8.1 Врсте високошколске установе и њихов статус

Ha основу Закона о високом образовању (Сл. гласник PC, број 76/05), делатност високог образовања обављају следеће високошколске установе;

• Универзитет - Универзитет је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни и научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Универзитет може остваривати све врсте и нивое студија. Високошколска установа има статус универзитета ако остварује академске студијске програме на свим нивоима студија, у оквиру најмање три поља (природно-математичке, друштвено-хуманистичке, медицинске, техничко-технолошке науке и уметност) и три области. Изузетно, универзитет ce може основати у пољу уметности ако има сва три нивоа студија из најмање три области уметности.

• Факултет, односно уметничка академија у саставу универзитета - Факултет, односно уметничка академија, јесте високошколска установа, односно високошколска јединица у саставу универзитета, која остварује академске студијске програме и развија научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад у једној или више области. Факултет, односно уметничка академија, може остваривати и струковне студијске програме. Факултет, односно уметничка академија, у правном промету наступа под називом универзитета у чијем je саставу и под својим називом, у складу са статутом универзитета.

• Академија струковних студија - Академија струковних студија је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни, истраживачки, стручни и уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Академија струковних студија може остваривати основне струковне студије и специјалистичке струковне студије. Високошколска установа има статус академије струковних студија ако остварује најмање пет акредитованих студијских програма струковних студија из најмање три поља.

• Висока школа - Висока школа је самостална високошколска установа која остварује академске основне, специјалистичке и дипломске академске студије из једне или више области.

• Висока школа струковних студија - Висока школа струковних студија је самостална високошколска установа која остварује основне струковне и специјалистичке струковне студије из једне или више области.

Наведене установе имају својство правног лица. Наведене установе су самосталне високошколске установе, осим факултета и уметничких академија.

8.2 Врсте, нивои и организација студија

Делатност високог образовања остварује ce кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања.

На академским студијама изводи ce академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа. Постоје три степена академских студија.

Академске студије првог степена су основне академске студије.

Академске студије другог степена су дипломске академске студије - мастер и специјалистичке академске студије. Интегрисане академске студије су основне и дипломске академске студије организоване у једној целини.

Академске студије трећег степена су докторске академске студије.

На струковним студијама изводи ce струковни студијски програм, који оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес. Постоје два степена струковних студија.

Струковне студије првог степена су основне струковне студије.

Струковне студије другог степена су специјалистичке струковне студије.

8.2.1. Основне (академске или струковне) студије

Основне студије организују све високошколске установе предвиђене Законом о високом образовању.

Основне академске студије трају три или четири године са обимом 180 до 240 ЕСПБ.

Основне струковне студије трају три године са обимом 180 ЕСПБ.

Студијским програмом основних студија може бити предвиђен завршни рад.

Лице које заврши основне академске студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена академских студија из одговарајуће области.

Лице које заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена струковних студија из одговарајуће области.

8.2.2. Дипломске академске студије

Дипломске академске студије могу да организују универзитет, факултет и висока школа. Дипломскe академске студије трају једну или две године у зависности од обима претходних основних академских студија тако да у збиру имају обим од најмање 300 ЕСПБ. Студијски програм дипломских академских студија садржи обавезу израде завршног рада. Лице које заврши дипломске академске студије стиче академски назив дипломирани, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из одговарајуће области - мастер.

8.2.3. Интегрисане академске студије

Академски студијски програми могу ce организовати и интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија (интегрисане aкaдeмcкe студије) са укупним обимом од најмање 300 и највише 360 ЕСПБ (академски студијски програми из медицинских наука).

8.2.4. Специјалистичке (академске или струковне) студије

Специјалистичке студије трају најмање једну годину са обимом од најмање 60 ЕСПБ и могу бити академске или струковне. Студијским програмом специјалистичких студија може бити предвиђен завршни рад. Лице које заврши специјалистичке студије стиче стручни назив са назнаком звања другог степена академских или струковних студија из одговарајуће области.

8.2.5. Докторске академске студије

Докторске академске студије могу да организују универзитети и факултети. Докторске академске студије трају најмање три године са обимом од најмање 180 ЕСПБ уз претходно трајањe основних и дипломских академских студија од најмање пет година и обимом од најмање 300 ЕСПБ. Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских академских студија, осим доктората уметности, који је уметнички пројекат. Изузетно, докторат наука може да стекне лице са завршеним студијама медицине и завршеном специјализацијом, на основу одбрањене дисертације засноване на радовима објављеним у врхунским светским часописима.

8.3 Систем оцењивања

Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано ce прати током наставе и изражава ce поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поенa. Студијским програмом утврђује ce сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, a највише 70 поена. Успех студента на испиту изражава ce оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан). Високошколска установа може прописати и други, ненумерички начин оцењивања, утврђивањем односа ових оценa са оценама од 5 до 10. Општим актом високошколске установе ближе ce уређује начин полагања испита и оцењивање на испиту.

8.4 Услови за упис и наставак високог образовања

Кандидат за упис на студије првог степена полаже пријемни испит или испит за проверу склоности и способности, у складу са општим актом самосталне високошколске установе. Редослед кандидата за упис на студије првог степена утврђује ce на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутих на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности.

Кандидат који има положену општу матуру не полаже пријемни испит, Уместо пријемног испита овом кандидату вреднују ce резултати опште матуре, у складу са општим актом самосталне високошколске установе. Самостална високошколска установа може кандидата са положеном стручном, односно уметничком матуром, уместо пријемног испита, упутити на полагање одређених предмета опште матуре.

Ha основу критеријума из конкурса, самостална високошколска установа сачињава ранг-листу пријављених кандидата. Право уписа на студије првог степена стиче кандидат који је на ранг-листи рангиран у оквиру броја студената из члана 84. Закона о високом образовању.

Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лице које има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у складу са овим законом може ce уписати на студије првог степена, под условима и на начин прописан општим актом самосталне високошколске установе, на лични захтев.

Ha студије другог и трећег степена кандидат ce уписује под условима, на начин и пo поступку утврђеном општим актом и конкурсом самосталне високошколске установе.

8.5 Акредитација

Акредитацијом ce утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде које је утврдио Национални савет и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у складу са Законом о високом образовању.

У поступку акредитације високошколске установе утврђује ce да ли установа испуњава и одговарајуће услове који су, по Закону о високом образовању, предвиђени за дате установе које обављају високошколску делатност.

У поступку акредитације студијског програма утврђује ce и да ли су испуњени услови за увођење тог програма, у складу са законом.

Поступак акредитације спроводи ce на захтев Министарства, оснивача, односно саме високошколске установе. У поступку акредитације Комисија за акредитацију и проверу квалитета може издати уверење о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма, упутити високошколској установи акт упозорења којим ce указује на недостатке у погледу испуњености услова и оставља рок за отклањање наведених недостатака или донети решење којим ce одбија захтев за акредитацију. Ако Комисија за акредитацију и проверу квалитета донесе решење којим ce одбија захтев за акредитацију, оснивач, односно високошколска установа може уложити жалбу Националном савету за високо образовање као другостепеном органу у року од 30 дана од дана пријема решења. Против решења Националног савета пo жалби не може ce водити управни спор. Оснивач, односно високошколска установа има право да понови захтев за акредитацију по истеку рока од годину дана од дана доношења peшењa којим ce одбија захтев за акредитацију.

Високошколска установа може почети са радом и обављати делатност пo добијању дозволе за рад. Дозволу за рад издаје Министарство, на захтев високошколске установе, a на територији Аутономне Покрајине Војводине, дозволу издају њени органи надлежни за поверене послове.

8.6 Национални извори информација

• Министарство просвете, Немањина 22-26 11000 Београд, Србија; Телефон: +381/11/363 11 07, Факс: +381/11/361 64 91; web: www.mp.gov.rs

• Национални савет за високо образовање, Палата Републике Србиjе, Булевар Михаjла Пупина 2, 11000 Bеоград, Србија.

• Покрајински секретаријат за образовање, Булевар Михајла Пупина 16, 21 000 Нови Сад, Србија, АП Војводина; Телефон: +381/11/48745 55, Факс: +381/21/456 986; web: www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs