Закон о порезу на доходак грађана

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009 (погледај и чл. 16. и 17), 44/2009 и 18/2010 (погледај и чл. 18, 19, 20, 21 и 22). Види: тач. 5. чл. 192. Закона - 80/2002-1. Види: тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа - 10/2007-14. Види: тач 1. Усклађених динарских неопорезивих износа - 7/2008-14. Види: тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа - 7/2009-15. Види: тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа - 3/2010-14.

Порез на доходак грађана плаћају, у складу са одредбама овог закона, физичка лица која остварују доходак.

Опорезивање дохотка грађана уређује се искључиво овим законом.

Пореска ослобођења и олакшице могу се уводити само овим законом.
+ Правна мишљења

Порез на доходак грађана плаћа се на приходе из свих извора, сем оних који су посебно изузети овим законом.

Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода који је по неком од основа предвиђених у члану 3. овог закона остварио порески обвезник и трошкова који је имао при њиховом остваривању и очувању, ако је то прописано овим законом.

Доходак представља збир опорезивих прихода из става 2. овог члана, остварених у календарској години.
+ Правна мишљења

Порезу на доходак грађана подлежу следеће врсте прихода:

4) приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;

Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у новцу, у натури, чињењем или на други начин.
+ Види:
чл. 1. Закона - 135/2004-44.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

На поједине врсте прихода из члана 3. овог закона, порез на доходак грађана плаћа се:

1) по одбитку од сваког појединачног прихода;

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по решењу надлежног пореског органа на доходак остварен у календарској години, у складу са овим законом.

Порески обвезник је физичко лице које је по одредбама овог закона дужно да плати порез (у даљем тексту: обвезник).
+ Правна мишљења

Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и у другој држави.

Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:

1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса;

2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

Резидент Републике је и физичко лице које је упућено у другу државу ради обављања послова за физичко или правно лице - резидента Републике или за међународну организацију.
+ Види:
чл. 2. Закона - 135/2004-44.
чл. 31. Закона - 62/2006-3.

+ Правна мишљења

Обвезник пореза на доходак грађана је физичко лице које није резидент (у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.
+ Правна мишљења

Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:

3) накнада за туђу помоћ и негу и накнада за телесно оштећење;

5) материјалног обезбеђења у складу са законом;

6) накнада из здравственог осигурања, осим накнаде зараде (плате);

7) накнада из осигурања имовине, изузев накнада из осигурања за измаклу корист, као и накнада из осигурања лица којима се надокнађује претрпљена штета, уколико она није надокнађена од штетника;

8) накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изгубљену зараду (плату);

9) помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника - до 45.423 динара;

10) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја;

11) организоване социјалне и хуманитарне помоћи;

12) стипендија и кредита ученика и студената - у месечном износу до 7.787 динара;

13) накнаде за исхрану - хранарине коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт - у месечном износу до 6.489 динара;

14) накнада и награда за рад осуђених лица и малолетних учинилаца кривичних дела у казнено-поправним установама;

15) накнада и награда за рад пацијената у психијатријским установама;

16) накнада за рад лица у органима за спровођење избора или за попис становништва;

17) пензија и инвалиднина које се остварују по основу права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања, односно војног осигурања;

18) отпремнине код одласка у пензију - до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређује рад;

19) отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба, у складу са законом којим се уређују радни односи - до износа који је утврђен тим законом;

20) новчане накнаде која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију у складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију - до износа утврђеног тим програмом, а за лица старија од 50 година живота - без ограничења износа;

21) накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у хранитељској породици;

22) накнада које, у складу са прописима који уређују Војску Србије, се исплаћују војницима (на служењу војног рока у Војсци и у цивилној служби), студентима војних академија, ученицима средњих војних школа и слушаоцима школа за резервне војне официре;

23) накнада које се, у складу са прописима који уређују унутрашње послове, исплаћују ученицима средње школе унутрашњих послова;

24) премија, субвенција, регреса и других средстава која се у сврху подстицања развоја пољопривреде, из буџета Републике, аутономне покрајине и локалне самоуправе плаћају, односно исплаћују на посебан наменски рачун обвезницима пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, односно пољопривредницима уписаним у регистар пољопривредних газдинстава, у складу са посебним прописима;

25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, која се исплаћује лицима која су обвезници пореза на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход, носиоци или чланови пољопривредног газдинства;

26) награда ученицима и студентима оствареним за постигнуте резултате током школовања и образовања, као и освојених на такмичењима у оквиру образовног система.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тач. 10) до 13) овог члана ближе уређује министар финансија.
+ Види:
чл. 1. Закона - 80/2002-27.
чл. 3. Закона - 135/2004-44.
чл. 69. Закона - 135/2004-44.
чл. 1. Закона - 62/2006-3.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2008-14.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2009-15.
чл. 1. Закона - 31/2009-89.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -3/2010-14.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

+ Види:
чл. 2. Закона - 62/2006-3.
чл. 2. Закона - 31/2009-89.

Издржаваним члановима породице, у смислу овог закона, сматрају се следећа лица која обвезник издржава:

2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или за време незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству;

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником;

Чланом породице, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.
+ Правна мишљења

Пореским кредитом, у смислу овог закона, сматра се износ за који се умањује обрачунати порез на доходак грађана.

Ако обвезник - резидент Републике оствари доходак у другој држави, на који је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на доходак грађана утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на доходак плаћеног у тој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се добио применом одредаба овог закона на доходак остварен у другој држави.
+ Види:
чл. 4. Закона - 135/2004-44.
чл. 31. Закона - 62/2006-3.

+ Правна мишљења

Динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а, члана 83. став 5. тачка 1) и члана 101а ст. 1, 3. и 4. овог закона усклађују се годишње стопом раста цена на мало у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Усклађене динарске износе из става 1. овог члана објављује Влада.

Усклађени динарски износи из става 1. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.
+ Види:
чл. 3. Закона - 62/2006-3.
чл. 3. Закона - 31/2009-89.

Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег и високог образовања.
+ Види:
чл. 2. Закона - 80/2002-27.
чл. 5. Закона - 135/2004-44.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Зарадом у смислу овог закона сматрају се и примања у облику бонова, новчаних потврда, акција, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, или робе, чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем.

Основицу пореза на зараду из става 1. овог члана представља:

1) номинална вредност бонова, новчаних потврда и акција;

2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту;

3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику;

увећане за обавезе јавних прихода које из зараде плаћа запослени.

Висину цене, висину накнаде, односно новчану вредност из става 2. тач. 2) до 4) овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши.

Ако надлежни порески орган оцени да је утврђена цена, односно накнада из става 2. тач. 2) до 4) овог члана нижа од оне која се може постићи на тржишту, утврдиће ту цену, односно накнаду у висини која би се могла постићи на тржишту.

Основица пореза на зараде утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана умањује се за новчана плаћања која запослени врше послодавцу у вези са оствареним примањем из става 1. овог члана.
+ Види:
чл. 6. Закона - 135/2004-44.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана 14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:

1) коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне сврхе;

2) коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине, осим решавања стамбених потреба запослених, изабраних, именованих и постављених лица у складу са прописима који уређују становање и решавање стамбених потреба у државним органима и организацијама, органима и организацијама јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним службама и код других корисника буџетских средстава.

Вредност примања из става 1. тачка 1) овог члана месечно, за сваки започети календарски месец коришћења возила, представља износ у висини 1% тржишне вредности службеног возила и другог превозног средства које се користи у приватне сврхе, према подацима надлежне организације са стањем на дан 31. децембра године која претходи години у којој се то возило користи у приватне сврхе.

Вредност примања из става 1. тачка 2) овог члана чини износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе.

Код утврђивања основице пореза по основу примања из овог члана примењују се одредбе члана 14. ст. 2. до 5. овог закона.
+ Види:
чл. 7. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа, односно уплаћује за запослене - осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене - чланове добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог закона не сматра се:

1) премија коју послодавац плаћа за све запослене код колективног осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција;

2) премија за добровољно додатно пензијско осигурање, односно пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене - осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене - чланове добровољног пензијског фонда, до износа који је ослобођен од плаћања доприноса сагласно закону који уређује обавезно социјално осигурање.
+ Види:
чл. 7. Закона - 135/2004-44.
чл. 4. Закона - 62/2006-3.

+ Правна мишљења

Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена, односно остварена зарада.

Основицу пореза на зараде за запослене у смислу закона који уређује рад, чини зарада из члана 13. став 1. и чл. 14. до 14б овог закона, умањена за износ од 6.554 динара месечно.
+ Види:
чл. 5. Закона - 62/2006-3.
тач. 1. Усклађених износа накнаде - 10/2007-14.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2008-14.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2009-15.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -3/2010-14.

+ Правна мишљења

За физичка лица - резиденте Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица - резиденте Републике, основицу пореза на зараде чини износ зараде коју би, у складу са законом, општим актом и уговором о раду остварили у Републици на истим или сличним пословима.
+ Види:
чл. 9. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу:

1) накнаде трошкова превоза у јавном саобраћају (за долазак на посао и повратак са посла) - до висине цене месечне претплатне карте, односно до висине стварних трошкова превоза ако не постоји могућност да се обезбеди месечна претплатна карта, а највише до 2.596 динара;

2) дневнице за службено путовање у земљи до износа од 1.557 динара, односно дневнице за службено путовање у иностранство до износа прописаног од стране надлежног државног органа;

3) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према приложеном рачуну;

4) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону и другим прописима, одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе - до износа 30% цене једног литра супер бензина, а највише до 4.542 динара месечно;

5) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице - до 25.956 динара;

6) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића - до 6.489 динара годишње по једном детету;

7) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад - до 12.978 динара годишње.

Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тач. 1) до 4) овог члана која остварују лица која нису у радном односу, али за свој рад остварују приходе за које су обвезници пореза на зараду у смислу овог закона.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тачка 5) овог члана ближе уређује министар финансија.
+ Види:
чл. 10. Закона - 135/2004-44.
чл. 69. Закона - 135/2004-44.
чл. 7. Закона - 62/2006-3.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа-7/2008-14.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа-7/2009-15.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа-3/2010-14.
чл. 1. Закона - 18/2010-45.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Обавезе плаћања пореза на зараде остварене за рад у страним дипломатским и конзуларним представништвима или међународним организацијама, односно код представника или службеника таквих представништава или организација, ослобођени су:

1) шефови страних дипломатских мисија акредитованих у Србији, особље страних дипломатских мисија у Србији, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;

2) шефови страних конзулата у Србији и конзуларни функционери овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;

3а) функционери, стручњаци и административно особље међународних организација, ако нису држављани или резиденти Републике;

4) запослени у страним дипломатским или конзуларним представништвима и међународним организацијама, ако нису држављани или резиденти Републике;

5) почасни конзули страних држава, за примања која добијају од државе која их је именовала за обављање конзуларних функција;

6) запослени код лица из тачке 1) до 5) овог члана, ако нису држављани или резиденти Републике.

Изузетно од става 1. овог члана, обавезе плаћања пореза на зараде остварене по основу радног ангажовања у Организацији уједињених нација и њеним специјализованим агенцијама, ослобођена су физичка лица која су држављани или резиденти Републике.
+ Види:
чл. 3. Закона - 80/2002-27.
чл. 11. Закона - 135/2004-44.
чл. 32. Закона - 62/2006-3.
чл. 2. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Не плаћа се порез на зараде инвалидних лица запослених у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање инвалида.

Не плаћа се порез на зараде на премију добровољног додатног пензијског и инвалидског осигурања, коју послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог - осигураника укљученог у добровољно пензијско и инвалидско осигурање, у складу са законом који уређује добровољно пензијско и инвалидско осигурање, укупно највише до 3.894 динара месечно.

Не плаћа се порез на зараде на пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог - члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, укупно највише до 3.894 динара месечно.
+ Види:
чл. 12. Закона - 135/2004-44.
чл. 8. Закона - 62/2006-3.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2008-14.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2009-15.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -3/2010-14.

Пореска олакшица за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом

+ Види:
чл. 12. Закона - 135/2004-44.
чл. 9. Закона - 62/2006-3.

Послодавац који запосли на неодређено време нове раднике у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2005. године, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог радника, за период од годину дана од дана заснивања радног односа тог радника.

Новозапосленим радником у смислу става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује радне односе и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање, с тим што је за лица која радни однос не заснивају први пут обавезно да су била пријављена као незапослена лица код Националне службе за запошљавање најмање три месеца без прекида пре заснивања радног односа.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може остварити послодавац ако се заснивањем радног односа са новим радником повећава број радника код послодавца у односу на број запослених на дан 1. јануара 2005. године.

Ако у току коришћења пореске олакшице за новозапослене раднике, послодавац смањи број запослених у односу на број запослених на дан 1. јануара 2005. године, увећан за новозапослене раднике за које остварује пореску олакшицу, губи право на пореску олакшицу, при чему, у случају када је пореска олакшица остварена за више новозапослених радника, прво губи олакшицу за оног новозапосленог радника са којим је раније засновао радни однос.

Послодавац је дужан да плати порез који би иначе платио да није користио пореску олакшицу, валоризован применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа за статистику, у року од осам дана од дана смањења броја запослених у смислу става 5. овог члана.

Ако новозапосленом раднику престане радни однос у току трајања пореске олакшице, послодавац који уместо њега, истовремено или у временском размаку од највише 15 дана, запосли другог новог радника, под условом да се не смањује број запослених у смислу става 5. овог члана, наставља да користи пореску олакшицу по основу запошљења другог новог радника, с тим што се у укупан период коришћења олакшице од годину дана, урачунава и период коришћења олакшице за новозапосленог радника коме је престао радни однос.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.

Начин и поступак остваривања пореске олакшице из овог члана ближе уређује министар финансија.
+ Види:
чл. 12. Закона - 135/2004-44.

Послодавац који запосли лице које се, у смислу закона којим се уређује рад, сматра приправником, које је на дан закључења уговора о раду млађе од 30 година и које је код Националне службе за запошљавање пријављено као незапослено лице, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица, за период од три године од дана заснивања радног односа тог лица.

Послодавац који запосли на неодређено време лице које је на дан закључења уговора о раду млађе од 30 година и које је пријављено као незапослено лице код Националне службе за запошљавање најмање три месеца без прекида пре заснивања радног односа, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица, за период од две године од дана заснивања радног односа тог лица.

Новозапосленим лицем, у смислу ст. 1. и 2. овог члана, сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање.

Новозапосленим лицем из става 2. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из ст. 1. и 2. овог члана може остварити послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећава број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 1. септембра 2006. године.

Ако у току коришћења пореске олакшице за новозапослена лица, као и у наредном периоду од три године за лица из става 1. овог члана, односно две године за лица из става 2. овог члана, после истека олакшице, послодавац смањи број запослених у односу на број запослених на дан 1. септембра 2006. године, увећан за новозапослена лица за која остварује пореску олакшицу, губи право на олакшицу, при чему, у случају када је олакшица остварена за више новозапослених лица, прво губи олакшицу за оног новозапосленог са којим је раније засновао радни однос.

Послодавац је дужан да плати порез који би иначе платио да није користио пореску олакшицу, валоризован применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа за послове статистике, у року од 30 дана од дана смањења броја запослених у смислу става 6. овог члана.

Ако новозапосленом лицу престане радни однос у току трајања пореске олакшице, као и у наредном периоду из става 6. овог члана, послодавац који уместо њега, у року од највише 15 дана по престанку радног односа, запосли друго лице, под условом да се не смањује број запослених у смислу става 6. овог члана, наставља да користи пореску олакшицу по основу запослења другог новозапосленог лица у обиму права утврђеног за претходно новозапослено лице. Укупан период коришћења олакшице из овог става умањује се за време за које је новозапослено лице, коме је престао радни однос, радило код послодавца.

Ако приправнику из става 1. овог члана престане радни однос у току трајања олакшице, послодавац наставља да користи олакшицу до истека рока из става 1. овог члана уколико запосли другог новог приправника.

Ако лицу из става 2. овог члана престане радни однос у току трајања олакшице, послодавац наставља да користи олакшицу до истека рока из тог става, уколико запосли друго лице млађе од 30 година.

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар финансија.
+ Види:
чл. 9. Закона - 62/2006-3.

+ Правна мишљења

Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у складу са законом који уређује спречавање дискриминације лица са инвалидитетом, за које одговарајућом правно-медицински валидном документацијом докаже инвалидност, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог лица, за период од три године од дана заснивања радног односа.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар финансија.
+ Види:
чл. 10. Закона - 62/2006-3.

Послодавац који запосли лице које је на дан закључивања уговора о раду старије од 45 година и које код Националне службе за запошљавање има статус корисника новчане накнаде за време незапослености или је код те службе пријављено као незапослено лице најмање шест месеци без прекида, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог новозапосленог лица.

Право пореског ослобођења у складу са ставом 1. овог члана послодавац остварује у периоду од две године од дана заснивања радног односа запосленог.

Ако запосленом из става 1. овог члана престане радни однос у току трајања олакшице, као и у наредном периоду од три године после истека олакшице из става 2. овог члана, послодавац губи право на олакшицу и дужан је да плати порез који би иначе платио да није користио пореско ослобођење, валоризован применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, у року од 30 дана од престанка радног односа запосленог.

Одредба става 3. овога члана не примењује се у случају престанка радног односа смрћу запосленог или из других разлога независно од воље запосленог и воље послодавца, у смислу одредаба закона који уређује рад.

Изузетно од одредбе става 3. овог члана, послодавац наставља да користи олакшицу за преостало време коришћења олакшице, уколико запосленом престане радни однос отказом уговора о раду од стране запосленог, а послодавац уместо њега у року од највише 15 дана од дана престанка радног односа запосли друго лице из става 1. овог члана.

Начин и поступак примене одредаба овог члана уређује министар надлежан за послове финансија.
+ Види:
чл. 10. Закона - 62/2006-3.

+ Правна мишљења

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ И ШУМАРСТВА

Приходом од пољопривреде и шумарства сматра се катастарски или стварни приход од ових делатности.
+ Правна мишљења

Катастарски приход представља приход који је у катастру земљишта, односно непокретности, утврђен за сваку посебну јединицу земљишта које се може користити за пољопривредну производњу, односно шумарство, без обзира да ли се као такво користи.
+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Ако се обвезник пре почетка године определи за утврђивање стварног прихода од пољопривреде и шумарства и о томе обавести надлежни порески орган, приходом од ових делатности сматра се стварни приход утврђен на начин прописан одредбама овог закона којима се уређује утврђивање прихода од самосталне делатности.
+ Правна мишљења

Обвезник пореза на приходе од пољопривреде и шумарства је физичко лице које је као власник, ималац права коришћења или плодоуживалац земљишта уписано у катастру земљишта, према стању на дан 31. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез.

Ако је обвезник из става 1. овог члана издао земљиште у дугорочни закуп, обвезником се сматра закупац, почев од дана почетка закупа, ако уз сагласност закуподавца достави пријаву надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана закључења уговора о закупу.
+ Правна мишљења

Ако два или више сувласника, суимаоца права коришћења или права плодоуживања земљишта живе у једном домаћинству, а нису извршили деобу имовине, обвезник је један од пунолетних сувласника, суимаоца права на коришћење или права плодоуживања.

Ако се лица из става 1. овог члана не споразумеју до почетка године за коју се утврђује порез ко ће бити обвезник, и о томе не обавесте надлежни порески орган, обвезника одређује порески орган.

Опорезиви приход од пољопривреде и шумарства је катастарски приход, односно стварни приход, ако се обвезник определио за плаћање пореза према стварном приходу.

Стопа пореза на приходе од пољопривреде и шумарства износи 10%.
+ Види:
чл. 4. Закона - 80/2002-27.
чл. 5. Закона - 31/2009-89.

Порез на приходе од пољопривреде и шумарства не плаћа се на катастарски приход:

1) земљишта на коме су подигнути насипи, канали и уставе, одбрамбени врбаци и други слични засади, ровови и други објекти од земље намењени за одбрану од поплава, за одводњавање, наводњавање или заштиту од ерозије;

2) земљишта чије је искоришћавање на основу закона забрањено;

3) земљишта под зградама страних држава и које служи зградама дипломатских и конзуларних представништава, под условом реципроцитета, као и земљиште под зградама међународних организација;

4) земљишта које чини заштићену околину око проглашених споменика културе и заштићених објеката природе, као и земљишта у својини цркава, храмова, манастира и џамија који су проглашени споменицима културе;

5) дворишта цркава, храмова, манастира и џамија;

6) земљишта која нису била обрадива, али су инвестицијама обвезника постала обрадива - пет година од привођења намени земљишта;

7) земљишта на којима се подижу нови воћњаци и виногради - пет година од почетка садње воћњака, односно винове лозе;

8) земљишта под зградама за становање, у својини грађана и земљишта која служе за њихову редовну употребу - до 500 m²;

9) земљишта пореског обвезника ако су он и чланови његовог домаћинства старији од 65 година - мушкарци, односно 60 година - жене, под условом да обвезник, односно чланови његовог домаћинства не остварују приходе по другом основу и немају чланове породице или друга лица која су по закону или по другом основу дужна да их издржавају;

10) земљишта које обвезник без накнаде уступи на коришћење лицу прогнаном после 1. августа 1995. године, под условом да прогнано лице не остварује приходе по другом основу.

Ослобођења из става 1. тач. 1) до 5) овог члана престају у случају промене намене тог земљишта.

Престанак разлога за ослобођење обвезник је дужан да пријави надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана настанка промене.

Право на ослобођење из става 1. тач. 6), 7), 9) и 10 овог члана обвезник остварује захтевом који подноси надлежном пореском органу најкасније до 31. децембра године у којој су настали услови за ослобођење.

Ако захтев из става 4. овог члана није поднет благовремено, ослобођење из става 1. тач. 6), 7), 9) и 10) овог члана признаје се од 1. јануара наредне године, с тим што се трајање ослобођења из тач. 6) и 7) скраћује за године које су протекле.

Решење о ослобођењу из става 1. тач. 6) и 7) овог члана порески орган доноси по претходно прибављеном мишљењу органа управе надлежног за пољопривреду.

За земљиште на коме је услед елементарних непогода, биљних болести и штеточина или услед других ванредних догађаја које обвезник није могао да спречи, принос смањен за више од 25% од просечног приноса за последње три године у општини, умањиће се катастарски приход сразмерно смањењу приноса.

Олакшицу из става 1. овог члана, обвезник може остварити подношењем захтева надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана настанка штете.

О захтеву одлучује порески орган на основу процењене штете.

Ако је штета причињена на територији више катастарских општина, олакшица из става 1. овог члана се може утврдити на основу глобалне процене штете министарства надлежног за послове пољопривреде и шумарства и без подношења појединачног захтева.

Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од привредних делатности, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по другом основу.

Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), инкубаторском производњом живине и другим сличним делатностима, независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа.
+ Види:
чл. 11. Закона - 62/2006-3.

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона, укључујући и физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник).
+ Види:
чл. 13. Закона - 135/2004-44.
чл. 3. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, ако овим законом није друкчије одређено.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са међународним рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са прописом из члана 49. овог закона ако предузетник води просто књиговодство, на начин утврђен овим законом.

Предузетнику - оснивачу ортачке радње, опорезива добит се утврђује у сразмери са његовим учешћем у добити, према акту о оснивању ортачке радње.
+ Види:
чл. 14. Закона - 135/2004-44.
чл. 15. Закона - 31/2009-89.

+ Правна мишљења

Усклађивање прихода и расхода, утврђивање капиталних добитака и губитака, порески третман губитака из ранијих година у трансферне цене исказују се у пореском билансу предузетника у складу са одговарајућим одредбама закона којим се уређује порез на добит предузећа, ако овим законом није друкчије одређено.

Амортизација сталних средстава признаје се предузетницима као расход у износу и на начин утврђен за правна лица законом којим се уређује порез на добит предузећа и подзаконским актом донетим на основу тог закона.
+ Види:
чл. 16. Закона - 135/2004-44.

Лицима повезаним са предузетником, поред физичких и правних лица која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит предузећа, сматрају се и:

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата и припадајући трошкови који се признају у расходе у пореском билансу не могу бити већи од оних који би настали да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети кредит у обрачунском периоду.

Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући трошкови који улазе у приходе у пореском билансу не могу бити мањи од оних који би се остварили да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања, односно одобрити кредит у обрачунском периоду.

Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.

Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају:

1) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално осигурање по основу самосталне делатности;

2) трошкови службеног путовања до висине износа из члана 18. став 1. тач. 2) до 4) овог закона.
+ Види:
чл. 17. Закона - 135/2004-44.

Узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне потребе има третман пословног прихода.

Улагање личне имовине у пословну имовину, осим улагања у сталну имовину, има третман пословног расхода предузетника.

Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу са начелом сталности.
+ Види:
чл. 17. Закона - 135/2004-44.

Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.
+ Види:
чл. 5. Закона - 80/2002-27.
чл. 18. Закона - 135/2004-44.

Порески подстицаји по основу убрзане амортизације сталних средстава, улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност, улагања у складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике и по основу запошљавања нових радника на неодређено време признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним лицима по закону којим се уређује порез на добит предузећа.
+ Види:
чл. 6. Закона - 80/2002-27.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Предузетник који с обзиром на околности није у стању да води пословне књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту: паушално опорезивање).

Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику:

2) који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на мало, осим одржавања и оправке моторних возила, хотела и ресторана, финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;

4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности - већи од 3.000.000 динара;

5) који је обвезник пореза на додату вредност, односно који се определи за плаћање пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Изузетно од одредбе става 2. тачка 2) овог члана, предузетнику који трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или сличном монтажном или покретном објекту може се, на његов захтев, одобрити да порез плаћа на паушално утврђен приход.
+ Види:
чл. 19. Закона - 135/2004-44.
чл. 12. Закона - 62/2006-3.

+ Судска пракса

Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, паушални приход се утврђује, у складу са следећим критеријумима и елементима:

1) висина просечне месечне зараде по запосленом у Републици, општини, граду и округу остварене у години која претходи години за коју се утврђује паушални приход;

4) број запослених радника и ангажованих чланова породице;

5) тржишни услови у којима се делатност обавља;

7) старост обвезника и његова радна способност;

8) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима обавља исту или сличну делатност;

9) остале околности које утичу на остваривање добити.

Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на други начин.

Влада Републике Србије уређује ближе услове, критеријуме и елементе за паушално опорезивање.
+ Види:
чл. 7. Закона - 80/2002-27.

+ Правна мишљења

Захтев за паушално опорезивање може се поднети надлежном пореском органу до 30. новембра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Надлежни порески орган дужан је да по захтеву предузетника донесе решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Ако надлежни порески орган не реши по захтеву у року из става 2. овог члана, сматра се да је захтев за паушално опорезивање прихваћен.

Предузетник коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на паушално опорезивање.

У случају из става 4. овог члана, надлежни порески орган ће решењем наложити предузетнику вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне године.

Предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.
+ Види:
чл. 20. Закона - 135/2004-44.
чл. 4. Закона - 18/2010-45.

+ Судска пракса

Предузетници су дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују пословне промене на начин одређен овим законом.

Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са овим законом или по систему двојног књиговодства у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

Предузетници - оснивачи ортачке радње дужни су да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства.

Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету.
+ Види:
чл. 15. Закона - 31/2009-89.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија.
+ Види:
чл. 21. Закона - 135/2004-44.
чл. 15. Закона - 31/2009-89.

У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са калкулативним отписом, као и други подаци, у складу са овим законом и прописом из члана 49. овог закона.
+ Види:
чл. 22. Закона - 135/2004-44.

Предузетник је дужан да пословне књиге из члана 44. овог закона води ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења, чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.

Књижење прихода врши се најкасније наредног дана од дана када је приход остварен, књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог настанка, а остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који уређују рачуноводство и ревизија.
+ Види:
чл. 23. Закона - 135/2004-44.
чл. 15. Закона - 31/2009-89.

Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже одговарајуће податке за књижење.
+ Види:
чл. 24. Закона - 135/2004-44.

Предузетник је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене исправе држи у пословној просторији.

Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у просторијама те фирме.

Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије одређено.

Министар финансија ближе прописује врсте и садржину пословних књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства, начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.
+ Види:
чл. 69. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс.

Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог састављања доноси министар финансија.
+ Види:
чл. 69. Закона - 135/2004-44.

Предузетник је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом којим се уређује платни промет.
+ Види:
чл. 25. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Порез на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине

Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга дела, студије, рецензије и слично);

4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено писмено или на неки други начин;

6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан кинематографији;

9) идејних пројеката, скица, цртежа и пластичних дела која се односе на архитектуру, географију, топографију или коју другу област науке или уметности;

11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе, представљају самосталну духовну творевину;

12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде ауторских дела;

13) награда на конкурсима за израду уметничких, научних, стручних и осталих ауторских дела, награда на конкурсима за израду идејних пројеката, као и награда за постигнути успех у науци и уметности, ако овим законом није друкчије одређено;

14) извођења музичких, књижевних и других дела;

15) коришћења изведених музичких материјала;

16) израда прототипа уметничких предмета који се уступају предузећима као модели за умножавање (производњу) таквих предмета;

17) ликовних дела из области примењених уметности;

Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17) овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли - у нацрту или у материјалу - у гранама примењених уметности, као што су:

1) пластична дела од разних материјала (камен, драго камење, дрво, метал, племенити метали, стакло, пластика и друго);

3) радови из области унутрашње архитектуре, фасадне архитектуре, обликовања простора, као и обављање надзора над извођењем тих радова;

4) уметничка решења из области хортикултуре;

5) зидно сликарство и сликарство у простору (у техникама: фреска, графика, мозаик, интарзија, витраж, емајл и сл.), као и интарзирани предмети и предмети од емајла;

6) уметничка графичка решења (плакати, пригодна графика, сериграфија, опрема књига, часописа и листова, амбалажа, годишњаци, каталози, проспекти, алманаси и сл.);

7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним фотографији;

8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);

9) уметничка решења за сценографију и костимографију;

12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и уметности;

13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали карактер оригинала.
+ Правна мишљења

Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

5) права произвођача базе података.
+ Види:
чл. 27. Закона - 135/2004-44.

Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине је физичко лице које као аутор, носилац сродних права, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.

Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основама.
+ Види:
чл. 28. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода осим ако овим законом није друкчије прописано.
+ Види:
чл. 29. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:

1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику, мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) - 50% од бруто прихода;

2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација, радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење, односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу - 43% од бруто прихода;

3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису наведена у тач. 1) и 2) овог члана - 34% од бруто прихода.
+ Види:
чл. 30. Закона - 135/2004-44.
чл. 6. Закона - 31/2009-89.
чл. 1. Закона - 44/2009-4.

+ Правна мишљења

Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57. став 1. овог закона.
+ Види:
чл. 7. Закона - 31/2009-89.

Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.

Обвезнику - аутору и носиоцу сродних права на његов захтев уместо нормираних, признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Обвезнику - власнику права индустријске својине, признају се као трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:

1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног органа за њихову заштиту;

2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди стручног лица које је изградило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација проналазача;

3) трошкови за израду прототипа, потребног да би се патент, мали патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу, односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа струковна организација проналазача.
+ Види:
чл. 31. Закона - 135/2004-44.

Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.
+ Види:
чл. 32. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине које је обвезник - аутор, носилац сродних права или власник права индустријске својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова колико је година дело стварано, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.
+ Види:
чл. 33. Закона - 135/2004-44.

Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаџер или друго ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без признавање нормираних, односно стварних трошкова.
+ Види:
чл. 34. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

1) камата по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности;

3) примања запослених и чланова управе привредног друштва по основу учешћа у добити - у новцу или путем доделе или опцијске куповине сопствених акција;

4) узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника привредног друштва за њихове приватне потребе, извршене у складу са законом (у даљем тексту: узимање из имовине привредног друштва);

5) примање члана отвореног инвестиционог фонда по основу права на сразмерни део прихода од инвестиционе јединице тог фонда.

Каматом, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, сматра се и део прихода остварен код отуђења или откупа дисконтне дужничке хартије од вредности који представља разлику између набавне и продајне цене, односно између набавне и откупне цене дисконтне дужничке хартије од вредности.

За дисконтну дужничку хартију од вредности из става 2. овог члана сматра се и безкупонска дужничка хартија од вредности.

Каматом по купонској дужничкој хартији од вредности не сматра се онај део разлике у цени који представља капитални добитак.

Министар финансија ближе уређује начин утврђивања камате и капиталног добитка из става 4. овог члана.
+ Види:
чл. 13. Закона - 62/2006-3.

+ Правна мишљења

Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се уређују услови и поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене дивиденде.
+ Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-27.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује те приходе.
+ Правна мишљења

Опорезиви приход од капитала чини остварена камата из члана 61. став 1. тачка 1) овог закона, као и позитивна разлика остварена отуђењем или откупом дисконтне дужничке хартије од вредности из члана 61. ст. 2. и 3. овог закона, за период од дана стицања до дана отуђења или откупа те хартије.

Опорезиви приход од капитала из члана 61. став 1. тач. 2) до 5) овог закона чини приход исплаћен (расподељен) обвезнику, односно остварен узимањем из имовине привредног друштва, као и примање по основу права члана отвореног инвестиционог фонда на сразмерни део прихода од инвестиционе јединице. Ако је примање остварено у неновчаном облику, вредност тог примања се процењује према упоредивој тржишној вредности.
+ Види:
чл. 36. Закона - 135/2004-44.
чл. 14. Закона - 62/2006-3.
чл. 8. Закона - 31/2009-89.
чл. 5. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Стопа пореза на приходе од капитала износи 10%.
+ Види:
чл. 6. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:

1) на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених или по виђењу);

2) по основу дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима је уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.
+ Види:
чл. 37. Закона - 135/2004-44.
чл. 15. Закона - 62/2006-3.

+ Правна мишљења

Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности, а нарочито: земљишта, стамбених и пословних зграда, делова тих зграда, станова, делова станова, пословних просторија и гаража.

Приходе од непокретности из става 1. овог члана чине остварена закупнина и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац, односно подзакупац.
+ Правна мишљења

Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.

Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се предузетник који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности.
+ Правна мишљења

Опорезиви приход од непокретности чини бруто приход из члана 66. став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, код утврђивања опорезивог прихода од непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.

Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Стварним трошковима сматра се и износ једногодишње амортизације, обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из номенклатуре средстава за амортизацију.

Ако је обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, од закупнине коју остварује одбија се закупнина коју плаћа закуподавцу.
+ Види:
чл. 38. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.

Ако је пријављени приход од непокретности мањи од оног који би се могао постићи на тржишту, надлежни порески орган ће приход од непокретности утврдити у висини прихода који се могу постићи на тржишту.

Као приход из става 1. овог члана узима се закупнина која се може постићи према месним приликама, упоређивањем са закупнином за сличне објекте који се издају у закуп под приближно сличним условима.
+ Судска пракса

Приходи од непокретности у виду закупнине која је примљена за више година одједном, приликом утврђивања прихода, деле се на захтев обвезника на онолико једнаких делова колики је број година за коју је закупнина плаћена, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Појам капиталног добитка и капиталног губитка

Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

2) трајног права коришћења и права градње на градском грађевинском земљишту;

3) ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;

4) удела у имовини правних лица, акција и осталих хартија од вредности осим дужничких хартија од вредности;

5) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове;

6) инвестиционе јединице добровољног пензијског фонда;

7) акумулираних средстава по основу програмиране исплате са рачуна члана добровољног пензијског фонда.

Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, капиталним добитком по основу купонске дужничке хартије од вредности сматра се онај део разлике у цени који је утврђен на начин прописан актом из члана 61. став 5. овог закона.

Капиталним добитком сматра се онај приход који обвезник, као члан отвореног, затвореног, односно приватног инвестиционог фонда, оствари као разлику између куповне и откупне цене инвестиционе јединице, акција, односно удела, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Капиталним добитком сматра се онај део разлике између акумулираних средстава повучених једнократном исплатом, програмираном исплатом или куповином ануитета из добровољног пензијског фонда и висине уплаћеног пензијског доприноса.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене права, удела, односно хартија од вредности и њихове набавне цене усклађене према одредбама овог закона.

Кад је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.

Обвезник који је право, удео или хартију од вредности пре продаје држао у свом портфељу пре 24. јануара 1994. године не остварује капитални добитак њиховом продајом.
+ Види:
чл. 9. Закона - 80/2002-27.
чл. 39. Закона - 135/2004-44.
чл. 16. Закона - 62/2006-3.
чл. 9. Закона - 31/2009-89.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Капитални добитак се не утврђује и не опорезује код преноса права, удела или хартија од вредности у следећим случајевима:

2) ако се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији;

3) ако се пренос врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака.

Капитални добитак се не утврђује и не опорезује на приход остварен по основу преноса дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима је уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.
+ Види:
чл. 40. Закона - 135/2004-44.
чл. 10. Закона - 31/2009-89.

+ Правна мишљења

Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, не сматра се капиталним добитком.
+ Види:
чл. 17. Закона - 62/2006-3.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се даје у размену.

Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског фонда, продајном ценом се сматра износ исплаћених акумулираних средстава члану пензијског фонда на име његовог удела у нето имовини пензијског фонда, сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове.
+ Види:
чл. 18. Закона - 62/2006-3.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео, или хартију од вредности, односно цена коју је утврдио порески орган у складу са овим законом.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског фонда, набавном ценом се сматра износ новчаних средстава по основу пензијских доприноса уплаћених у добровољни пензијски фонд, односно износ новчаних средстава уплаћених у добровољни пензијски фонд који одговара проценту средстава повучених програмираном исплатом.

Код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже износ трошкова изградње, тржишна цена непокретности која је узета или могла бити узета као основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана продаје.

Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности.

Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност.

Набавна цена из става 1. овог члана увећава се индексом раста цена на мало од дана стицања до дана продаје, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, а у случају непокретности и умањује по основу амортизације, обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из номенклатуре средстава за амортизацију.

Изузетно од става 8. овог члана, код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио и код продаје инвестиционе јединице, односно програмиране исплате из члана 72. став 1. тач. 5), 6) и 7) овог закона, ревалоризација набавне цене врши се за улагање, односно извршено плаћање за сваку годину, према приложеној документацији, почевши од 1. јануара наредне године за извршена улагања, односно плаћања у претходној години, до дана продаје. За хартије од вредности које су котиране на берзи, чија је набавна цена утврђена као најнижа забележена цена из става 6. овог члана, ревалоризација набавне цене врши се од наредног дана од дана кад је забележена најнижа цена по којој се трговало, до дана продаје.
+ Види:
чл. 41. Закона - 135/2004-44.
чл. 19. Закона - 62/2006-3.
чл. 7. Закона - 18/2010-45.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном или наслеђем после 24. јануара 1994. године, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац стекао то право, удео или хартију од вредности, ако се не може утврдити та цена онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца.

Ако је обвезник из става 1. овог члана, право, удео или хартију од вредности стекао од поклонодавца, односно оставиоца који је то право, удео или хартију од вредности стекао пре 24. јануара 1994. године, набавна цена утврдиће се према тржишној вредности тог права, удела или хартије од вредности на дан 24. јануара 1994. године.

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао уговором о доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту њиховог стицања од стране обвезника.
+ Види:
чл. 42. Закона - 135/2004-44.
чл. 11. Закона - 31/2009-89.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини капитални добитак утврђен на начин из чл. 72 до 75. овог закона.
+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Стопа пореза на капитални добитак износи 10%.

Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом другог права, удела или хартије од вредности у истој години.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година на рачун будућих капиталних добитака.
+ Правна мишљења

Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 90 дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа се пореза на остварени капитални добитак.

Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности, средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.

Министар финансија ближе уређује критеријуме за остваривање права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.
+ Види:
чл. 69. Закона - 135/2004-44.
чл. 12. Закона - 31/2009-89.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Повлачење акумулираних средстава по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда која се, по налогу и за рачун члана фонда улаже у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, ослобађа се пореза на капитални добитак.
+ Види:
чл. 20. Закона - 62/2006-3.

Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, пореска обавеза му се сразмерно умањује.
+ Судска пракса

Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.
+ Види:
чл. 10. Закона - 80/2002-27.

Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у закуп.

Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредности свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.

Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.

Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо нормираних трошкова признати трошкове амортизације, финансирања, инвестиционог и текућег одржавања имовине и друге стварне трошкове које је имао у вези са стварима које је дао у закуп.

Ако је пријављени приход од давања у закуп покретних ствари мањи од оног који би уобичајено могао да се постигне на тржишту, надлежни порески орган ће овај приход утврдити у висини прихода који би се могао постићи на тржишту, у складу са чланом 70. овог закона.
+ Правна мишљења

Обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона који уређује игре на срећу.

Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим законом.

Појединачним добитком у смислу става 2. овог члана сматра се укупан добитак по свим комбинацијама у играма на срећу са више комбинација.

Ако се добитак састоји од ствари и права, опорезиви приход из става 2. овог члана представља тржишна вредност ствари или права у моменту када је добитак остварен.

Порез на добитке од игара на срећу не плаћа се на:

1) појединачно остварен добитак од игара на срећу до износа од 19.467 динара;

3) остварен добитак од игара које се приређују у играчницама (казинима) и на аутоматима.
+ Види:
чл. 43. Закона - 135/2004-44.
чл. 21. Закона - 62/2006-3.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2008-14.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2009-15.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -3/2010-14.

+ Правна мишљења

Обвезник пореза на приходе од осигурања лица је физичко лице које оствари накнаду из осигурања лица.

Опорезиви приход од осигурања лица представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица, умањену за износ новчаних средстава уплаћених по основу премија осигурања ако није изузета од опорезивања у складу са чланом 9. став 1. тачка 7) овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од осигурања лица, у случају кад се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда, по налогу и за рачун члана фонда, уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ повучених акумулираних средстава уложених у куповину ануитета.
+ Види:
чл. 9. Закона - 18/2010-45.

Приходи спортиста и спортских стручњака обухватају примања која остваре професионални спортисти, спортисти аматери, спортски стручњаци и стручњаци у спорту од спортске организације, односно организације за обављање спортске делатности, спортских друштава и савеза, која немају карактер зараде у смислу прописа којима се уређује спорт, односно радни односи.

Приходима из става 1. овог члана сматрају се нарочито примања по основу:

1) накнаде на име закључења уговора (трансфер и др.);

3) новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама;

5) стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање;

7) националног признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта;

8) накнаде и награде за рад спортским стручњацима, односно стручњацима у спорту (тренери, судије, делегати и др.).

Опорезиви приход за примања спортиста и спортских стручњака из ст. 1. и 2. овог члана утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 50%.
+ Види:
чл. 11. Закона - 80/2002-27.
чл. 44. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Осталим приходима у смислу овог закона сматрају се и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а нарочито:

2) приходи по основу уговора о обављању привремених и повремених послова закључених преко омладинске или студентске задруге са лицем до навршених 26 година живота ако је на школовању у установама средњег, вишег или високог образовања;

6) примања чланова управног и надзорног одбора правног лица;

8) накнада у вези са извршавањем послова одбране, цивилне заштите и заштите од елементарних непогода;

9) примања стечајних управника, судских вештака, судија поротника и судских тумача;

10) приходи по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, прикупљања и продаје шумских плодова и лековитог биља, узгајања и продаје печурака, узгоја и продаје пчелињег роја (пчела), узгоја и продаје пужева, односно по основу продаје других добара остварених обављањем привремених или повремених послова, ако нису опорезовани као приходи од самосталне делатности, односно као приходи од пољопривреде и шумарства у смислу овог закона;

11) награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица;

12) примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа;

13) накнаде трошкова и други расходи лицима која нису запослена код исплатиоца;

14) сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по овом закону.

Обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана.

Опорезиви приход за приходе из става 1. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.

Изузетно од става 1. тачка 13) овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на документоване накнаде трошкова по основу службених путовања, највише до износа тих трошкова који су изузети од плаћања пореза на зараде за запослене по члану 18. тач. 2) до 4) овог закона, ако се исплата врши физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, и то:

1) упућеним, односно позваним од стране државног органа или организације, са правом накнаде трошкова, независно од тога из којих средстава се врши исплата;

2) члановима представничких и извршних тела, Републике, територијалне аутономије и локалне самоуправе, у вези са вршењем функције;

3) упућеним на рад у Републику, по налогу иностраног послодавца, а у вези са делатношћу домаћег исплатиоца;

4) ако добровољно, односно по позиву сарађују у хуманитарне, здравствене, васпитно - образовне, културне, спортске, научно - истраживачке, верске и друге сврхе, односно сарађују у синдикалним организацијама, привредним коморама, политичким странкама, савезима и удружењима, невладиним и у другим недобитним организацијама, при чему не остварују било коју другу накнаду по основу те сарадње.

На друге приходе које оствари члан ученичке задруге, члан омладинске или студентске задруге до навршених 26 година живота ако је на школовању у институцијама за средње, више и високо образовање, као и физичко лице по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, шумских плодова и лековитог биља, обрачунати порез умањује се за 40%.
+ Види:
чл. 12. Закона - 80/2002-27.
чл. 45. Закона - 135/2004-44.
чл. 32. Закона - 62/2006-3.
чл. 13. Закона - 31/2009-89.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Изузетно од става 1. овог члана, стопа пореза на приходе од осигурања лица износи 10%.
+ Види:
чл. 10. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица - резиденти, укључујући и странца - резидента, који су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Дохотком из става 1. овог члана сматра се годишњи збир:

2) опорезивог прихода од самосталне делатности из чл. 33. и 40. овог закона;

3) опорезивог прихода од ауторских и сродних права и права индустријске својине из чл. 55. и 60. овог закона;

4) опорезивог прихода од непокретности из чл. 68. и 70. овог закона;

5) опорезивог прихода од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. до 5. овог закона;

6) опорезивог прихода од осигурања лица из члана 84. ст. 2. и 3. овог закона;

7) опорезивог прихода спортиста и спортских стручњака из члана 84а овог закона;

8) опорезивих других прихода из члана 85. овог закона;

9) прихода по основима из тач. 1) до 8) овог става, остварених и опорезованих у другој држави.

Зараде из става 2. тачка 1) овог члана и опорезиви приходи из тач. 3), 7) и 8) тог става умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе, а опорезиви приходи из тач. 2), 4), 5) и 6) тог става умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици.

Зараде из става 2. тачка 1) овог члана и опорезиви приходи из тач. 3), 7) и 8) тог става умањују се за доприносе за обавезно социјално осигурање највише до износа доприноса плаћених на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе, на износ највише годишње основице доприноса за годину за коју се утврђује годишњи порез на доходак грађана.

Приходи из става 2. тачка 9) овог члана умањују се за порез плаћен у другој држави.

Доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са ст. 2. до 5. овог члана и неопорезивог износа из става 1. овог члана.
+ Види:
чл. 13. Закона - 80/2002-27.
чл. 46. Закона - 135/2004-44.
чл. 22. Закона - 62/2006-3.
чл. 11. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак, који чини разлика између дохотка за опорезивање из члана 87. став 6. овог закона и личних одбитака који износе:

1) за пореског обвезника - 40% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

2) за издржаваног члана породице - 15% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, по члану.

Укупан износ личних одбитака из става 1. овог члана не може бити већи од 50% дохотка за опорезивање.

Ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може остварити само један обвезник.
+ Види:
чл. 47. Закона - 135/2004-44.
чл. 23. Закона - 62/2006-3.
чл. 12. Закона - 18/2010-45.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се на основицу из члана 88. овог закона, по следећим стопама:

- на износ до шестоструке просечне годишње зараде - 10%;

- на износ преко шестоструке просечне годишње зараде - 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде + 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде.
+ Види:
чл. 14. Закона - 80/2002-27.
чл. 24. Закона - 62/2006-3.
чл. 13. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Грађанин који остварује доходак у смислу овог закона дужан је да поднесе пореску пријаву, ако овим законом није друкчије одређено.

Надлежни порески орган најкасније до 31. децембра сваке године, општим јавним позивом позива грађане на подношење пореских пријава.

Пријава за годишњи порез на доходак грађана

Обвезник годишњег пореза на доходак грађана дужан је да за остварени доходак у години за коју се врши утврђивање пореза поднесе пореску пријаву са тачним подацима надлежном пореском органу по истеку те године, а најкасније до 15. марта наредне године (у даљем тексту: годишња пријава).
+ Правна мишљења

Пријава за порез на приходе од самосталне делатности и порески биланс

Предузетник и обвезник пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, који воде пословне књиге, дужни су да пореску пријаву и порески биланс, са тачним подацима, поднесу надлежном пореском органу најкасније до 15. марта наредне године.

Уз пореску пријаву и порески биланс, обвезници из става 1. овог члана дужни су да надлежном пореском органу доставе и финансијске извештаје које подносе надлежном органу у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија (биланс стања, биланс успеха) ако воде двојно књиговодство, односно биланс успеха ако воде просто књиговодство, као и документацију коју надлежни орган затражи у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација.

Предузетник који порез плаћа на паушални приход, коме се у години која претходи години за коју се врши утврђивање пореза значајније измени обим пословања, односно промета и други услови од утицаја на остваривање права на паушално опорезивање и висину пореске обавезе, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније до 31. јануара године за коју се утврђује порез.
+ Види:
чл. 48. Закона - 135/2004-44.
чл. 14. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Предузетник који у току године започне обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву, у којој ће дати процену прихода и расхода, односно процену промета до краја прве пословне године, најкасније у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно од почетка обављања делатности.

Обвезник који у току године трајно, односно привремено одјави обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву за коначно утврђивање пореза, односно за утврђивање пореза до дана привремене одјаве, у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности.

Предузетник из става 2. овог члана који води пословне књиге дужан је да уз пореску пријаву поднесе и порески биланс, као и документацију из члана 93. став 2. овог закона.

Предузетник коме престане статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, уз захтев за паушално опорезивање из члана 42. став 1. овог закона, дужан је да поднесе и пореску пријаву у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност.
+ Види:
чл. 49. Закона - 135/2004-44.
чл. 15. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Пријава за порез на капиталне добитке и остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку

Обвезник који у току године оствари или започне остваривање прихода на капиталне добитке и остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 15 дана од почетка остваривања прихода.

Предузетник који порез плаћа на паушално утврђен приход дужан је да посебно поднесе пореску пријаву за приходе на капиталне добитке из чл. 72. до 76. овог закона.

Обвезник пореза на приходе од непокретности из члана 67. овог закона, као и обвезник пореза на приходе од давања у закуп покретних ствари из члана 82. овог закона, дужни су да поднесу пореску пријаву и у случају када се овај порез плаћа по одбитку, најкасније у року од 15 дана од дана закључења уговора о закупу, односно подзакупу.
+ Правна мишљења

Обвезник - нерезидент подноси пореску пријаву за поједине врсте прихода које остварује за које није предвиђено плаћање пореза по одбитку.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу на чијој територији је обвезник остварио приходе, односно према боравишту обвезника.

За обвезника из става 1. овог члана, плаћени порез по пореској пријави из става 2. овог члана, заједно са плаћеним порезима по одбитку, сматра се коначно утврђеном пореском обавезом.
+ Види:
чл. 25. Закона - 62/2006-3.

Облик и садржину пореске пријаве прописује министар финансија.
+ Види:
чл. 50. Закона - 135/2004-44.

Пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе:

1) за приходе од самосталне делатности - пореском органу на чијој територији је регистровано обављање делатности;

2) за приходе од непокретности - пореском органу на чијој територији се налази непокретност;

3) за годишњи порез на доходак грађана, за капиталне добитке и за остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку - пореском органу на чијој територији обвезник има пребивалиште.

За приходе од пољопривреде и шумарства који се опорезују према катастарском приходу не подноси се пореска пријава.
+ Правна мишљења

По одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:

2) приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

4) приходе од непокретности, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

5) приходе од давања у закуп покретних ствари, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

7а) приходе спортиста и спортских стручњака;

8) остале приходе, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник.

Под правним лицем у смислу става 1. овог члана подразумева се и део правног лица, односно пословна јединица нерезидентног правног лица која је регистрована код надлежног државног органа (представништво и др.), као и државни органи и организације.
+ Види:
чл. 15. Закона - 80/2002-27.
чл. 51. Закона - 135/2004-44.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

По решењу надлежног пореског органа утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:

4) приходе из члана 99. став 1. тач. 2), 4), 5) и 8) овог закона на које се порез не плаћа по одбитку, односно када исплатилац прихода није правно лице или предузетник.
+ Види:
чл. 52. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода.
+ Види:
чл. 53. Закона - 135/2004-44.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Код утврђивања основице пореза на зараде у смислу члана 15а став 2. овог закона, зарада из става 1. тог члана умањује се за 6.554 динара месечно у пуном износу за запосленог који ради са пуним радним временом.

За запосленог који ради са непуним радним временом, умањење из става 1. овог члана је сразмерно радном времену тог запосленог у односу на пуно радно време.

Кад запослени остварује пуно радно време код два или више послодаваца, умањење из става 1. овог члана врши сваки послодавац сразмерно радном времену код послодавца у односу на пуно радно време, с тим што укупно умањење износи 6.554 динара месечно.

Кад запослени остварује непуно радно време код два или више послодаваца, сваки послодавац врши умањење сразмерно радном времену код послодавца у односу на укупно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 6.554 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену запосленог у односу на пуно радно време.

Начин и поступак обрачунавања пореза на зараде из ст. 1. до 4. овог члана и достављање података Пореској управи ближе уређује министар финансија.
+ Види:
чл. 26. Закона - 62/2006-3.
тач. 1. Усклађених износа накнаде - 10/2007-14.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2008-14.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -7/2009-15.
чл. 14. Закона - 31/2009-89.
тач. 1. Усклађених динарских неопорезивих износа -3/2010-14.

+ Правна мишљења

За приходе од капитала по основу камате, банка или други исплатилац прихода дужан је да у току године утврди порез по одбитку у моменту исплате, односно приликом приписивања камате, а најкасније код годишњег обрачуна камате.

Изузетно од става 1. овог члана, када се салдирање новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности врши преко Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар), Централни регистар у моменту салдирања новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани уплатни рачун порез на приход од капитала на остварену камату за период од дана стицања до дана отуђења или откупа дужничке хартије од вредности.
+ Види:
чл. 55. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Предузетник који води пословне књиге обрачунава и наплаћује порез по одбитку на приходе које остварује нерезидентно правно лице у складу са законом којим се уређује порез на добит предузећа.
+ Види:
чл. 56. Закона - 135/2004-44.

Исплатилац из члана 101. овог закона дужан је да обвезнику, приликом сваке исплате, као и по истеку године, изда обрачун са подацима о: бруто приходу, трошковима, опорезивом приходу, олакшицама, плаћеним доприносима за социјално осигурање и плаћеном порезу.

Исплатиоцем у смислу става 1. овог члана, у случају када Централни регистар, сагласно члану 103. став 2. овог закона, обрачунава, обуставља и уплаћује порез по одбитку на камату по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, сматра се банка - члан Централног регистра код које се води наменски новчани рачун обвезника пореза за плаћања по основу продаје хартија од вредности.
+ Види:
чл. 58. Закона - 135/2004-44.

Обвезник који остварује зараде и друге приходе у или из друге државе, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, дужан је да сам обрачуна и уплати порез по одбитку по одредбама овог закона, ако порез не обрачуна и не уплати исплатилац прихода.

Обавезу обрачуна и плаћања пореза у складу са ставом 1. овог члана, обвезник пореза има и у случају ако порез по одбитку не обрачуна и не уплати други исплатилац, као и ако приход оствари од лица које није обвезник обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, обвезник је дужан да сам обрачуна и уплати порез и да надлежном пореском органу достави пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу најкасније у року од 30 дана од дана када је примио зараду или друге приходе.

Надлежност пореског органа из става 3. овог члана одређује се према месту пребивалишта, односно боравишта обвезника.

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Србија закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања, и да је он стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом о резидентности овереном од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент, и то на посебном обрасцу прописаном подзаконским актом донетим у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, сносиће разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.
+ Види:
чл. 60. Закона - 135/2004-44.
чл. 32. Закона - 62/2006-3.
чл. 17. Закона - 18/2010-45.

+ Правна мишљења

Ближе прописе о начину утврђивања, плаћања и евидентирања пореза по одбитку доноси министар финансија.
+ Види:
тач. 5. чл. 192. Закона - 80/2002-1.
чл. 69. Закона - 135/2004-44.

Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима

Пореска управа води Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на које се порез плаћа по одбитку, интерпретаторима, као ауторима или носиоцима сродних права, ансамблима и оркестрима, имитаторима, илузионистима и другим извођачима (у даљем тексту: интерпретатор), менаџерима и другим ангажованим лицима (у даљем тексту: друга ангажована лица).

Исплатиоци прихода из става 1. овог члана, у смислу овог закона, јесу:

1) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност из области угоститељства, туризма, посредовања и других делатности, а у својим или закупљеним објектима организују извођење естрадних програма забавне и народне музике или других забавних програма;

2) правна и физичка лица регистрована за делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма, која производе и емитују телевизијски програм забавне и народне музике, забавни, колажни, новогодишњи и слични програм, без обзира да ли им је издата или не дозвола за емитовање програма у складу са законом којим се уређује обављање радиодифузне делатности;

3) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност, савези, удружења, организације, заједнице, месне заједнице и слични субјекти који у својим или закупљеним објектима или на другим местима организују концерте, културно-уметничке, туристичке и друге сличне манифестације и приредбе, на којима се изводе естрадни програми забавне и народне музике, новогодишњи и други слични забавни програми или друге забавне приредбе.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, најкасније до 31. јануара 2005. године.

Новоосновани исплатиоци прихода из става 2. овог члана, дужни су да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесу пријаву из става 3. овог члана, у року од 15 дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.

Правна и физичка лица која обављају делатност из става 2. овог члана, а која нису исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, у случају да ангажују интерпретаторе и друга ангажована лица из става 1. овог члана, дужна су да у року од 48 сати од дана фактичког почетка организовања естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, поднесу пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако Пореској управи у прописаном року не поднесе пријаву из ст. 3. и 4. овог члана за упис у регистар из става 1. овог члана.

Жалба против решења из става 6. овог члана није допуштена.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да са интерпретатором и другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, закључи уговор, и да Пореској управи до петог у месецу доставља писмено обавештење о закљученим уговорима у претходном месецу.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако организује извођење естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, ангажовањем лица из става 1. овог члана без закљученог уговора или ако Пореској управи у прописаном року не достави писмено обавештење о закљученим уговорима.

Жалба против решења из става 9. овог члана није допуштена.

Садржину пријаве из става 3. овог члана и обавештења из става 8. овог члана ближе уређује министар финансија.
+ Види:
чл. 61. Закона - 135/2004-44.
чл. 28. Закона - 62/2006-3.

Пореска управа води Регистар правних и физичких лица, државних органа и организација, органа и организација јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе и других органа и организација у којима се исплаћују зараде, односно плате (у даљем тексту: послодавац).

Новоосновани послодавац дужан је да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, у року од осам дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.

Садржину пријаве из става 2. овог члана, споразумно ближе уређују министар финансија и министар рада, запошљавања и социјалне политике.
+ Види:
чл. 29. Закона - 62/2006-3.

Порез на приходе од пољопривреде и шумарства

Порез на приходе од пољопривреде и шумарства утврђује решењем надлежни порески орган на основу података из катастра, а ако се утврђивање пореза врши према стварном приходу у складу са одредбама овог закона којима се уређује утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности за предузетнике који воде пословне књиге.
+ Правна мишљења

Порез на приходе од самосталне делатности утврђује се решењем надлежног пореског органа:

1) на основу података из пореске пријаве, пореског биланса, пословних књига и других података до којих дође путем контроле или на други начин - за обвезнике који воде пословне књиге;

2) на основу података из пореске пријаве, критеријума и елемената утврђених у складу са чланом 41. овог закона - за обвезнике који порез плаћају на паушално утврђен приход.

Ако порески орган утврди да подаци у пореској пријави, пореском билансу и пословним књигама не одговарају стварном стању, порез се може утврдити на начин из члана 111. овог закона.

Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза ће се утврдити на један од следећих начина:

1) на основу прегледа пословних књига, налаза контроле о прегледу пословања и других података којима располаже порески орган;

2) принципом упоређивања са другим обвезницима исте или сличне делатности, који ту делатност обављају под приближно једнаким условима, с тим што се као елементи упоређивања узимају нарочито: место где се делатност обавља, стручне квалификације, године старости, опремљеност средствима за рад, број запослених, асортиман производа и услуга и друге околности којима се доказује да упоређени обвезници врше делатност под приближно једнаким условима, односно да су им приближно једнаке могућности остваривања дохотка;

3) принципом упоређивања са просечном бруто зарадом, односно платом запослених код правних лица и предузетника у истој или сличној делатности, која се обавља под приближно једнаким условима;

До доношења решења о утврђивању аконтације пореза за текућу годину, предузетници и обвезници пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, на приходе од непокретности и на друге приходе на које се порез не плаћа по одбитку, дужни су да плаћају аконтације пореза у висини која одговара последњој аконтацији из претходне године.
+ Види:
чл. 62. Закона - 135/2004-44.

На захтев обвезника или по иницијативи надлежног пореског органа, месечна аконтација пореза може се променити због знатних измена у висини остварених прихода, промене пореских инструмената или због других околности које битно утичу на висину пореске обавезе, при чему је обвезник дужан да састави и поднесе периодични порески биланс, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља периодични порески биланс.

На захтев обвезника, аконтација пореза може се плаћати и према периодичном пореском билансу.

По захтевима обвезника из ст. 1. и 2. овог члана, надлежни порески орган дужан је да донесе решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Ако надлежни порески орган не донесе решење у року из става 3. овог члана, обвезник може да настави плаћање аконтације у висини утврђеној према периодичном пореском билансу.

Ако је износ пореза према подацима у пореском билансу по коначном обрачуну године за коју се утврђује порез већи од износа пореза плаћеног у виду месечних аконтација, обвезник је дужан да разлику пореза уплати истовремено са подношењем пореске пријаве и пореског биланса.

Разлику између уплаћеног пореза и пореза утврђеног решењем пореског органа обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању коначне обавезе.

Порез на капиталне добитке утврђује решењем надлежни порески орган на основу података из пореске пријаве.

Ако обвезник не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза се утврђује на основу података о оствареном капиталном добитку којим располаже надлежни порески орган.

Право на пореско ослобођење из члана 79. став 1. и члана 80. овог закона утврђује се решењем надлежног пореског органа на основу документације о решавању стамбеног питања, приложене уз пореску пријаву.

Повраћај плаћеног пореза на капиталне добитке из члана 79. став 2. овог закона остварује се на захтев обвезника, уз који је приложена документација о решавању стамбеног питања.
+ Правна мишљења

Порез на приходе који се у смислу овог закона не опорезују по одбитку, односно који не утврђује и не плаћа сам обвезник у складу са чланом 107. овог закона, утврђује решењем надлежни порески орган на основу података из пореске пријаве и других података који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.
+ Види:
чл. 63. Закона - 135/2004-44.

+ Правна мишљења

Годишњи порез на доходак грађана утврђује решењем надлежни порески орган на основу података из пореске пријаве, пословних књига и других података који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.
+ Види:
тач. 5. чл. 192. Закона - 80/2002-1.

+ Правна мишљења

Порези који се утврђују решењем пореског органа плаћају се у року од:

1) 45 дана од дана почетка тромесечја - на приходе од пољопривреде и шумарства, на приходе од непокретности и на друге приходе, на које се порез не плаћа по одбитку, који се плаћају тромесечно;

2) 15 дана по истеку сваког месеца - на приходе од самосталне делатности који се плаћају у виду месечних аконтација;

3) 15 дана од дана достављања решења о утврђивању пореза - на годишњи порез на доходак грађана, на капиталне добитке и на друге приходе који се остварују повремено.
+ Правна мишљења

Решење надлежног пореског органа о утврђивању пореске обавезе садржи нарочито:

6) износ пореске обавезе, начин и рок плаћања;

7) рачун на који се врши уплата пореске обавезе.

У решењу о утврђивању пореза, обвезник ће се поучити о праву на подношење жалбе против тог решења.

За исплату пореза по одбитку јемчи солидардно исплатилац прихода.
+ Види:
чл. 64. Закона - 135/2004-44.

За исплату пореза на приходе од пољопривреде и шумарства и на приходе од самосталне делатности јемче супсидијарно својом имовином сви пунолетни чланови домаћинства обвезника који у моменту настанка обавезе чине домаћинство обвезника у смислу члана 10. овог закона.

У случају кад евиденција власника, имаоца права коришћења или плодоуживаоца земљишта у катастру земљишта не одговара стварном стању, за исплату пореза на приходе од пољопривреде и шумарства супсидијарно јемчи лице које користи земљиште, а које утврди надлежни порески орган.

Ако је порески дужник, да би избегао обавезу плаћања пореза, отуђио имовину правним послом у корист лица која нису чланови његовог домаћинства, надлежни порески орган може такав посао побијати пред судом, ако је купац знао за такву намеру пореског обвезника.

Порески дужник који отуђује опрему или инвентар који му служи за обављање делатности или отуђи радњу у целини, дужан је претходно да подмири своје пореске обавезе.

Ако нови власник преузме имовину из става 1. овог члана, а порез није плаћен, за наплату доспелог пореза јамчи солидарно са пореским дужником до висине вредности преузете имовине.

Лице које власнику путујуће забавне радње, односно приређивачу забавних приредби уступа уз наплату или бесплатно свој стамбени или пословни простор, одговара солидарно са пореским дужником за све обавезе на приходе који су у вези са одржаном приредбом.

Ако порески дужник умре пре него што се утврди висина обавезе, утврђивање обавезе извршиће се наследницима.

Наплата утврђене обавезе извршиће се од наследника највише до висине вредности наслеђене имовине.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не обрачуна, не обустави и не уплати, или погрешно обрачуна порез по одбитку (члан 21б став 6, члан 21в став 7, члан 21д став 3, чл. 101, 103. и 107а);

2) обвезнику не изда обрачун са подацима о исплаћеним приходима на које се порез плаћа по одбитку (члан 106);

3) не достави Пореској управи у прописаном року пријаву за упис у Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима, а организује извођење естрадних програма забавне и народне музике или других забавних програма (члан 108а ст. 3, 4. и 5);

4) са интерпретатором, менаџером или другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма не закључи уговор или ако Пореској управи у прописаном року не достави писмено обавештење о закљученим уговорима (члан 108а став 8);

4а) Пореској управи, према месту свог седишта, не поднесе пријаву за упис у Регистар правних и физичких лица, државних органа и организација, органа и организација јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе и других органа и организација у којима се исплаћују зараде, односно плате, у року од осам дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа (члан 108б став 2).

Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга, а најмање 100.000 динара, казниће се за прекршај правно лице код кога је прекршајном радњом из става 1. овог члана избегнуто плаћање пореза.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга, а најмање 50.000 динара, казниће се за прекршај предузетник који прекршајном радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.
+ Види:
тач. 5. чл. 192. Закона - 80/2002-1.
чл. 65. Закона - 135/2004-44.
чл. 30. Закона - 62/2006-3.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара, казниће се за прекршај предузетник ако:

1) пословне књиге не води у складу са чл. 43. до 48. овог закона;

2) пореском органу не достави све податке од значаја за утврђивање капиталних добитака (члан 35);

3) у пореском билансу не искаже посебно вредност трансакција са повезаним лицима у складу са принципом "ван дохвата руке" (члан 35);

4) у прописаном року не пријави пореском органу отуђење основних средстава, за које је остварио порески подстицај (члан 39);

5) не састави порески биланс, односно не састави га у прописаном року и на прописани начин (члан 50);

6) ако не врши плаћања преко текућег рачуна код банке или не води средства на текућем рачуну или ако примљени готов новац не уплати на текући рачун (члан 51);

7) у прописаном року не поднесе пореску пријаву, односно порески биланс или у пријави, односно пореском билансу да нетачне податке што је за последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано остваривање права на пореске подстицаје или уз пореску пријаву не достави остала прописана документа и податке или пореску пријаву поднесе ненадлежном органу (чл. 91, 93, 94, 95. и 98);

8) по отпочињању обављања делатности у прописаном року не поднесе пореску пријаву или не да процену прихода за прву пословну годину (члан 94. став 1);

9) по трајној или привременој одјави обављања самосталне делатности у прописаном року не поднесе пореску пријаву за коначно утврђивање пореза, односно за утврђивање пореза до дана привремене одјаве (члан 94. став 2);

10) не обрачуна, не обустави и не уплати, или погрешно обрачуна порез по одбитку на приходе које оствари нерезидентно правно лице (члан 104.);

11) не изврши уплату месечне аконтације пореза или не изврши уплату у прописаном року (члан 112. и члан 118);

12) у прописаном року не изврши уплату пореза на основу пореског биланса или разлику између уплаћеног пореза и пореза утврђеног решењем о коначној обавези (члан 114);

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара, казниће се за прекршај обвезник физичко лице ако:

1) не поднесе пореску пријаву у прописаном року, или је не поднесе надлежном пореском органу или у пријави не наведе тачне податке од којих зависи висина пореза (чл. 91, 92, 95, 96. и 98);

2) не обрачуна и не уплати порез по одбитку у прописаном року или не поднесе надлежном пореском органу пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу у прописаном року (члан 107);

3) не изврши уплату пореза или не изврши уплату у прописаном року (члан 112. и члан 118);

Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга, а најмање 5.000 динара, казниће се за прекршај обвезник физичко лице које прекршајном радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.
+ Види:
тач. 5. чл. 192. Закона - 80/2002-1.
чл. 67. Закона - 135/2004-44.

+ Види:
тач. 5. чл. 192. Закона - 80/2002-1.
чл. 68. Закона - 135/2004-44.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96, 24/96, 39/96, 52/96, 54/96, 16/97, 60/97, 20/98, 42/98, 18/99, 21/99, 25/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона, примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.
+ Судска пракса

Поступак утврђивања аконтације пореза за 2001. годину на приходе од пољопривреде и шумарства и на приходе од самосталне делатности који је започет по одредбама закона из члана 173. став 1. овог закона, окончаће се у складу са тим законом.

Поступак утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који није правоснажно окончан до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године, саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском органу до 15. јула 2001. године.

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење по основу новоосноване радње или право на пореску олакшицу по основу улагања страног капитала, у складу са законом из члана 173. став 1. овог закона, има право да користи то ослобођење, односно олакшицу до истека рока до кога је утврђена.
+ Судска пракса

Годишњи порез на доходак грађана за 2001. годину утврђује се и плаћа по одредбама овог закона, с тим што ће се прописани износи из члана 87. ст. 1. и 2, члана 88. став 1. и члана 89. став 1. овог закона ускладити са процентом раста, односно смањења зарада за период од ступања на снагу овог закона до 31. децембра 2001. године.

За период од 1. јануара 1999. године до дана почетка примене овог закона, на камату по основу девизне штедње претворене, без пристанка улагача, у орочени депозит код овлашћене банке, који представља јавни дуг државе, у складу са законом који уређује измирење обавеза по основу девизне штедње грађана, не плаћа се порез на приходе од капитала.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим одредаба о порезу на зараде и друге приходе који се примењују од 1. јуна 2001. године и члана 123. који се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о порезу на доходак грађана

Проглашава се Закон о порезу на доходак грађана, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Другој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2001. години, одржаној 11. априла 2001. година

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 24/2001.

Порез на доходак грађана плаћају, у складу са одредбама овог закона, физичка лица која остварују доходак.

Опорезивање дохотка грађана уређује се искључиво овим законом.

Пореска ослобођења и олакшице могу се уводити само овим законом.

Порез на доходак грађана плаћа се на приходе из свих извора, сем оних који су посебно изузети овим законом.

Доходак представља збир опорезивих прихода из става 2. овог члана, остварених у календарској години.

Порезу на доходак грађана подлежу следеће врсте прихода:

4) приходи од ауторских права и права индустријске својине;

Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у новцу, у натури, чињењем или на други начин.

На поједине врсте прихода из члана 3. овог закона, порез на доходак грађана плаћа се:

1) по одбитку од сваког појединачног прихода;

2) на основу решења надлежног пореског органа.

Порески обвезник је физичко лице које је по одредбама овог закона дужно да плати порез (у даљем тексту: обвезник).

Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република), у другој републици и у иностранству.

Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:

1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса;

Резидент Републике је и физичко лице које је упућено у иностранство или у другу републику ради обављања послова за физичко или правно лице - резидента Републике или за међународну организацију.

Обвезник пореза на доходак грађана је физичко лице које није резидент (у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.

Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:

2) дечијег и материнског додатка и новчане помоћи за опрему новорођене деце;

3) накнада за туђу помоћ и негу и накнада за телесно оштећење;

5) материјалног обезбеђења у складу са законом;

6) накнада из здравственог осигурања, осим накнаде зараде (плате);

8) накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изосталу зараду (плату);

9) помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника - до 20.000 динара;

10) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја;

11) организоване социјалне и хуманитарне помоћи;

12) стипендија и кредита ученика и студената - у месечном износу до 3.000 динара;

13) накнаде за исхрану - хранарине коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт - у месечном износу до 3.000 динара;

15) накнада и награда за рад пацијената у психијатријским установама;

16) накнада за рад лица у органима за спровођење избора или за попис становништва;

18) отпремнине код одласка у пензију и новчане накнаде, односно отпремнине које се исплаћују запосленим за чијим је радом престала потреба у складу са законом којим се уређују радни односи - до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређују радни односи, односно Општим колективним уговором.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тач. 10) до 13) овог члана ближе уређује министар финансија и економије.

Издржаваним члановима породице, у смислу овог закона, сматрају се следећа лица која обвезник издржава:

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником;

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Ако обвезник - резидент Републике оствари доходак у другој републици, односно у другој држави, на који је плаћен порез у тој другој републици, односно држави, на рачун пореза на доходак грађана утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на доходак плаћеног у тој другој републици, односно држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се добио применом одредаба овог закона на доходак остварен у другој републици, односно држави.

Зарадом у смислу овог закона сматрају се примања која се остварују по основу радног односа и примања која се остварују по основу уговора о привременим и повременим пословима или уговора о раду ван просторија послодавца (у даљем тексту: зарада).

Под зарадом, односно платом која се остварује по основу радног односа у смислу става 1. овог члана подразумева се зарада дефинисана законом којим се уређују радни односи.

Под зарадом која се остварује по основу уговора о привременим и повременим пословима или уговора о раду ван просторија послодавца у смислу става 1. овог члана подразумева се накнада за рад и друга примања по тим основима.

Зарадом у смислу члана 13. овог закона сматрају се и примања у облику бонова, новчаних потврда, акција, осим акција стечених у поступку својинске транформације, или робе, чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем.

Основицу пореза на зараду из става 1. овог члана представља:

1) номинална вредност бонова, новчаних потврда и акција;

2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту;

3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику;

увећане за обавезе јавних прихода које из зараде плаћа запослени.

Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду.

Зарада из чл. 13. и 14. овог закона опорезује се по стопи од 14% на основицу коју чини исплаћена, односно остварена зарада.

За физичка лица - резиденте Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица - резиденте Републике, основицу пореза на зараде чини износ зараде, коју би, у складу са законом и колективним уговором, остварили у Републици на истим или сличним пословима, помножен коефицијентом у распону између два и пет.

Висину коефицијента у распону из става 1. овог члана за појединачне државе прописује министар финансија и економије, узимајући у обзир посебно однос између просечних зарада и трошкова живота у одређеној држави и у Републици.

Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу:

2) накнаде за исхрану за службено путовање у земљи, према приложеним рачунима, а највише до износа од 600 динара дневно, односно дневнице за службено путовање у иностранство - до износа прописаног од стране надлежног државног органа;

3) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према приложеном рачуну, највише до износа цене за ноћење у хотелу "А" или "Б" категорије;

4) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону и другим прописима, одобрено коришћење сопственог аутомобила - до износа 30% цене једног литра супер бензина, а највише до 1.500 динара месечно;

5) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице - до 10.000 динара.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тачка 5) овог члана ближе уређује министар финансија и економије.

Додатна примања странца резидента, запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, одређеној у складу са законом којим се уређује порез на добит предузећа, која се односе на покриће његових додатних трошкова проистеклих из запослења у Републици, ослобођена су пореза до висине која не прелази 35% исплаћене зараде.

Ослобођење из става 1. овог члана не односи се на накнаду исплаћену странцу резиденту из става 1. овог члана по основу покрића трошкова пореза на доходак.

Право на ослобођење из става 1. овог члана странац - резидент има:

1) ако је био резидент друге државе непосредно пре него што је засновао радни однос или закључио уговор о сличним пословима из члана 13. овог закона, на основу којих остварује додатна примања из става 1. овог члана;

2) ако је постао резидент Републике искључиво из пореских разлога, а на основу радног односа или уговора из члана 13. овог закона;

3) ако му радни однос или сличан посао по основу уговора из члана 13. овог закона не траје дуже од три године.

1) шефови страних дипломатских мисија акредитованих у СР Југославији, особље страних дипломатских мисија у Југославији, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису југословенски држављани или резиденти Републике;

2) шефови страних конзулата у Југославији и конзуларни функционери овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису југословенски држављани или резиденти Републике;

3) функционери Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција, стручњаци техничке помоћи Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција и функционери, стручњаци и административно особље других међународних организација, ако нису југословенски држављани или резиденти Републике;

4) запослени у страним дипломатским или конзуларним представништвима и међународним организацијама, ако нису југословенски држављани или резиденти Републике;

6) запослени код лица из тачке 1) до 5) овог члана, ако нису југословенски држављани или резиденти Републике.

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ И ШУМАРСТВА

Приходом од пољопривреде и шумарства сматра се катастарски или стварни приход од ових делатности.

Стопа пореза на приходе од пољопривреде и шумарства износи 20%.

Порез на приходе од пољопривреде и шумарства не плаћа се на катастарски приход:

2) земљишта чије је искоришћавање на основу закона забрањено;

5) дворишта цркава, храмова, манастира и џамија;

Ослобођења из става 1. тач. 1) до 5) овог члана престају у случају промене намене тог земљишта.

О захтеву одлучује порески орган на основу процењене штете.

Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), производњом лозно-воћних и других садница и калемова, инкубаторском производњом живине и другим сличним делатностима, независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа.

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона (у даљем тексту: предузетник).

Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, ако овим законом није друкчије одређено.

Опорезива добит се утврђује усклађивањем добити, исказане у билансу успеха, на начин предвиђен овим законом.

Предузетнику - оснивачу ортачке радње, опорезива добит се утврђује у сразмери са његовим учешћем у добити, према акту о оснивању ортачке радње.

За утврђивање опорезиве добити у пореском билансу признају се пословни, финансијски, непословни, ванредни и ревалоризациони приходи, обрачунати у билансу успеха у складу са законом којим се уређује рачуноводство, ако овим законом, односно законом који се сходно примењује, није друкчије одређено.

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са законом којим се уређује рачуноводство, изузев расхода за које је овим законом, односно законом који се сходно примењује, прописан други начин утврђивања.

Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 20%.

Порески подстицаји по основу убрзане амортизације сталних средстава, улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност и по основу запошљавања нових радника на неодређено време признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним лицима по закону којим се уређује порез на добит предузећа.

Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику:

4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности - већи од 2.000.000 динара.

1) висина просечне месечне зараде по запосленом у Републици, општини, граду и округу у месецу децембру године која претходи години за коју се утврђује паушални приход;

4) број запослених радника и ангажованих чланова породице;

5) тржишни услови у којима се делатност обавља;

7) старост обвезника и његова радна способност;

8) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима обавља исту или сличну делатност;

9) остале околности које утичу на остваривање добити.

Влада Републике Србије уређује ближе услове, критеријуме и елементе за паушално опорезивање.

Предузетници - оснивачи ортачке радње дужни су да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства.

Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету.

У пословним књигама обезбеђују се подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са калкулативним отписом, као и други подаци, у складу са законом.

Предузетник је дужан да пословне књиге води ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења, чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.

По завршетку пословне године, после књижења свих пословних промена, пословне књиге се закључују.

Предузетник је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене исправе држи у пословној просторији.

Министар финансија и економије ближе прописује врсте и садржину пословних књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства, начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.

Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог састављања доноси министар финансија и економије.

Евидентирање прихода и расхода код носиоца платног промета

Предузетник је дужан, независно од начина на који се опорезује, да наплаћене приходе и извршене расходе уредно и благовремено евидентира на пословном рачуну код носиоца платног промета, укључујући и уплату новца примљеног у готову, у складу са законом којим се уређује платни промет.

Носиоци платног промета достављају надлежном пореском органу, према седишту предузетника, податке о оствареном укупном годишњем промету на пословном рачуну преко кога послују, који су од значаја за утврђивање постојања услова за паушално опорезивање у смислу одредбе члана 40. став 2. тачка 4) овог закона, у року од 15 дана по истеку календарске године.

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга дела, студије, рецензије и слично);

4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено писмено или на неки други начин;

6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан кинематографији;

11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе, представљају самосталну духовну творевину;

12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде ауторских дела;

14) извођења музичких, књижевних и других дела;

15) коришћења изведених музичких материјала;

17) ликовних дела из области примењених уметности;

4) уметничка решења из области хортикултуре;

7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним фотографији;

8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);

9) уметничка решења за сценографију и костимографију;

12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и уметности;

13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали карактер оригинала.

Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

Обвезник пореза на приходе од ауторских права и права индустријске својине је физичко лице које као аутор, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског права, односно права индустријске својине.

Обвезник пореза на приходе од ауторских права и права индустријске својине је и наследник имовинског ауторског права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основима.

Опорезиви приход од ауторских права и права индустријске својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода.

Обвезнику - аутору, признају се следећи трошкови:

1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику, мозаик и витраж - 65% од бруто прихода;

2) за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) - 55% од бруто прихода;

3) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација, радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерваторска дела у области културе и уметности - 50% од бруто прихода;

4) за извођење уметничких дела (свирање и певање - осим за извођење естрадних програма забавне и народне музике, позоришна и филмска глума, рецитовање), преводе (осим књижевних превода), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу - 45% од бруто прихода;

5) за извођење естрадних програма забавне и народне музике - 10% од бруто прихода;

6) за остала ауторска дела - 40% од бруто прихода.

Обвезнику - аутору, на његов захтев уместо нормираних, признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Стопа пореза на приходе од ауторских права и права индустријске својине износи 20%.

Приходи од ауторских права и права индустријске својине које је обвезник - аутор или власник права индустријске својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова колико је година дело стварано, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Порески обвезник који остварује приход од ауторских права за извођење естрадних програма забавне и народне музике може бити паушално опорезован, на основу решења надлежног пореског органа, уколико је приход на који је плаћен порез о одбитку из члана 55. овог закона мањи од стварно реализованог.

Паушални приход из става 1. овог закона утврђује се упоређивањем са опорезивим приходом од ауторских права другог обвезника који приходе остварује под истим или сличним условима, а коригује се применом коефицијената које прописује министар финансија и економије.

Коефицијенти из става 2. овог члана зависе од:

1) учесталости појављивања обвезника у естрадним емисијама и рекламним спотовима на телевизији;

3) учесталости емитовања обвезникових музичко-естрадних програма на радију и телевизији, и

4) других критеријума од значаја за висину остварених прихода (старост, пол, број путовања у иностранство, број продатих касета и других носилаца звука и слике и др.).

Паушални порез на приходе од ауторских права за извођење естрадних програма забавне и народне музике утврђује се у годишњем износу.

1) камата и други приходи по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу), по основу обвезница и сличних хартија од вредности;

2) дивиденде и други приходи остварени учешћем у добити, укључујући и све облике прихода који се на основу одредаба закона којим се уређује порез на добит предузећа сматрају дивидендом (ликвидациони вишак, додатак на камату по основу трансферне цене, примања запослених и чланова управе привредног друштва по основу учешћа у добити - у новцу или путем доделе или опцијске куповине сопствених акција и др.).

Каматом по обвезницама и сличним хартијама од вредности не сматра се онај део разлике у цени који у складу са овим законом представља капитални добитак.

Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује те приходе.

Опорезиви приход од капитала из члана 61. став 1. тачка 1) овог закона чини исплаћена камата.

Опорезиви приход од капитала из члана 61. став 1. тачка 2) овог закона чини 50% бруто дивиденди и других прихода остварених учешћем у добити расподељених обвезнику.

Стопа пореза на приходе од капитала износи 20%.

Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:

3) по основу девизне штедње претворене, без пристанка улагача, у орочени депозит код овлашћене банке, који представља јавни дуг државе, у складу са законом који уређује измирење обавеза по основу девизне штедње грађана.

Приходе од непокретности из става 1. овог члана чине остварена закупнина и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац, односно подзакупац.

Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се предузетник који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности.

Ако је обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, од закупнине коју остварује одбија се закупнина коју плаћа закуподавцу.

Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Појам капиталног добитка и капиталног губитка

2) трајног права коришћења и права градње на градском грађевинском земљишту;

4) удела у имовини правних лица, акција и осталих хартија од вредности.

Кад је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.

Обвезник који је право, удео или хартију од вредности пре продаје држао у свом портфељу пре 24. јануара 1994. године не остварује капитални добитак њиховом продајом.

Код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се тржишна цена непокретности која је узета, односно могла бити узета као основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину.

Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена котација у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности.

Набавну цену непокретности стечене на основу уговора о доживотном издржавању чини плаћени износ издржавања, усклађен индексом раста цена на мало од дана закључења уговора до дана смрти примаоца издржавања.

Уколико порески обвезник не располаже документацијом о плаћеном издржавању, или она није веродостојна, набавну цену утврђује надлежни порески орган, водећи рачуна о дужини трајања уговора, личним и здравственим приликама примаоца издржавања и другим околностима од значаја за утврђивање набавне цене.

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац стекао то право, удео или хартију од вредности.

Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини капитални добитак утврђен на начин из чл. 72 до 75. овог закона.

Стопа пореза на капитални добитак износи 20%.

Пребијање капиталних добитака и капиталних губитака

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година на рачун будућих капиталних добитака.

Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 60 дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа се пореза на остварени капитални добитак.

Обвезнику из става 1. овог члана који у року од наредних 10 месеци средства остварена продајом уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.

Министар финансија и економије ближе уређује критеријуме за остваривање права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.

Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, пореска обавеза му се сразмерно умањује.

Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које оствари добитак од тих игара.

Порез на добитке од игара на срећу не плаћа се на:

1) појединачно остварен добитак од игара на срећу до износа од 10.000 динара;

Обвезник пореза на приходе од осигурања лица је физичко лице које оствари накнаду из осигурања лица.

Опорезиви приход од осигурања лица представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица, ако није изузета од опорезивања у складу са чланом 9. став 1. тачка 7) овог закона.

Осталим приходима у смислу овог закона сматрају се и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања по овом закону (приходи по основу уговора о делу, приходи по основу волонтерског рада, приходи које оствари члан ученичке, омладинске или студентске задруге, примање члана управног и надзорног одбора правног лица, накнада посланицима и одборницима, накнада у вези са извршавањем послова одбране, цивилне заштите и заштите од елементарних непогода, примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа и др.).

Утврђивање обвезника, опорезивог прихода и осталих елемената опорезивања врши се по одредбама члана 82. овог закона.

На друге приходе које оствари члан ученичке, омладинске или студентске задруге, као и физичко лице по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, шумских плодова и лековитог биља, обрачунати порез умањује се за 40%.

Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица - резиденти, који су у календарској години остварили доходак већи од 300.000 динара.

Неопорезиви износ из става 1. овог члана за странца резидента, запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, износи 1.400.000 динара.

Износ из ст. 1. и 2. овог члана увећава се, односно умањује годишње за проценат раста, односно смањења зарада, према подацима органа надлежног за послове статистике.

Дохотком из става 1. овог члана сматра се годишњи збир:

2) опорезивог прихода од самосталне делатности из чл. 33. и 40. овог закона;

3) опорезивог прихода од ауторских права и права индустријске својине из чл. 55. и 60. овог закона;

4) опорезивог прихода од капитала из члана 63. става 2. овог закона;

5) опорезивог прихода од непокретности из чл. 68. и 70. овог закона;

6) опорезивог прихода од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. до 5. овог закона;

7) опорезивог прихода од осигурања лица из члана 84. става 2. овог закона;

8) опорезивих других прихода из члана 85. ст. 1. и 2. овог закона.

Зарада из става 4. тачка 1) овог члана умањује се за плаћени порез и доприносе за социјално осигурање на терет запосленог, а опорезиви приходи из тач. 2) до 8) тог става умањују се за плаћени порез на те приходе.

У доходак странца - резидента из става 2. овог члана улазе само зараде, не рачунајући додатна примања ослобођена у складу са чланом 19. став 1. овог закона, ако су испуњени услови из става 3. тог члана.

Доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са ст. 4. и 5. овог члана и неопорезивог износа из става 1. односно става 2. овог члана.

Основицу годишњег пореза на доходак грађана чини опорезиви доходак, који чини разлика између дохотка за опорезивање из члана 87. став 7. овог закона и личних одбитака који износе:

2) за издржаваног члана породице - 10.000 динара по члану.

Укупан износ личних одбитака из става 1. овог члана не може бити већи од 50% пореске основице.

Износи личних одбитака из става 1. овог члана усклађују се на начин прописан у члану 87. став 3. овог закона.

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по следећим стопама:

Границе између пореских јединица у тарифи из става 1. овог члана усклађују се на начин прописан у члану 87. став 3. овог закона.

Утврђивање и наплата пореза на доходак грађана врши се на начин и по поступку одређеним овим законом.

Ако овим законом није друкчије уређено, утврђивање и наплата пореза на доходак грађана спроводи се по одредбама закона којим се уређује општи управни поступак.

Пријава за годишњи порез на доходак грађана

Пријава за порез на приходе од самосталне делатности и порески биланс

Уз пореску пријаву и порески биланс, обвезници из става 1. овог члана дужни су да доставе надлежном пореском органу податке који су од значаја за утврђивање капиталних добитака и губитака, као и остала документа прописана овим законом.

Предузетник из става 2. овог члана који води пословне књиге дужан је да уз пореску пријаву поднесе и порески биланс.

Пријава за порез на капиталне добитке и остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу на чијој територији је обвезник остварио приходе.

Облик и садржину пореске пријаве прописује директор Републичке управе јавних прихода.

Пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе:

2) за приходе од непокретности - пореском органу на чијој територији се налази непокретност;

За приходе од пољопривреде и шумарства који се опорезују према катастарском приходу не подноси се пореска пријава.

По одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:

2) приходе од ауторских права и права индустријске својине;

4) приходе од непокретности, ако исплатилац прихода води пословне књиге;

5) приходе од давања у закуп покретних ствари, ако исплатилац прихода води пословне књиге;

8) остале приходе, ако исплатилац прихода води пословне књиге.

По решењу надлежног пореског органа утврђују се и плаћању порези на следеће приходе:

4) остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку.

Исплатиоцем прихода у смислу члана 101. овог закона сматрају се и носиоци платног промета (банка, пошта и др.) који врше исплату прихода остварених у иностранству на које се порез плаћа по одбитку.

Исплатилац прихода из чл. 52. и 53. овог закона - предузетник који води пословне књиге, обрачунава и наплаћује порез по одбитку на бруто приходе од ауторских права и права индустријске својине које остварује нерезидентно правно лице, по стопи из члана 58. овог закона.

Исплатилац прихода из члана 61. став 1. тачка 1) овог закона - предузетник који води пословне књиге, обрачунава и наплаћује порез по одбитку на камату коју остварује нерезидентно правно лице, по стопи из члана 64. овог закона.

Обвезник који остварује зараде и друге приходе из иностранства, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, дужан је да у року од осам дана од дана када је примио зараду или други приход сам обрачуна и уплати порез по одбитку по одредбама овог закона, ако порез не обрачуна и не уплати исплатилац прихода.

Ако порез из става 1. овог члана обрачуна и уплати исплатилац прихода, обвезник је дужан да надлежном пореском органу достави потврду да је порез обрачунат и плаћен, у року од осам дана од дана када је примио зараду или други приход.

Надлежност пореског органа из става 2. овог члана одређује се према месту пребивалишта обвезника.

Носилац платног промета може дозволити исплату зарада и осталих прихода на које се порез плаћа по одбитку само ако су на рачуну исплатиоца обезбеђена средства за истовремену уплату пореза и других прописаних јавних дажбина које су обрачунате у складу са законом. Порез по одбитку утврђује се и плаћа по стопама које важе на дан исплате прихода.

Ближе прописе о начину утврђивања, плаћања и евидентирања пореза по одбитку доноси министар финансија и економије.

Порез на приходе од пољопривреде и шумарства

Порез на приходе од самосталне делатности утврђује се решењем надлежног пореског органа:

Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза ће се утврдити на један од следећих начина:

4) на основу стручног налаза и мишљења вештака.

До доношења решења о утврђивању месечне аконтације пореза за текућу годину, предузетници и обвезници пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, на приходе од непокретности и на друге приходе на које се порез не плаћа по одбитку, дужни су да плаћају месечне аконтације пореза у висини која одговара последњој месечној аконтацији из претходне године.

На захтев обвезника, аконтација пореза може се плаћати и према периодичном пореском билансу.

Порез на капиталне добитке утврђује решењем надлежни порески орган на основу података из пореске пријаве.

Порез на остале приходе из чл. 81. до 86. овог закона, који се не плаћа по одбитку, утврђује решењем надлежни порески орган на основу података из пореске пријаве и других података који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Носилац платног промета доставља пореском органу, надлежном према месту пребивалишта обвезника - физичког лица, податке о оствареном укупном годишњем приходу физичког лица на пословном или другом рачуну, уколико прелази износ из члана 87. ст. 1. и 2. овог закона.

Порези који се утврђују решењем пореског органа плаћају се у року од:

3) 15 дана од дана достављања решења о утврђивању пореза - на годишњи порез на доходак грађана, на капиталне добитке и на друге приходе који се остварују повремено.

Решење надлежног пореског органа о утврђивању пореске обавезе садржи нарочито:

6) износ пореске обавезе, начин и рок плаћања;

7) рачун на који се врши уплата пореске обавезе.

У решењу о утврђивању пореза, обвезник ће се поучити о праву на подношење жалбе против тог решења.

Против првостепеног решења о утврђивању пореза може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.

По жалби решава надлежни другостепени порески орган утврђен законом којим се уређује контрола, утврђивање и наплата јавних прихода.

Жалба не одлаже извршење првостепеног извршења.

Ако другостепени орган не донесе решење по жалби у року од 60 дана од дана пријема жалбе, или ако првостепени орган не поступи по налогу другостепеног органа у року од 30 дана од дана пријема другостепеног решења, принудна наплата пореза утврђеног решењем против кога је изјављена жалба се прекида, док се пореском обвезнику не достави решење по жалби, односно док првостепени орган не поступи по налогу другостепеног органа.

Надлежни порески орган који је донео решење, којим је окончан поступак утврђивања пореза, може сам или на основу захтева обвезника, обновити поступак утврђивања пореза у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак.

На порезе које порески обвезник, односно исплатилац прихода или други порески дужник није платио у прописаном року, плаћа се камата у складу са савезним прописом који уређује висину стопе затезне камате.

Ако порески обвезник, односно други порески дужник доспели порез не плати у прописаном року извршиће се принудна наплата пореза.

Решење о одређивању принудне наплате садржи нарочито:

1) назначење извршног решења о утврђивању пореске обавезе која је предмет принудне наплате, износ дуга по времену доспелости за наплату, камате и казне за пореске прекршаје;

2) налог пореском дужнику да у року од осам дана од дана пријема решења уплати доспеле обавезе, и упозорење да ће се у противном приступити принудној наплати;

3) назнаку да трошкови принудне наплате падају на терет пореског дужника;

У решењу о одређивању принудне наплате порески дужник ће се поучити о праву на подношење приговора, односно жалбе против тог решења.

Трошкове принудне наплате сноси порески дужник.

Висину трошкова принудне наплате прописује Влада Републике.

1) средствима на жиро и другом рачуну - преносом средстава са рачуна пореског дужника на прописани рачун;

2) готовом новцу, обвезницама зајма и другим хартијама од вредности - потписом и запленом;

3) покретним стварима - пописом са проценом ствари, пленидбом и продајом ствари;

4) новчаним потраживањима пореског дужника - забраном и преносом потраживања;

5) неновчаним потраживањима пореског дужника - забраном и преносом потраживања и продајом предмета потраживања.

Решење о принудној наплати, решења по приговору и по жалби на решење о принудној наплати, порески орган је дужан да достави пореском дужнику или пунолетном члану његовог домаћинства по правилима о личном достављању из закона којим се уређује општи управни поступак.

Сва остала достављања (закључци и др.) врше се преко огласне табле надлежног пореског органа.

Решење о принудној наплати на средствима на рачуну пореског дужника и на новчаном потраживању пореског дужника према његовом дужнику на средствима код носиоца платног промета, доставља се и носиоцу платног промета код кога се воде та средства.

Решење о принудној наплати на новчаном и другом потраживању пореског дужника доставља се и његовом дужнику.

Принудна наплата пореза, камате, трошкова принудне наплате и казни за пореске прекршаје има првенство у односу на остале обавезе пореског дужника и потраживања других лица.

Одређивање средстава и времена принудне наплате

Порески орган одређује средства извршења, водећи рачуна да изабрано средство обезбеђује намирење пореске обавезе и да што мање угрожава егзистенцију и пословање пореског дужника.

На предлог пореског дужника порески орган може одредити друго средство или предмет извршења, ако су довољни за намирење пореске обавезе.

Принудна наплата се спроводи радним даном, и то дању.

Изузетно од става 3. овог члана, у нерадне дане или ноћу принудна наплата се може спровести само ако постоји опасност услед одлагања, о чему одлучује надлежни порески орган закључком.

Принудној наплати пописом и продајом дужникове непокретности може се приступити тек ако се наплата није могла извршити из других предмета и средстава извршења.

Поступак принудне наплате на непокретности пореског дужника спроводи суд по одредбама Закона о извршеном поступку на предлог пореског органа.

Поступак принудне наплате из става 2. овог члана је хитан.

1) одећа, обућа, рубље и други предмети личне употребе, постељне ствари, посуђе, штедњак, хладњак и део намештаја који је неопходан пореском дужнику и члановима његовог домаћинства;

2) храна и огрев за потребе пореског дужника и чланове његовог домаћинства за три месеца;

3) инвалидска помагала која су пореском дужнику или члану његовог домаћинства неопходна за обављање животних функција;

4) ордени, медаље, ратне споменице и други знаци одликовања и признања, лична писма, рукописи и други лични списи пореског дужника, као и породичне слике;

5) једна половина зараде, пензије или примања по основу социјалне помоћи;

6) примања по основу законског издржавања, накнаде штете настале услед оштећења здравља или умањења, односно губитка радне способности и због изгубљеног издржавања услед смрти даваоца издржавања;

7) материјално обезбеђење, дечји додатак и друга примања по основу социјалне помоћи;

8) примања по основу привремене незапослености;

9) примања по основу накнаде због телесног оштећења по прописима о инвалидском осигурању;

10) стипендије и кредити ученика и студената;

12) накнада за рад осуђеном у казнено-поправном дому.

Принудна наплата на новчаним средствима на рачуну пореског дужника

Решењем о принудној наплати на новчаним средствима која се воде на пословном рачуну, девизном рачуну или другом рачуну пореског дужника код носиоца платног промета, налаже се носиоцу платног промета да новчани износ за који је одређена принудна наплата пренесе са рачуна пореског дужника на одговарајући уплатни рачун, ради намирења пореског дуга.

Решење из става 1. овог члана има дејство забране, као и дејство преноса ради наплате.

Ако носилац платног промета не поступи на начин предвиђен у ставу 1. овог члана, а на рачуну дужника има средстава, наплата ће се извршити непосредно од носиоца платног промета.

Пренос средстава са девизног рачуна пореског дужника, прерачунатих у динарску вредност, у корист рачуна пореског дужника, на основу решења пореског органа врши овлашћени носилац платног промета у складу са законом.

Принудна наплата на покретним стварима пореског дужника

Покретне ствари пописује, процењује, плени и продаје овлашћено лице пореског органа (у даљем тексту: порески извршитељ), на основу решења о одређивању принудне наплате.

Пре приступања попису, порески извршитељ ће позвати пореског дужника да плати износ за који је одређена принудна наплата, заједно са каматом и трошковима.

Попис покретних ствари пореског дужника врши се у присуству пореског дужника или неког од пунолетних чланова његовог домаћинства.

Порески извршитељ је дужан да приликом претраживања дужниковог стана и предузимања других радњи у принудној наплати, поступа с дужним обзирима према личности дужника и чланова његовог домаћинства.

Извршним радњама у дужниковом стану којима не присуствују дужник, његов заступник или одрасли члан његовог домаћинства, морају у својству сведока присуствовати два пунолетна грађанина.

Порески извршитељ је овлашћен да удаљи лице које омета спровођење принудне наплате, а по потреби и да затражи помоћ од надлежног органа унутрашњих послова.

У случају непоступања органа унутрашњих послова по захтеву пореског органа, порески орган је дужан да одмах о томе обавести министарство надлежно за унутрашње послове, Владу или надлежно скупштинско тело.

Приликом пописа покретних ствари порески извршитељ врши и процену, а у случају потребе надлежни порески орган може одредити и друго стручно лице као проценитеља, или прибавити извештај о цени ствари од одговарајућих организација или институција.

На предлог пореског дужника, порески орган ће одредити друго стручно лице за проценитеља, али није дужан прихватити предлог у погледу његове личности.

Пописаће се онолико ствари колико је потребно за намирење пореског дуга и трошкова извршења.

Пописати се могу ствари које се налазе у државини пореског дужника, као и његове ствари које су у државини трећег лица уз пристанак тог лица.

Првенствено се пописују ствари у погледу којих нема примедби о постојању права које би спречавало извршење и ствари које се најлакше могу уновчити.

О извршеном попису и процени покретних ствари саставља се записник, који садржи нарочито:

1) име и презиме и место пребивалишта, односно пословног седишта пореског дужника, као и податке о лицима која учествују у попису и процени;

2) констатацију да је пореском дужнику достављено решење о одређивању принудне наплате;

3) констатацију да је порески дужник позван да уплати доспели дуг пре приступања попису и да он то није учинио;

5) износ дуга, камате и трошкова за које се врши попис;

6) појединачно пописане покретне ствари (назив и опис) са процењеном вредношћу;

7) забрану располагања пописаним стварима које су остављене дужнику на чување, као и упозорење дужнику на кривичноправне последице поступања противно забрани;

8) изјаве пореског дужника и учесника у поступку, као и изјаве присутних трећих лица о постојању права које спречавају извршење;

9) изјаве пореског дужника или другог лица о томе чија је ствар која је предмет пописа, када је указано да је ствар власништво трећег лица;

10) примедбе пореског дужника на радње у поступку пописа и процене.

Записник потписују порески извршитељ, порески дужник или члан његовог домаћинства, проценитељ, као и сведоци ако присуствују попису.

Записник о попису саставља се у три примерка, од којих се један уручује пореском дужнику или присутном члану његовог домаћинства.

На процену пописаних ствари, садржину у записнику, порески дужник може изјавити приговор у року од три дана од дана уручивања записника.

О приговору одлучује порески орган који је донео решење о принудној наплати.

Поступак принудне наплате се прекида до доношења закључка по приговору.

Закључак по приговору се не може побијати правним лековима.

Порески извршитељ је дужан да о извршеном попису обавести сва лица, изузев чланова породичног домаћинства пореског дужника, за која је указано да им припадају пописане ствари и да их упути да у року од осам дана од дана пријема обавештења могу поднети надлежном суду излучну тужбу.

