ПРВИ ДЕО - одредбе Закона до чл. 109.
Други део - одредбе Закона од чл. 110.
На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим
Указ о проглашењу Закона о планирању и изградњи
Проглашава се Закон о планирању и изградњи, који је донела Народна скупштина Републике Србије на седници Једанаестог ванредног заседања у 2009. години, 31. августа 2009. године.
ПР број 158
У Београду, 3. септембра 2009. године
Председник Републике,
Борис Тадић, с.р.
Закон о планирању и изградњи
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 72/2009 од 3.9.2009. године.
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет уређивања
Члан 1.
Овим законом уређује се: услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката; вршење надзора над применом одредаба овог закона и инспекцијски надзор; друга питања од значаја за уређење простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и за изградњу објеката.
Одредбе овог закона не односе се на изградњу објеката који се у смислу закона којим се уређују послови одбране сматрају војним објектима.
2. Појмови
Члан 2.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) унапређење енергетске ефикасности јесте смањење потрошње свих врста енергије, уштеда енергије и обезбеђење одрживе градње применом техничких мера, стандарда и услова планирања, пројектовања, изградње и употребе објеката;
2) енергетска својства објекта јесу стварно потрошена или оцењена количина енергије која задовољава различите потребе које су у вези са стандардизованим коришћењем објекта (што укључује грејање, припрему топле воде, хлађење, вентилацију и осветљење);
3) грађевински производи јесу грађевински материјали и од њих израђени грађевински елементи, као и други производи или полупроизводи који су намењени за трајну уградњу у објекте;
4) намена земљишта јесте начин коришћења земљишта одређен планским документом;
5) претежна намена земљишта јесте начин коришћења земљишта за више различитих намена, од којих је једна преовлађујућа;
6) површина јавне намене јесте простор одређен планским документом за уређење или изградњу јавних објеката или јавних површина за које се утврђује општи интерес, у складу са посебним законом (улице, тргови, паркови и др.);
7) обухват плана јесте просторно или административно одређена целина за коју је предвиђена израда неког просторног или урбанистичког плана у складу са законом;
8) урбана обнова јесте скуп планских и других мера којима се мења намена објекта, обнавља, реконструише и рехабилитује деградирани или напуштени део насељеног места, у складу са принципима одрживог развоја;
9) регулациона линија јесте линија која раздваја површину одређене јавне намене од површина предвиђених за друге јавне и остале намене;
10) грађевинска линија јесте линија на, изнад и испод површине земље и воде до које је дозвољено грађење основног габарита објекта;
11) номенклатура статистичких територијалних јединица јесте скуп појмова, назива и симбола који описује групе територијалних јединица са нивоима груписања и која садржи критеријуме по којима је извршено груписање, а коју усваја Влада, на предлог Републичког завода за статистику;
12) бруто развијена грађевинска површина јесте збир површина свих надземних етажа објекта, мерених у нивоу подова свих делова објекта - спољне мере ободних зидова (са облогама, парапетима и оградама);
13) индекс заузетости парцеле јесте однос габарита хоризонталне пројекције изграђеног или планираног објекта и укупне површине грађевинске парцеле, изражен у процентима;
14) индекс изграђености парцеле јесте однос (количник) бруто развијене грађевинске површине изграђеног или планираног објекта и укупне површине грађевинске парцеле;
15) ESPON јесте европска мрежа институција које се баве прикупљањем информација и показатеља за просторно планирање;
16) насељено место јесте изграђени, функционално обједињени простор на коме су обезбеђени услови за живот и рад људи и задовољавање заједничких потреба становника, са урбаним елементима, на територији јединице локалне самоуправе;
17) град јесте насеље које је као град утврђено законом;
18) село јесте насеље чије се становништво претежно бави пољопривредом, а које није седиште општине;
19) грађевинско подручје јесте подручје одређено планским документом, а представља изграђени и уређени део насељеног места, као и неизграђени део подручја планиран за заштиту, уређење или изградњу објеката;
20) грађевинска парцела јесте део грађевинског земљишта, са приступом јавној саобраћајној површини, која је изграђена или планом предвиђена за изградњу;
21) инвеститор јесте лице за чије потребе се гради објекат и на чије име гласи грађевинска дозвола;
22) објекат јесте грађевина спојена са тлом, која представља физичку, функционалну, техничко - технолошку или биотехничку целину са свим потребним инсталацијама, постројењима и опремом, односно саме инсталације, постројења и опрема која се уграђује у објекат или самостално изводи (зграде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, унутрашња и спољна мрежа и инсталације, објекти комуналне инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, јавне зелене површине, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и сл.);
23) зграда јесте објекат са кровом и спољним зидовима, изграђена као самостална употребна целина која пружа заштиту од временских и спољних утицаја, а намењена је за становање, обављање неке делатности или за смештај и чување животиња, робе, опреме за различите производне и услужне делатности и др. Зградама се сматрају и објекти који имају кров, али немају (све) зидове (нпр. надстрешнице), као и објекти који су претежно или потпуно смештени испод површине земље (склоништа, подземне гараже и сл.);
24) помоћни објекат јесте објекат који је у функцији главног објекта, а гради се на истој парцели на којој је саграђен главни стамбени, пословни или објекат јавне намене (гараже, оставе, септичке јаме, бунари, цистерне за воду и сл.);
25) посебна врста објеката за које се не издаје грађевинска дозвола јесу објекти противградне одбране; типски кабинети базних станица на одговарајућим носачима, носачи антена са антенама осим параболичних антена радио-станица свих намена чији пречник није већи од 2,5 m (изузев антенских система земаљских сателитских станица), контејнери за смештај телекомуникационе опреме и уређаја, типски ормани за унутрашњу и спољашњу монтажу за смештај телекомуникационе опреме, микроровови за оптичке и друге каблове и сл.; појединачни електродистрибутивни и електропреносни стубови, део нисконапонске електродистрибутивне мреже који обухвата подземни 10 kV или 20 kV вод, типске трансформаторске станице 10/04 kV или 20/04 kV и део електродистибутивне мреже од трансформаторске станице 10/04 kV или 20/04 kV до места прикључка на објекту купца (1 kV); прикључци на изграђену дистрибутивну гасну мрежу; типски топловодни прикључци; уградња унутрашњих инсталација (гас, струја, вода, топлотна енергија и сл.) у постојећи објекат; ограде;
26) линијски инфраструктурни објекат јесте јавни пут, јавна железничка инфраструктура, далековод, нафтовод, продуктовод, гасовод и сл., који може бити надземни или подземни, за чију изградњу је предвиђено утврђивање јавног интереса, у складу са посебним законом;
27) комунална инфраструктура јесу сви објекти инфраструктуре за које грађевинску дозволу издаје јединица локалне самоуправе;
28) припремни радови јесу радови који претходе грађењу објекта и односе се нарочито на: грађење и постављање објеката и инсталација привременог карактера за потребе извођења радова; обезбеђење простора за допрему и смештај грађевинског материјала и друге радове којима се обезбеђује сигурност суседних објеката, санирање терена и обезбеђење несметаног одвијања саобраћаја и коришћење околног простора;
29) техничка документација јесте скуп пројеката који се израђују ради: утврђивања концепта објекта, разраде услова, начина изградње објекта и за потребе одржавања објекта;
30) изградња објекта јесте скуп радњи који обухвата: претходне радове, израду и контролу техничке документације, припремне радове за грађење, грађење објекта и стручни надзор у току грађења објекта;
31) грађење јесте извођење грађевинских и грађевинско-занатских радова, уградња инсталација, постројења и опреме;
32) реконструкција јесте извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту којима се: утиче на стабилност и сигурност објекта; мењају конструктивни елементи или технолошки процес; мења спољни изглед објекта; повећава број функционалних јединица; утиче на безбедност суседних објеката, саобраћаја, заштите од пожара и животне средине; мења режим вода; утиче на заштиту природног или непокретног културног добра и његове заштићене околине;
33) доградња јесте извођење грађевинских и других радова којима се изграђује нови простор уз, испод или над постојећим објектом (надзиђивање) и са њим чини грађевинску, функционалну или техничку целину;
34) адаптација јесте извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту, којима се: врши промена организације простора у објекту, врши замена уређаја, постројења, опреме и инсталација истог капацитета, а којима се не утиче на стабилност и сигурност објекта, не мењају конструктивни елементи, не мења спољни изглед и не утиче на безбедност суседних објеката, саобраћаја, заштите од пожара и животне средине;
35) санација јесте извођење грађевинских и других радова на постојећем објекту којима се врши поправка уређаја, постројења и опреме, односно замена конструктивних елемената објекта, којима се не мења спољни изглед, не утиче на безбедност суседних објеката, саобраћаја и животне средине и не утиче на заштиту природног и непокретног културног добра, евидентиране непокретности добра које ужива претходну заштиту, његове заштићене околине, осим конзерваторских и рестаураторских радова;
36) инвестиционо одржавање је извођење грађевинско-занатских, односно других радова зависно од врсте објекта у циљу побољшања услова коришћења објекта у току експлоатације;
37) рестаураторски, конзерваторски и радови на ревитализацији културних добара су радови који се изводе на непокретним културним добрима и њиховој заштићеној околини, у складу са посебним и овим законом;
38) градилиште јесте земљиште или објекат, посебно обележено, на коме се гради, реконструише или уклања објекат, односно изводе радови на одржавању објекта;
39) уклањање објекта или његовог дела јесте извођење радова на рушењу објекта или дела објекта;
40) стандарди приступачности јесу обавезне техничке мере, стандарди и услови пројектовања, планирања и изградње којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
3. Начела за уређење и коришћење простора
Члан 3.
Уређење и коришћење простора заснива се на начелима: одрживог развоја; подстицању равномерног регионалног развоја; усклађености социјалног развоја, економске и енергетске ефикасности и заштите и ревитализације животне средине и градитељског наслеђа, природних, културних и историјских вредности; реализације развојних приоритета и обезбеђења услова за рационално коришћење необновљивих природних ресурса и обновљивих извора енергије; спречавања и заштите од природних и техничко-технолошких несрећа; планирања и уређења простора за потребе одбране земље и изградњу објеката од посебног значаја за одбрану земље; учешћа јавности; сарадње између државних органа, аутономих територијалних заједница, јединица локалних самоуправа, привредних друштава, установа, невладиних организација, грађана и других учесника у просторном развоју; усаглашености са европским стандардима и нормативима у области планирања и уређења простора у циљу стварања услова за трансграничну и међународну сарадњу и укључивање Републике Србије у процесе европских интеграција.
Уређење простора заснива се на хоризонталној и вертикалној координацији.
Хоризонтална координација подразумева повезивање са суседним територијама у току планирања ради решавања заједничких функција и интереса, као и повезивање и партиципацију свих учесника у просторном развоју јавног и цивилног сектора и грађана.
Вертикална координација подразумева успостављање веза свих нивоа просторног и урбанистичког планирања и уређења простора, од националног ка регионалном и даље ка локалном нивоу.
Начела садрже и инструменте за имплементацију.
4. Унапређење енергетске ефикасности
Енергетска својства објекта
Члан 4.
Објекат који се у смислу посебног прописа сматра објектом високоградње (у даљем тексту: објекти високоградње), у зависности од врсте и намене, мора бити пројектован, изграђен, коришћен и одржаван на начин којим се обезбеђују прописана енергетска својства.
Прописана енергетска својства утврђују се издавањем сертификата о енергетским својствима објекта који издаје овлашћена организација која испуњава прописане услове за издавање сертификата о енергетским својствима објеката.
Сертификат о енергетским својствима објекта чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе.
Испуњеност услова из става 2. овог члана посебним решењем утврђује министар надлежан за послове грађевинарства.
На решење из става 4. овог члана не може се изјавити жалба, али се тужбом може покренути управни спор.
Обавеза из става 1. овог члана не односи се на објекте високоградње које посебним прописом одреди министар надлежан за послове грађевинарства.
5. Несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама
Члан 5.
Објекти високоградње јавне и пословне намене морају се пројектовати и градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад.
Стамбене и стамбено-пословне зграде са десет и више станова морају се пројектовати и градити тако да се особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад.
6. Грађевински производи
Члан 6.
Грађевински и други производи који се користе приликом грађења објекта или извођења радова, морају испуњавати захтеве прописане овим законом и посебним прописима.
7. Сертификати страних држава
Члан 7.
За постављање типских уређаја, опреме и инсталација, који се сматрају објектима у смислу овог закона, признаје се оверени превод на српски језик сертификата издатих од међународних сертификационих тела или сертификати неке од земаља Европске уније, уколико нису у супротности са законом и другим прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета.
8. Регистар инвеститора
Члан 8.
Регистар инвеститора представља јавну евиденцију о свим расположивим подацима о физичком или правном лицу као инвеститору и доступан је у седишту јединице локалне самоуправе, као и у електронском облику путем интернета.
Регистар инвеститора воде јединице локалне самоуправе.
9. Услови заштите животне средине
Члан 9.
Сви плански документи садрже обавезне мере заштите животне средине прописане проценом утицаја на животну средину, односно утврђене мере заштите од стране надлежног органа, у складу са посебним законима.
II. ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ
1. Документи просторног и урбанистичког планирања
Члан 10.
Документи просторног и урбанистичког планирања су:
1) плански документи;
2) документи за спровођење просторних планова;
3) урбанистичко-технички документи.
1.1. Плански документи
Члан 11.
Плански документи су просторни и урбанистички планови.
Просторни планови су:
1) Просторни план Републике Србије;
2) Регионални просторни план;
3) Просторни план јединице локалне самоуправе;
4) Просторни план подручја посебне намене.
Урбанистички планови су:
1) Генерални урбанистички план;
2) План генералне регулације;
3) План детаљне регулације.
1.2. Документи за спровођење просторних планова
Члан 12.
Документи за спровођење просторних планова су:
1) програм имплементације Просторног плана Републике Србије;
2) програм имплементације регионалног просторног плана;
3) програм имплементације просторног плана подручја посебне намене.
1.3. Урбанистичко-технички документи
Члан 13.
Урбанистичко-технички документи за спровођење планских докумената су:
1) урбанистички пројекат;
2) пројекат препарцелације и парцелације;
3) пројекат исправке граница суседних парцела.
2. Просторни планови
2.1. Просторни план Републике Србије
Члан 14.
Просторни план Републике Србије доноси се за територију Републике Србије и основни је плански документ просторног планирања и развоја у Републици.
Остали плански документи морају бити у складу са Просторним планом Републике Србије.
Просторни план Републике Србије има стратешко-развојну и општу регулаторну функцију.
Просторни план Републике Србије доноси се за период од најмање 10 година, а највише до 25 година.
Просторни план Републике Србије може се мењати и пре истека рока за који је донет.
Члан 15.
Просторни план Републике Србије садржи нарочито:
1) полазне основе за израду плана;
2) оцену постојећег стања (SWOT анализа);
3) циљеве и принципе просторног развоја;
4) принципе и пропозиције заштите, уређења и развоја природе и природних система;
5) просторни развој и дистрибуцију становништва;
6) мреже насеља и јавних служби;
7) просторни развој саобраћаја и инфраструктурних система од значаја за Републику Србију;
8) концепцију и пропозиције просторног развоја привреде;
9) мере заштите, уређења и унапређења природних и културних добара;
10) мере заштите животне средине;
11) мере уређења и припреме територије за потребе одбране земље;
12) дефинисање интеррегионалних и интрарегионалних функционалних мрежа;
13) планске целине заједничких просторних и развојних обележја, за које ће бити донети просторни планови нижег реда;
14) мере за спровођење просторног плана;
15) дугорочне развојне стратегије Републике Србије.
Стратешка процена утицаја на животну средину је саставни део плана.
Члан 16.
Одлуку о изради Просторног плана Републике Србије доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове просторног планирања.
Одлука из става 1. овог члана садржи податке о циљу доношења, року израде, извору средства за израду, месту одржавања јавног увида и др.
Одлука из става 1. овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
2.2. Регионални просторни план
Члан 17.
Регионални просторни план се израђује као регионални просторни план подручја просторних јединица у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 2 и обласни просторни план просторних јединица у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 3.
Регионални просторни план је плански документ који уз уважавање специфичних потреба које произлазе из регионалних посебности, разрађује циљеве просторног уређења и одређује рационално коришћење простора, у складу са суседним регионима и општинама.
Једна од полазних основа за израду просторних планова на нивоу 2 и 3 и докумената њиховог спровођења јесу и развојни документи регионалног развоја.
Члан 18.
Регионални просторни план садржи нарочито:
1) полазне основе за израду плана;
2) оцену постојећег стања (SWOT анализа);
3) циљеве и принципе регионалног просторног развоја;
4) концепцију регионалног просторног развоја;
5) принципе и пропозиције заштите, уређења и развоја природе и природних система;
6) концепцију и пропозиције просторног развоја и дистрибуције становништва, мреже насељених места и јавних служби;
7) функционално повезивање насељених места;
8) принципе и пропозиције просторног развоја привреде, дистрибуцију активности и употребу земљишта;
9) просторни развој саобраћаја, регионалних инфраструктурних система и повезивање са инфраструктурним системима од значаја за Републику Србију;
10) мере заштите, уређења и унапређења природних и културних добара;
11) дефинисање интеррегионалних и интрарегионалних функционалних веза и трансграничне сарадње;
12) мере заштите животне средине;
13) мере за подстицање регионалног развоја;
14) мере за равномерни територијални развој региона;
15) мере и инструменте за остваривање регионалног просторног плана и приоритетних планских решења, односно стратешко развојних пројеката за прву етапу спровођења;
16) мере за спровођење регионалног просторног плана.
Стратешка процена утицаја на животну средину је саставни део плана.
2.3. Просторни план јединице локалне самоуправе
Члан 19.
Просторни план јединице локалне самоуправе доноси се за територију јединице локалне самоуправе и одређује смернице за развој делатности и намену површина, као и услове за одрживи и равномерни развој на територији јединице локалне самоуправе.
Члан 20.
Просторни план јединице локалне самоуправе садржи нарочито:
1) полазне основе за израду плана;
2) оцену постојећег стања (SWOT анализа);
3) посебно обележавање грађевинског подручја са границама подручја;
4) делове територије за које је предвиђена израда урбанистичког плана;
5) правила уређења и грађења за делове територије за које није предвиђена израда урбанистичког плана;
6) шематски приказ уређења насељених места за делове територије за које није предвиђена израда урбанистичког плана;
7) циљеве и принципе и концепцију просторног развоја јединице локалне самоуправе;
8) принципе и пропозиције заштите, уређења и развоја природе и природних система;
9) концепцију и пропозиције просторног развоја и дистрибуцију становништва, мреже насељених места и јавних служби;
10) концепцију и пропозиције просторног развоја економије, дистрибуцију активности и употребу земљишта;
11) просторни развој саобраћаја, инфраструктурних система, комуналне инфраструктуре и повезивање са регионалном инфраструктурном мрежом;
12) регионалне и прекограничне аспекте и функционалне везе;
13) мере заштите, уређења и унапређења природних и културних добара;
14) однос градских и сеоских насеља;
15) мере за равномерни територијални развој јединице локалне самоуправе;
16) мере и инструменте за остваривање просторног плана јединице локалне самоуправе и приоритетних планских решења и пројеката;
17) мере за спровођење просторног плана јединице локалне самоуправе.
Стратешка процена утицаја на животну средину је саставни део плана.
За административно подручје града Београда, ван обухвата генералног плана, односно генералног урбанистичког плана по овом закону, доносе се просторни планови за делове административног подручја града Београда са елементима просторног плана јединице локалне самоуправе.
2.4. Просторни план подручја посебне намене
Члан 21.
Просторни план подручја посебне намене доноси се за подручје које због природних, културно-историјских или амбијенталних вредности, експлоатације минералних сировина, искоришћења туристичких потенцијала и искоришћења хидропотенцијала или изградње објеката за које грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора и које је као такво одређено Просторним планом Републике Србије.
Члан 22.
Просторни план подручја посебне намене садржи нарочито:
1) полазне основе за израду плана;
2) оцену постојећег стања (SWOT анализа);
3) посебно обележавање грађевинског подручја са границама подручја;
4) делове територије за које је предвиђена израда урбанистичког плана;
5) циљеве, принципе и оперативне циљеве просторног развоја подручја посебне намене;
6) концепцију просторног развоја подручја посебне намене;
7) концепцију и пропозицију заштите, уређења и развоја природе и природних система;
8) концепцију и пропозиције у односу на евентуалне демографско-социјалне проблеме;
9) просторни развој функције посебне намене, дистрибуцију активности и употребу земљишта;
10) просторни развој саобраћаја, инфраструктурних система и повезивање са другим мрежама;
11) правила уређења и грађења и друге елементе регулације за делове територије у обухвату плана за које није предвиђена израда урбанистичког плана;
12) мере заштите, уређења и унапређења природних и културних добара;
13) мере заштите животне средине;
14) мере и инструменти за остваривање просторног плана подручја посебне намене и приоритетних планских решења;
15) мере за спровођење просторног плана посебне намене.
Стратешка процена утицаја на животну средину је саставни део плана.
3. Урбанистички планови
3.1. Генерални урбанистички план
Члан 23.
Генерални урбанистички план се доноси као стратешки развојни план, са општим елементима просторног развоја.
Генерални урбанистички план се доноси за насељено место које је седиште јединице локалне самоуправе, које има преко 30.000 становника.
Члан 24.
Генерални урбанистички план садржи нарочито:
1) границу плана и обухват грађевинског подручја;
2) границе обухвата планова генералне регулације за цело грађевинско подручје;
3) генералну намену површина које су претежно планиране у грађевинском подручју, на нивоу урбанистичких зона;
4) генералне правце и коридоре за саобраћајну, енергетску, водопривредну, комуналну и другу инфраструктуру.
3.2. План генералне регулације
Члан 25.
План генералне регулације се обавезно доноси за насељено место које је седиште јединице локалне самоуправе, а може се донети и за друга насељена места на територији општине, односно града, односно града Београда, када је то предвиђено просторним планом јединице локалне самоуправе.
За јединице локалне самоуправе за које се по овом закону доноси генерални урбанистички план, планови генералне регулације се обавезно доносе за цело грађевинско подручје насељеног места, по деловима насељеног места.
Члан 26.
План генералне регулације садржи нарочито:
1) границу плана и обухват грађевинског подручја;
2) поделу простора на посебне целине и зоне;
3) претежну намену земљишта по зонама и целинама;
4) регулационе линије улица, површина јавне намене и грађевинске линије са елементима за обележавање на геодетској подлози за зоне за које није предвиђена израда плана детаљне регулације;
5) нивелационе коте раскрсница улица и површина јавне намене (нивелациони план) за зоне за које није предвиђена израда плана детаљне регулације;
6) трасе, коридоре и капацитете за саобраћајну, енергетску, комуналну и другу инфраструктуру;
7) вертикалну регулацију;
8) правила уређења и правила грађења по зонама и целинама;
9) зоне за које се обавезно доноси план детаљне регулације;
10) локације за које се ради урбанистички пројекат;
11) рокове за израду плана детаљне регулације са обавезно прописаном забраном градње нових објеката и реконструкције постојећих објеката (изградња објеката или извођење радова којима се мења стање у простору), до усвајања плана;
12) мере заштите културно-историјских споменика и заштићених природних целина;
13) инжењерско-геолошке услове;
14) мере енергетске ефикасности изградње;
15) графички део.
3.3. План детаљне регулације
Члан 27.
План детаљне регулације се доноси за неизграђене делове насељеног места, уређење неформалних насеља, зоне урбане обнове, инфраструктурне коридоре и објекте, изградњу објеката или насељених места у грађевинском подручју изван насељеног места, као и у заштићеној околини непокретних културних добара.
Члан 28.
План детаљне регулације садржи нарочито:
1) границу плана и обухват грађевинског подручја;
2) поделу простора на посебне целине и зоне;
3) намену земљишта;
4) регулационе линије улица и јавних површина и грађевинске линије са елементима за обележавање на геодетској подлози;
5) нивелационе коте улица и јавних површина (нивелациони план);
6) трасе, коридоре и капацитете за саобраћајну, енергетску, комуналну и другу инфраструктуру;
7) правила уређења и правила грађења по целинама и зонама;
8) економску анализу и процену улагања из јавног сектора;
9) локације за које је предвиђена израда урбанистичког пројекта;
10) графички део.
За трасе, коридоре и појасеве саобраћајница, мрежа инфраструктуре и техничке регулације водотокова ближе се разрађују нарочито и границе парцела јавних или комуналних површина са координатама и регулација и нивелација за трасе, коридоре и појасеве саобраћајница, мрежа инфраструктуре и техничке регулације водотокова.
За зоне урбане обнове, ревитализације и рехабилитације, планом детаљне регулације разрађују се нарочито и композициони или обликовни план и план партерног уређења.
4. Саставни делови планских докумената
Члан 29.
Саставни делови просторног плана подручја посебне намене, просторног плана јединице локалне самоуправе и урбанистичких планова су:
1) правила уређења;
2) правила грађења;
3) графички део.
4.1. Правила уређења
Члан 30.
Правила уређења, зависно од врсте планског документа, садрже нарочито:
1) целине и зоне одређене планским документом;
2) урбанистичке и друге услове за уређење и изградњу површина и објеката јавне намене и мреже саобраћајне и друге инфраструктуре;
3) попис објеката за које се пре обнове или реконструкције морају израдити конзерваторски или други услови;
4) стратешку процену утицаја планског документа на животну средину;
5) опште и посебне услове и мере заштите живота и здравља људи и заштите од пожара, елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и ратних дејстава;
6) посебне услове којима се површине и објекти јавне намене чине приступачним особама са инвалидитетом, у складу са стандардима приступачности.
4.2. Правила грађења
Члан 31.
Правила грађења садрже нарочито:
1) врсту и намену објеката који се могу градити под условима утврђеним планским документом, односно врсту и намену објеката чија је изградња забрањена у појединачним зонама;
2) услове за формирање грађевинске парцеле;
3) положај објекта у односу на регулацију и у односу на границе грађевинске парцеле;
4) највеће дозвољене индексе заузетости и изграђености грађевинске парцеле;
5) највећу дозвољену спратност и висину објеката;
6) најмању дозвољену међусобну удаљеност објеката међусобно и објеката од граница парцела;
7) услове за изградњу других објеката на истој грађевинској парцели;
8) услове и начин обезбеђивања приступа парцели и простора за паркирање возила.
4.3. Графички део плана
Члан 32.
Графичким делом просторног плана приказују се: намена простора; мрежа насеља, функција, јавних служби и инфраструктурних система; природни ресурси, заштита животне средине и природних и културних добара.
Графичким делом урбанистичког плана приказују се: планирана намена; регулација и нивелација; инфраструктурни системи; заштита животне средине и природних и културних добара.
Графички део плана израђује се на овереном катастарско-топографском, односно овереном топографском плану, односно овереном катастарском плану. Графички део плана, осим плана детаљне регулације може се израђивати и на ажурним геореференцираним ортофото подлогама.
5. Усклађеност планских докумената
Члан 33.
Документи просторног и урбанистичког планирања морају бити усклађени, тако да документ ужег подручја мора бити у складу са документом ширег подручја.
Плански документи морају бити у складу са Просторним планом Републике Србије.
Урбанистички планови морају бити у складу са просторним плановима.
На регионални просторни план за подручје аутономне покрајине, регионални просторни план за подручје града Београда, просторни план јединице локалне самоуправе и генерални урбанистички план прибавља се претходна сагласност пре упућивања на јавни увид, као и сагласност на те планове пре објављивања, министра надлежног за послове просторног планирања и урбанизма, у погледу усклађености тих планова са планским документима ширег подручја, овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у року који не може бити дужи од 30 дана.
На просторне планове јединица локалне самоуправе и генералне урбанистичке планове на територији аутономне покрајине, прибавља се претходна сагласност пре упућивања на јавни увид, као и сагласност на те планове пре објављивања, надлежног органа аутономне покрајине, у року који не може бити дужи од 30 дана.
На план детаљне регулације који се израђује у обухвату просторног плана подручја посебне намене који се доноси за национални парк или заштићено природно добро, прибавља се сагласност на тај план пре објављивања, министра надлежног за послове просторног планирања и урбанизма, односно надлежног органа аутономне покрајине, у погледу усклађеност са планским документима ширег подручја, овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у року који не може бити дужи од 30 дана.
Ако министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма, односно надлежни орган аутономне покрајине не одлучи по захтеву за давање сагласности на план генералне регулације у року од 30 дана, сматраће се да је сагласност дата.
У случају да министар надлежан за послове просторног планирања и урбанизма утврди да нема услова за давање претходне сагласности, односно сагласности на планске документе из ст. 4, 5. и 6. овог члана, налаже носиоцу израде планског документа израду новог концепта, односно нацрта тог планског документа у року од 90 дана.
6. Обавезна садржина планских докумената
Члан 34.
Плански документи садрже текстуални и графички део и обавезне прилоге, а израђују се у аналогном и дигиталном облику.
7. Надлежност за доношење планских докумената
Члан 35.
Просторни план Републике Србије доноси Народна скупштина Републике Србије, на предлог Владе.
Просторни план подручја посебне намене доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове просторног планирања, а за подручја која се у целини налазе на територији аутономне покрајине скупштина аутономне покрајине.
Регионални просторни план доноси се за подручје просторних јединица нивоа 2 и 3 по номенклатури статистичких територијалних јединица.
Регионални просторни план подручја просторних јединица нивоа 2 по номенклатури статистичких територијалних јединица, осим регионалног просторног плана аутономне покрајине и регионалног просторног плана за подручје града Београда, доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове просторног планирања.
Регионални просторни план за подручје аутономне покрајине доноси скупштина аутономне покрајине.
Регионални просторни план за подручје града Београда доноси скупштина града Београда.
Регионални просторни план - обласни просторни план подручја просторних јединица нивоа 3 по номенклатури статистичких територијалних јединица доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове просторног планирања.
Регионални просторни план подручја просторних јединица нивоа 3 по номенклатури статистичких територијалних јединица, за подручја која се у целини налазе на територији аутономне покрајине доноси скупштина аутономне покрајине.
Просторни план јединице локалне самоуправе доноси скупштина јединице локалне самоуправе.
Урбанистички план доноси скупштина јединице локалне самоуправе.
8. Израда планских докумената
Члан 36.
Планске документе под условима прописаним овим законом, може да израђује јавно предузеће, односно друга организација коју оснује јединица локалне самоуправе за обављање послова просторног и урбанистичког планирања, као и привредна друштва, односно друга правна лица, која су уписана у одговарајући регистар за обављање послова просторног и урбанистичког планирања и израде планских докумената.
Израдом просторних, односно урбанистичких планова руководи одговорни планер, односно одговорни урбаниста.
9. Одговорни планер
Члан 37.
Одговорни планер може бити лице са стеченим високим образовањем на академским студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије) односно лице са високом стручном спремом и најмање пет година радног искуства, које има стручне резултате на изради докумената просторног планирања и одговарајућу лиценцу издату у складу са овим законом.
Стручним резултатима из става 1. овог члана сматрају се резултати остварени на руковођењу, изради или сарадњи на изради најмање два документа просторног планирања.
10. Одговорни урбаниста
Члан 38.
Одговорни урбаниста може бити лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, на академским студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије) односно лице са високом школском спремом одговарајуће струке и најмање пет година одговарајућег радног искуства, које има стручне резултате на изради докумената урбанистичког планирања и одговарајућу лиценцу издату у складу са овим законом.
Стручним резултатима из става 1. овог члана сматрају се резултати остварени на руковођењу, изради или сарадњи на изради најмање два документа урбанистичког планирања.
11. Средства за израду планских докумената
Члан 39.
Средства за израду планских докумената обезбеђују се у буџету или из других извора, у складу са законом.
Министарство надлежно за послове просторног планирања може, на захтев јединице локалне самоуправе, да су/финансира израду појединих планских докумената.
12. Уступање подлога
Члан 40.
