједносних и административних зона;

4) организовање физичке заштите и примјена техничких и других средстава обезбјеђења објеката и простора у којим се налазе тајни подаци;

5) издавање дозвола за приступ у објекте и просторије;

6) контрола улаза и излаза лица и возила којима се врши пренос тајних података и

7) пренос тајних података изван безбједносних зона.

Члан 65

Мјере и радње за обезбјеђивање заштите лица која рукују са тајним подацима су:

1) одређивање овлашћених лица за рад и поступање са тајним подацима;

2) безбједносна провјера;

3) издавање дозволе за приступ тајним подацима;

4) провјера и оцјена способности за поступање са тајним подацима.

Члан 66

Мјере и радње за обезбјеђивање информатичке заштите тајних података су:

1) дозвола за комуникацијско-информационе системе и процесе;

2) процјена могућег угрожавања безбједности тајних података од упада у информациони систем и употреба и уништавање тајних података који су обрађени и чувани у комуникацијско-информационим системима;

3) утврђивање метода и безбједносних процедура за пријем, обраду, пренос, чување и архивирање тајних података у електронској форми;

4) израда крипто кључева и другог крипто материјала;

5) крипто заштита комуникацијских, информационих и других електронских система путем којих се сачињава, преноси, обрађује и архивира тајни податак;

6) инсталирање уређаја за чување тајних података.

Члан 67

Мјере и радње за обезбјеђивање индустријске заштите тајних података су:

1) заштита од губитка или откривања тајних података који су садржани у уговорима о пружању услуга;

2) издавање безбједносних дозвола за правна и физичка лица која производе, употребљавају или имају контакт са тајним подацима организација;

3) заштита од губитка или откривања тајних података страних правних и физичких лица;

4) обезбјеђивање заштите при транспорту тајних података;

5) установљавање посебних процедура приликом посјета страних правних и физичких лица организацијама које стварају, обрађују и чувају тајне податке.

Члан 68

Тајни подаци се могу достављати ван просторија органа и организација само уз примјену прописаних заштитних мјера које гарантују да приступ тајним подацима могу имати само лица која имају дозволу за приступ тајним подацима.

Ближе услове и начин спровођења административних, информатичких, индустријских и мјера заштите лица која имају приступ тајним подацима прописује Влада.

Члан 69

Лица која имају дозволу за приступ тајним подацима и друга запослена лица у органима и организацијама, гдје је настао тајни податак, су обавезна да, у случају нестанка или неовлашћеног откривања тајног податка, без одлагања, обавијесте овлашћено лице које је одредило степен тајности податка.

Лица која имају дозволу за приступ тајним подацима и друга запослена лица у органима и организацијама, којима је достављен тајни податак на коришћење, обавезни су да, у случају нестанка или неовлашћеног откривања тајног податка, без одлагања, обавијесте овлашћено лице које је одредило степен тајности податка.

У случајевима из ст. 1 и 2 овог члана, овлашћено лице које је одредило степен тајности податка је обавезно да предузме мјере и радње у циљу утврђивања околности под којима је дошло до нестанка или неовлашћеног откривања тајног податка, као и мјере за отклањање штетних посљедица и спрјечавање поновног нестанка или неовлашћеног откривања тајних података у органима и организацијама.

Члан 70

Посебним мјерама заштите тајних података од значаја за одбрану земље обезбјеђује се заштита:

1) средстава и војне опреме;

2) објеката за потребе одбране земље;

3) вршења послова од посебног значаја за одбрану земље.

Посебне мјере заштите из става 1 овог члана прописује Влада.

Члан 71

Органи и организације дужни су да обезбјеђују вршење редовне унутрашње контроле над спровођењем мјера заштите тајних података утврђених овим законом.

Контролу из става 1 овог члана врше старјешине органа и одговорна лица у организацијама.

Контрола из става 1 овог члана врши се у постојећим организационим јединицама органа и организација из става 2 овог члана или систематизовањем радног мјеста за вршење послова заштите тајности података.

Начин вршења и садржај унутрашње контроле из става 1 овог члана прописује Влада.

VIII. ЕВИДЕНЦИЈА ТАЈНИХ ПОДАТАКА

Члан 72

О тајним подацима, поднијетим захтјевима за издавање дозволе за приступ тајним подацима, издатим и одузетим дозволама за приступ тајним подацима, води се евиденција.

Садржај и начин вођења евиденција из става 1 овог члана прописује Влада.

IХ. ДИРЕКЦИЈА

Члан 73

Дирекција је орган управе, са својством правног лица.

Члан 74

Дирекција обавља сљедеће послове:

1) обезбјеђује примјену стандарда и прописа из области заштите тајних података;

2) усваја план заштите тајних података за ванредне и хитне случајеве;

3) организује вршење послова органа у вези са размјеном тајних података са страним државама и међународним организацијама;

4) организује вршење послова који се односе на обезбјеђење заштите тајних података који су повјерени Црној Гори од стране других држава и међународних организација;

5) поступа по захтјевима за издавање дозвола за приступ тајним подацима;

6) води евиденције о издатим дозволама за приступ тајним подацима;

7) израђује и води Централни регистар тајних података и тајних података стране државе или међународне организације;

8) предузима мјере ради обуке корисника тајних података и органа за поступање са тајним подацима у складу са стандардима и прописима;

9) обавља друге послове утврђене овим законом.

Члан 75

Влада именује и разрјешава директора Дирекције (у даљем тексту: директор), на предлог министра надлежног за послове одбране.

За директора се именује лице које испуњава услове за рад у државним органима, има високу стручну спрему и најмање пет година радног искуства.

Директор не може бити члан политичке странке, нити политички дјеловати.

X. ДУЖНОСТИ ДИРЕКЦИЈЕ У ВЕЗИ СА ТАЈНИМ ПОДАЦИМА СТРАНИХ ДРЖАВА И МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 76

Размјена тајних података са страним државама и међународним организацијама врши се преко Дирекције, осим ако је посебним законом или ратификованим међународним уговором друкчије одређено.

Члан 77

Дирекција установљава, води и обезбјеђује Централни регистар страних тајних података.

Орган који је примио страни тајни податак у складу са посебним законом или ратификованим међународним уговором, установљава, води и обезбјеђује регистар страних тајних података.

Копију података из става 2 овог члана орган доставља Дирекцији.

Члан 78

Дирекција информише страну државу, односно међународну организацију о безбједности страних тајних података које је Црна Гора предала страној држави, односно међународној организацији.

Члан 79

У крајње неповољним политичким, економским или одбрамбено-безбједносним околностима за Црну Гору и ако је то неопходно ради заштите интереса из члана 3 овог закона, на захтјев органа, Дирекција размјењује тајне податке са страном државом, односно међународном организацијом и без претходно закљученог међународног уговора.

ХI. НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ЗАКОНА

Члан 80

Надзор над законитошћу и цјелисходношћу рада Дирекције врши Министарство.

Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона и примјеном међународних уговора врши Дирекција преко овлашћених инспектора, у складу са законом.

Члан 81

Поред овлашћења инспектора утврђених законом којим се уређује инспекцијски надзор, овлашћени инспектор из члана 80 став 2 овог закона:

1) контролише примјену закона и других прописа који се односе на тајне податке;

2) налаже мјере за отклањање недостатака у вези са размјеном и другим радњама обраде тајних података;

3) подноси кривичне пријаве и предлаже покретање прекршајног и других поступака, због повреде одредаба овог закона;

4) пружа помоћ у спровођењу овог закона и других прописа који се односе на тајне податке.

У обављању надзора, овлашћени инспектор врши контролу безбједности, коришћења, размјене и других радњи обраде тајних података, без претходног обавјештавања органа, овлашћеног лица, руковаоца, односно корисника.

Овлашћени инспектор налаже мјере и одређује рок за отклањање недостатака у вези са коришћењем, размјеном и другим радњама обраде тајних података.

ХII. КАЗНЕНА ОДРЕДБА

Члан 82

Новчаном казном од двадесетоструког до тристоструког износа минималне зараде у Црној Гори казниће се за прекршај орган, односно правно лице, ако:

1) не одреди тајност и степен тајности податка у часу стварања или сазнања за тај податак, односно у часу предузимања припремних радњи за стварање тог податка (члан 16 став 1);

2) не цијени могуће штетне посљедице за безбједност државе и друге њене интересе приликом одређивања степена тајности података и оцјену о томе не да у писаној форми (члан 17);

3) не одреди степен тајности податка који је настао међусобним повезивањем два или више податка, односно не издвоји дио податка и не одреди му степен тајности (члан 19);

4) не обавијести о извршеној промјени степена тајности све органе и организације који користе тај податак (члан 21 став 4);

5) оствари приступ тајним подацима без издате дозволе за приступ тајним подацима (члан 25);

6) врши безбједносну провјеру без писане сагласности лица које се провјерава (члан 32 став 3);

7) не омогући, на писани захтјев директора Агенције, увид у тражене податке (члан 42);

8) поступи супротно члану 47 овог закона;

9) без одлагања, писаним путем, не обавијести овлашћено лице које је одредило степен тајности података о уоченим неправилностима у вези са заштитом тајних података (члан 57 став 1);

10) одмах не предузме мјере за отклањање уочених неправилности, односно мјере којима би се спријечиле или умањиле могуће штетне посљедице откривања степена тајности податка (члан 57 став 2);

11) не обезбјеђује стални надзор над давањем тајних података на коришћење и не води ажурну евиденцију из члана 58 овог закона;

12) не предузима мјере и радње којима се обезбјеђује административна, физичка, информатичка, индустријска и заштита лица која рукују тајним подацима (члан 62);

13) без одлагања не обавијести овлашћено лице које је одредило степен тајности податка о нестанку или неовлашћеном откривању тајног податка у органу и организацији гдје је настао тајни податак или у органу и организацији којој је достављен тајни податак (члан 69 ст.1 и 2);

14) не предузима мјере и радње у циљу утврђивања околности под којим је дошло до нестанка или неовлашћеног откривања тајног податка, као и мјере за отклањање штетних посљедица и спријечавање поновног губитка или неовлашћеног откривања тајних података у органима и правним лицима (члан 69 став 3) и

15) не обезбјеђује вршење редовне унутрашње контроле над спровођењем мјера заштите тајних података утврђених овим законом (члан 71 став 1).

За прекршај из става 1 овог члана казниће се новчаном казном у износу од двоструког до двадесетоструког износа минималне зараде у Црној Гори и одговорно лице у органу односно правном лицу.

За прекршај из става 1 тач. 5, 10 и 13 овог члана казниће се новчаном казном у износу од двоструког до двадесетоструког износа минималне зараде у Црној Гори и физичко лице у органу, односно правном лицу.

ХIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 83

Дирекција из члана 73 овог закона основаће се у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 84

Органи и организације из члана 2 овог закона обавезни су да поступак одређивања тајности података, приступ тајним подацима, коришћење и чување тајних података, као и мјере заштите тајних података ускладе са овим законом у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 85

Степен тајности података одређен прије ступања на снагу овог закона, ускладиће се са овим законом у року од двије године од дана ступања на снагу, и то:

- подаци степена тајности "државна тајна" као "СТРОГО ТАЈНО";

- подаци степена тајности "службена тајна" или "војна тајна-строго повјерљиво" као "ТАЈНО";

- подаци степена тајности "службена тајна" или "војна тајна-повјерљиво" као "ПОВЈЕРЉИВО";

- подаци степена тајности "службена тајна" или "војна тајна-интерно" као "ИНТЕРНО".

До усклађивања степена тајности података из става 1 овог члана примјењиваће се постојеће ознаке.

Члан 86

Започети поступци утврђивања степена тајности података окончаће се по овом закону.

Члан 87

Подзаконски акти за спровођење овог закона донијеће се у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 88

Ступањем на снагу овог закона престаје примјена Уредбе о критеријумима за утврђивање података значајних за одбрану земље који се морају чувати као државна или службена тајна и о утврђивању задатака и послова од посебног значаја за одбрану земље које треба штитити примјеном посебних мјера безбједности ("Службени лист СРЈ", број 54/94).

Члан 89

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Црне Горе", а примјењиваће се након истека рока од 60 дана од дана његовог ступања на снагу.

ОСНОВНИ ТЕКСТ

На основу члана 95 тачке 3 Устава Црне Горе доносим

Указ о проглашењу Закона о тајности података

Проглашавам Закон о тајности података, који је донијела Скупштина Црне Горе на сједници другог ванредног засиједања у 2008. години, дана 13. фебруара 2008. године.

Број: 01-291/2

Подгорица, 21. фебруара 2008. године

Предсједник Црне Горе,

Филип Вујановић, с.р.