Обавештење из става 1. овог члана порески извршитељ даје усмено, ако су та лица присутна попису и то уноси у записник о попису и процени покретних ствари, а одсутна лица обавештава писмено.

Ако лица из става 1. овог члана пруже доказ да су у року од осам дана од дана пријема обавештења поднела излучну тужбу суду, поступак принудне наплате се прекида у односу на ствари које су обухваћене излучном тужбом.

Благовремено подношење излучне тужбе суду одлаже пленидбу и продају пописане покретне ствари на коју се тужба односи, до окончања спора, и та ствар се оставља на чување пореском дужнику.

Порески дужник је дужан да ствар из става 1. овог члана сачува у непромењеном стању до окончања спора по излучној тужби.

До одлагања пленидбе и продаје неће доћи ако је ствар подложна кварењу, а новац добијен продајом ће се депоновати у судски депозит до окончања спора по излучној тужби.

Ако се по излучној тужби утврди да подносилац излучне тужбе није сопственик, а порески дужник отуђи, уништи или оштети пописану ствар, поднеће се кривична пријава надлежном јавном тужилаштву, а ради обезбеђења наплате дуга извршиће се, без одлагања и без уручивања посебног решења о одређивању принудне наплате, нов попис и процена других покретних ствари, односно наплата другим средствима извршења.

Пописана покретна стар се одузима од пореског дужника у моменту пописа.

Пописана ствар се, изузетно од става 1. овог члана, може оставити на чување пореском дужнику до дана продаје, с тим што ће се на њој видно назначити да је узета у попис.

Република Србија пописом стиче заложно право на пописаним стварима.

Продаја пописаних ствари може се спровести по коначности решења о принудној наплати, осим ако дужник пристаје да се продаја изврши раније или ако су у питању ствари које су подложне брзом кварењу, или ако постоји опасност од знатног пада цена пописаних ствари.

Између дана пописа и дана продаје мора протећи најмање осам дана.

Продаја се може спровести и пре истека рока из става 2. овог члана из разлога наведених у ставу 1. овог члана.

Продаја покретних ствари врши се путем усменог јавног надметања или непосредном погодбом између купца, с једне стране, и пореског органа или организације која обавља комисионе послове коју овласти порески орган, с друге стране, под условима из овога закона.

Начин продаје одређује порески орган, водећи рачуна о томе да се постигне најповољније уновчење ствари.

Продаја путем надметања одредиће се ако су у питању ствари веће вредности, а може се очекивати да ће се ствари продати по цени већој од процењене вредности.

Продаја путем надметања оглашава се благовремено на огласној табли пореског органа, а може се огласити и на други уобичајени начин. Дужник се обавештава о месту, дану и часу продаје.

Оглас садржи нарочито: име и презиме пореског дужника; износ дуга, камате, трошкова и казне за порески прекршај; списак пописаних ствари и њихову процењену вредност; време и место надметања.

Купци не могу бити, ни по основу надметања, ни по основу непосредне погодбе, порески дужник, лица запослена у пореском органу и чланови њихове породице.

Пописане ствари не могу се на првом надметању продати испод процењене вредности.

Ако се на првом надметању не постигне цена ствари у висини процењене вредности, може се, у року од најмање осам дана, одредити друго надметање, на којем се ствари могу продати испод процењене вредности, али не испод трећине те вредности.

Ако се пописане ствари нису могле продати ни на другом надметању продаја ће се извршити путем непосредне погодбе правном или физичком лицу.

Продаја ствари подложних кварењу извршиће се без одлагања непосредном погодбом.

Поступак продаје пописаних и заплењених ствари се прекида чим постигнути износ достигне висину дугованог пореза са каматом и трошковима принудне наплате и казне, а преостале ствари се предају пореском дужнику.

Ако је продајом пописане ствари остварена већа вредност од износа пореског дуга, камате, трошкова принудне наплате и казне, разлика ће се вратити пореском дужнику.

Принудна наплата на потраживањима пореског дужника

Ради наплате доспелог пореза, надлежни порески орган може решењем да стави забрану на новчана потраживања пореског дужника, чиме се дужнику пореског дужника налаже да потраживање уплати на одговарајући уплатни рачун ради намирења пореског дуга (заплена потраживања).

Решење из става 1. овог члана има истовремено дејство забране и дејство преноса ради наплате.

Запленом потраживања из става 1. овог члана, порески орган стиче заложно право на заплењеном потраживању.

Кад се принудна наплата на новчаном потраживању пореског дужника према његовом дужнику врши на средствима која се воде на његовом рачуну код носиоца платног промета, дужниковом дужнику се решењем налаже да носиоцу платног промета, код кога се води његов рачун, у року од три дана по истеку рока за приговор, односно од дана достављања решења по приговору, да налог да износ за који је одређена принудна наплата пренесе на одговарајући уплатни рачун, на име намирења пореског дуга његовог повериоца који је порески дужник.

Решењем из става 1. овог члана, истовремено се даје налог носиоцу платног промета да, у случају ако дужников дужник не поступи у складу са ставом 1. овог члана, новчани износ за који је одређена принудна наплата пренесе са рачуна дужниковог дужника на одговорајући уплатни рачун ради намирења пореског дуга.

Ако потраживање пореског дужника према његовом дужнику није доспело, порески орган ће наложити уплату у смислу ст. 1. и 2. овог члана по доспелости потраживања.

Решењем о принудној наплати на заради и другим сталним новчаним примањима пореског дужника одређује се забрана на одређеном делу тих примања, у складу са овим законом, и налаже исплатиоцу да новчани износ за који је одређена таква принудна наплата исплати, односно исплаћује на одговарајући уплатни рачун, на име измирења пореског дуга.

Ради наплате доспелог пореза, надлежни порески орган може да заплени неновчано потраживање пореског дужника.

О заплени потраживања из става 1. овог члана, порески орган доноси решење у складу са чланом 147. овог закона.

Ако се заплењено потраживање односи на предају неке покретне ствари, порески орган ће ту ствар пописати, проценити, запленити и продати по правилима који су овим законом предвиђена за принудну наплату на покретним стварима.

Ако дужниково потраживање на покретној ствари још није доспело, порески орган ће наложити да ствар буде предата по доспелости.

Ако се заплењено потраживање односи на предају непокретности, принудна наплата ће се извршити преко суда, у хитном поступку.

Против решења о одређивању принудне наплате порески дужник може у року од три дана од дана достављања решења да изјави приговор надлежном првостепеном пореском органу.

О приговору решава порески орган који је донео решење о одређивању принудне наплате.

Приговор обуставља даљи поступак принудне наплате до достављања пореском дужнику или пунолетном члану његовог домаћинства решења којим се приговор одбацује или одбија.

Против решења донетог по приговору, порески дужник може изјавити жалбу надлежном другостепеном пореском органу у року од осам дана од дана достављања тог решења.

Ако порески дужник није изјавио приговор против решења о одређивању принудне наплате у року из става 1. овог члана, има право да изјави жалбу надлежном другостепеном пореском органу у року од осам дана од дана достављања решења о одређивању принудне наплате.

Жалба не одлаже даљи поступак принудне наплате.

Против решења о одређивању принудне наплате на потраживањима пореског дужника приговор може, у року од три дана од дана достављања тог решења, изјавити и дужников дужник.

Приговор из става 1. овог члана може се истаћи само на околности које би се могле истицати пореском дужнику.

О приговору решава порески орган који је донео првостепено решење о принудној наплати.

Приговор прекида принудну наплату до достављања решења по приговору.

Против решења донетог по приговору дужниковог дужника не може се водити управни спор.

Поступак принудне наплате наставља се на новим предметима и средствима принудне наплате прописаним овим законом, све до потпуног намирења дугованог пореза, камате, трошкова принудне наплате и новчане казне, редоследом из члана 154. овог закона.

Ако принудном наплатом настане вишак средстава у односу на дуг из става 1. овог члана, тај вишак се враћа пореском дужнику.

Обавезе наплаћене принудним путем намирују се следећим редоследом:

Ако постоји опасност да порески дужник осујети, односно онемогући наплату недоспелог пореза, надлежни порески орган може решењем утврдити мере за обезбеђење наплате.

1) попис и заплена дужникових покретних ствари;

2) забрана дужнику пореског дужника да исплати пореском дужнику потраживања или да му преда ствари, као и забрана пореском дужнику да наплати потраживања или да прими ствари и да њима располаже;

3) забрана носиоцу платног промета да пореском дужнику, или трећем лицу по налогу дужника, исплати са његовог рачуна новчани износ за који је одређена мера обезбеђења;

4) захтев суду за забрану пореском дужнику да отуђи или оптерети своје непокретности или стварна права на непокретностима укњижена у његову корист, уз забележбу те забране у земљишне књиге.

Против решења из става 1. овог члана порески дужник може изјавити жалбу надлежном другостепеном органу у року од осам дана од дана достављања тог решења.

Ако се наплата није могла остварити принудним путем од пореског дужника у року од три узастопне године, дуговани порез, камата, казна за порески прекршај и трошкови принудне наплате се отписују.

Надлежни порески орган доноси решење о отпису дуга из става 1. овог члана.

За исплату пореза по одбитку јемчи исплатилац прихода.

Ако порески дужник умре пре него што се утврди висина обавезе, утврђивање обавезе извршиће се наследницима.

Наплата утврђене обавезе извршиће се од наследника највише до висине вредности наслеђене имовине.

Обвезник има право на повраћај више или погрешно уплаћеног пореза, камате и трошкова принудне наплате.

1) ако се у року од осам дана од дана подношења захтева надлежном пореском органу не изврши повраћај из става 1. овог члана;

2) на износ за који је порез умањен решењем по жалби обвезника, а који надлежни порески орган није вратио обвезнику у року од 15 дана од дана достављања другостепеног решења.

Камата се обрачунава на начин и по стопи из члана 123. овог закона за период од дана подношења захтева, односно од истека рока од 15 дана од дана достављања другостепеног решења.

Даном подношења захтева из става 2. тачка 1) овог члана сматра се дан када је уз захтев поднета потребна документација.

Право на утврђивање пореза на доходак грађана застарева у року од пет година од истека године у којој га је требало утврдити.

Право на наплату пореза и право на наплату камата и трошкова принудне наплате застарева у року од три године од истека године у којој је требало извршити наплату.

Право на повраћај износа који је порески дужник неосновано или у вишем износу платио на рачун пореза, камата и трошкова принудне наплате застарева у року од три године од истека године у којој су износи плаћени.

При сваком прекиду застарелости, рок застарелости поново почиње да тече.

Право на утврђивање, наплату и повраћај увек застарева у року од 10 година од истека године у којој је порез требало утврдити, наплатити, односно у којој су износи плаћени.

Новчаном казном од 2.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не обрачуна, не обустави и не уплати, или погрешно обрачуна порез по одбитку (чл. 101, 102, 103. и 108. став 2);

2) обвезнику не изда обрачун са подацима о исплаћеним приходима на које се порез плаћа по одбитку (члан 106);

3) не поступи по налогу из решења о принудној наплати на новчаном или другом потраживању пореског дужника чији је он дужник (чл. 148. и 150);

4) не поступи по решењу о стављању забране на зараду и друга стална новчана примања пореског дужника (члан 149).

Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга, а најмање 25.000 динара, казниће се за прекршај правно лице код кога је прекршајном радњом из става 1. овог члана избегнуто плаћање пореза.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 500 до 10.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 1.000 до 100.000 динара.

Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга, а најмање 15.000 динара, казниће се за прекршај предузетник који прекршајном радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.

Новчаном казном од 1.000 до 100.000 динара, казниће се за прекршај предузетник ако:

1) пословне књиге не води у складу са чл. 43. до 48. овог закона;

2) пореском органу не достави све податке од значаја за утврђивање капиталних добитака (члан 35);

5) не састави порески биланс, односно не састави га у прописаном року и на прописани начин (члан 50);

6) не отвори пословни рачун или преко тог рачуна не евидентира уредно и благовремено наплаћене приходе и извршене расходе или ако новац примљен у готову не уплати, односно не уплати благовремено на пословни рачун (члан 51. став 1);

10) не обрачуна, не обустави и не уплати, или погрешно обрачуна порез по одбитку (чл. 104. и 105);

11) не изврши уплату месечне аконтације пореза или не изврши уплату у прописаном року (члан 112. и члан 118);

13) омета и онемогућава попис и процену ствари (члан 136. став 4);

14) не сачува пописане ствари у непромењеном стању или не поступи по забрани располагања пописаним стварима које су му остављене на чување (члан 138. став 1. тачка 7), члан 141. став 2. и члан 143. став 2);

Новчаном казном од 500 до 10.000 динара, казниће се за прекршај обвезник физичко лице ако:

2) не обрачуна и не уплати порез на зараде и друге приходе на које се порез плаћа по одбитку или ако надлежном пореском органу не достави потврду да је порез обрачунао и уплатио исплатилац прихода (члан 107);

3) не изврши уплату пореза или не изврши уплату у прописаном року (члан 112. и члан 118);

4) омета и онемогућава попис и процену ствари (члан 136. став 4),

5) не сачува пописане ствари у непромењеном стању или не поступи по забрани располагања пописаним стварима које су му остављене на чување (члан 138. став 1. тачка 7), члан 141. став 2. и члан 143. став 2);

6) не поступи по налогу из решења о принудној наплати на новчаном или другом потраживању пореског дужника чији је он дужник (чл. 148. и 150).

Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга, а најмање 1.000 динара, казниће се за прекршај обвезник физичко лице које прекршајном радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.

Новчаном казном од 500 до 10.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у надлежном пореском органу, суду, односно другом државном органу ако:

1) не истакне јавни позив за подношење пореских пријава (члан 91. став 2);

2) не утврди порез, или висину пореза не утврди на основу прописаних података (чл. 109, 110, 111, 113, 115, 116. и 117);

4) не упозори пореског дужника на забрану располагања пописаним стварима које су му остављене на чување или о упозорењу у том смислу, или упозорењу на кривичноправне последице поступања противно тој забрани не унесе констатацију у записник о попису (члан 138. став 1. тачка 7) и члан 143. став 2).

Новчаном казном од 500 до 10.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице код носиоца платног промета ако:

1) дозволи исплату зарада и осталих прихода на које се порез плаћа по одбитку, а на рачуну исплатиоца нису обезбеђена средства за истовремену уплату пореза и других прописаних јавних дажбина, обрачунатих у складу са законом (члан 108);

2) не достави податке о оствареном промету на пословном рачуну обвезника или их не достави надлежном пореском органу или их не достави у прописаном року (члан 51. став 2. и члан 117. став 2);

3) не поступи у складу са чланом 133. став 3, чл. 134. и 148. овог закона.

Заштитна мера - забране обављања делатности у трајању од три месеца до годину дана изрећи ће се:

1) обвезнику који је кажњен новчаном казном из члана 166. став 5. и члана 167. став 2. овог закона;

2) обвезнику који је кажњен најмање три пута у току године за порески прекршај из члана 166. став 1. и члана 167. став 1. овог закона.

Поступак за изрицање казни за прекршај по одредбама овог закона води по прописима о прекршајима Републичка управа јавних прихода, ако овим законом није друкчије одређено.

Кад су испуњени услови за изрицање заштитне мере из члана 171. овог закона, Републичка управа јавних прихода не изриче новчану казну већ подноси захтев за покретање прекршајног поступка органу за прекршаје.

До доношења прописа по одредбама овог закона, примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском органу до 15. јула 2001. године.

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, који је донела Народна скупштина Rепублике Србије, на трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2002. години, 26. новембра 2002. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 80/2002 од 26.11.2002. године.

У Закону о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", број 24/2001) у члану 9. став 1. тачка 2) мења се и гласи:

"18) отпремнине код одласка у пенyију - до износа двоструке просечне месечне зараде по запосленом исплаћене у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике;".

После тачке 18) додају се нове тач. 19), 20) и 21), које гласе:

"19) отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба, у складу са законом којим се уређују радни односи - до износа који је утврђен тим законом;

20) једнократне новчане накнаде која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечај и ликвидацију, у складу са Одлуком о утврђивању Социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу ресктруктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације ("Службени гласник РС", број 12/2002) - до износа утврђеног тим програмом, а за лица старија од 50 година живота - без ограничења износа;

21) накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у хранитељској породици."

"Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог."

У члану 20. тачка 3) речи: "и функционери, стручњаци и административно особље других међународних организација, ако нису југословенски држављани или резиденти Републике" бришу се.

После тачке 3) додаје се нова тачка 3а), која гласи:

"3а) функционери, стручњаци и административно особље међународних организација, ако нису југословенски држављани или резиденти Републике;".

У члану 28. проценат: "20%" замењује се процентом: "14%".

У члану 38. проценат: "20%" замењује се процентом "14%".

У члану 39. после речи: "делатност" додаје се запета и речи: "улагања у складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике".

У члану 41. став 1. тачка 1) речи: "у месецу децембру године" замењују се речима: "остварене у години".

У члану 72. став 1. тачка 4) после речи: "вредности" тачка се замењује запетом и додају речи: "осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавеза Републике по основу зајма за привредни развој и девизне штедње грађана".

У члану 81. после речи: "лица" ставља се запета и додају речи: "приходи спортиста и спортских стручњака".

После члана 84. додаје се поднаслов и члан 84а, који гласе:

Приходима из става 1. овог члана сматрају се нарочито примања по основу:

1) накнаде на име закључења уговора (трансфер и др.);

3) новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама;

4) стипендије и хранарине које спортиста аматер остварује од спорстке организације преко прописаног неопорезивог износа;

5) стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање;

7) националног признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта;

Опорезиви приход за примања спортиста и спортских стручњака из ст. 1. и 2. овог члана утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 50%."

У члану 85. став 1. после речи: "уговора о делу", додају се и речи: "приходи по основу уговора о обављању привремених и повремених послова".

У члану 87. став 2. после речи: "нерезидентног лица" додају се речи: "и за резидента упућеног у иностранство ради обављања послова за резидентно правно лице из члана 17. овог закона".

У ставу 4. после тачке 7) додаје се нова тачка 7а), која гласи:

"7а) опорезивог прихода спортиста и спортских стручњака из члана 84а овог закона;".

"Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по стопи од 10%."

У члану 99. после тачке 7) додаје се нова тачка 7а), која гласи:

"7а) приходе спортиста и спортских стручњака;".

Одредбе члана 13. став 1. и члана 14. овог закона примењују се код утврђивања годишњег пореза на доходак грађана за 2002. годину.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2003. године, осим чл. 3. и 9. који се примењују од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 192. тачка 5. Закона о пореском поступку и пореској администрацији

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 80/2002 од 26.11.2002. године.

Даном почетка примене овог закона престају да важе:

5) члан 90, члан 108. став 1, члан 117. став 2, чл. 120-156. и 163-165, члан 166. став 1. тач. 3) и 4), члан 167. став 1. тач. 13) и 14), члан 168. став 1. тач. 4)-6), члан 169. тач. 3) и 4), члан 170. тач. 1) и 3) и члан 172. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", број 24/2001);

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2004. години, 14. децембра 2004. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 135/2004 од 21.12.2004. године.

У Закону о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01 и 80/02), у члану 3. став 1. тачка 4) после речи: "ауторских права", додају се запета и речи: "права сродних ауторском праву".

У члану 7. став 1. речи: "другој републици и у иностранству" замењују се речима: "другој држави чланици и у другој држави".

У ставу 3. речи: "иностранство или у другу републику" замењују се речима: "другу државу чланицу или у другу државу".

У члану 9. став 1. тачка 9) број: "20.000" замењује се бројем: "30.000".

У тач. 12) и 13) број: "3.000" замењује се бројем: "4.500".

После тачке 21), на чијем се крају тачка замењује тачком и запетом, додају се тач. 22) до 24), које гласе:

"22) накнада које, у складу са прописима који уређују Војску Србије и Црне Горе, надлежни државни орган исплаћује војницима (на служењу војног рока у Војсци и у цивилној служби), студентима војних академија, ученицима средњих војних школа и слушаоцима школа за резервне војне официре;

24) премија, субвенција и регреса из буџета Републике, као и ПДВ надокнаде у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, које се исплаћују на посебан наменски рачун отворен код пословне банке, обвезницима пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, односно пољопривредницима, уписаним у регистар пољопривредних газдинстава, у складу са посебним прописима.".

У члану 12, на свим местима, речи: "другој републици", замењују се речима: "другој држави чланици".

"Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег и високог образовања.".

"Основица пореза на зараде утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана умањује се за новчана плаћања која запослени врше послодавцу у вези са оствареним примањем из става 1. овог члана.".

После члана 14. додају се чл. 14а и 14б, који гласе:

Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана 14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:

1) коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне сврхе;

Код утврђивања основице пореза по основу примања из овог члана примењују се одредбе члана 14. ст. 2. до 5. овог закона.

Зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог закона сматрају се и премије свих видова добровољног осигурања, које послодавац плаћа за запослене - осигуранике укључене у добровољно осигурање, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, независно од тога из којих средстава се ове премије плаћају, осим у случају када послодавац плаћа премију за све запослене код колективног осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција.".

У члану 16. речи: "13. и 14." замењују се речима: "13. до 14б".

У члану 18. став 1. тачка 1) број: "800" замењује се бројем: "1.200".

"2) дневнице за службено путовање у земљи до износа од 1.000 динара, односно дневнице за службено путовање у иностранство до износа прописаног од стране надлежног државног органа;".

У тачки 3) речи: ", највише до износа цене за ноћење у хотелу "А" или "Б" категорије" бришу се.

У тачки 4), после речи: "аутомобила" додају се речи: "за службено путовање или у друге службене сврхе", а број: "1.500" замењује се бројем: "3.000".

У тачки 5) број: "10.000" замењује се бројем: "15.000".

После тачке 5), на чијем се крају тачка замењује тачком и запетом, додаје се тачка 6), која гласи:

"6) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића - до 3.000 динара годишње по једном детету.".

У члану 20. реч: "СР Југославији" и реч: "Југославији" на оба места замењују се речима: "Србији и Црној Гори", а реч: "југословенски", на свим местима, брише се.

После члана 21. додаје се члан 21а, наслов изнад члана и члан 21б, који гласе:

Пореска олакшица за запошљавање нових радника

Начин и поступак остваривања пореске олакшице из овог члана ближе уређује министар финансија.".

У члану 32. после речи: "овог закона" додају се запета и речи: "као и физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства ако је по том основу обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност".

"Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са међународним рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са прописом из члана 49. овог закона ако предузетник води просто књиговодство, на начин утврђен овим законом.".

После члана 37. додају се чл. 37а и 37б, који гласе:

Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају:

1) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално осигурање по основу самосталне делатности;

2) трошкови службеног путовања до висине износа из члана 18. став 1. тач. 2) до 4) овог закона.

Узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне потребе има третман пословног прихода.

Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу са начелом сталности.".

У члану 38. проценат: "14%" замењује се процентом: "10%".

У члану 40. став 2. после тачке 4), на чијем се крају тачка замењује тачком и запетом, додаје се тачка 5) која гласи:

"5) који је обвезник пореза на додату вредност, односно који се определи за плаћање пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.".

"Предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.".

Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство.".

У члану 44. после речи: "књигама" додају се речи: "по систему простог књиговодства", а речи: "у складу са законом" замењују се речима: "у складу са овим законом и прописом из члана 49. овог закона".

У члану 45. став 1. после речи: "пословне књиге" додају се речи: "из члана 44. овог закона".

У наслову изнад члана 51. речи: "код носиоца платног промета" замењују се речима: "код банке", а члан 51. мења се и гласи:

"Порез на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине".

У члану 55. после речи: "ауторских", додају се речи: "и сродних", а после речи: "очувању прихода", тачка се замењује запетом и додају речи: "осим ако овим законом није друкчије прописано.".

Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:

У члану 57. став 2. после речи: "аутору" додају се речи: "и носиоцу сродних права".

У члану 58. после речи: "ауторских" додају се речи: "и сродних".

У члану 59. став 1. после речи: "ауторских", додају се речи: "и сродних", а после речи: "аутор" додаје се запета и речи: "носилац сродних права".

Наслов изнад члана и члан 60. мењају се и гласе:

Министар финансија ближе уређује начин утврђивања камате и капиталног добитка из става 4. овог члана.".

Опорезиви приход од капитала из члана 61. став 1. тач. 2) до 4) овог закона чини приход исплаћен (расподељен) обвезнику, односно остварен узимањем из имовине привредног друштва. Ако је примање остварено у неновчаном облику, вредност тог примања се процењује према упоредивој тржишној вредности.

Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од капитала по основу дивиденди и удела у добити из члана 61. став 1. тачка 2) овог закона, за резидента Републике чини 50% бруто дивиденди или удела у добити исплаћених (расподељених) обвезнику.".

"Изузетно од става 1. овог члана, код утврђивања опорезивог прихода од непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.".

У члану 72. став 1. тачка 4) речи: "осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавеза Републике по основу зајма за привредни развој и девизне штедње грађана" замењују се речима: "осим дужничких хартија од вредности".

После става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

"Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, капиталним добитком по основу купонске дужничке хартије од вредности сматра се онај део разлике у цени који је утврђен на начин прописан актом из члана 61. став 5. овог закона.".

2) ако се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији;

3) ако се пренос врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака.

"Код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже износ трошкова изградње, тржишна цена непокретности која је узета или могла бити узета као основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину.".

У ставу 4. речи: "најнижа забележена котација" замењују се речима: "најнижа забележена цена по којој се трговало".

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном или уговором о доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или је могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту њиховог стицања од стране обвезника.".

У члану 83. став 5. тачка 1) број "10.000" замењује се бројем "15.000".

6) примања чланова управног и надзорног одбора правног лица;

8) накнада у вези са извршавањем послова одбране, цивилне заштите и заштите од елементарних непогода;

9) примања стечајних управника, судских вештака, судија поротника и судских тумача;

10) приходи по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, шумских плодова и лековитог биља, односно по основу продаје других добара остварених обављањем привремених или повремених делатности, ако нису опорезовани као приходи од самосталне делатности у смислу овог закона;

11) награде, новчане помоћи и друга бестеретна давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца;

12) примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа;

13) накнаде трошкова и други расходи лицима која нису запослена код исплатиоца;

Обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана.

1) упућеним, односно позваним од стране државног органа или организације, са правом накнаде трошкова у складу са законом и другим прописима;

2) члановима представничких и извршних тела Србије и Црне Горе, Републике, територијалне аутономије и локалне самоуправе, у вези са вршењем функције;

3) упућеним на рад у Републику, по налогу иностраног послодавца, а у вези са делатношћу домаћег исплатиоца;

4) ако добровољно, односно по позиву сарађују у хуманитарним, здравственим, васпитно-образовним, културним, спортским, научно-истраживачким, верским и сличним делатностима, синдикалним организацијама, привредним коморама, политичким странкама, савезима и удружењима, невладиним организацијама, као и у другим недобитним организацијама, и ако по основу те сарадње не остварује накнаду за радно ангажовање.

Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица - резиденти, који су у календарској години остварили доходак већи од четвороструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Неопорезиви износ из става 1. овог члана за странца резидента запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, као и за резидента упућеног у иностранство ради обављања послова за резидентно правно лице из члана 17. овог закона јесте десетоструки износ просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Дохотком из става 1. овог члана сматра се годишњи збир:

2) опорезивог прихода од самосталне делатности из чл. 33. и 40. овог закона;

3) опорезивог прихода од ауторских и сродних права и права индустријске својине из чл. 55. и 60. овог закона;

4) опорезивог прихода од непокретности из чл. 68. и 70. овог закона;

5) опорезивог прихода од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. до 5. овог закона;

6) опорезивог прихода од осигурања лица из члана 84. став 2. овог закона;

7) опорезивог прихода спортиста и спортских стручњака из члана 84а овог закона;

8) опорезивих других прихода из члана 85. овог закона;

9) прихода по основима из тач. 1) до 8) овог става, остварених и опорезованих у другој држави чланици, односно другој држави.

Зараде из става 3. тачка 1) овог члана и опорезиви приходи из тач. 3), 7) и 8) тог става умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе, а опорезиви приходи из тач. 2), 4), 5) и 6) тог става умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици.

Приходи из става 3. тачка 9) овог члана умањују се за порез плаћен у другој држави чланици, односно другој држави.

У доходак странца - резидента из става 2. овог члана улазе само зараде, не рачунајући и додатна примања ослобођена у складу са чланом 19. став 1. овог закона, ако су испуњени услови из става 3. тог члана.

Доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са ст. 3. до 6. овог члана и неопорезивог износа из става 1, односно става 2. овог члана.".

Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак, који чини разлика између дохотка за опорезивање из члана 87. став 7. овог закона и личних одбитака који износе:

Укупан износ личних одбитака из става 1. овог члана не може бити већи од 50% дохотка за опорезивање.

Ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може остварити само један обвезник.".

"Уз пореску пријаву и порески биланс, обвезници из става 1. овог члана дужни су да доставе надлежном пореском органу и биланс успеха, биланс стања, извештај о новчаним токовима и извештај о променама на капиталу ако воде двојно књиговодство, односно биланс успеха ако воде просто књиговодство, као и другу документацију у складу са законом којим се уређује порез на добит предузећа и са овим законом.".

У члану 94. став 1. после речи: "надлежног органа", додају се запета и речи: "односно од почетка обављања делатности".

У ставу 3. после речи на крају: "порески биланс", додају се запета и речи: "као и документацију из члана 93. став 2. овог закона".

У члану 97. речи: "директор Републичке управе јавних прихода" замењују се речима: "министар финансија".

"2) приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;".

У тач. 4), 5) и 8) речи: "ако исплатилац прихода води пословне књиге" замењују се речима: "ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник".

"Под правним лицем у смислу става 1. овог члана подразумева се и део правног лица, односно пословна јединица нерезидентног правног лица која је регистрована код надлежног државног органа (представништво и др.), као и државни органи и организације.".

"4) приходе из члана 99. став 1. тач. 2), 4), 5) и 8) овог закона на које се порез не плаћа по одбитку, односно када исплатилац прихода није правно лице или предузетник.".

У члану 101. после речи: "исплате прихода", додају се запета и речи: "у складу са прописима који важе на дан исплате прихода".

"Изузетно од става 1. овог члана, када се салдирање новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности врши преко Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар), Централни регистар у моменту салдирања новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани уплатни рачун порез на приход од капитала на остварену камату за период од дана стицања до дана отуђења или откупа дужничке хартије од вредности.".

"Исплатиоцем у смислу става 1. овог члана, у случају када Централни регистар, сагласно члану 103. став 2. овог закона, обрачунава, обуставља и уплаћује порез по одбитку на камату по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, сматра се банка - члан Централног регистра код које се води наменски новчани рачун обвезника пореза за плаћања по основу продаје хартија од вредности.".

У члану 107. став 1. речи: "из иностранства" замењују се речима: "у или из друге државе чланице, односно друге државе", а речи: "у року од осам дана од дана када је примио зараду или други приход" бришу се.

"Обавезу обрачуна и плаћања пореза у складу са ставом 1. овог члана, обвезник пореза има и у случају ако порез по одбитку не обрачуна и не уплати други исплатилац, као и ако приход оствари од лица које није обвезник обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.".

Досадашњи став 2, који постаје став 3, мења се и гласи:

"У случају из ст. 1. и 2. овог члана, обвезник је дужан да сам обрачуна и уплати порез и да надлежном пореском органу достави пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу најкасније у року од 15 дана од дана када је примио зараду или друге приходе.".

У досадашњем ставу 3. који постаје став 4. речи: "из става 2.", замењују се речима: "из става 3.".

"Образац пореске пријаве из става 3. овог члана прописује министар финансија.".

После члана 107. додаје се члан 107а, који гласи:

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Србија и Црна Гора закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања, и да је он стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом или другим одговарајућим документом овереним од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.".

После члана 108. додају се наслов изнад члана и члан 108а, који гласе:

"Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима

Исплатиоци прихода из става 1. овог члана, у смислу овог закона, јесу:

Жалба против решења из става 5. овог члана није допуштена.

Жалба против решења из става 8. овог члана није допуштена.

Садржину пријаве из става 3. овог члана и обавештења из става 7. овог члана ближе уређује министар финансија.".

У члану 112. реч: "месечне", на два места, и реч: "месечној" бришу се.

У члану 116. речи: "Порез на остале приходе из чл. 81. до 86. овог закона, који се не плаћа по одбитку," замењују се речима: "Порез на приходе који се у смислу овог закона не опорезују по одбитку, односно који не утврђује и не плаћа сам обвезник у складу са чланом 107. овог закона,".

У члану 157. после речи: "јемчи" додаје се реч: "солидарно".

У члану 166. став 1. број: "2.000", замењује се бројем: "100.000", а број: "200.000", замењује се бројем: "1.000.000".

У тачки 1) речи у загради: "чл. 101, 102, 103. и 108. став 2", замењују се речима: " члан 21б став 6, чл. 101, 103. и 107а".

После тачке 2) додају се нове тачке 3) и 4), које гласе:

"3) не достави Пореској управи у прописаном року пријаву за упис у Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима, а организује извођење естрадних програма забавне и народне музике или других забавних програма (члан 108а ст. 3. и 4);

У ставу 2. број: "25.000", замењује се бројем: "100.000".

У ставу 3. број: "500", замењује се бројем: "5.000", а број: "10.000", замењује се бројем: "50.000".

После става 3. додаје се нови став 4. који гласи:

"За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.".

У ставу 4. који постаје став 5. број: "1.000", замењује се бројем: "50.000", а број: "100.000", замењује се бројем: "500.000".

У ставу 5. који постаје став 6. број: "15.000", замењује се бројем: "50.000".

У члану 167. став 1. број: "1.000" замењује се бројем: "50.000", а број: "100.000" замењује се бројем: "500.000".

"6) ако не врши плаћања преко текућег рачуна код банке или не води средства на текућем рачуну или ако примљени готов новац не уплати на текући рачун (члан 51);".

У тачки 10) после речи: "по одбитку" додају се речи: "на приходе које оствари нерезидентно правно лице", а у загради речи: "чл. 104. и 105" замењују се речима: "члан 104".

У ставу 2. број: "15.000" замењује се бројем: "50.000".

У члану 168. став 1. број: "500" замењује се бројем: "5.000", а број: "10.000" замењује се бројем: "50.000".

"2) не обрачуна и не уплати порез по одбитку у прописаном року или не поднесе надлежном пореском органу пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу у прописаном року (члан 107);".

У члану 9. став 2, члану 18. став 2, члану 49, члану 50. став 2, члану 79. став 3. и члану 108. речи: "министар финансија и економије", замењују се речима: "министар финансија".

За 2004. и 2005. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Обавеза пореза по коначном обрачуну за 2004. годину за обвезнике на приходе од самосталне делатности и на приходе од пољопривреде и шумарства који порез плаћају на опорезиву добит, утврђује се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс за 2004. годину, обвезници из става 1. овог члана саставиће у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен у 2004. години примењују се одредбе овог закона.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од 1. јануара 2005. године.

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Закон о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на седници Трећег ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2006. години, 14. јула 2006. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 62/2006 од 19.7.2006. године и 65/2006.

У Закону о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02 и 135/04), у члану 9. став 1. тачка 8) реч: "изосталу" замењује се речју: "изгубљену".

У тачки 9) број: "30.000" замењује се бројем: "35.000".

У тачки 12) број: "4.500" замењује се бројем: "6.000".

У тачки 13) број: "4.500" замењује се бројем: "5.000".

У тачки 17) после речи: "инвалиднина" додају се речи: "које се остварују по основу права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања, односно војног осигурања".

У тачки 18) речи: "до износа двоструке просечне месечне зараде по запосленом исплаћене у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике" замењују се речима: "до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређује рад".

У тачки 20) речи: "Одлуком о утврђивању Социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације (’Службени гласник РС’, број 12/2002)" замењују се речима: "Одлуком о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију (’Службени гласник РС’, број 64/05)".

У тачки 24) речи: ", као и ПДВ надокнаде у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, које" замењују се речју: "који", а тачка на крају замењује се тачком и запетом и додају се тач. 25) и 26), које гласе:

"25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, која се исплаћује лицима која су обвезници пореза на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход, сагласно закону којим се уређује порез на додату вредност;

26) награда ученицима и студентима оствареним за постигнуте резултате током школовања и образовања, као и освојених на такмичењима у оквиру образовног система."

Не плаћа се порез на доходак грађана на новчано примање по основу накнаде из купопродајне цене остварене продајом капитала у поступку приватизације друштвеног и државног капитала, које се исплаћује физичком лицу у складу са законом у износу до 200 евра у динарској противвредности за сваку пуну годину радног стажа у субјекту приватизације."

После члана 12. додају се наслов и члан 12а, који гласе:

Динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а, члана 83. став 5. тачка 1) и члана 101а ст. 1, 3, 4. и 5. овог закона усклађују се годишње стопом раста цена на мало у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Усклађене динарске износе из става 1. овог члана објављује Влада.

Усклађени динарски износи из става 1. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа."

"Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа, односно уплаћује за запослене - осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене - чланове добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог закона не сматра се:

После члана 15. додаје се наслов изнад члана и члан 15а, који гласе:

Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена, односно остварена зарада.

Основицу пореза на зараде за запослене у смислу закона који уређује рад, чини зарада из члана 13. став 1. и чл. 14. до 14б овог закона, умањена за износ од 5.000 динара месечно."

"Зарада из чл. 13. до 14б овог закона опорезује се по стопи од 12%."

У члану 18. став 1. тачка 1) број: "1.200" замењује се бројем: "2.000".

У тачки 5) број: "15.000" замењује се бројем: "20.000".

У тачки 6) на крају тачка се замењује тачком и запетом и додаје тачка 7), која гласи:

"7) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад - до 10.000 динара годишње."

"Не плаћа се порез на зараде на пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог - члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, укупно највише до 3.000 динара месечно."

У наслову изнад члана 21б речи: "нових радника" замењују се речима: "нових лица и лица са инвалидитетом".

После члана 21б додаје се нови члан 21в, који гласи:

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар финансија."

После члана 21в додају се чл. 21г и 21д, који гласе:

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар финансија.

Начин и поступак примене одредаба овог члана уређује министар надлежан за послове финансија."

У члану 31. став 2. речи: "производњом лозно-воћних и других садница и калемова," бришу се.

У члану 40. став 2. тачка 4) број: "2.000.000" замењује се бројем: "3.000.000".

У члану 61. став 1. тачка 4) тачка на крају замењује се тачком и запетом и додаје тачка 5), која гласи:

"5) примање члана отвореног инвестиционог фонда по основу права на сразмерни део прихода од инвестиционе јединице тог фонда."

У члану 63. став 2. број: "4)" замењује се бројем: "5)", а после речи: "друштва" додају се запета и речи: "као и примање по основу права члана отвореног инвестиционог фонда на сразмерни део прихода од инвестиционе јединице".

"Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од капитала по основу дивиденди и удела у добити, односно по основу права на сразмеран део прихода инвестиционе јединице, из члана 61. став 1. тач. 2) и 5) овог закона, за резидента Републике чини 50% бруто дивиденди или удела у добити исплаћених (расподељених) обвезнику, односно прихода од инвестиционе јединице по основу сразмерног дела."

У члану 65. тачка 1) реч: "штедње" замењује се речима: "штедних и других депозита (орочених или по виђењу)".

У члану 72. став 1. тачка 4) тачка на крају замењује се тачком из запетом и додају тач. 5), 6) и 7), које гласе:

"5) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове;

6) инвестиционе јединице добровољног пензијског фонда;

7) акумулираних средстава по основу програмиране исплате са рачуна члана добровољног пензијског фонда."

После става 2. додају се нови ст. 3. и 4, који гласе:

"Капиталним добитком сматра се онај приход који обвезник, као члан отвореног, затвореног, односно приватног инвестиционог фонда, оствари као разлику између куповне и откупне цене инвестиционе јединице, акција, односно удела, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

После члана 72а додаје се члан 72б, који гласи:

"Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

У члану 74. после става 1. додају се нови ст. 2. и 3, који гласе:

"Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

У члану 83. став 1. речи: "тих игара" замењују се речима: "игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона који уређује игре на срећу".

У ставу 5. тачка 2) тачка на крају замењује се тачком и запетом и додаје тачка 3), која гласи:

"3) остварен добитак од игара које се приређују у играчницама (казинима) и на аутоматима."

У члану 87. став 1. реч: "четвороструког" замењује се речју: "троструког".

У ставу 2. реч: "десетоструки" замењује се речју: "петоструки".

После става 2. додаје се нови став 3, који гласи:

"Изузетно од става 2. овог члана, ако обвезник - резидент упућен у иностранство ради обављања послова за резидентно правно лице из члана 17. овог закона, оствари зараду у иностранству у висини мањој од 60% од укупно оствареног дохотка у календарској години у којој се утврђује годишњи порез, примењује се неопорезиви износ из става 1. овог члана."

У досадашњем ставу 3, који постаје став 4, у тачки 9) речи: "другој држави чланици, односно" бришу се.

У досадашњем ставу 4, који постаје став 5, речи: "става 3." замењују се речима: "става 4.".

У досадашњем ставу 5, који постаје став 6, речи: "става 3." замењују се речима: "става 4.", а речи: "другој држави чланици, односно" бришу се.

У досадашњем ставу 7, који постаје став 8, речи: "ст. 3. до 6." замењују се речима: "ст. 4. до 7.".

У члану 88. став 1. речи: "став 7." замењују се речима: "став 8.".

"Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по стопи:

1) за обвезника из члана 87. став 1. овог закона, који је у календарској години остварио доходак за опорезивање сагласно члану 87. став 8:

- износ до шестоструке просечне годишње зараде - 10%;

- преко шестоструке просечне годишње зараде - 15%.

2) за обвезника из члана 87. став 2. овог закона, који је у календарској години остварио доходак за опорезивање сагласно члану 87. став 8:

- износ до осмоструке просечне годишње зараде - 10%;

- преко осмоструке просечне годишње зараде - 15%."

У члану 96. став 2. после речи: "приходе" додају се запета и речи: "односно према боравишту обвезника".

После члана 101. додаје се члан 101а, који гласи:

Код утврђивања основице пореза на зараде у смислу члана 15а став 2. овог закона, зарада из става 1. тог члана умањује се за 5.000 динара месечно у пуном износу за запосленог који ради са пуним радним временом.

Кад запослени остварује радно време преко пуног радног времена код два или више послодаваца, умањење из става 1. овог члана, водећи рачуна о хронолошком редоследу заснивања радног односа, врше они послодавци код којих, збирно посматрано, запослени остварују пуно радно време, сразмерно радном времену код послодавца у односу на пуно радно време, с тим што укупно умањење износи 5.000 динара месечно. При томе, послодавац код кога је радни однос, према хронолошком редоследу, пресудан за пуно радно време запосленог умањење врши за преостали износ до 5.000 динара месечно.

Кад запослени остварује непуно радно време код два или више послодаваца, сваки послодавац врши умањење сразмерно радном времену код послодавца у односу на укупно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 5.000 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену запосленог у односу на пуно радно време.

Начин и поступак обрачунавања пореза на зараде из ст. 1. до 5. овог члана и достављање података Пореској управи ближе уређује министар финансија."

У члану 107. став 1. речи: "друге државе чланице, односно" бришу се.

У ставу 4. после речи: "пребивалишта" додају се запета и речи: "односно боравишта".

У члану 108а после става 4. додаје се нови став 5, који гласи:

"Правна и физичка лица која обављају делатност из става 2. овог члана, а која нису исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, у случају да ангажују интерпретаторе и друга ангажована лица из става 1. овог члана, дужна су да у року од 48 сати од дана фактичког почетка организовања естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, поднесу пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана."

У досадашњем ставу 6, који постаје став 7, речи: "става 5." замењују се речима: "става 6.".

У досадашњем ставу 9, који постаје став 10, речи: "става 8." замењују се речима: "става 9.".

Досадашњи став 10, који постаје став 11, речи: "става 7." замењују се речима: "става 8.".

После члана 108а додају се наслов изнад члана и члан 108б, који гласе:

Садржину пријаве из става 2. овог члана, споразумно ближе уређују министар финансија и министар рада, запошљавања и социјалне политике."

У члану 166. став 1. тачка 1), после речи: "став 6," додају се речи: "члан 21в став 7, члан 21д став 3,".

У тачки 3) речи у загради: "ст. 3. и 4" замењују се речима: "ст. 3, 4. и 5".

У тачки 4) број у загради: "7" замењује се бројем: "8", а тачка на крају замењује се тачком и запетом и додаје тачка 4а), која гласи:

"4а) Пореској управи, према месту свог седишта, не поднесе пријаву за упис у Регистар правних и физичких лица, државних органа и организација, органа и организација јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе и других органа и организација у којима се исплаћују зараде, односно плате, у року од осам дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа (члан 108б став 2)."

У члану 7. став 1. речи: ", у другој држави чланици" бришу се.

У ставу 3. речи: "у другу државу чланицу или" бришу се.

У члану 12. став 1. речи: "у другој држави чланици, односно" и речи: "другој држави чланици, односно" на оба места, бришу се.

У ставу 2. речи: "држави чланици, односно" бришу се.

У члану 20. став 1. тач. 1) и 2) и члану 107а став 1. речи: "и Црне Горе" у датом падежу бришу се.

У члану 85. став 4. тачка 2) речи: "Србије и Црне Горе," бришу се.

Послодавац који на дан ступања на снагу овог закона исплаћује зараду, односно плату, дужан је да Пореској управи према месту свог седишта, на обрасцу из члана 29. овог закона, поднесе пријаву за упис у регистар из тог члана, најкасније до 30. новембра 2006. године.
+ Види:
Исправку - 65/2006-16.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац - правно лице ако у року из члана 33. овог закона не поднесе пријаву за упис у регистар из тог члана.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.
+ Види:
Исправку - 65/2006-16.

Порез на зараде које су остварене закључно за месец новембар 2006. године, обрачунава се и плаћа у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Послодавци који су до дана почетка примене овог закона извршили исплату дела зараде за месец децембар 2006. године и платили порез на зараде, а после почетка примене овог закона врше исплату другог дела или коначну исплату зараде за тај месец, обрачун и плаћање пореза на зараде код коначне исплате врше у складу са овим законом.

Повластицу из чл. 9. и 10. закона може да оствари послодавац који на дан 1. септембра 2006. године има најмање исти број запослених као и на дан ступања на снагу овог закона.

За 2006. и 2007. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен у 2006. години примењују се одредбе овог закона.

Прво усклађивање динарских износа, сагласно члану 3. овог закона, извршиће се у јануару 2008. године.

Изузетно од става 1. овог члана, прво усклађивање динарских износа из члана 5. и члана 26. овог закона, извршиће се у јануару 2007. године, за период од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона до 31. децембра 2006. године.

Усклађени динарски износи из става 2. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније до 31. децембра 2006. године.

Овај закон примењиваће се од 1. јануара 2007. године, осим члана 1, став 9. у делу који се односи на ПДВ надокнаду, као и одредаба чл. 4. и 8, који ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона и чл. 2, 9. и 10, који ће се примењивати од 1. септембра 2006. године.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

На основу члана 165. став 3. Пословника Народне скупштине Републике Србије, даје се

Исправка Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Исправка је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 65/2006 од 28.7.2006. године.

У Закону о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", број 62/06), врше се исправке, које гласе:

- у члану 33. уместо речи: "из члана 28" треба да стоје речи: "из члана 29",

- у члану 34. став 1. уместо речи: "из члана 30" треба да стоје речи: "из члана 33".

На основу члана 12а став 2. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 - исправка) и члана 39. ст. 2. и 3. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 62/06 и 65/06 - исправка),

Усклађени динарски неопорезиви износ из члана 15а став 2. и члана 101а ст. 1, 3, 4. и 5. Закона о порезу на доходак грађана растом цена на мало за период август - децембар 2006. године

Износ је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 10/2007 од 26.1.2007. године.

1. Усклађени динарски неопорезиви износ из члана 15а став 2. и члана 101а ст. 1, 3, 4. и 5. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02, 135/04, 62/06 и 65/06) износи 5.050 динара.

2. Усклађени динарски неопорезиви износ из тачке 1. објавиће се у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. фебруара 2007. године.

На основу члана 12а став 2. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 - исправка),

Усклађене динарске неопорезиве износе пореза на доходак грађана из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а, члана 83. став 5. тачка 1) и члана 101а ст. 1, 3, 4. и 5. Закона о порезу на доходак грађана стопом раста цена на мало у 2007. години

Износи су објављени у "Службеном гласнику РС", бр. 7/2008 од 18.1.2008. године.

1. Усклађени динарски неопорезиви износи пореза на доходак грађана из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а, члана 83. став 5. тачка 1) и члана 101а ст. 1, 3, 4. и 5. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02, 135/04, 62/06 и 65/06) су:

	усклађени динарски неопорезиви износи
1) у члану 9. став 1:
- помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника - тачка 9)	38.535
- стипендије и кредити ученика и студената - тачка 12)	6.606
- накнада за исхрану - хранарина коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт - тачка 13)	5.505
2) у члану 15а став 2:
- неопорезиви износ зараде	5.560
3) у члану 18. став 1:
- накнада трошкова превоза у јавном саобраћају - тачка 1)	2.202
- дневница за службено путовање у земљи - тачка 2)	1.321
- накнада превоза на службеном путовању - тачка 4)	3.853
- солидарна помоћ за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице - тачка 5)	22.020
- поклон деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића - тачка 6)	5.505
- јубиларна награда запосленима, у складу са законом који уређује рад - тачка 7)	11.010
4) у члану 21а:
- премија добровољног додатног пензијског и инвалидског осигурања и пензијски доприносу добровољни пензијски фонд	3.303
5) у члану 83. став 5. тачка 1):
- појединачно остварен добитак од игара на срећу	16.515
6) у члану 101а ст. 1, 3, 4. и 5:
- неопорезиви износ зараде	5.560

2. Усклађени динарски неопорезиви износи пореза на доходак грађана из тачке 1. ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. фебруара 2008. године.

Износи су објављени у "Службеном гласнику РС", бр. 7/2009 од 30.1.2009. године.

	усклађени динарскинеопорезиви износи
1) у члану 9. став 1:
- помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника - тачка 9)	41.155
- стипендије и кредити ученика и студената - тачка 12)	7.055
- накнада за исхрану - хранарина коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт - тачка 13)	5.879
2) у члану 15а став 2:
- неопорезиви износ зараде	5.938
3) у члану 18. став 1:
- накнада трошкова превоза у јавном саобраћају - тачка 1)	2.352
- дневница за службено путовање у земљи - тачка 2)	1.411
- накнада превоза на службеном путовању - тачка 4)	4.115
- солидарна помоћ за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице - тачка 5)	23.517
- поклон деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића - тачка 6)	5.879
- јубиларна награда запосленима, у складу са законом који уређује рад - тачка 7)	11.759
4) у члану 21а:
- премија добровољног додатног пензијског и инвалидског осигурања и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд	3.528
5) у члану 83. став 5. тачка 1):
- појединачно остварен добитак од игара на срећу	17.638
6) у члану 101а ст. 1, 3, 4. и 5:
- неопорезиви износ зараде	5.938

2. Усклађени динарски неопорезиви износи пореза на доходак грађана из тачке 1. ступају на снагу 1. фебруара 2009. године.

На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, који је донела Народна скупштина Републике Србије на Петој седници Првог редовног заседања у 2009. години, 29. априла 2009. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 31/2009 од 30.4.2009. године.

У Закону о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 - исправка), у члану 9. став 1. тачка 20) мења се и гласи:

"20) новчане накнаде која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију у складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију - до износа утврђеног тим програмом, а за лица старија од 50 година живота - без ограничења износа;".

У тачки 22) речи: "надлежни државни орган исплаћује" замењују се речима: "се исплаћују".

"24) премија, субвенција, регреса и других средстава која се у сврху подстицања развоја пољопривреде, из буџета Републике, аутономне покрајине и локалне самоуправе плаћају, односно исплаћују на посебан наменски рачун обвезницима пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, односно пољопривредницима уписаним у регистар пољопривредних газдинстава, у складу са посебним прописима;".

"25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, која се исплаћује лицима која су обвезници пореза на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход, носиоци или чланови пољопривредног газдинства;".

У члану 12а став 1. речи: "члана 101а ст. 1, 3, 4. и 5." замењују се речима: "члана 101а ст. 1, 3. и 4."

У члану 28. проценат: "14%" замењује се процентом: "10%".

"Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:

Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57. став 1. овог закона."

У члану 63. став 3. проценат: "50%" замењује се процентом: "80%".

"3) ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;".

"Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном или наслеђем после 24. јануара 1994. године, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац стекао то право, удео или хартију од вредности, ако се не може утврдити та цена онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца.

У члану 79. став 1. број: "60" замењује се бројем: "90".

"Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности, средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак."

"10) приходи по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, прикупљања и продаје шумских плодова и лековитог биља, узгајања и продаје печурака, узгоја и продаје пчелињег роја (пчела), узгоја и продаје пужева, односно по основу продаје других добара остварених обављањем привремених или повремених послова, ако нису опорезовани као приходи од самосталне делатности, односно као приходи од пољопривреде и шумарства у смислу овог закона;".

"11) награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица;".

"1) упућеним, односно позваним од стране државног органа или организације, са правом накнаде трошкова, независно од тога из којих средстава се врши исплата;".

"4) ако добровољно, односно по позиву сарађују у хуманитарне, здравствене, васпитно - образовне, културне, спортске, научно - истраживачке, верске и друге сврхе, односно сарађују у синдикалним организацијама, привредним коморама, политичким странкама, савезима и удружењима, невладиним и у другим недобитним организацијама, при чему не остварују било коју другу накнаду по основу те сарадње."

У досадашњем ставу 6, који постаје став 5, речи: "ст. 1. до 5." замењују се речима: "ст. 1. до 4."

У члану 33. став 2, члану 43. став 2, члану 43а и члану 45. став 2. после речи: "рачуноводство" додају се речи: "и ревизија" у одговарајућем падежу.

За 2010. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Додатна примања странца резидента, запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, која су исплаћена до дана ступања на снагу овог закона, ослобођена су од пореза на зараду у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Примања физичког лица - странца резидента из става 1. овог члана, која су исплаћена после ступања на снагу овог закона, рачунаће се у доходак из члана 87. став 7. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 - исправка) за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама Закона о порезу на доходак грађана

Проглашава се Закон о изменама Закона о порезу на доходак грађана, који је донела Народна скупштина Републике Србије на седници Шестог ванредног заседања у 2009. години, 9. јуна 2009. године.

Закон о изменама Закона о порезу на доходак грађана

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 44/2009 од 9.6.2009. године.

У Закону о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка и 31/09), члан 56. мења се и гласи:

"Обвезнику - аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

На основу члана 12а став 2. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка, 31/09 и 44/09),

Усклађене динарске неопорезиве износе пореза на доходак грађана из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а, члана 83. став 5. тачка 1) и члана 101а ст. 1, 3. и 4. Закона о порезу на доходак грађана стопом раста цена на мало у 2009. години

Износи су објављени у "Службеном гласнику РС", бр. 3/2010 од 22.1.2010. године.

1. Усклађени динарски неопорезиви износи пореза на доходак грађана из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а, члана 83. став 5. тачка 1) и члана 101а ст. 1, 3. и 4. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09 и 44/09) су:

	усклађени динарски неопорезиви износи
1) у члану 9. став 1:
- помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника - тачка 9)	45.423
- стипендије и кредити ученика и студената - тачка 12)	7.787
- накнада за исхрану - хранарина коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт - тачка 13)	6.489
2) у члану 15а став 2:
- неопорезиви износ зараде	6.554
3) у члану 18. став 1:
- накнада трошкова превоза у јавном саобраћају - тачка 1)	2.596
- дневница за службено путовање у земљи - тачка 2)	1.557
- накнада превоза на службеном путовању - тачка 4)	4.542
- солидарна помоћ за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице - тачка 5)	25.956
- поклон деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића - тачка 6)	6.489
- јубиларна награда запосленима, у складу са законом који уређује рад - тачка 7)	12.978
4) у члану 21а:
- премија добровољног додатног пензијског и инвалидског осигурања и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд	3.894
5) у члану 83. став 5. тачка 1):
- појединачно остварен добитак од игара на срећу	19.467
6) у члану 101а ст. 1, 3. и 4:
- неопорезиви износ зараде	6.554

2. Усклађени динарски неопорезиви износи пореза на доходак грађана из тачке 1. ступају на снагу 1. фебруара 2010. године.

На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, који је донела Народна скупштина Републике Србије на Првој седници Првог редовног заседања у 2010. години, 23. марта 2010. године.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 18/2010 од 26.3.2010. године.

У Закону о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка, 31/09 и 44/09), у члану 18. после става 1. додаје се нови став 2, који гласи:

"Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тач. 1) до 4) овог члана која остварују лица која нису у радном односу, али за свој рад остварују приходе за које су обвезници пореза на зараду у смислу овог закона."

"Изузетно од става 1. овог члана, обавезе плаћања пореза на зараде остварене по основу радног ангажовања у Организацији уједињених нација и њеним специјализованим агенцијама, ослобођена су физичка лица која су држављани или резиденти Републике."

"Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона, укључујући и физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник)."

У члану 42. у ставу 1. после речи: "органа" додају се запета и речи: "односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност".

У члану 64. проценат: "20%" замењује се процентом: "10%".

"Изузетно од става 8. овог члана, код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио и код продаје инвестиционе јединице, односно програмиране исплате из члана 72. став 1. тач. 5), 6) и 7) овог закона, ревалоризација набавне цене врши се за улагање, односно извршено плаћање за сваку годину, према приложеној документацији, почевши од 1. јануара наредне године за извршена улагања, односно плаћања у претходној години, до дана продаје. За хартије од вредности које су котиране на берзи, чија је набавна цена утврђена као најнижа забележена цена из става 6. овог члана, ревалоризација набавне цене врши се од наредног дана од дана кад је забележена најнижа цена по којој се трговало, до дана продаје."

У члану 77. проценат: "20%" замењује се процентом: "10%".

У члану 84. став 2. после речи: "из осигурања лица" додају се речи: "умањену за износ новчаних средстава уплаћених по основу премија осигурања".

"Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од осигурања лица, у случају кад се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда, по налогу и за рачун члана фонда, уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ повучених акумулираних средстава уложених у куповину ануитета."

"Изузетно од става 1. овог члана, стопа пореза на приходе од осигурања лица износи 10%."

"Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица - резиденти, укључујући и странца - резидента, који су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике."

У досадашњем ставу 4, који постаје став 2, у тачки 6) речи: "став 2." замењују се речима: "ст. 2. и 3."

У досадашњем ставу 5, који постаје став 3, речи: "става 4." замењују се речима: "става 2."

После досадашњег става 5, који постаје став 3, додаје се нови став 4, који гласи:

"Зараде из става 2. тачка 1) овог члана и опорезиви приходи из тач. 3), 7) и 8) тог става умањују се за доприносе за обавезно социјално осигурање највише до износа доприноса плаћених на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе, на износ највише годишње основице доприноса за годину за коју се утврђује годишњи порез на доходак грађана."

У досадашњем ставу 6, који постаје став 5, речи: "става 4." замењују се речима: "става 2."

У досадашњем ставу 8, који постаје став 6, речи: "ст. 4. до 7." замењују се речима: "ст. 2. до 5.", а речи: "става 1, односно става 2." замењују се речима: "става 1."

У члану 88. став 1. речи: "став 8." замењују се речима: "став 6."

"Годишњи порез на доходак грађана плаћа се на основицу из члана 88. овог закона, по следећим стопама:

- на износ до шестоструке просечне годишње зараде - 10%;

- на износ преко шестоструке просечне годишње зараде - 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде + 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде."

"Уз пореску пријаву и порески биланс, обвезници из става 1. овог члана дужни су да надлежном пореском органу доставе и финансијске извештаје које подносе надлежном органу у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија (биланс стања, биланс успеха) ако воде двојно књиговодство, односно биланс успеха ако воде просто књиговодство, као и документацију коју надлежни орган затражи у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација."

"Предузетник коме престане статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, уз захтев за паушално опорезивање из члана 42. став 1. овог закона, дужан је да поднесе и пореску пријаву у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност."

У члану 107. став 3. број: "15" замењује се бројем: "30".

У члану 107а став 2. речи: "или другим одговарајућим документом овереним од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент" замењују се речима: "о резидентности овереном од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент, и то на посебном обрасцу прописаном подзаконским актом донетим у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација".

За 2011. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Одредбе овог закона у погледу обавезе утврђивања и плаћања годишњег пореза на доходак грађана примењиваће се на доходак остварен у 2010. години.

Изузетно, за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2009. годину, доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са чланом 87. ст. 4. до 7. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка, 31/09 и 44/09) и неопорезивог износа из става 1, односно става 2. тог члана, умањена за износ привременог смањења плата, односно зарада, нето накнада и других примања физичког лица - обвезника годишњег пореза на доходак грађана, сагласно Закону о привременом смањењу плата, односно зарада, нето накнада и других примања у државној администрацији и јавном сектору ("Службени гласник РС", број 31/09).

Изузетно, обвезник годишњег пореза на доходак грађана за 2009. годину дужан је да за остварени доходак у тој години поднесе пореску пријаву за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана, најкасније до 15. априла 2010. године.

Физичка лица из члана 3. овог закона која на дан 1. јануара 2010. године имају статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, осим лица која су већ обвезници пореза на приходе од самосталне делатности према Закону о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка, 31/09 и 44/09), дужна су да надлежном пореском органу поднесу пореску пријаву за утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности, најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

По одредбама овог закона вршиће се утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе по основу порескоправних односа који настану од 1. јануара 2010. године, а у вези су са самосталном делатношћу и годишњим порезом на доходак грађана, сходно одредбама чл. 3, 4, 11, 12, 13, 15, 19. и 21. овог закона.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

на пореску основицу	плаћа се на име пореза
до 150.000 динара	10%
од 150.000 до 300.000 динара	15.000 динара + 15% на износ преко 150.000 динара
преко 300.000 динара	37.500 динара + 20% на износ преко 300.000 динара