У циљу израде, односно измене планског документа, на захтев министарства надлежног за послове просторног планирања и урбанизма, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, надлежни орган, односно организација уступају постојеће копије топографског и катастарског плана, односно дигиталне записе, односно катастар подземних инсталација, односно ортофото снимке, без накнаде.
Све подлоге уступају се у року од 30 дана.
13. Доступност планских докумената
Члан 41.
Плански документи са прилозима морају бити доступни на увид јавности у току важења документа у седишту доносиоца, осим прилога који се односе на посебне мере, услове и захтеве за прилагођавање потребама одбране земље, као и подацима о подручјима и зонама објеката од посебног значаја и интереса за одбрану земље.
14. Објављивање планских докумената
Члан 42.
По доношењу, сви плански документи се објављују у службеним гласилима Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, зависно од врсте документа, а објављују се и у електронском облику и доступни су путем интернета.
15. Централни регистар планских докумената
Члан 43.
Сви плански документи који се доносе у складу са овим законом евидентирају се у Централном регистру планских докумената (у даљем тексту: Регистар).
Регистар води министарство надлежно за послове просторног планирања и урбанизма преко Републичког геодетског завода, у оквиру Националне инфраструктуре геопросторних података.
Рок за успостављање Регистра је годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Сви плански документи, евидентирани у Регистру, доступни су заинтересованим лицима и у електронском облику, путем интернета.
Члан 44.
Плански документи се достављају Републичком геодетском заводу у року од 15 дана од дана објављивања планског документа у службеном гласилу.
Члан 45.
За потребе праћења стања у простору надлежни орган јединице локалне самоуправе образује локални информациони систем планских докумената и стања у простору.
Рок за успостављање локалног информационог система из става 1. овог члана је годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Сви плански документи, евидентирани у локалном информационом систему, доступни су заинтересованим лицима и у електронском облику, путем интернета.
16. Поступак за доношење планских докумената
16.1. Одлука о изради планских докумената
Члан 46.
Одлуку о изради планског документа доноси орган надлежан за његово доношење, по претходно прибављеном мишљењу органа надлежног за стручну контролу, односно комисије за планове.
Одлука из става 1. овог члана садржи нарочито:
1) назив документа;
2) циљ доношења;
3) границе планског подручја;
4) садржину плана;
5) рок израде;
6) начин финансирања;
7) обавезу израде или неприступање изради стратешке процене утицаја на животну средину;
8) место одржавања јавног увида.
Одлука о изради се објављује у одговарајућем службеном гласилу.
Органи, организације и јавна предузећа, који су овлашћени да утврђују посебне услове за заштиту и уређење простора и изградњу објеката у фази израде или измене планских докумената, дужни су да по захтеву носиоца израде плана, у року од 30 дана, доставе све тражене податке, без накнаде.
Одлуком о изменама и допунама планског документа дефинише се део обухвата планског документа који се мења.
16.2. Израда и уступање израде планских докумената
Члан 47.
Носилац израде планских докумената је надлежни орган за послове просторног и урбанистичког планирања у Републици Србији, аутономној покрајини, општини, граду и граду Београду.
Орган из става 1. овог члана може уступити израду докумената просторног и урбанистичког планирања привредном друштву, односно другом правном лицу које у складу са одредбама овог закона испуњава прописане услове за израду планских докумената.
Уступање израде планских докумената врши се у складу са законом којим се уређују јавне набавке.
16.3. Концепт планског документа
Члан 48.
По објављивању одлуке о изради планског документа, носилац израде приступа изради концепта плана.
За потребе израде концепта плана носилац израде прикупља податке, нарочито о: постојећој планској документацији, подлогама, посебним условима за заштиту и уређење простора, другој документацији значајној за израду плана, стању и капацитетима инфраструктуре, као и о другим подацима неопходним за израду плана.
Концепт плана садржи: оцену постојећег стања, концепцију и пропозиције развоја, заштите и уређења простора, као и друга питања од значаја за израду планског документа.
Концепт плана за потребе израде урбанистичког плана садржи нарочито:
1) предвиђено грађевинско подручје са предлогом одређивања површина јавне намене;
2) поделу на урбанистичке целине и зоне према урбанистичким показатељима и другим карактеристикама;
3) планиране трасе, коридоре, регулацију површина јавне намене и мрежу јавне комуналне инфраструктуре.
Концепт плана садржи графички део и текстуално образложење са потребним нумеричким показатељима.
Концепт плана подлеже стручној контроли у складу са овим законом.
16.4. Стручна контрола планских докумената
Члан 49.
Пре излагања на јавни увид, нацрт планског документа подлеже стручној контроли.
Стручна контрола обухвата проверу усклађености планског документа са планским документима ширег подручја, одлуком о изради, овим законом, стандардима и нормативима, као и проверу оправданости планског решења.
Стручну контролу Просторног плана Републике Србије, програма имплементације Просторног плана Републике Србије, просторног плана подручја посебне намене, програма имплементације просторног плана подручја посебне намене, регионалног просторног плана и програма имплементације регионалног просторног плана, врши министарство надлежно за послове просторног планирања.
Стручну контролу просторног плана подручја посебне намене и регионалног просторног плана - обласног просторног плана у складу са номенклатуром статистичких територијалних јединица на нивоу 3 за подручја која су у целини на територији аутономне покрајине, врши комисија коју образује надлежни орган аутономне покрајине. Једна трећина чланова комисије именује се на предлог министра надлежног за послове просторног планирања и урбанизма.
Стручну контролу планских докумената јединица локалне самоуправе врши комисија за планове.
О извршеној стручној контроли саставља се извештај, који садржи податке о извршеној контроли, са свим примедбама и мишљењима надлежног органа, односно комисије за планове по свакој примедби.
Извештај из става 6. овог члана је саставни део образложења планског документа.
16.5. Јавни увид
Члан 50.
Излагање планског документа на јавни увид врши се после извршене стручне контроле. Излагање планског документа на јавни увид оглашава се у дневном и локалном листу и траје 30 дана од дана оглашавања. О излагању планског документа на јавни увид стара се Републичка агенција за просторно планирање, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове просторног и урбанистичког планирања.
О извршеном јавном увиду планског документа, надлежни орган, односно комисија за планове сачињава извештај који садржи податке о извршеном јавном увиду, са свим примедбама и одлукама по свакој примедби.
Извештај из става 2. овог члана доставља се носиоцу израде планског документа, које је дужно да у року од 30 дана од дана достављања извештаја поступи по одлукама садржаним у ставу 2. овог члана.
Члан 51.
У случају да након јавног увида нацрта планског документа надлежни орган, односно комисија за планове утврди да усвојене примедбе суштински мењају плански документ, доноси одлуку којом се носиоцу израде налаже да изради нови нацрт или концепт планског документа, у року који не може бити дужи од 60 дана од дана доношења одлуке.
16.6. Комисија за планове
Члан 52.
Ради обављања стручних послова у поступку израде и спровођења планских докумената, као и давања стручног мишљења по захтеву надлежних органа управе, скупштина јединице локалне самоуправе образује комисију за планове (у даљем тексту: Комисија).
Председник и чланови Комисије именују се из реда стручњака за област просторног планирања и урбанизма и других области које су од значаја за обављање стручних послова у области планирања, уређења простора и изградње, са одговарајућом лиценцом, у складу са овим законом.
Једна трећина чланова именује се на предлог министра надлежног за послове просторног планирања и урбанизма.
За планове који се доносе на територији аутономне покрајине, једна трећина чланова именује се на предлог органа аутономне покрајине надлежног за послове урбанизма и грађевинарства.
Мандат председника и чланова Комисије траје четири године, с тим што исто лице не може бити именовано више од два пута.
Број чланова, начин рада, састав и друга питања од значаја за рад Комисије, одређује се актом о образовању Комисије.
За обављање појединих стручних послова за потребе Комисије, орган надлежан за образовање Комисије може ангажовати друга правна и физичка лица.
17. Информација о локацији
Члан 53.
Информација о локацији садржи податке о могућностима и ограничењима градње на катастарској парцели, на основу планског документа.
Информација о локацији издаје се обавезно за изградњу помоћних објеката, гаража и трафо станица 10/04 kV или 20/04 kV.
Уз захтев за издавање информације о локацији подноси се копија плана парцеле.
Информацију о локацији издаје орган надлежни за издавање локацијске дозволе у року од осам дана од дана подношења захтева, уз накнаду стварних трошкова издавања те информације.
18. Локацијска дозвола
Члан 54.
Локацијска дозвола се издаје решењем, за објекте за које се по овом закону издаје грађевинска дозвола, а садржи све услове и податке потребне за израду техничке документације, у складу са важећим планским документом.
Локацијском дозволом може се предвидети и фазна изградња.
Локацијску дозволу за објекте из члана 133. овог закона издаје министарство надлежно за послове урбанизма, односно аутономна покрајина.
Локацијску дозволу за објекте који нису одређени у члану 133. овог закона, издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Уз захтев за издавање локацијске дозволе подноси се:
1) копија плана парцеле;
2) извод из катастра подземних инсталација;
3) доказ о праву својине у складу са чланом 135. овог закона.
Захтев за издавање локацијске дозволе обавезно садржи и податке о објекту који ће се градити, а нарочито о: планираној диспозицији, врсти и намени објекта, техничке карактеристике и сл.
Као доказ из става 5. тачка 3) овог члана за линијске инфраструктурне објекте, подноси се акт надлежног органа којим је утврђен јавни интерес за експропријацију, у складу са посебним законом, односно уговор о установљавању права службености са власником послужног добра.
Ако орган надлежан за издавање локацијске дозволе утврди да уз захтев за издавање локацијске дозволе није поднета прописана документација, обавестиће о томе подносиоца захтева у року од осам дана од дана подношења захтева.
Ако плански документ не садржи све услове и податке за израду техничке документације, надлежни орган их прибавља по службеној дужности, о трошку инвеститора. Органи, односно организације овлашћени за издавање тих услова и података дужни су да по захтеву надлежног органа поступе у року од 30 дана.
Пре подношења захтева за издавање локацијске дозволе формира се грађевинска парцела, у складу са овим законом, осим у случајевима предвиђеним чланом 69. ст. 1, 3, 5. и 6. и овог закона.
Члан 55.
Локацијска дозвола садржи све услове и податке потребне за израду главног пројекта, а нарочито:
1) податке о инвеститору;
2) броју и површини катастарске парцеле;
3) правила грађења;
4) услове за прикључење на саобраћајну, комуналну и другу инфраструктуру;
5) податке о постојећим објектима које је потребно уклонити;
6) друге услове у складу са посебним законима.
Члан 56.
Надлежни орган је дужан да у року од 15 дана од дана подношења уредног захтева, односно прибављања услова и података које прибавља по службеној дужности, изда локацијску дозволу.
На решење о локацијској дозволи коју издаје јединица локалне самоуправе може се изјавити жалба у року од осам дана.
На решење о локацијској дозволи коју издаје министарство надлежно за послове урбанизма, односно надлежни орган аутономне покрајине може се тужбом покренути управни спор.
По жалби на решење о локацијској дозволи јединице локалне самоуправе, решава министарство надлежно за послове урбанизма.
Аутономној покрајини се поверава решавање по жалби против првостепеног решења о локацијској дозволи јединице локалне самоуправе, донетог за грађење објеката који се граде на територији аутономне покрајине.
Орган надлежан за издавање локацијске дозволе води службену евиденцију о издатим локацијским дозволама, а списак издатих локацијских дозвола се објављује и у електронском облику и доступан је и путем интернета.
Решење о локацијској дозволи престаје да важи ако инвеститор у року од две године од дана дана правноснажности решења о локацијској дозволи не поднесе захтев за издавање грађевинске дозволе.
Члан 57.
Локацијска дозвола се издаје на основу просторног плана подручја посебне намене и просторног плана јединице локалне самоуправе, за делове територије у обухвату плана за које није предвиђена израда урбанистичког плана.
Локацијска дозвола се издаје на основу плана генералне регулације, за делове територије у обухвату плана за које није предвиђено доношење плана детаљне регулације.
Локацијска дозвола се издаје на основу плана детаљне регулације.
Уколико је планским документом предвиђена израда урбанистичког пројекта, локацијска дозвола се издаје на основу тог планског документа и урбанистичког пројекта.
19. Документи за спровођење просторних планова
Програм имплементације
Члан 58.
Програм имплементације Просторног плана Републике Србије утврђује мере и активности за спровођење Просторног плана Републике Србије за раздобље од пет година.
Програм имплементације Просторног плана Републике Србије доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове просторног планирања, у року од једне године од дана ступања на снагу Просторног плана Републике Србије.
Програм имплементације регионалног просторног плана утврђује мере и активности за спровођење регионалног просторног плана за раздобље од пет година.
Програм имплементације регионалног просторног плана доноси орган надлежан за доношење плана, у року од једне године од дана ступања на снагу регионалног просторног плана.
Програм имплементације просторног плана подручја посебне намене утврђује мере и активности за спровођење просторног плана посебне намене за раздобље од пет година.
Програм имплементације просторног плана подручја посебне намене доноси Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, у року од једне године од дана ступања на снагу просторног плана подручја посебне намене.
Орган надлежан за послове просторног планирања дужан је да органу који је донео Програм подноси годишње извештаје о спровођењу Програма.
Измене и допуне програма из ст. 1, 3. и 5. овог члана, на основу анализе ефеката примењених мера и стања у простору могу бити извршене и пре истека рока од пет година, на предлог органа надлежног за послове просторног планирања.
Члан 59.
Програм из члана 58. ст. 1, 3. и 5. овог закона садржи нарочито:
1) приоритетне пројекте за остваривање просторног уређења;
2) динамику за уређење појединих просторних целина и приоритетних пројеката;
3) износе и изворе средства за финансирање пројеката;
4) рок извршења пројеката;
5) одговорност за извршење пројеката;
6) критеријуме за праћење промена стања у простору.
20. Урбанистичко-технички документи
20.1. Урбанистички пројекат
Члан 60.
Урбанистички пројекат се израђује када је то предвиђено урбанистичким планом, просторним планом јединице локалне самоуправе, односно просторним планом подручја посебне намене, за потребе урбанистичко-архитектонског обликовања површина јавне намене и урбанистичко-архитектонске разраде локација.
Члан 61.
Урбанистички пројекат се израђује за формирану грађевинску парцелу на овереном катастарско-топографском плану и садржи:
1) услове изградње на грађевинској парцели, са свим посебним условима;
2) идејна решења и скупни приказ комуналне инфраструктуре са прикључцима на спољну мрежу;
3) опис, технички опис и објашњење решења из урбанистичког пројекта;
4) идејна урбанистичка и архитектонска решења објеката и пејзажног уређења.
Члан 62.
Урбанистички пројекат може да израђује привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник, који су уписани у одговарајући регистар за израду урбанистичких планова и израду техничке документације.
Израдом урбанистичког пројекта руководи одговорни урбаниста архитектонске струке са одговарајућом лиценцом.
Члан 63.
Орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове урбанизма потврђује да је урбанистички пројекат израђен у складу са урбанистичким планом, просторним планом јединице локалне самоуправе, односно просторним планом посебне намене и овим законом.
Пре потврђивања урбанистичког пројекта, орган надлежан за послове урбанизма организује јавну презентацију урбанистичког пројекта, у трајању од седам дана.
По истеку рока из става 2. овог члана, надлежни орган је дужан да у року од три дана достави комисији за планове урбанистички пројекат са свим примедбама и сугестијама са јавне презентације.
Комисија за планове дужна је да у року од 30 дана изврши проверу усклађености урбанистичког пројекта са планским документом и овим законом, размотри све примедбе и сугестије са јавне презентације и извештај са мишљењем достави надлежном органу.
Ако надлежни орган утврди да урбанистички пројекат није урађен у складу са планским документом и овим законом, обавестиће о томе подносиоца захтева.
На обавештење из става 5. овог члана може се поднети приговор надлежном општинском, односно градском већу, у року од три дана.
Члан 64.
Планом генералне регулације и планом детаљне регулације може се утврдити обавеза расписивања урбанистичко-архитектонског конкурса за решење локација које су од значаја за јединицу локалне самоуправе.
20.2. Пројекат препарцелације и парцелације
Члан 65.
На већем броју катастарских парцела може се образовати једна или више грађевинских парцела, на начин и под условима утврђеним у планском документу, на основу пројекта препарцелације.
На једној катастарској парцели може се образовати већи број грађевинских парцела, на начин и под условима утврђеним у планском документу, на основу пројекта парцелације.
Пројекат препарцелације, односно парцелације израђује овлашћено привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник које је уписано у одговарајући регистар. Саставни део пројекта препарцелације, односно парцелације је и пројекат геодетског обележавања. Израдом пројекта препарцелације, односно парцелације руководи одговорни урбаниста архитектонске струке.
Пројекат из става 3. овог члана потврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове урбанизма, у року од 10 дана.
Ако надлежни орган утврди да пројекат препарцелације, односно парцелације није урађен у складу са важећим планским документом, обавестиће о томе подносиоца захтева.
Подносилац захтева може поднети приговор на обавештење из става 5. овог члана општинском, односно градском већу, у року од три дана од дана од дана достављања.
Члан 66.
Орган надлежан за послове државног премера и катастра проводи препарцелацију, односно парцелацију.
Уз захтев за провођење препарцелације, односно парцелације подноси се доказ о решеним имовинско-правним односима за све катастарске парцеле и пројекат препарцелације, односно парцелације потврђен од стране органа надлежног за послове урбанизма јединице локалне самоуправе, чији саставни део је пројекат геодетског обележавања.
По захтеву за провођење препарцелације, односно парцелације, орган надлежан за послове државног премера и катастра, доноси решење о формирању катастарске/их парцеле/а.
Примерак решења доставља се и надлежном органу који је потврдио пројекат препарцелације, односно парцелације.
На решење из става 3. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења
Правноснажно решења из става 3. овог члана, орган надлежан за послове државног премера и катастра доставља и пореској управи на територији на којој се налази предметна непокретност.
Члан 67.
Кад је пројекат препарцелације израђен за потребе експропријације, уз захтев за провођење препарцелације подноси се пројекат препарцелације потврђен од стране органа надлежног за послове урбанизма и решење којим је утврђен јавни интерес за експропријацију.
Орган надлежан за послове државног премера и катастра доноси решење о формирању катастарских парцела.
На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења.
Решењем из става 2. овог члана не мења се власник на новоформираним катастарским парцелама.
Примерак решења из става 2. овог члана доставља се власницима грађевинског земљишта и подносиоцу захтева.
20.3. Пројекат исправке граница суседних парцела
Члан 68.
На предлог власника, односно закупца постојеће катастарске парцеле и уз сагласност власника суседне катастарске парцеле, врши се исправка граница суседних парцела, у циљу формирања грађевинске/их парцеле/а, као и одређивања границе површине јавне намене, под условом да је таква промена у складу са важећим урбанистичким планом.
Трошкове исправке граница суседних парцела сноси власник, односно закупац катастарске парцеле којој се припаја грађевинско земљиште.
Орган надлежан за послове урбанизма јединице локалне самоуправе, на захтев власника, односно закупца катастарске парцеле, издаје услове за исправку граница суседних парцела.
Уз захтев из става 3. овог члана подноси се доказ о праву својине, односно закупа на катастарској парцели и копије плана парцела.
Услови за исправку граница суседних парцела се издају у складу са важећим условима из урбанистичког плана, у року од 10 дана од дана подношења захтева.
Приликом утврђивања услова за исправку граница парцела мора се поштовати правило да катастарска парцела која се придодаје суседној парцели не испуњава услове за посебну грађевинску парцелу, као и да је мање површине од суседне парцеле.
Ако надлежни орган утврди да нема услова за исправку граница суседне катастарске парцеле, дужан је да у року од осам дана обавести подносиоца захтева.
Власник, односно закупац из става 1. овог члана може изјавити приговор у року од пет дана општинском, односно градском већу јединице локалне самоуправе.
По добијању услова за исправку граница од надлежног органа, власник, односно закупац подноси захтев органу надлежном за послове државног премера и катастра за провођење.
Уз захтев за провођење исправке границе суседне парцеле надлежном органу за послове државног премера и катастра, подноси се доказ о решеним имовинско-правним односима, пројекат исправке граница суседне парцеле, израђен од стране привредног друштва, односно другог правног лица или предузетника које је уписано у одговарајући регистар. Израдом пројекта препарцелације, односно парцелације руководи одговорни урбаниста архитектонске струке. Уз захтев се доставља и пројекат геодетског обележавања.
По добијању захтева, орган надлежан за послове државног премера и катастра доноси решење о формирању катастарске парцеле.
Примерак решења доставља се и органу који је издао услове за исправку границе.
На решење из става 11. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења.
Правноснажно решење, орган надлежан за послове државног премера и катастра доставља и пореској управи на територији на којој се налази предметна непокретност.
Решење из става 11. овог члана је основ за давање грађевинског земљишта у закуп, у складу са чланом 96. став 9. тачка 3) овог закона.
20.4. Посебни случајеви формирања грађевинске парцеле
Члан 69.
За грађење, односно постављање електроенергетских и телекомуникационих објеката или уређаја, може се формирати грађевинска парцела мање површине од површине предвиђене планским документом за ту зону, под условом да постоји приступ објекту, односно уређајима, ради одржавања и отклањања кварова или хаварије.
У случају из става 1. овог члана, као решен приступ јавној саобраћајној површини признаје се и уговор о праву службености пролаза са власником послужног добра.
За постављање стубних трансформаторских станица 10/04 kV и 20/04 kV не примењују се одредбе о формирању грађевинске парцеле прописане овим законом.
Као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, за објекте из става 1. овог члана, може се признати и уговор о закупу земљишта у приватној својини са власником земљишта, закључен у складу са посебним прописима.
За изградњу надземних линијских инфраструктурних објеката, ветроелектрана снаге 10 и више МW и објеката малих хидроелектрана, грађевинска парцела представља земљишни појас непотпуне експропријације дела катастарских парцела кроз које се простире објекат и појединачних парцела на којима се налазе припадајући надземни објекти. Као доказ о решеним имовинско-правним односима за изградњу линијских инфраструктурних објеката, поред непотпуне или потпуне експропријације, признају се и уговори о установљавању права службености закључени са власницима катастарских парцела.
Уколико се надземни линијски инфраструктурни објекат простире преко територија две или више катастарских општина, пре издавања употребне дозволе, формира се једна или више грађевинских парцела, тако да једна грађевинска парцела представља збир делова појединачних катастарских парцела унутар границе катастарске општине, осим у случају када је као доказ о решеним имовинско-правним односима у поступку издавања локацијске, односно грађевинске дозволе служио уговор о праву службености, у складу са овим законом.
Уколико се подземни линијски инфраструктурни објекат простире преко територија две или више катастарских општина, грађевинска парцела се формира само за улазна и излазна места. Земљиште изнад подземног линијског инфраструктурног објекта не представља површину јавне намене. Изнад подземног инфраструктурног објекта могу се градити објекти у складу са овим законом, уз прибављање техничких услова у складу са посебним законом, зависно од врсте инфраструктурног објекта.
За изградњу малих хидроелектрана које се граде на катастарским парцелама које се граниче са парцелама које су у водном или шумском земљишту, грађевинска парцела се формира унутар катастарске парцеле на којој се гради главни објекат, док се за полагање инсталација преко водног или шумског земљишта као доказ о решеним имовинско-правним односима признаје уговор о установљавању права службености са јавним предузећем, односно другом организацијом које газдује водним, односно шумским земљиштем, у складу са посебним законом.
Ветроелектране и мале хидроелектране се могу градити и на пољопривредном земљишту, уз претходно прибављену сагласност министарства надлежног за послове пољопривреде.
20.5. Одређивање земљишта за редовну употребу објекта у посебним случајевима
Члан 70.
Земљиште за редовну употребу објекта јесте земљиште испод објекта и земљиште око објекта у површини која је одређена као минимална за формирање нових парцела за ту зону, по важећем планском документу, за тај објекат.
По захтеву власника објекта, орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове, доноси решење о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта и формирању грађевинске парцеле.
Решење о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта и формирању грађевинске парцеле доноси се у случају да:
1) постојећа катастарска парцела, на којој је објекат изграђен, представља само земљиште испод објекта;
2) се ради о објекту за који је поднет захтев за легализацију и за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност легализације, односно донето решење о легализацији у складу са раније важећим законом;
3) је у поступку конверзије права коришћења потребно утврдити земљиште за редовну употребу постојећег објекта, када је власник објекта физичко или правно лице, а носилац права коришћења на грађевинском земљишту на коме је тај објекат изграђен јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина или Република Србија, односно друго правно лице чији је оснивач јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина или Република Србија.
Уз захтев за доношење решења о утврђивању земљишта за редовну употребу постојећег објекта и формирању грађевинске парцеле, власник објекта доставља доказ о праву својине на објекту, односно доказ да је по поднетом захтеву за легализацију надлежни орган утврдио могућност легализације, односно решење о легализацији и копију плана парцеле.
Решење из става 2. овог члана садржи све потребне елементе за формирање грађевинске парцеле, у складу са важећим планским документом, које надлежни орган прибавља по службеној дужности.
На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења министарству надлежном за послове финансија.
Правноснажно решење из става 3. овог члана је основ за провођење промене у катастарском операту органа надлежног за послове државног премера и катастра.
III. РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ
Члан 71.
Републичка агенција за просторно планирање (у даљем тексту: Агенција) основана Законом о планирању и изградњи је самостална организација која врши јавна овлашћења у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у циљу обезбеђења услова за ефикасно спровођење и унапређивање политике планирања и уређења простора у Републици Србији.
Агенција за свој рад одговара Влади.
1. Правни статус
Члан 72.
Агенција има статус правног лица са правима, обавезама и надлежностима утврђеним овим законом и статутом Агенције.
Агенција послује у складу са прописима о јавним агенцијама.
Агенција има свој рачун.
2. Седиште и територијална организација
Члан 73.
Седиште Агенције је у Београду.
Агенција има организациону јединицу у седишту органа аутономне покрајине, а може их имати и у другим местима, у складу са статутом.
3. Општи акти
Члан 74.
Агенција доноси опште акте.
Основни општи акт који доноси Агенција је статут, који доноси Управни одбор Агенције, уз мишљење извршног органа аутономне покрајине и уз сагласност Владе.
Статут садржи одредбе о:
1) делатности Агенције;
2) начину обављања послова;
3) унутрашњој и територијалној организацији;
4) органима и њиховој надлежности;
5) заступању;
6) правима, обавезама и одговорностима запослених и
7) другим питањима од значаја за рад Агенције.
4. Надлежност
Члан 75.
Агенција је надлежна да:
1) припрема, координира и прати израду Просторног плана Републике Србије и програма имплементације Просторног плана Републике Србије;
2) припрема, координира и прати израду регионалног просторног плана и програма имплементације;
3) припрема, координира и прати израду просторног плана подручја посебне намене и програма имплементације;
4) припрема одлуку о изради свих планских докумената које предлаже надлежно министарство;
5) остварује међународну сарадњу у области просторног планирања;
6) пружа стручну помоћ у изради планова;
7) успоставља јединствени систем показатеља за просторно планирање у складу са системом ESPON;
8) води регистар просторних планова за територију Републике Србије;
9) припрема и реализује програме едукације за потребе израде докумената просторног планирања;
10) обавља и друге послове у складу са законом и статутом.
5. Органи Агенције
Члан 76.
Органи Агенције су управни одбор и директор.
6. Управни одбор
Члан 77.
Управни одбор:
1) доноси Статут;
2) усваја годишњи програм рада/план пословања;
3) усваја завршни рачун;
4) утврђује накнаде за чланове управног одбора и директора;
5) обавља и друге послове у складу са законом и статутом.
Статутом Агенције ближе се утврђује надлежност, рад и примања за чланове управног одбора и директора, као и друга питања везана за рад управног одбора.
7. Директор
Члан 78.
Директор:
1) заступа Агенцију;
2) организује рад и руководи Агенцијом;
3) предлаже акте које усваја управни одбор;
4) доноси акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места;
5) извршава одлуке управног одбора и предузима мере за њихово спровођење;
6) стара се о законитости рада и одговара за коришћење и располагање имовином Агенције;
7) врши и друге послове утврђене законом и статутом.
Сагласност на акт којим се утврђује висина плате и број запослених у Агенцији даје Влада.
8. Стручни послови
Члан 79.
За обављање појединих стручних послова из своје надлежности, Агенција може ангажовати друга правна или физичка лица, у складу са законом.
9. Финансирање
Члан 80.
Средства за рад Агенције обезбеђују се из:
1) буџета Републике Србије;
2) прихода које оствари обављањем послова из своје надлежности;
3) донација, прилога и спонзорства правних и физичких лица;
4) других извора, у складу са законом.
10. Надзор над радом Агенције
Члан 81.
Надзор над радом Агенције врши министарство надлежно за послове просторног планирања.
Агенција подноси Влади извештај о раду, преко министарства надлежног за послове просторног планирања, у складу са одредбама посебног закона.
IV. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ
1. Појам грађевинског земљишта
Члан 82.
Грађевинско земљиште јесте земљиште одређено законом и планским документом као грађевинско, које је предвиђено за изградњу и редовно коришћење објеката, као и земљиште на којем су изграђени објекти у складу са законом и земљиште које служи за редовну употребу тих објеката.
Грађевинско земљиште се користи према намени одређеној планским документом, на начин којим се обезбеђује његово рационално коришћење, у складу са законом.
Члан 83.
Грађевинско земљиште може бити у свим облицима својине.
Грађевинско земљиште је у промету.
Право својине на грађевинском земљишту у јавној својини има Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе.
Грађевинско земљиште у јавној својини је у промету, под условима прописаним овим и другим законом.
2. Врсте грађевинског земљишта
Члан 84.
Грађевинско земљиште може бити:
1) градско грађевинско земљиште;
2) грађевинско земљиште ван граница градског грађевинског земљишта.
2.1. Градско грађевинско земљиште
Члан 85.
Градско грађевинско земљиште јесте земљиште у грађевинском подручју насељеног места које је као такво одређено планским документом, који се доноси за општину, град и град Београд, у складу са овим законом.
Планским документом којим се одређује градско грађевинско земљиште не мења се облик својине на земљишту које се одређује као градско грађевинско земљиште.
2.2. Грађевинско земљиште ван граница градског грађевинског земљишта
Члан 86.
Грађевинско земљиште ван граница градског грађевинског земљишта јесте земљиште у грађевинском подручју изван насељеног места, које је као такво одређено планским документом који се доноси за општину, град и град Београд, у складу са овим законом.
Планским документом којим се одређује грађевинско земљиште ван граница градског грађевинског земљишта не мења се облик својине на том земљишту.
2.3. Промена намене пољопривредног земљишта
Члан 87.
Кад се планским документом промени намена пољопривредног земљишта у грађевинско земљиште, орган надлежан за доношење плана је дужан да у року од 15 дана од дана ступања на снагу планског документа, органу надлежном за послове државног премера и катастра достави акт који садржи попис катастарских парцела којима је промењена намена.
Орган надлежан за послове државног премера и катастра решењем проводи насталу промену и ставља забележбу о обавези плаћања накнаде за промену намене пољопривредног земљишта у базу података катастра непокретности из које се издаје лист непокретности о обавези плаћања накнаде за промену намене.
Решење из става 2. овог члана доставља се власнику земљишта, министарству надлежном за послове пољопривреде и надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана доношења решења.
Власник катастарске парцеле којој је промењена намена дужан је да плати накнаду за промену намене пољопривредног земљишта пре издавања локацијске дозволе, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште.
2.4. Изграђено и неизграђено грађевинско земљиште
Члан 88.
Грађевинско земљиште може бити изграђено и неизграђено.
Изграђено грађевинско земљиште је земљиште на коме су изграђени објекти у складу са законом, намењени за трајну употребу.
Неизграђено грађевинско земљиште је земљиште на коме нису изграђени објекти, на коме су изграђени објекти супротно закону и земљиште на коме су изграђени само објекти привременог карактера.
2.5. Уређено и неуређено грађевинско земљиште
Члан 89.
Грађевинско земљиште може бити уређено и неуређено.
Уређено грађевинско земљиште је земљиште које је комунално опремљено за грађење, у складу са важећим планским документом (изграђен приступни пут, електромрежа, обезбеђено снабдевање водом и обезбеђени други посебни услови).
3. Уређивање грађевинског земљишта
Члан 90.
Уређивање грађевинског земљишта обухвата његово припремање и опремање.
Припремање земљишта обухвата истражне радове, израду геодетских, геолошких и других подлога, израду планске и техничке документације, програма за уређивање земљишта, расељавање, рушење објеката, санирање терена и друге радове.
Поред радова из става 2. овог члана, на подручјима која су била изложена ратним дејствима, врши се и провера о постојању заосталих експлозивних средстава, у складу са законом.
Опремање земљишта обухвата изградњу објеката комуналне инфраструктуре и изградњу и уређење површина јавне намене.
Уређивање грађевинског земљишта врши се према средњорочним и годишњим програмима уређивања, које доноси јединица локалне самоуправе.
Члан 91.
Ради обезбеђивања услова за уређивање, употребу, унапређивање и заштиту грађевинског земљишта, Република Србија, аутономна покрајина, општина, град, односно град Београд, може да оснује привредно друштво, јавно предузеће, односно другу организацију или да вршење ових послова обезбеди на други начин, у складу са законом, односно статутом.
Обезбеђивање услова за уређивање, употребу, унапређивање и заштиту грађевинског земљишта обухвата припрему средњорочних и годишњих програма уређивања грађевинског земљишта, уређивање грађевинског земљишта, старање о заштити, рационалном и одрживом коришћењу грађевинског земљишта, као и обављање других послова у складу са законом и другим прописима.
4. Накнада за уређивање грађевинског земљишта
Члан 92.
За уређивање грађевинског земљишта плаћа се накнада.
Јединица локалне самоуправе уређује грађевинско земљиште и стара се о његовом рационалном коришћењу према намени земљишта предвиђеној планским документом, у складу са законом.
Средства добијена од накнаде за уређивање грађевинског земљишта користе за уређивање грађевинског земљишта, прибављање грађевинског земљишта и изградњу и одржавање објеката комуналне инфраструктуре.
Члан 93.
Накнаду за уређивање грађевинског земљишта плаћа инвеститор.
Висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта утврђује се на основу следећих критеријума: степена комуналне опремљености, годишњих програма за уређивање грађевинског земљишта, урбанистичке зоне, намене и површине објекта.
Намена грађевинског земљиште може бити: становање, комерцијална делатност, производна делатност и остале намене.
Јединица локалне самоуправе прописује мерила за обрачун висине накнаде за уређивање грађевинског земљишта на основу критеријума из става 2. овог члана.
Инвеститор и јединица локалне самоуправе, односно привредно друштво, јавно предузеће или друга организација из члана 91. овог закона, закључују уговор којим се уређују међусобни односи у погледу уређивања грађевинског земљишта, утврђује висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта, динамика плаћања, обим, структура и рокови за извођење радова на уређивању земљишта, као и поступак и услови измене уговора (промена намене, површине објекта и др.).
Члан 94.
Неизграђено грађевинско земљиште које није опремљено у смислу овог закона, а налази се у обухвату плана генералне регулације, односно плана детаљне регулације, може се комунално опремити и средствима физичких и правних лица.
Лице из става 1. овог члана подноси надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно привредном друштву, јавном предузећу односно другој организацији из члана 91. овог закона предлог о финансирању изградње комуналне инфраструктуре.
Ако орган, односно организација из става 2. овог члана утврди да је предметна зона, односно локација у обухвату плана генералне регулације, односно плана детаљне регулације и да је подносилац власник грађевинског земљишта сачиниће услове о финансирању изградње комуналне инфраструктуре, који нарочито садржи: податке о локацији, односно зони, податке из урбанистичког плана и техничке услове за изградњу комуналне инфраструктуре, податке из програма уређивања грађевинског земљишта, границе локације која се опрема са пописом катастарских парцела, рок изградње, обавезу јединице локалне самоуправе као инвеститора за прибављање локацијске, грађевинске и употребне дозволе, као и обавезу да обезбеди и финансира стручни надзор у току извођења радова, обавезу власника земљишта за финансирање израде техничке документације, стручне контроле техничке документације, извођења радова, обавезу власника грађевинског земљишта да изврши избор извођача радова, обавезу предаје изграђених објеката комуналне инфраструктуре и дугих објеката јавне намене у својину јединици локалне самоуправе, стварне трошкове изградње комуналне инфраструктуре, као и висину умањења накнаде за уређивање грађевинског земљишта за инвеститора објекта који ће бити грађен на тој локацији, односно зони.
За објекте који ће се градити на локацији, односно зони која се комунално опрема средствима власника, накнада за уређивање грађевинског земљишта се умањује за стварне трошкове комуналног опремања, а највише до 60% од висине накнаде утврђене према мерилима за обрачун за ту локацију, односно зону.
Ако власник грађевинског земљишта прихвати услове из става 3. овог члана, надлежни орган предлог о финансирању изградње комуналне инфраструктуре са предлогом уговора доставља скупштини јединице локалне самоуправе на одлучивање.
Одлука скупштине јединице локалне самоуправе о прихватању предлога о финансирању изградње комуналне инфраструктуре средствима власника грађевинског земљишта садржи и овлашћење органу јединице локалне самоуправе, привредном друштву, јавном предузећу, односно другој организацији из члана 91. овог закона за закључивање уговора којим се ближе уређују односи настали поводом прихватања предлога о финансирању изградње комуналне инфраструктуре средствима власника.
Надлежни орган, односно правно лице из става 6. овог члана, које је одлуком скупштине општине добило овлашћење за закључење уговора са власником грађевинског земљишта којим се уређују односи везани за финансирање изградње комуналне инфраструктуре, закључује уговор у року од 30 дана од дана доношења одлуке из става 6. овог члана.
5. Финансирање уређивања грађевинског земљишта
Члан 95.
Финансирање уређивања грађевинског земљишта обезбеђује се из средства остварених од:
1) накнаде за уређивање грађевинског земљишта;
2) закупнине за грађевинско земљиште;
3) отуђења грађевинског земљишта;
4) конверзије права коришћења, односно права закупа у складу са овим законом;
5) других извора у складу са законом.
6. Отуђење и давање у закуп грађевинског земљишта у јавној својини
Члан 96.
Отуђење или давање у закуп грађевинског земљишта у јавној својини ради изградње спроводи се јавним надметањем или прикупљањем понуда јавним огласом, по тржишним условима, у складу са законом.
Постојеће и планиране површине јавне намене не могу се отуђити из јавне својине.
Грађевинско земљиште у јавној својини не може се отуђити или дати у закуп, ако није донет плански документ на основу кога се издаје локацијска дозвола.
Рок за подношење пријава за јавно надметање, односно прикупљање понуда из става 1. овог члана, не може бити краћи од 30 дана од дана јавног оглашавања.
Грађевинско земљиште у јавној својини се отуђује или даје у закуп лицу које понуди највећу цену или највиши износ закупнине за то земљиште, која се накнадно не може умањивати.
Изузетно од одредбе става 5. овог члана, јединица локалне самоуправе може отуђити или дати у закуп грађевинско земљиште по цени односно закупници која је мања од тржишне цене односно закупнине или отуђити или дати у закуп грађевинско земљиште без накнаде, уз претходно прибављену сагласност Владе.
Ближе услове и начин за отуђење или давање у закуп грађевинског земљишта из става 6. овог члана прописује Влада.
Неизграђено грађевинско земљиште у јавној својини, може се уносити као оснивачки улог у привредна друштва и јавна предузећа, у складу са законом којим се уређује јавна својина.
Грађевинско земљиште у јавној својини се може отуђити или дати у закуп непосредном погодбом у случају:
1) изградње објеката за потребе обављања послова из надлежности државних органа и организација, органа јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и других објеката у јавној својини;
2) прибављања грађевинске дозволе, власнику бесправно саграђеног објекта, који је захтев поднео у роковима прописаним овим законом, ако је изградња тог објекта у складу са условима предвиђеним овим законом;
3) исправке граница суседних катастарских парцела;
4) формирања грађевинске парцеле у складу са чланом 102. овог закона;
5) отуђења или давања у закуп из става 6. овог члана;
6) споразумног давања земљишта ранијем власнику непокретности које је било предмет експропријације, у складу са прописима о експропријацији.
Члан 97.
Грађевинско земљиште у јавној својини може се отуђити или дати у закуп у складу са овим законом.
Грађевинско земљиште у јавној својини се даје у закуп као неизграђено и уређено.
Грађевинско земљиште у јавној својини може се дати у закуп и као неизграђено земљиште које није уређено, ако учесник у поступку јавног надметања, односно прикупљања понуда јавним огласом, прихвати прописане услове за уређивање земљишта садржане у јавном огласу и уговором преузме обавезу да о свом трошку изврши комунално опремање грађевинског земљишта.
О отуђењу или давању у закуп грађевинског земљишта у јавној својини, по спроведеном поступку јавног надметања, прикупљања понуда или непосредне погодбе, надлежни орган доноси решење о отуђењу грађевинског земљишта или решење о давању грађевинског земљишта у закуп, које се доставља свим учесницима у поступку јавног надметања, односно прикупљања понуда.
Учесник јавног надметања, односно прикупљања понуда, који сматра да му је у поступку јавног надметања или прикупљања понуда повређено право, може да покрене управни спор против решења из става 4. овог члана, у року од 30 дана од дана достављања тог решења.
Решење о отуђењу или о давању у закуп грађевинског земљишта из става 4. овог члана доставља се и надлежном јавном правобранилаштву, односно другом органу које заступа јединицу локалне самоуправе, аутономну покрајину, односно Републику Србију.
Орган из става 6. овог члана има право да, ако сматра да је решење донето супротно одредбама овог закона и посебним условима за уређење земљишта садржаним у јавном огласу, поднесе тужбу надлежном суду, у року од 30 дана од дана достављања решења.
По правноснажности решења из става 4. овог члана закључује се уговор између јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине, односно Републике Србије, односно привредног друштва, јавног предузећа или друге организације из члана 91. овог закона и лица коме се земљиште отуђује или даје у закуп, у року од 30 дана од дана правноснажности решења о отуђењу или давању у закуп грађевинског земљишта.
Уговор о закупу грађевинског земљишта у јавној својини садржи нарочито: податке о катастарској парцели, намени и величини будућег објекта, о висини закупнине, року трајања закупа, року и начину плаћања накнаде за уређење земљишта, посебне услове за уређење ако се у закуп даје неуређено грађевинско земљиште, року у коме земљиште мора да се приведе намени, права и обавезе у случају неизвршења обавезе, начин решавања спорова, као и поступку и условима за измену уговора. Када је уговором о закупу предвиђено плаћање на више рата, обавезно се прописује начин усклађивања висине закупа са порастом цена на мало у Републици Србији, према објављеним подацима надлежне организације за послове вођења статистике.
7. Измена уговора о закупу
Члан 98.
Ако се промени власник објекта који је изграђен на грађевинском земљишту у јавној својини, које се користи по основу уговора о закупу закљученом у складу са законом, закуподавац ће, на захтев новог власника, изменити уговор о закупу, тако што ће на место дотадашњег закупца ступити нови власник објекта.
Уз захтев за измену уговора о закупу доставља се уговор о куповини објекта или куповини објекта у изградњи, односно други правни основ којим се стиче право својине на објекту или објекту у изградњи, који је судски оверен са потврдом пореске управе о измирењу пореза по том правном основу или са потврдом пореске управе о ослобађању од пореске обавезе, односно правноснажно решење о наслеђивању.
Закуподавац закључује са новим власником објекта уговор о закупу, који по потписивању представља основ за промену уписа закупца у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима.
Члан 99.
На захтев ранијег сопственика, односно његовог законског наследника, поништиће се правноснажно решење о изузимању градског грађевинског земљишта из његовог поседа, ако је земљиште изузето до 13. маја 2003. године, а корисник градског грађевинског земљишта исто није привео намени до 13. маја 2004. године.
Захтев из става 1. овог члана подноси се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Решење из става 1. овог члана доноси орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове, на чијој територији се налази предметно земљиште.
Против решења из става 3. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове финансија, у року од 15 дана од дана достављања решења.
По правноснажности решења из става 3. овог члана, надлежни орган у посебном поступку утврђује висину новчаног износа који је ранији сопственик дужан да врати на име примљене накнаде за изузето право коришћења.
Ако се у поступку из става 5. овог закона не постигне споразум о висини накнаде, надлежни орган је дужан да списе предмета за утврђивање накнаде без одлагања проследи надлежном суду.
8. Конверзија права коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде
Члан 100.
Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе, који су уписани као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији неопокретности и правима на њима, даном ступања на снагу овог закона престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине, у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без накнаде.
Правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, која су уписана као носиоци права коришћења на неизграђеном и изграђеном земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији неопокретности и правима на њима, даном ступања на снагу овог закона престаје право коришћења на тим непокретностима и прелази у право јавне својине оснивача, без накнаде.
Упис права јавне својине врши се на основу извода из јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима.
Захтев за упис права из ст. 1. и 2. овог члана у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима подноси надлежни јавни правобранилац, односно друго лице које заступа Републику Србију, аутономну покрајину, односно јединицу локалне самоуправе, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Захтев за упис права из става 4. овог члана за грађевинско земљиште које користи министарство надлежно за послове одбране може се поднети у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.
Ако захтев за упис права јавне својине не буде поднет у року из ст. 4. и 5. овог члана надлежни орган извршиће по службеној дужности упис права јавне својине на непокретностима на којима је на дан ступања на снагу овог закона уписано право коришћења на изграђеном или неизграђеном грађевинском земљишту у корист Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Члан 101.
Лицима која су уписана као носиоци права коришћења на изграђеном грађевинском земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, престаје право коришћења на грађевинском земљишту и прелази у право својине, без накнаде.
Власницима посебних физичких делова у стамбеним зградама са више станова, пословним и пословно-стамбеним зградама изграђеним на грађевинском земљишту у државној својини, престаје право коришћења на грађевинском земљишту и прелази у право својине, сразмерно површини посебних физичких делова чији су власници, без накнаде.
Власницима објеката или власницима посебних физичких делова објекта, изграђеним на грађевинском земљишту за које је закључен уговор о закупу ради изградње на рок од преко 50 година, утврђује се право својине на грађевинском земљишту, односно право својине на грађевинском земљишту сразмерно површини посебних физичких делова чији су власници, без накнаде.
Лица која су остварила право закупа на осталом грађевинском неизграђеном земљишту у државној својини, у складу са одредбама раније важећег закона, а по завршетку изградње објекта продали трећим лицима посебне физичке делове објекта, остају обвезници плаћања закупнине по важећем уговору о закупу.
Одредба става 2. овог члана, не примењује се на лица која по овом закону могу остварити право на конверзију права коришћења у право својине уз накнаду.
Упис права својине у корист лица из ст. 1, 2. и 3. овог члана, врши орган надлежан за послове вођења евиденције непокретности и правима на њима, на основу извода из јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима.
Лица уз става 1. овог члана достављају извод из јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима из кога се утврђује да су власници објекта и носиоци права коришћења на грађевинском земљишту, а лица из става 2. овог члана достављају извод из јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима из кога се утврђује да су власници на посебним физичким деловима зграде.
Лица из става 3. овог члана достављају извод из јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима из кога се утврђује да су власници објекта, односно власници на посебним физичким деловима објекта.
Члан 102.
Ако власник објекта, односно посебног физичког дела објекта из члана 101. ст. 1. и 2. овог закона, није уписан као носилац права коришћења на грађевинском земљишту на коме је објекат изграђен, већ је као носилац права коришћења на земљишту уписана јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина, Република Србија или неко правно лице чији је оснивач јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина, односно Република Србија, пре стицања права својине утврђује се земљиште за редовну употребу објекта у складу са чланом 70. овог закона.
Ако се у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта утврди да површина катастарске парцеле истовремено представља и земљиште за редовну употребу објекта у складу са овим законом, власник постојећег објекта стиче право својине на том грађевинском земљишту, без накнаде.
Ако се у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта утврди да је земљиште за редовну употребу објекта мање од катастарске парцеле на којој је објекат саграђен, власник земљишта може, ако се од преосталог земљишта не може формирати посебна грађевинска парцела, тај преостали део земљишта дати у закуп власнику објекта у складу са чланом 96. став 9. тачка 4) овог закона или отуђити власнику објекта по тржишној цени, непосредном погодбом.
Ако се у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта утврди да је земљиште за редовну употребу објекта мање од катастарске парцеле на којој је објекат саграђен, а од преосталог дела земљишта се може формирати посебна грађевинска парцела, власник преосталог дела земљишта располаже тим земљиштем у складу са овим законом.
По правноснажности решења којим се утврђује земљиште за редовну употребу објекта, односно окончаном поступку из ст. 3. и 4. овог члана власник објекта у складу са овим законом стиче право на упис својине на грађевинском земљишту, односно закупа у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима.
Конверзија права коришћења у право својине уз накнаду
Члан 103.
На грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини, на коме су носиоци права коришћења била или јесу привредна друштва и друга правна лица на која су се примењивале одредбе закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници, право коришћења може се конвертовати у право својине, уз накнаду тржишне вредности тог грађевинског земљишта у моменту конверзије права, умањену за трошкове прибављања права коришћења на том грађевинском земљишту.
Конверзија права коришћења из става 1. овог члана остварује се на појединачним катастарским парцелама.
По захтеву за конверзију права из става 1. овог члана решење доноси орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове, на чијој територији се налази предметно грађевинско земљиште.
На решење из става 3. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове финансија, у року од 15 дана од дана достављања решења.
Носилац права коришћења из става 1. овог члана може остварити право на градњу нових објеката, односно реконструкцију постојећих објеката у складу са наменом земљишта утврђеном планским документом, ради обављања претежне делатности, у року од 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона, осим ако пре истека тог рока изменом планског документа није промењена намена тог земљишта.
Члан 104.
Право коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини, које је стечено ради изградње, у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2003. године или на основу одлуке надлежног органа може се конвертовати у право својине уз накнаду тржишне вредности тог земљишта у моменту конверзије права, умањене за износ стварних трошкова прибављања права коришћења, са обрачунатом ревалоризацијом до момента уплате по овом основу. Приликом утврђивања стварних трошкова прибављања непокретности не обрачунава се плаћена накнада за уређивање грађевинског земљишта.
По захтеву за конверзију права из става 1. овог члана решење доноси орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове, на чијој територији се налази предметно грађевинско земљиште.
На решење из става 2. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове финансија, у року од 15 дана од дана достављања решења.
Ако се у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона не конвертује право коришћења у право својине, надлежни орган по службеној дужности утврђује престанак права коришћења у складу са одредбама овог закона и утврђује право својине у корист јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази предметно земљиште.
Члан 105.
Лица чији је положај одређен законом којим се уређује спорт, као и удружења грађана, као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту, остају носиоци права коришћења, осим ако се на њих могу применити друге одредбе овог закона које се односе на престанак права коришћења или поништај решења о изузимању земљишта, до окончања поступка приватизације. По уплати купопродајне цене након приватизације, а на основу потврде Агенције за приватизацију, може се извршити конверзија права коришћења у право својине на том земљишту у корист приватизованог лица, у складу са овим законом.
Члан 106.
Друштвена предузећа као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту, остају носиоци права коришћења, осим ако се на њих могу применити друге одредбе овог закона које се односе на престанак права коришћења или поништај решења о изузимању земљишта, до окончања поступка приватизације. По уплати купопродајне цене након приватизације, а на основу потврде Агенције за приватизацију, може се извршити конверзија права коришћења у право својине на том земљишту у корист приватизованог предузећа, у складу са овим законом.
Члан 107.
Новчана средства остварена по основу конверзије права коришћења у право својине по овом закону уплаћују се у износу од 50% у посебан фонд за реституцију и у износу од 50% у буџет јединице локалне самоуправе.
Средства која се уплаћују у буџет јединице локалне самоуправе користе се у складу са чланом 92. став 3. овог закона.
Средства која се уплаћују у фонд за реституцију не могу се користити до доношења закона којим се уређује реституција.
Фонд за реституцију оснива се као буџетски фонд, у складу са законом.
Члан 108.
Влада ближе прописује критеријуме и поступак за утврђивање висине накнаде по основу конверзије права за лица која по овом закону имају право на конверзију уз накнаду.
Престанак права коришћења
Члан 109.
Лица којима је, до дана ступања на снагу Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 47/03 и 34/06), дато на коришћење грађевинско земљиште у државној својини ради изградње, а која то право коришћења нису уписала у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, престаје право коришћења.
Поступак за утврђивање престанка права коришћења покреће по службеној дужности јавно правобранилаштво, односно други орган који заступа јединицу локалне самоуправе, на чијој територији се налази предметно земљиште.
Решење којим се утврђује престанак права коришћења доноси орган надлежан за имовинско-правне послове јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази предметно земљиште.
На решење из става 3. овог члана може се изјавити жалба министарству надлежном за послове финансија, у року од 15 дана од дана достављања решења.
Правноснажно решење којим се утврђује престанак права коришћења објављује се у службеном гласилу надлежне јединице локалне самоуправе и представља основ за промену уписа у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима.