Закон о порезу на добит правних лица


+
Види:
чл. 1. Закона - 18/2010-39.

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004 и 18/2010 (погледај и чл. 71-75). Види: чл. 192. тач. 6. Закона - 80/2002-1.

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1.

Порески обвезник пореза на добит правних лица (у даљем тексту: порески обвезник) је привредно друштво, односно предузеће организовано у једном од следећих облика:

1) акционарско друштво;

2) друштво са ограниченом одговорношћу;

3) ортачко друштво;

4) командитно друштво;

5) друштвено предузеће;

6) јавно предузеће;

7) друга правна форма друштва, односно предузећа у складу са посебним прописима.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са законом, и друго правно лице које није организовано у смислу ст. 1. и 2. овог члана, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.
+ Види:
чл. 2. Закона - 18/2010-39.


+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Резиденти и нерезиденти

Члан 2.

Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има седиште стварне управе и контроле на територији Републике.
+ Правна мишљења

Члан 3.

Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има седиште стварне управе и контроле ван територије Републике.
+ Правна мишљења

Члан 4.

Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:

1. огранак;

2. погон;

3. представништво;

4. место производње, фабрика или радионица;

5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:

а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или

б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини ни:

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.
+ Правна мишљења

Члан 5.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност на територији Републике пословањем преко сталне пословне јединице која води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђује у складу са овим законом и подноси за сталну пословну јединицу порески биланс као порески обвезник из члана 1. став 1. овог закона и пореску пријаву.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност преко сталне пословне јединице која не води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, дужан је да води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике.

Садржај пореске пријаве из става 1. овог члана и начин вођења евиденције из става 2. овог члана прописује министар финансија.
 + Види:
чл. 49. Закона - 84/2004-34.
чл. 3. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Део други

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

Опорезива добит

Члан 6.

Основица пореза на добит правних лица је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ) и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, на начин утврђен овим законом.

Опорезива добит обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, не примењује МРС, односно МСФИ, утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода и расхода који прописује министар финансија, на начин утврђен овим законом.
+
Види:
чл. 1. Закона - 84/2004-34.
чл. 4. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Усклађивање расхода

Члан 7.

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, не примењује МРС, односно МСФИ, признају се расходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода који прописује министар финансија, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.
+
Види:
чл. 2. Закона - 84/2004-34.
чл. 5. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 7а

На терет расхода не признају се:

1) трошкови који се не могу документовати;

2) исправке вредности појединачних потраживања од лица којима се истовремено дугује;

3) поклони и прилози дати политичким организацијама;

4) поклони и други расходи за рекламу и пропаганду који нису документовани или је прималац поклона повезано лице у смислу члана 59. овог закона;

5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;

5а) трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови порескопрекршајног поступка и других поступака који се воде пред надлежним органом;

6) новчане казне које изриче надлежни орган, уговорне казне и пенали;

7) примања запослених или других лица по основу учешћа у добити;

8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.
+
Види:
чл. 3. Закона - 84/2004-34.
чл. 6. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

 

Члан 8.

Трошкови материјала и набавна вредност продате робе признају се у износима обрачунатим применом методе пондерисане просечне цене или FIFO методе.

У погледу набавне цене материјала и вредности робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.
+
Види:
чл. 4. Закона - 84/2004-34.
чл. 7. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 9.

Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.
+
Види:
чл. 5. Закона - 84/2004-34.

+ Правна мишљења

Члан 9а

Обрачунате отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћене.
+
Види:
чл. 6. Закона - 84/2004-34.
чл. 8. Закона - 18/2010-39.

Члан 10.

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и чија је појединачна набавна цена у време набавке већа од просечне месечне бруто зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике осим природних богатстава која се не троше, као и нематеријална средства, осим goodwill-а.

Средства из става 2. овог члана разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:

1) I група 2,5%;

2) II група 10%;

3) III група 15%;

4) IV група 20%;

5) V група 30%.

Амортизација за стална средства разврстана у I групу утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно, а у случају када су стална средства из ове групе стечена у току пореског периода, утврђује се применом пропорционалне методе сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода.

Амортизација за стална средства разврстана у групе II-V утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у I групу јесу непокретности.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава по групама и начин утврђивања амортизације.
+
Види:
чл. 7. Закона - 84/2004-34.
чл. 9. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Чл. 11-14.

- брисани -


+
Види:
чл. 8. Закона - 84/2004-34.

Члан 15.

Издаци за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске, заштиту човекове средине и спортске намене, признају се као расход у износу највише до 3,5% од укупног прихода.

Издаци из става 1. овог члана признају се као расход само ако су извршени лицима регистрованим за те намене у складу са посебним прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање делатности из става 1. овог члана.

Издаци за улагања у области културе признају се као расход у износу највише до 3,5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Издаци за рекламу и пропаганду признају се као расход у износу до 5% од укупног прихода.

Издаци за репрезентацију признају се као расход у износу до 0,5% од укупног прихода.

Као расходи пропаганде у пореском билансу се признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.
+
Види:
чл. 9. Закона - 84/2004-34.
чл. 49. Закона - 84/2004-34.
чл. 10. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Члан 16.

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:

1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;

2) да је то потраживање у књигама пореског обвезника отписано као ненаплативо;

3) да порески обвезник пружи доказе о неуспелој наплати тих потраживања судским путем.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања ако је од рока за њихову наплату прошло најмање 60 дана.

За износ расхода по основу исправке вредности појединачних потраживања из става 2. овог члана, који су били признати у пореском билансу, увећавају се приходи у пореском билансу у пореском периоду у коме обвезник изврши отпис вредности истих потраживања, ако није кумулативно испунио услове из става 1. овог члана.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате улазе у приходе пореског обвезника.
+
Види:
чл. 10. Закона - 84/2004-34.
чл. 11. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Члан 17.

- брисан -


+
Види:
чл. 1. Закона - 43/2003-23.

Члан 18.


+
Види:
чл. 1. Закона - 43/2003-23.

Члан 19.

На терет расхода у пореском билансу признају се укупно обрачунате камате, изузев камата због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина.

У случају кредита од повезаних лица, обрачуната камата умањиће се на начин предвиђен у члану 62. овог закона.
+ Правна мишљења

Члан 20.

Камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици из члана 4. овог закона од стране њене нерезидентне централе не признају се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине, коју стална пословна јединица из члана 4. овог закона исплаћује својој нерезидентној централи, не признаје се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.
+ Види:
чл. 12. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Члан 21.

- брисан -


+
Види:
чл. 11. Закона - 84/2004-34.

Члан 22.

На терет расхода признају се у пореском билансу порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања, које су плаћене у пореском периоду.
+ Види:
чл. 13. Закона - 18/2010-39.

Члан 22а

На терет расхода у пореском билансу банке признаје се увећање исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, која су у складу са унутрашњим актима банке исказани у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, до висине одређене у складу са прописима Народне банке Србије.

На терет расхода у пореском билансу друштва за осигурање признаје се увећање индиректног отписа према категоријама наплативости потраживања, обрачунато и исказано у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, до висине одређене у складу са прописима Народне банке Србије.
+
Види:
чл. 12. Закона - 84/2004-34.
чл. 14. Закона - 18/2010-39.




+ Правна мишљења

Члан 22б

На терет расхода признају се извршена дугорочна резервисања за обнављање природних богатстава, за трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите, као и друга обавезна дугорочна резервисања у складу са законом.

На терет расхода признају се и дугорочна резервисања за издате гаранције и друга јемства, у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском периоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу тих резервисања.
+
Види:
чл. 12. Закона - 84/2004-34.
чл. 15. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Члан 22в

На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између набавне цене имовине утврђене у складу са овим законом и њене процењене надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе.
+
Види:
чл. 12. Закона - 84/2004-34.
чл. 16. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Усклађивање прихода

Члан 23.

За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, не примењује МРС, односно МСФИ, признају се приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода који прописује министар финансија, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.
+
Види:
чл. 13. Закона - 84/2004-34.
чл. 17. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Члан 24.

Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући трошкови који улазе у приходе у пореском билансу не могу бити мањи од оних који би се остварили да је то потраживање уговорено на тржишту, односно да је одобрен кредит на тржишту у пореском периоду.
+
Види:
чл. 14. Закона - 84/2004-34.

Члан 25.

Приход који резидентни обвезник оствари по основу дивиденди и удела у добити од другог резидентног обвезника, не улази у пореску основицу.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из става 1. овог члана из пореске основице.
 + Види:
чл. 15. Закона - 84/2004-34.

+ Правна мишљења

Члан 25а

Приходи настали по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду у ком су извршена, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из става 1. овог члана из пореске основице.
+
Види:
чл. 16. Закона - 84/2004-34.
чл. 18. Закона - 18/2010-39.

Члан 26.

У вредност залиха недовршене производње, полупроизвода и готових производа, за обрачун опорезиве добити признају се трошкови производње у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

У случајевима дугог производног циклуса и наглашеног сезонског утицаја на обим активности, допуштено је да се у вредност залиха из става 1. овог члана укључи и припадајући део општих трошкова управљања и продаје и трошкова финансирања.

Вредност залиха обрачуната сагласно ст. 1. и 2. овог члана не може бити већа од њихове продајне вредности на дан подношења пореског биланса.
+ Види:
чл. 19. Закона - 18/2010-39.

- наслов брисан -


+ Види:
чл. 2. Закона - 43/2003-23.
чл. 17. Закона - 84/2004-34.

Чланови 26а до 26к

- брисани -


+
Види:
чл. 2. Закона - 43/2003-23.
чл. 17. Закона - 84/2004-34.

Капитални добици и губици

Члан 27.

Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

1) непокретности;

2) права индустријске својине;

3) удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности, осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавезе Републике по основу зајма за привредни развој, девизне штедње грађана и дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;

4) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, у складу са законом којим се уређују инвестициони фондови.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене имовине из става 1. овог члана (у даљем тексту: имовина) и њене набавне цене, утврђене према одредбама овог закона.

Ако је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.
+ Види:
чл. 1. Закона - 80/2002-25.
чл. 18. Закона - 84/2004-34.
чл. 20. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Члан 28.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган, ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се добија у накнаду, утврђена на начин из става 1. овог члана, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу.
+ Правна мишљења

Члан 29.

За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације утврђене у складу са овим законом.

Набавна цена из става 1. овог члана коригује се на процењену, односно фер вредност, утврђену у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама, уколико је промена на фер вредност исказивана у целини као приход периода у коме је вршена.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан одредбама ст. 1. и 2. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са МРС, односно МСФИ и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија.

За непокретност стечену путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавна цена јесте тржишна цена непокретности на дан уноса улога.

Код хартија од вредности којима се тргује на организованом тржишту, у смислу закона којим се уређује тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију - најнижа тржишна цена остварена на организованом тржишту у периоду од годину дана који претходи продаји те хартије од вредности или у периоду трговања, уколико се трговало краће од годину дана.

Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту, набавна цена хартије од вредности јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију - њена номинална вредност.

Код хартија од вредности прибављених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавну цену чини тржишна цена која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога или уколико таква цена није била формирана, номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога.

Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену. Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине, стечених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога јесте тржишна цена на дан уноса улога.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, у складу са законом који уређује инвестиционе фондове.
+
Види:
чл. 19. Закона - 84/2004-34.
чл. 21. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Члан 30.

Капитални добитак укључује се у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27-29. овог закона.

Капитални губитак остварен при продаји једног права из имовине може се пребити са капиталним добитком оствареним при продаји другог права из имовине у истој години.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање на рачун будућих капиталних добитака у наредних пет година.
+ Види:
чл. 2. Закона - 80/2002-25.
чл. 22. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 31.

Статусна промена резидентних обвезника извршена у складу са законом којим се уређују привредна друштва (у даљем тексту: статусна промена), одлаже настанак пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је имовину стекло статусном променом изврши продају те имовине.

Капитални добитак из става 2. овог члана обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је ту имовину статусном променом пренело на друго правно лице, усклађене на начин из члана 29. овог закона од дана набавке до дана продаје.

Право на одлагање плаћања пореза на добит правних лица за капиталне добитке остварене на начин из става 1. овог члана стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом статусне промене добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела.

Ако готовинска накнада из става 4. овог члана прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. овог закона.
+ Види:
чл. 23. Закона - 18/2010-39.
 
+ Правна мишљења

Порески третман пословних губитака

Члан 32.

Губици остварени из пословних, финансијских и непословних трансакција, утврђени у пореском билансу, изузев оних из којих произлазе капитални добици и губици утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити утврђене у годишњем пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.
+ Види:
чл. 3. Закона - 80/2002-25.
чл. 24. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 33.

Коришћење пореске погодности у складу са чланом 32. овог закона не престаје у случају статусних промена или промена правне форме привредних друштава.

У случају поделе или одвајања, погодност из члана 32. овог закона сразмерно се дели и о томе се обавештава надлежни порески орган.
+ Види:
чл. 25. Закона - 18/2010-39.
 
+ Правна мишљења

Део трећи

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ЛИКВИДАЦИЈЕ И СТЕЧАЈА ОБВЕЗНИКА

Члан 34.

Добит утврђена у поступку ликвидације обвезника подлеже опорезивању.

Добит обвезника у току ликвидације се утврђује као позитивна разлика имовине обвезника са краја и са почетка ликвидационог поступка, односно као разлика имовине у току трајања ликвидационог поступка за који се подноси пореска пријава и порески биланс, утврђена у финансијским извештајима поднетим у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, при чему је почетни биланс периода ликвидације једнак билансу на крају пореског периода пре почетка ликвидационог поступка.

Обвезник над којим се отвара поступак ликвидације дужан је да надлежном пореском органу поднесе пријаву и порески биланс, и то:

1) са стањем на дан достављања финансијских извештаја у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија - у року од 15 дана од дана достављања финансијских извештаја у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија.

2) са стањем на дан окончања поступка ликвидације - у року од 15 дана од дана достављања финансијских извештаја у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија.

Период за који се утврђује основица из става 2. овог члана одговара стварном трајању поступка ликвидације, али не може бити дужи од једне године, с тим што, уколико се поступак пренесе у наредну годину, обвезник саставља и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, који се подноси у року од 10 дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја.
+
Види:
чл. 20. Закона - 84/2004-34.
чл. 26. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Члан 35.

Имовина која преостане после подмирења поверилаца (ликвидациони остатак) изнад вредности уложеног капитала, сматра се капиталним добитком.
+
Види:
чл. 21. Закона - 84/2004-34.
чл. 27. Закона - 18/2010-39.

Члан 36.

Ако је вредност уложеног капитала већа од ликвидационог вишка, остварује се капитални губитак.
+
Види:
чл. 22. Закона - 84/2004-34.
чл. 28. Закона - 18/2010-39.

Члан 37.

Одредбе члана 34. овог закона сходно се примењују и у поступку стечаја.
+ Види:
чл. 23. Закона - 84/2004-34.

+ Правна мишљења

Део четврти

ПОРЕСКИ ПЕРИОД

Члан 38.

Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година.

Пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене, као и у случају покретања поступка стечаја или ликвидације.

На захтев пореског обвезника који је добио сагласност министра финансија, односно гувернера Народне банке Србије, да саставља и приказује финансијске извештаје са стањем на последњи дан пословне године која је различита од календарске, надлежан порески орган одобрава решењем да се пословна година и календарска година разликују, с тим да порески период траје 12 месеци. Тако одобрени порески период обвезник је дужан да примењује најмање пет година.

Порески обвезник из става 3. овог члана дужан је да поднесе пореску пријаву и порески биланс за утврђивање коначне пореске обавезе за период од 1. јануара текуће године до дана када, по решењу надлежног пореског органа, започиње пословну годину која се разликује од календарске, у року од десет дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја за период за који се подноси пореска пријава и порески биланс.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве уз подношење доказа о уплати разлике пореза.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев у року од 30 дана од дана пријема захтева за повраћај.
+
Види:
чл. 24. Закона - 84/2004-34.
чл. 29. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Део пети

ПОРЕСКА СТОПА

Члан 39.

Стопа пореза на добит правних лица је пропорционална и једнообразна.

Стопа пореза на добит правних лица износи 10%.
+ Види:
чл. 4. Закона - 80/2002-25.
чл. 25. Закона - 84/2004-34.
чл. 70. Закона - 18/2010-39.
 

Члан 40.

На приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног обвезника, по основу дивиденди и удела у добити у правном лицу, накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада), камата и накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, на територији Републике, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 20%, ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа и на приходе нерезидентног обвезника по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана.

На приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног обвезника, другог нерезидентног обвезника, физичког лица, нерезидентног или резидентног или од отвореног инвестиционог фонда, на територији Републике, по основу капиталних добитака насталих у складу са одредбама чл. 27. до 29. овог закона, обрачунава се и плаћа порез по стопи од 20%, ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Нерезидентни обвезник - прималац прихода дужан је да пореском органу у општини на чијој територији је остварен приход, преко пореског пуномоћника одређеног у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација, поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана остваривања прихода из става 3. овог члана, на основу које надлежни порески орган доноси решење.

Садржај пореске пријаве из става 4. овог члана ближе уређује министар финансија.

Порез по одбитку из ст. 1. и 2. овог члана и порез по решењу из става 3. овог члана не обрачунава се и не плаћа ако се приход из ст. 1. до 3. овог члана исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног обвезника из члана 4. овог закона.
+
Види:
чл. 26. Закона - 84/2004-34.
чл. 30. Закона - 18/2010-39.


+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Члан 40а

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Република закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је нерезидент стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом о резидентности овереном од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент, и то на посебном обрасцу прописаном подзаконским актом донетим у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, дужан је да плати разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.

На нерезидентног обвезника - примаоца прихода из члана 40. став 3. овог закона, примењују се одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања у складу са одредбама ст. 1. до 3. овог члана.
+
Види:
чл. 27. Закона - 84/2004-34.
чл. 31. Закона - 18/2010-39.


+ Правна мишљења

Део шести

ПОРЕСКИ ПОДСТИЦАЈИ

Члан 41.

Ради остваривања циљева економске политике у погледу стимулисања привредног раста, развоја малих предузећа, концесионих улагања, обвезницима се пружају порески подстицаји.

Порески подстицаји у односу на порез на добит правних лица утврђују се само овим законом.
+ Види:
чл. 32. Закона - 18/2010-39.
 

- наслов брисан -


+
Види:
чл. 33. Закона - 18/2010-39.
 

Члан 42.

- брисан -


+
Види:
чл. 28. Закона - 84/2004-34.
чл. 33. Закона - 18/2010-39.


+ Судска пракса

Члан 43.

- брисан -

 
+
Види:
 чл. 28. Закона - 84/2004-34.
 чл. 33. Закона - 18/2010-39.

Пореска ослобођења

Члан 44.

Ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица обвезник из члана 1. став 3. овог закона (у даљем тексту: недобитна организација) који у години за коју се одобрава право на ослобођење оствари вишак прихода над расходима до 400.000 динара, под следећим условима:

1) да недобитна организација не расподељује тако остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима;

2) да лична примања која недобитна организација исплаћује запосленима, директорима и са њима повезаним лицима не прелазе износ двоструког просека за делатност у којој је недобитна организација разврстана;

3) да недобитна организација не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаних лица.

Право на ослобођење нема недобитна организација која оствари вишак прихода над расходима већи од 400.000 динара, као ни недобитна организација која има монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује сузбијање монополског или доминантног положаја.

Недобитна организација дужна је да обезбеди и искаже, односно евидентира податке о насталим приходима и расходима и да у пореском билансу посебно искаже приходе остварене на тржишту и са њима повезане расходе.

Повезаним лицима се сматра лице из члана 59. овог закона.

Садржај пореског биланса и начин вођења евиденције о приходима и расходима из става 3. овог члана прописује министар финансија.

Недобитна организација из става 1. овог члана не остварује право на остале пореске подстицаје из овог закона.
 + Види:
чл. 49. Закона - 84/2004-34.
чл. 34. Закона - 18/2010-39.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Члан 45.

У случају концесионог улагања, концесионо предузеће, односно концесионар који има регистровано предузеће за обављање концесионе делатности ослобађа се плаћања пореза на добит остварену по основу прихода од предмета концесије на рок до пет година од дана уговореног завршетка концесионог улагања у целини.

Уколико концесионо предузеће, односно концесионар из става 1. овог члана остварује добит пре завршетка концесионог улагања, ослобађа се плаћања пореза на добит.

Дужину рока из става 1. овог члана утврђује Влада, односно уговором о концесији, у зависности од времена потребног за почетак коришћења предмета концесије.

Концесионар који сагласно закону којим се уређују концесије није дужан да оснује концесионо предузеће, ради остваривања права на ослобођење од плаћања пореза на добит, посебно обрачунава и утврђује добит остварену по основу прихода од предмета концесије у складу са законом.

Министар финансија ближе уређује начин исказивања прихода и расхода концесионара из става 4. овог члана.
 + Види:
чл. 49. Закона - 84/2004-34.
чл. 35. Закона - 18/2010-39.

Члан 46.

Ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица предузеће за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица, сразмерно учешћу тих лица у укупном броју запослених.
+ Види:
чл. 70. Закона - 18/2010-39.

  Порески кредити

Члан 47.

Обвезнику који је остварио добит у новооснованој пословној јединици у недовољно развијеним подручјима дефинисаним у складу са прописима који уређују регионални развој, односно који опредељују недовољно развијена подручја (у даљем тексту: недовољно развијена подручја) умањује се порез на добит правних лица у трајању од две године, сразмерно учешћу тако остварене добити у укупној добити правног лица.

Услов за остваривање олакшице у облику умањења обрачунатог пореза (у даљем тексту: порески кредит) из става 1. овог члана је одвојено евидентирање пословања такве јединице.
+ Види:
чл. 36. Закона - 18/2010-39.
 

Члан 48.

Обвезнику који изврши улагања у некретнине, постројења, опрему или биолошка средства (у даљем тексту: основна средства) у сопственом власништву за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачки акт обвезника, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља,  признаје се право на порески кредит у висини од 20% извршеног улагања, с тим што не може бити већи од 50% обрачунатог пореза у години у којој је извршено улагање.

Изузетно од става 1. овог члана, обвезнику који је према закону којим се уређује рачуноводство и ревизија разврстан у мало правно лице признаје се право на порески кредит у висини од 40% извршеног улагања у основна средства за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачки акт обвезника, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља, с тим што не може бити већи од 70% обрачуног пореза у години у којој је извршено улагање.

Неискоришћени део пореског кредита може се пренети на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода, највише до лимита од 50%, односно 70% обрачунатог пореза у том пореском периоду, али не дуже од десет година.

У свакој од година периода из става 3. овог члана прво се примењује порески кредит по основу улагања из те године, а затим се, до лимита од 50%, односно 70% обрачунатог пореза у том пореском периоду, примењују пренети порески кредити по редоследу улагања.

Основним средствима из ст. 1. и 2. овог члана не сматрају се:

ваздухоплови и пловни објекти који се не користе за обављање делатности, путнички аутомобили, осим аутомобила за такси превоз, рент-а-цар, обуку возача и специјалних путничких аутомобила са уграђеним уређајима за болеснике; намештај, осим намештаја за опремање хотела, мотела, ресторана, омладинских, дечијих и радничких одмаралишта; теписи; уметничка дела ликовне и примењене уметности и украсни предмети за уређење простора, као ни алат и инвентар са калкулативним отписом.

У случају отуђења основних средстава из ст. 1. и 2. овог члана пре истека рока од три године од дана набавке осим услед статусних промена, порески обвезник губи право на порески кредит из става 1. овог члана и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна као и да плати порез који би платио да није користио порески кредит, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на порески кредит, до дана отуђења, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

У случају отуђења основних средстава из ст. 1. и 2. овог члана након истека рока од три године од дана набавке, а пре истека рока из става 3. овог члана, обвезник нема право на даље коришћење неискоришћеног дела пореског кредита, почев од пореског периода у коме је извршио отуђење.

У случају кад обвезник изврши улагање у основна средства из ст. 1. и 2. овог члана уплатом авансног рачуна, на основу оверене привремене ситуације и слично, а у наредном пореском периоду, због раскида уговора о набавци или у пореском периоду у коме оконча таква улагања у основна средства, не изврши пренос са основних средстава у припреми на прибављена основна средства која користи за обављање делатности, односно не евидентира та основна средства у пословним књигама, губи право на порески кредит и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна као и да плати порез који би платио да није користио порески кредит, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на порески кредит, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

У случају из става 6. овог члана, порески обвезник је дужан да отуђење основних средства пријави надлежном пореском органу у року од пет дана од дана отуђења тих средстава.
+ Види:
чл. 5. Закона - 80/2002-25.
чл. 29. Закона - 84/2004-34.
чл. 37. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 48а

Изузетно од члана 48. ст. 1. и 2. овог закона, обвезнику се признаје право на порески кредит из тог члана у висини од 80% од улагања извршеног у тој години у основна средства у сопственом власништву за обављање делатности, под условом да је, у складу са законом којим се уређује класификација делатности и регистар јединица разврставања, разврстан према делатности коју претежно обавља у једну од следећих делатности:

01 - пољопривреда;

05 - рибарство;

17 - производња текстилних предива и тканина;

18 - производња одевних предмета, дорада и бојење крзна;

19 - прерада коже и производња предмета од коже;

27 - производња основних метала;

28 - производња стандардних металних производа;

29 - производња машина и уређаја;

30 - производња канцеларијских и рачунских машина;

31 - производња електричних машина и апарата;

32 - производња радио, тв и комуникационе опреме;

33 - производња медицинских, прецизних и оптичких инструмената;

34 - производња моторних возила, приколица и полуприколица;

35 - производња осталих саобраћајних средстава;

37 - рециклажа;

92 - група 9211 - кинематографска и видео производња.

Обвезнику који је разврстан у смислу става 1. овог члана признаје се право на порески кредит за све делатности из става 1. овог члана које су уписане у његов оснивачки акт, односно наведене у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља.

Обвезнику из ст. 1. и 2. овог члана порески кредит се признаје без ограничења у односу на обрачунати порез у години у којој је извршено улагање и у наредних 10 година у које се може пренети неискоришћени део пореског кредита.

Код остваривања пореског кредита из ст. 1-3. овог члана примењују се одредбе члана 48. ст. 5-9. овог закона.
+
Види:
чл. 30. Закона - 84/2004-34.
чл. 38. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 49.

- брисан -


+
Види:
чл. 6. Закона - 80/2002-25.
чл. 31. Закона - 84/2004-34.
чл. 39. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 50.

- брисан -


+
Види:
чл. 7. Закона - 80/2002-25.
чл. 32. Закона - 84/2004-34.

Подстицаји код улагања


+
Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.

Члан 50а

Порески обвезник који уложи у своја основна средства, односно у чија основна средства друго лице уложи више од 800 милиона динара, који та средства користи за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачком акту обвезника, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља и у периоду улагања додатно запосли на неодређено време најмање 100 лица, ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица у периоду од десет година сразмерно том улагању.

Улагањем у основна средства од стране другог лица, у смислу става 1. овог члана, сматра се и улагање у основни капитал и повећање основног капитала у складу са законом.

У случају из става 2. овог члана, основна средства вреднују се по тржишној (фер) вредности.

Пореско ослобођење примењује се по испуњењу услова из става 1. овог члана, од прве године у којој је остварена опорезива добит.

Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана сматрају се лица која је обвезник запослио у периоду стицања услова за пореско ослобођење, тако да у моменту испуњења услова за коришћење наведеног пореског ослобођења обвезник има најмање 100 додатно запослених, а који су и непосредно радно ангажовани код обвезника, у односу на број запослених који је имао у периоду када је почео да стиче право на ово пореско ослобођење.

Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана не сматрају се лица која су била запослена у, посредно или непосредно, повезаном лицу у смислу члана 59. овог закона.
+ Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 3. Закона - 43/2003-23.
чл. 40. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 50б

Порески обвезник који обавља делатност у недовољно развијеном подручју, ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица за период од пет година, ако испуњава следеће услове:

1) да је он или друго лице уложио у основна средства тог обвезника износ већи од осам милиона динара;

2) да користи 80% вредности основних средстава за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачком акту, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља у недовољно развијеном подручју;

3) да у периоду улагања додатно запосли на неодређено време најмање пет лица;

4) да најмање 80% запослених на неодређено време има пребивалиште и боравиште у недовољно развијеном подручју.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана остварује се сразмерно улагању.

Пореско ослобођење примењује се по испуњењу услова из става 1. овог члана, од прве године у којој је остварена опорезива добит.

Запосленим на неодређено време у недовољно развијеном подручју, код обвезника из става 1. овог члана, сматра се запослени који је код тог обвезника провео у радном односу и имао пребивалиште и боравиште у недовољно развијеном подручју, најмање девет месеци у календарској години.

Новозапосленим лицима, у смислу става 1. тачка 3. овог члана, не сматрају се лица која су била запослена у, посредно или непосредно, повезаном лицу у смислу члана 59. овог закона.

Улагањем у основна средства од стране другог лица, у смислу става 1. овог члана, сматра се и улагање у основни капитал и повећање основног капитала у складу са законом.

У случају из става 6. овог члана, основна средства вреднују се по тржишној (фер) вредности.
+ Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 41. Закона - 18/2010-39.

Члан 50в

Ако обвезник из чл. 50а и 50б овог закона, смањи број запослених који су и непосредно радно ангажовани код обвезника, испод броја укупно запослених на неодређено време у односу на број запослених које је имао у пореском периоду у коме је испунио услове за пореско ослобођење из члана 50а став 1. и члана 50б став 1. тачка 3) овог закона, или смањи проценат утврђен у члану 50б став 1. тачка 4) овог закона, губи право на пореско ослобођење за цео период коришћења пореског ослобођења и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна, као и да плати порез који би платио да није користио овај подстицај, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
+ Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 42. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 50г

Ако пре истека периода пореског ослобођења обвезник из чл. 50а и 50б овог закона прекине са пословањем, престане да користи или отуђи средства из члана 50а став 1. и члана 50б став 1. овог закона, а у нова основна средства не уложи у истом пореском периоду износ једнак тржишној цени отуђених средстава, а најмање у вредности која обезбеђује да укупан износ улагања не падне испод износа утврђених у чл. 50а и 50б овог закона, губи право на пореско ослобођење и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна, као и да плати порез који би платио да није користио овај подстицај, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
+ Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 43. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 50д

- брисан -


+
Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 44. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 50ђ

Уколико обвезник из чл. 50а и 50б овог закона стекне имовину статусном променом, уз одлагање капиталног добитка у складу са чланом 31. овог закона, у периоду од три године које претходе испуњењу услова и током периода пореског ослобођења из чл. 50а и 50б, дужан је да плати порез на остварену добит, сразмерно овако стеченој имовини.
+ Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 45. Закона - 18/2010-39.

Члан 50е

Сразмера из чл. 50а, 50б и 50ђ овог закона утврђује се на начин који ближе уређује министар финансија.

Сразмера улагања из става 1. овог члана утврђује се за сваки порески период у времену трајања пореског ослобођења.
+
Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 49. Закона - 84/2004-34.
чл. 46. Закона - 18/2010-39.

Члан 50ж

Министар финансија ближе уређује начин вођења књиговодствене евиденције пословања за кориснике пореских подстицаја из чл. 50а и 50б овог закона.
+
Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 49. Закона - 84/2004-34.

Члан 50з

Надлежна организациона јединица Пореске управе утврђује испуњеност услова за коришћење пореских подстицаја из чл. 50а и 50б овог закона.
+ Види:
чл. 8. Закона - 80/2002-25.
чл. 2. Закона - 43/2003-23.
чл. 33. Закона - 84/2004-34.

Члан 50и

Право на порески кредит из чл. 48. и 48а овог закона и на подстицаје код улагања из чл. 50а и 50б овог закона, не остварује се за набавку опреме већ коришћене у Републици.

Порески подстицаји из става 1. овог члана не могу се пренети на друго правно лице, које није стекло право на њихово коришћење у смислу овог закона, ни у случају када друго правно лице учествује у статусној промени са обвезником који користи наведене пореске подстицаје.

Право на подстицаје код улагања из чл. 50а и 50б овог закона не остварује се за основна средства која се не сматрају основним средствима у складу са чланом 48. став 5. овог закона.
+
Види:
чл. 34. Закона - 84/2004-34.
чл. 47. Закона - 18/2010-39.

Део седми

ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОБИТИ ОСТВАРЕНЕ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ

 
+
Види:
чл. 48. Закона - 18/2010-39.

Добит сталне пословне јединице резидентног обвезника

Члан 51.

Ако резидентни обвезник оствари добит пословањем у другој држави, на коју је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на добит правних лица утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на добит плаћеног у тој другој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се обрачунао применом одредаба овог закона на добит остварену у иностранству.
+ Види:
чл. 49. Закона - 18/2010-39.

 + Правна мишљења

Међукомпанијске дивиденде

Члан 52.

Матично правно лице - резидентни обвезник Републике може умањити обрачунати порез на добит правних лица за износ пореза који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на добит из које су исплаћене дивиденде, које се укључују у приходе матичног правног лица, као и за износ пореза по одбитку који је нерезидентна филијала платила у другој држави на те исплаћене дивиденде.

Приходи од дивиденди из нерезидентне филијале укључују се у приходе резидентног матичног правног лица у износу увећаном за плаћени порез на добит правних лица, и плаћени порез по одбитку на дивиденде из става 1. овог члана.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона, био обрачунат на добит, односно на дивиденду.

Неискоришћени део пореског кредита из става 3 овог члана може се пренети на рачун пореза матичног правног лица из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет  година.

Матичним правним лицем, у смислу овог закона, сматра се правно лице које поседује акције или уделе других правних лица под условима предвиђеним овим законом.

Филијалом, у смислу овог закона, сматра се правно лице у чијем капиталу матично правно лице учествује под условима предвиђеним овим законом.
+
Види:
чл. 35. Закона - 84/2004-34.
чл. 50. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 53.

Право на порески кредит из члана 52. овог закона има матично правно лице које је непрекидно у периоду од најмање годину дана који претходи подношењу биланса поседовало 25% или више акција, односно удела нерезидентне филијале.

Обвезник из става 1. овог члана је дужан да надлежном пореском органу поднесе одговарајуће доказе о величини свог учешћа у капиталу нерезидентне филијале, дужини трајања тог учешћа и порезу који је филијала платила у другој држави, заједно са њеним билансом успеха и пореским билансом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају када матично правно лице остварује посредну контролу над нерезидентном филијалом кроз поседовање 25% или више акција, односно удела друге нерезидентне филијале.
+ Види:
чл. 51. Закона - 18/2010-39.

Члан 53а

"Матично правно лице - резидентни обвезник Републике може умањити обрачунати порез на добит правних лица за износ пореза по одбитку који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на камате и ауторске накнаде.

Приходи од камата и ауторских накнада од неразидентне филијале укључују се у приходе резидентног матичног правног лица у износу увећаном за плаћени порез по одбитку на камате и ауторске накнаде.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона, био обрачунат на камате, односно ауторске накнаде.
+ Види:
чл. 52. Закона - 18/2010-39.

Члан 54.

Начин остваривања права на порески кредит из чл. 52, 53. и 53а овог закона ближе уређује министар финансија.
 + Види:
чл. 49. Закона - 84/2004-34.
чл. 53. Закона - 18/2010-39.

Део осми

ГРУПНО ОПОРЕЗИВАЊЕ И ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ

Пореско консолидовање

Члан 55.

Матично правно лице и зависна правна лица, у смислу овог закона, чине групу повезаних правних лица ако међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела.

Повезана правна лица имају право да траже пореско консолидовање под условом да су сва повезана правна лица резиденти Републике.

Захтев за пореским консолидовањем матично правно лице подноси надлежном пореском органу најраније истеком пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, од почетка до краја тог пореског периода.

Уколико су испуњени услови из ст. 1. до 3. овог члана, надлежни порески орган у року од 30 дана од дана подношења захтева доноси решење којим се одобрава пореско консолидовање, почев од пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1-3. овог члана.
+ Види:
чл. 54. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 56.

Сваки члан групе повезаних правних лица дужан је да поднесе своју пореску пријаву и свој порески биланс, а матично правно лице подноси и консолидовани порески биланс за групу повезаних правних лица.

У консолидованом пореском билансу губици пореског периода једног или више повезаних правних лица пребијају се на рачун добити осталих повезаних правних лица у групи, у том пореском периоду.

Опорезива добит коју оствари члан групе повезаних правних лица а која се исказује у консолидованом пореском билансу не може се умањити за износ губитка из пореског биланса претходних година, односно претходних пореских периода, тог члана групе повезаних правних лица.

За обрачунати порез по консолидованом билансу обвезници су појединачна повезана правна лица из групе, сразмерно опорезивој добити из појединачног пореског биланса.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања двоструког ослобођења или двоструког опорезивања појединих позиција у консолидованом пореском билансу.
 + Види:
чл. 49. Закона - 84/2004-34.
чл. 55. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 57.

Једном одобрено пореско консолидовање примењује се најмање пет година, односно пореских периода.

Ако се пре истека рока из става 1. овог члана измене услови из члана 55. ст. 1. и 2. овог закона, или се једно правно лице, више повезаних правних лица, или сва повезана правна лица у групи накнадно определе за појединачно опорезивање пре истека рока из става 1. овог члана, сва повезана правна лица су дужна да сразмерно плате разлику на име пореске привилегије коју су искористили.
+ Види:
чл. 56. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

- наслов брисан -


+
Види:
чл. 36. Закона - 84/2004-34.

Члан 58.

- брисан -


+
Види:
чл. 36. Закона - 84/2004-34.

Трансферне цене

Члан 59.

Трансферном ценом сматра се цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима.

Лицем повезаним са обвезником сматра се оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке.

Поседовање 50% и више или појединачно највећег дела акција или удела сматра се омогућеном контролом над обвезником.

Утицај на пословне одлуке обвезника постоји, поред случаја предвиђеног у ставу 3. овог члана, и када лице повезано са обвезником поседује више од 50% или појединачно највећи број гласова у обвезниковим органима управљања.

Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.
+ Види:
чл. 57. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 60.

Обвезник је дужан да трансакције из члана 59. став 1. овог закона посебно прикаже у свом пореском билансу.

У свом пореском билансу обвезник је, у смислу става 1. овог члана, дужан да посебно прикаже камату и припадајуће трошкове по основу зајма, односно кредита, до нивоа прописаног одредбама члана 62. овог закона.

Обвезник је дужан да, заједно са трансакцијама из члана 59. став 1. овог закона и ст. 1. и 2. овог члана, у пореском билансу посебно прикаже вредност истих трансакција по ценама које би се оствариле на тржишту таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип "ван дохвата руке").

Обавезе из ст. 1, 2. и 3. овог члана односе се и на трансакције између сталне пословне јединице из члана 4. овог закона и њене нерезидентне централе.
+ Види:
чл. 58. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 61.

Разлика између цене утврђене применом принципа "ван дохвата руке" и обвезникове трансферне цене укључује се у пореску основицу.

Код утврђивања цене трансакције по принципу "ван дохвата руке", користе се упоредиве цене на тржишту, а кад то није могуће, метода коштања увећана за уобичајену зараду или метода препродајне цене.

Министар финансија ближе уређује начин примене метода из става 2. овог члана.
 + Види:
чл. 49. Закона - 84/2004-34.

+ Правна мишљења

Камата "ван дохвата руке" и спречавање утањене капитализације

Члан 62.

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона, пореском обвезнику, изузев банци, признаје се као расход у пореском билансу износ камате и припадајућих трошкова на зајам, односно кредит до висине четвороструке вредности обвезниковог сопственог капитала.

За банке лимит из става 1. овог члана је десетоструки износ обвезниковог сопственог капитала.

Сопствени капитал, у смислу овог закона, једнак је разлици између активе на основу које обвезник остварује приход и дугова са њом повезаних, с тим што су и актива и дугови упросечени за стање на дан 1. јануара и 31. децембра текуће године.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања утањене капитализације.
 + Види:
чл. 49. Закона - 84/2004-34.
чл. 59. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Део девети

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА


+
Види:
чл. 70. Закона - 18/2010-39.
  

Подношење пореске пријаве

Члан 63.

Порески обвезник дужан је да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву у којој је обрачунат порез и порески биланс за период за који се утврђује порез.

Уз пореску пријаву и порески биланс, порески обвезник је дужан да надлежном пореском органу достави и оне финансијске извештаје које је дужан да поднесе надлежном органу у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија (биланс стања, биланс успеха, извештај о токовима готовине, извештај о променама на капиталу и др.), другу документацију прописану овим законом, као и документацију коју надлежни орган затражи у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација.

Пореска пријава подноси се у року од 10 дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја.

Садржај пореске пријаве и пореског биланса ближе уређује министар финансија.
+
Види:
чл. 37. Закона - 84/2004-34.
чл. 60. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 64.

Обвезник пореза који у току године отпочне са обављањем делатности дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа.

У пореској пријави из става 1. овог члана обвезник даје процену прихода, расхода и добити за порески период који, за обвезника регистрованог до 15. у месецу, започиње месецом у коме је регистрован, а за обвезника регистрованог од 16. до краја месеца, првим наредним месецом. У пореској пријави обвезник обрачунава и месечни износ аконтације пореза на добит.
+
Види:
чл. 38. Закона - 84/2004-34.
чл. 61. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 65.

Обвезник коме истекне рок за остваривање права на пореско ослобођење у току године, дужан је да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву са пореским билансом у року од 15 дана од дана истека тог рока.
+
Види:
чл. 39. Закона - 84/2004-34.

- Обрачунавање и плаћање пореза -


+
Види:
чл. 40. Закона - 84/2004-34.

Члан 66.

Порески обвезник је дужан да у пореској пријави обрачуна порез на добит за порески период за који се пријава подноси.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Уз пореску пријаву порески обвезник је дужан да поднесе доказ о уплати разлике пореза из става 2. овог члана.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.
+ Види:
чл. 40. Закона - 84/2004-34.

+ Правна мишљења

Члан 67.

Порески обвезник током године порез на добит плаћа у виду месечних аконтација, чију висину утврђује на основу пореске пријаве за претходну годину, односно претходни порески период, у којој исказује и податке од значаја за утврђивање висине аконтације у текућој години.

Месечна аконтација пореза на добит плаћа се до 15-ог у месецу за претходни месец.

Плаћање месечних аконтација у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана врши се за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, обвезник у текућој години плаћа месечну аконтацију у висини која одговара месечној аконтацији из последњег месеца претходног пореског периода, а почетком плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, висина тих аконтација се коригује навише или наниже, тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године, односно почетка пореског периода доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са пореском пријавом из става 3. овог члана.

На износ месечних аконтација које нису плаћене у року утврђеном у ставу 2. овог члана, порески обвезник дужан је да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.
+
Види:
чл. 41. Закона - 84/2004-34.
чл. 62. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 68.

Ако у текућој години дође до значајних промена у пословању обвезника, промене пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације пореза, порески обвезник може, по подношењу пореске пријаве из члана 63. став 1. овог закона, поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Порески обвезник може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.
+
Види:
чл. 42. Закона - 84/2004-34.
чл. 63. Закона - 18/2010-39.

+ Правна мишљења

Члан 69.

Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву или ако се у поступку пореске контроле утврди да је пореска пријава непотпуна, да садржи нетачне податке или да постоје други недостаци и неправилности од значаја за утврђивање пореске обавезе, Пореска управа утврђује пореску обавезу за порески период, односно месечну аконтацију за текућу годину, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.
+
Види:
чл. 43. Закона - 84/2004-34.

+ Правна мишљења

Члан 70.

У случају покретања поступка ликвидације и стечаја, ликвидациони, односно стечајни управник дужан је да најдоцније у року од 15 дана од дана покретања поступка обезбеди обрачун доспелих пореских обавеза ради наплате из ликвидационе, односно стечајне масе, и да о томе обавести надлежни порески орган.

Надлежни порески орган доноси решење којим се утврђује висина пореске обавезе у року од 30 дана од дана пријема пореске пријаве из члана 34. ст. 3. и 4. овог закона.
+ Види:
чл. 64. Закона - 18/2010-39.

Члан 70а

Решење по поднетој пореској пријави из члана 40. став 4. овог закона надлежни порески орган доноси у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Порез утврђен решењем надлежног пореског органа из члана 70. став 2. овог закона и става 1. овог члана, порески обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана када му је решење достављено.
+ Види:
чл. 65. Закона - 18/2010-39.

Порез по одбитку

Члан 71.

Порез по одбитку на приходе из члана 40. ст. 1. и 2. овог закона за сваког обвезника и за сваки појединачно остварени, односно исплаћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне у моменту када је приход остварен, односно исплаћен.

Приход из става 1. овог члана је бруто приход који би нерезидентни обвезник остварио, односно наплатио да порез није одбијен од оствареног, односно исплаћеног прихода.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа по прописима који важе у моменту реализације, односно исплате прихода.
+
Види:
чл. 44. Закона - 84/2004-34.
чл. 66. Закона - 18/2010-39.

+ Судска пракса

+ Правна мишљења

Жалба

Члан 72.

- престао да важи -


+
Види:
тач. 6. чл. 192. Закона - 80/2002-1.

Обнова поступка

Члан 73.

- престао да важи -


+
Види:
чл. 192. тач. 6. Закона - 80/2002-1.

Примена закона који уређује порески поступак


+
Види:
чл. 45. Закона - 84/2004-34.

Члан 74.

У погледу утврђивања, наплате и повраћаја пореза, правних лекова, казнених одредаба и других питања која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација.
+ Види:
чл. 45. Закона - 84/2004-34.

+ Правна мишљења

Члан 75.

- брисан -


+
Види:
чл. 46. Закона - 84/2004-34.

Члан 76.

- брисан -


+
Види:
чл. 46. Закона - 84/2004-34.

Принудна наплата

Члан 77. до 110.

- престали да важе -


+
Види:
чл. 192. тач. 6. Закона - 80/2002-1.


+ Судска пракса

+ Судска пракса 

Јемство

Члан 111.

За исплату пореза по одбитку јемчи исплатилац прихода.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику ортачког друштва неограничено солидарно одговара сваки члан друштва својом имовином.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику командитног друштва одговара неограничено солидарно комплементар.

Акционар, односно члан друштва са ограниченом одговорношћу који поседује 50% и више акција, односно удела одговара неограничено солидарно за неизмирене пореске обавезе зависног друштва.

Пореске обавезе у смислу ст. 2. до 4. овог члана обухватају и трошкове принудне наплате, камате и новчане казне.
+ Види:
чл. 67. Закона - 18/2010-39.

Део десети

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 112.

Новчаном казном од 100.000 до 600.000 динара казниће се за прекршај обвезник:

1) ако не обрачуна и не уплати порез по одбитку (члан 40. ст. 1. и 2);

2) - брисана -

3) ако у пореском билансу не искаже посебно вредност трансакција са повезаним лицима у складу са принципом "ван дохвата руке" (члан 60);

4) ако пореском органу не достави биланс успеха, биланс стања и другу прописану, односно тражену документацију (члан 63. став 2.);

5) ако у прописаном року не поднесе порески биланс или ако у пореском билансу поднесе нетачне податке, што је за последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано остваривање права на пореске подстицаје или ако не поднесе остала прописана документа (чл. 34, 63, 65. и 70.);

6) ако по отпочињању обављања делатности у прописаном року не да процену прихода, расхода и добити за пословну годину и не обрачуна аконтацију пореза на добит (члан 64. став 2);

7) ако не изврши уплату месечне аконтације у прописаном року (члан 67. ст. 2. и 3 и члан 68. став 2.);

8) ако у прописаном року не изврши уплату разлике пореза обрачунатог у пореској пријави и уплаћених месечних аконтација пореза (члан 38. став 5. и члан 66. ст. 2. и 3);

9) ако у прописаном року не изврши уплату пореза по решењу надлежног пореског органа (члан 70а став 2).

За радње из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу казниће се за прекршај новчаном казном од 2.500 до 20.000 динара.
 + Види:
чл. 47. Закона - 84/2004-34.
чл. 68. Закона - 18/2010-39.
 

Члан 113.

Обвезнику који не поднесе пореску пријаву, односно порески биланс или ако у пријави, односно пореском билансу поднесе нетачне податке, што је за последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано остваривање права на пореске подстицаје, може се изрећи заштитна мера забране обављања одређених делатности у трајању од три месеца до једне године.
 + Види:
чл. 48. Закона - 84/2004-34.
чл. 69. Закона - 18/2010-39.

Члан 114.

- престао да важи -


+
Види:
чл. 192. тач. 6. Закона - 80/2002-1.

Део једанаести

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 115.

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење и олакшице из чл. 42. и 46. Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) има право да користи то ослобођење до истека рока до кога је утврђено.
+ Правна мишљења

Члан 116.

Поступак утврђивања и наплате пореза на добит предузећа за 2001. годину, који је започет по чл. 43. и 60а Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) окончаће се у складу са тим законом.

Члан 117.

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се у року од осам дана по истеку рока прописаног за подношење полугодишњег обрачуна резултата пословања.

Члан 118.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Члан 119.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим члана 107. који се примењује од дана ступања на снагу Закона.

 

ОСНОВНИ ТЕКСТ

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о порезу на добит предузећа

Проглашава се Закон о порезу на добит предузећа, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Другој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2001. години, одржаној 17. априла 2001. године.

ПР број 14

У Београду, 17. априла 2001. године

Председник Републике,

Милан Милутиновић, с.р.

 

Закон о порезу на добит предузећа

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 25/2001 од 18.4.2001. године.

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1.

Порески обвезник пореза на добит предузећа (у даљем тексту: порески обвезник) је предузеће организовано у једном од следећих облика:

1) акционарско друштво;

2) друштво са ограниченом одговорношћу;

3) ортачко друштво;

4) командитно друштво;

5) друштвено предузеће;

6) јавно предузеће.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са законом, и друго правно лице које није организовано у смислу ст. 1. и 2. овог члана, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Резиденти и нерезиденти

Члан 2.

Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има седиште стварне управе и контроле на територији Републике.

Члан 3.

Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има седиште стварне управе и контроле ван територије Републике.

Члан 4.

Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:

1. огранак;

2. погон;

3. представништво;

4. место производње, фабрика или радионица;

5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:

а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или

б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини ни:

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.

Члан 5.

Нерезидентни обвезник води у сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике.

Начин вођење евиденције из става 1. овог члана прописује министар финансија и економије.

Део други

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

Опорезива добит

Члан 6.

Основицу пореза на добит предузећа представља опорезива добит обвезника, која се утврђује у пореском билансу, ако овим законом није другачије одређено.

Опорезива добит се утврђује усклађивањем добити обвезника, исказане у билансу успеха, на начин предвиђен овим законом.

Усклађивање расхода

Члан 7.

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са законом којим се уређује рачуноводство, изузев расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 8.

Трошкови материјала и набавна вредност продате трговачке робе признају се у износима обрачунатим применом методе просечне цене у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

Ако се залихе материјала и трговачке робе евидентирају у билансу успеха по обрачунским ценама које одступају од набавних цена, обрачун одступања у пореском билансу врши се на начин који своди трошкове материјала, односно набавне вредности продате робе на износе који произилазе из примене методе просечне цене.

У погледу набавне цене материјала и вредности трговачке робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.

Члан 9.

Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.

Примања запослених или других лица која потичу из расподеле по основу права учешћа у добити обвезника нису расходи у смислу пореског биланса.

Члан 10.

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у пореском билансу до износа утврђеног применом пропорционалне, функционалне или дегресивне методе.

Члан 11.

Једном одабрана метода амортизације примењује се до коначног амортизовања вредности појединачног средства или групе средстава.

Допуштена је промена методе амортизације само у случају када се са дегресивне прелази на пропорционалну. У том случају, неотписана вредност средстава или групе средстава распоређује се на једнаке амортизационе квоте за преостали отписни век.

Једном амортизована средства или група средстава не могу се поново укључивати у обрачун амортизације за потребе пореског биланса.

Преостала садашња вредност средстава која се не могу даље користити може се амортизовати у целини независно од прописаног века трајања. Таква амортизација у потпуности улази у расходе у пореском билансу.

Члан 12.

Код коришћења пропорционалне методе амортизације примењују се годишње стопе амортизације прописане у номенклатури средстава за амортизацију и из њих проистекли век трајања средстава.

Члан 13.

Код коришћења функционалне методе амортизације основица за амортизацију средстава дели се очекиваним обимом учинака, а амортизација се утврђује множењем добијеног количника са стварним учинком у обрачунском периоду, односно обрачунској години.

Када се применом поступка из става 1. овог члана укупна амортизација обвезника повећа за више од 5% од амортизације обрачунате пропорционалном методом, за обрачун функционалном методом амортизације потребна је сагласност надлежног пореског органа.

Износ амортизације из става 2. овог члана са којим се сагласи порески орган укључује се у расходе у пореском билансу.

Члан 14.

Код коришћења дегресивне методе амортизације на садашњу вредност средстава или групе средстава допуштена је примена стопа амортизације из члана 12. овог закона повећаних применом следећих коефицијената:
 

  Отписни век

Коефицијент

  до 4 године

1,5

  преко 4 до 7 година

2,0

  преко 7 година

2,5

У години кад износи амортизације обрачунати применом дегресивне методе падну испод износа који би био обрачунат применом пропорционалне методе, амортизација се обрачунава за ту и следеће године деобом тада преостале вредности са преосталим бројем година века трајања средстава или групе средстава.

Члан 15.

Издаци за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске, заштиту човекове средине и спортске намене, признају се као расход у износу највише до 3,5% од укупног прихода.

Издаци за хуманитарне намене признају се само ако су извршени преко хуманитарних организација регистрованих за те намене.

Издаци за улагања у области културе признају се као расход у износу највише до 1,5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Чланарине и прилози дати политичким организацијама не признају се као расход у пореском билансу.

Издаци за рекламу, пропаганду и репрезентацију признају се као расход у износу до 3% од укупног прихода.

Као расходи пропаганде у пореском билансу се признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника.

Ако се пропаганда обавља путем давања поклона за које није документован прималац, или чији је прималац повезано лице у смислу члана 59. овог закона, ти расходи не признају се у пореском билансу.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија и економије.

Члан 16.

На терет расхода признаје се извршено исправљање (отпис) вредности појединачних потраживања према закону којим се уређује рачуноводство.

На признају се исправке вредности појединачних потраживања из става 1. овог члана од лица којима се истовремено и дугује.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања за која је извршено резервисање, а која се касније наплате, у моменту наплате улазе у приходе који се опорезују у складу са овим законом.

На терет расхода у пореском билансу признају се резервисања која су извршена за трошкове инвестиционог одржавања основних средстава према дугорочном плану инвестиционог одржавања основних средстава, који се доноси у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, и на који сагласност даје порески орган, у року од 30 дана по истеку рока за подношење годишњег пореског биланса.

Ако се улагања не врше по дугорочном плану, на терет расхода у пореском билансу признају се само стварни трошкови извршених улагања, а не и износ резервисања.

На терет расхода у пореском билансу признају се и резервисања за покриће других трошкова и ризика обрачунатих у складу са одредбама закона којим се уређује рачуноводство.

Министар финансија и економије ближе уређује висину и начин утврђивања расхода за дугорочно инвестиционо одржавање основних средства који се као резервисања признају у пореском билансу.

Члан 17.

На терет расхода у пореском билансу, банци - пореском обвезнику признаје се посебна резерва за обезбеђење од потенцијалних губитака у износу од 90% од процента из категорије В, Г и Д из Одлуке о критеријумима за класификацију билансне и ванбилансне активе банака и других финансијских организација према степену наплативости ("Службени лист СРЈ", број 31/99), призната као резервисање у билансу успеха у складу са Законом о банкама и другим финансијским организацијама.

Члан 18.

Позитивни резултат ревалоризације (вишак ревалоризационих прихода над ревалоризационим расходима) који се према прописима којима се уређује рачуноводство усмерава у корист резерви, исказује се у пореском билансу у висини 1/3 годишњег вишка усмереног у резерве.

Члан 19.

На терет расхода у пореском билансу признају се укупно обрачунате камате, изузев камата због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина.

У случају кредита од повезаних лица, обрачуната камата умањиће се на начин предвиђен у члану 62. овог закона.

Члан 20.

Камата и припадајуђи трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици из члана 4. овог закона од стране њене нерезидентне централе не признају се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Накнада по основу ауторског права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада), коју стална пословна јединица из члана 4. овог закона исплаћује својој нерезидентној централи, не признаје се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Члан 21.

Новчане казне и пенали обвезника не признају се на терет расхода у пореском билансу.

Члан 22.

На терет расхода у пореском билансу признају се и плаћени порези на имовину, доприноси за обавезно социјално осигурање које плаћа послодавац, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања.

Усклађивање прихода

Члан 23.

За утврђивање опорезиве добити у пореском билансу признају се пословни, финансијски, непословни и ванредни приходи, и ревалоризациони приходи обрачунати у билансу успеха у складу са законом којим се уређује рачуноводство, изузев прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

На камате и друге приходе од одобрених кредита и других позајмица датих повезаним лицима примењују се одредбе члана 62. овог закона.

Члан 24.

Приходи од камате по основу јавног зајма не улазе у пореску основицу.

Члан 25.

Приходи обвезника по основу дивиденди и учешћа у добити других предузећа опорезују се на начин утврђен овим законом.

Члан 26.

У вредност залиха недовршене производње, полупроизвода и готових производа, за обрачун опорезиве добити признају се трошкови производње у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

У случајевима дугог производног циклуса и наглашеног сезонског утицаја на обим активности, допуштено је да се у вредност залиха из става 1. овог члана укључи и припадајући део општих трошкова управљања и продаје и трошкова финансирања.

Вредност залиха обрачуната сагласно ст. 1. и 2. овог члана не може бити већа од њихове продајне вредности на дан подношења пореског биланса.

Капитални добици и губици

Члан 27.

Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

1) стварних права на непокретностима;

2) трајног права коришћења и права градње на градском грађевинском земљишту;

3) права индустријске својине;

4) удела у имовини правних лица и акција и осталих хартија од вредности;

5) опреме;

6) остале сталне имовине.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене имовине из става 1. овог члана (у даљем тексту: имовина) и њене набавне цене, усклађене према одредбама овог закона.

Ако је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.

Члан 28.

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган, ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се добија у накнаду, утврђена на начин из става 1. овог члана, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу.

Члан 29.

За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације, односно увећана по основу ревалоризације до дана продаје, у складу са прописима којима се уређује рачуноводство.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са ставом 1. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан у ставу 1. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са прописима којима се уређује рачуноводство.

Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако то не учини - најнижа забележена котизација у времену од годину дана које претходи продаји хартије од вредности.

Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако то не учини - њена номинална вредност.

Код продаје стварних права на непокретностима набавна цена из става 1. овог члана усклађује се увећањем по основу:

1) трошкова инвестиционог одржавања непокретности;

2) трошкова унапређења непокретности у виду додатних улагања ради повећања капацитета, односно побољшања квалитета или промене намене, с тим што се у набавну цену ти трошкови признају у висини стварних улагања ревалоризованих до дана продаје у складу са прописима којима се уређује рачуноводство.

Члан 30.

Капитални добитак укључује се у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27-29. овог закона.

Капитални губитак остварен при продаји једног права из имовине може се пребити са капиталним добитком оствареним при продаји другог права из имовине у истој години.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање на рачун будућих капиталних добитака у наредних пет година.

Члан 31.

Припајање, спајање или подела правног лица доводи до одлагања настанка пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је настало статусном променом изврши продају имовине преузете по основу те статусне промене.

Капитални добитак из става 2. овог члана обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је ту имовину унело у правно лице настало статусном променом, усклађене на начин из члана 29. овог закона од дана набавке до дана продаје.

Право на одлагање плаћања пореза на добит предузећа за капиталне добитке остварене на начин из става 1. овог члана стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом припајања, спајања или поделе добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела.

Ако готовинска накнада из става 4. овог члана прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. овог закона.

Порески третман пословних губитака

Члан 32.

Губици остварени из пословних, финансијских и непословних трансакција, утврђени у пореском билансу, изузев оних из којих произлазе капитални добици и губици утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Члан 33.

Коришћење пореске погодности из члана 32. овог закона не престаје у случају статусних промена по основу спајања и припајања, као ни у случајевима организовања друштвеног предузећа у акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу, нити у другим случајевима организовања обвезника.

У случају поделе, погодност из члана 32. овог закона сразмерно се дели и о томе се обавештава надлежни порески орган.

Део трећи

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ЛИКВИДАЦИЈЕ И СТЕЧАЈА ОБВЕЗНИКА

Члан 34.

Добит утврђена у поступку ликвидације обвезника подлеже опорезивању.

Добит обвезника у току ликвидације се утврђује као позитивна разлика имовине обвезника са краја и са почетка ликвидационог поступка.

Обвезник над којим се отвара поступак ликвидације дужан је да надлежном пореском органу поднесе пријаву и порески биланс, и то:

1) са стањем на дан отварања поступка ликвидације - у року од 15 дана од дана отварања поступка ликвидације;

2) са стањем на дан окончања поступка ликвидације - у року од 15 дана од достављања решења о окончању поступка ликвидације.

Период за који се утврђује основица из става 2. овог члана одговара стварном трајању поступка ликвидације, али не може бити дужи од једне године, с тим што, уколико се поступак пренесе у наредну годину, обвезник саставља и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, који се подноси до 15. јануара наредне године.

Члан 35.

Остатак имовине ликвидационе масе после подмирења поверилаца (ликвидациони вишак) изнад ревалоризоване вредности уложеног капитала, сматра се капиталним добитком.

Члан 36.

Ако је ревалоризована вредност уложеног капитала већа од ликвидационог вишка, остварује се капитални губитак.

Члан 37.

Одредбе чл. 34. до 36. овог закона сходно се примењују и у поступку стечаја.

Део четврти

ПОРЕСКА ИНТЕГРАЦИЈА

Члан 38.

Ради избегавања економског двоструког опорезивања, акционарима - физичким лицима пружа се олакшица за исплаћене дивиденде, на начин предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана.

Део пети

ПОРЕСКА СТОПА

Члан 39.

Стопа пореза на добит предузећа је пропорционална и једнообразна.

Стопа пореза на добит предузећа износи 20%.

Члан 40.

Порески обвезник дужан је да обрачуна и уплати порез по одбитку по стопи од 20% на:

1) дивиденде и уделе у добити у правном лицу;

2) ауторске накнаде и камате које оствари нерезидентни обвезник.

Део шести

ПОРЕСКИ ПОДСТИЦАЈИ

Члан 41.

Ради остваривања циљева економске политике у погледу стимулисања привредног раста, развоја малих предузећа, концесионих улагања, запошљавања радника и побољшања еколошке ситуације, обвезницима се пружају порески подстицаји.

Порески подстицаји у односу на порез на добит предузећа утврђују се само овим законом.

Убрзана амортизација

Члан 42.

Обвезник има право на убрзану амортизацију сталних средстава под условима предвиђеним овим законом.

Убрзана амортизација спроводи се на начин предвиђен у чл. 10. до 14. овог закона, по стопама које могу бити до 25% више од прописаних.

Члан 43.

Право на убрзану амортизацију обвезник има у односу на стална средства која служе за:

1) спречавање загађивања ваздуха, воде и земљишта, ублажавање буке, уштеде енергије, пошумљавање, прикупљање и коришћење отпадака као индустријских сировина или енергетских горива;

2) научноистраживачки рад;

3) школовање и обуку кадрова.

Право на убрзану амортизацију обвезник има и у односу на рачунарску опрему.

Пореска ослобођења

Члан 44.

Ослобађа се плаћања пореза на добит предузећа обвезник из члана 1. став 3. овог закона (у даљем тексту: недобитна организација) који у години за коју се одобрава право на ослобођење оствари вишак прихода над расходима до 300.000 динара, под следећим условима:

1) да недобитна организација не расподељује тако остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима;

2) да лична примања која недобитна организација исплаћује запосленима, директорима и са њима повезаним лицима не прелазе износ двоструког просека за делатност у којој је недобитна организација разврстана;

3) да недобитна организација не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаних лица.

Право на ослобођење нема недобитна организација која оствари вишак прихода над расходима већи од 300.000 динара, као ни недобитна огранизација која има монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује сузбијање монополског или доминантног положаја.

Недобитна организација дужна је да у пореском билансу посебно искаже приходе остварене на тржишту и са њима повезане расходе.

Повезаним лицима се сматра лице из члана 59. овог закона.

Садржај пореског биланса из става 3. овог члана прописује министар финансија и економије.

Члан 45.

У случају концесионог улагања, концесионо предузеће, односно концесионар који има регистровано предузеће за обављање концесионе делатности ослобађа се плаћања пореза на добит остварену по основу прихода од предмета концесије на рок до пет година од дана уговореног завршетка концесионог улагања у целини.

Уколико концесионо предузеће, односно концесионар из става 1. овог члана остварује добит пре завршетка концесионог улагања, ослобађа се плаћања пореза на добит.

Дужину рока из ст. 1. и 2. овог члана утврђује Влада Републике Србије концесионим актом, односно уговором о концесији, у зависности од времена потребног за почетак коришћења предмета концесије.

Концесионар који сагласно закону којим се уређују концесије није дужан да оснује концесионо предузеће, ради остваривања права на ослобођење од плаћања пореза на добит, посебно обрачунава и утврђује добит остварену по основу прихода од предмета концесије у складу са законом.

Министар финансија и економије ближе уређује начин исказивања прихода и расхода концесионара из става 4. овог члана.

Члан 46.

Ослобађа се плаћања пореза на добит предузећа предузеће за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица, сразмерно учешћу тих лица у укупном броју запослених.

Порески кредити

Члан 47.

Обвезнику који је остварио добит у новооснованој пословној јединици у недовољно развијеним подручјима умањује се порез на добит предузећа у трајању од две године, сразмерно учешћу тако остварене добити у укупној добити предузећа.

Услов за остваривање олакшице у облику умањења обрачунатог пореза (у даљем тексту: порески кредит) из става 1. овог члана је одвојено евидентирање пословања такве јединице.

Члан 48.

Обвезнику који изврши улагање у основно средство у сопственој регистрованој делатности умањује се обрачунати порез на добит предузећа за 10% улагања извршеног у тој години.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од 50% обрачунатог пореза у години у којој је извршено улагање.

Неискоришћени део пореског кредита може се пренети на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода, највише до лимита из става 2. овог члана, али не дуже од пет година.

У свакој од година периода из става 3. овог члана прво се примењује порески кредит по основу улагања из те године, а затим се, до лимита из става 2. овог члана, примењују пренети порески кредити по редоследу улагања.

Основним средствима из става 1. овог члана не сматрају се:

путнички аутомобили, осим аутомобила за такси превоз, рент-а-цар, обуку возача и специјалних путничких аутомобила са уграђеним уређајима за болеснике; намештај, осим намештаја за опремање хотела, мотела, ресторана, омладинских, дечијих и радничких одмаралишта; теписи; уметничка дела ликовне и примењене уметности и украсни предмети за уређење простора, као ни алат и инвентар са калкулативним отписом.

У случају отуђења основних средстава из става 1. овог члана пре истека рока од три године од дана набавке, порески обвезник губи право на порески кредит из става 1. овог члана и дужан је да плати неплаћени порез, који се индексира стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

У случају из става 6. овог члана, порески обвезник је дужан да отуђење основних средства пријави надлежном пореском органу у року од пет дана од дана отуђења тих средстава.

Члан 49.

Обвезнику који на неодређено време запосли нове раднике, обрачунати порез се умањује за износ који је једнак износу који чини 40% бруто зарада, односно плата, исплаћених тим запосленима, увећаних за припадајуће плаћене јавне приходе на терет послодавца.

Порески кредит из става 1. овог члана признаје се за период од две године од дана запослења, под условом да се у том периоду није смањивао број запослених, као и да обвезник у периоду од 12 месеци пре дана запослења није смањивао број запослених.

Смањењем броја запослених у смислу ст. 1. и 2. овог члана сматра се ако је радни однос престао запосленом по његовој вољи у складу са прописима којима се уређује радно законодавство, или отказом уговора о раду од стране послодавца.

Смањењем броја запослених у смислу ст. 1. и 2. овог члана не сматра се ако је радни однос престао по сили закона у складу са прописима којима се уређује радно законодавство, или услед смрти запосленог.

Ако обвезник не испуни услов из става 2. овог члана, дужан је да плати порез који би иначе платио да није користио олакшицу из става 1. овог члана, индексиран стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Члан 50.

Обвезнику који је према закону којим се уређује рачуноводство разврстан у мало предузеће, право на порески кредит из члана 48. овог закона признаје се у висини од 30% извршеног улагања, с тим што умањење обрачунатог пореза у години у којој је извршено улагање не може бити веће од 70%.

Део седми

ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОБИТИ ОСТВАРЕНЕ У ДРУГОЈ РЕПУБЛИЦИ И ДРУГИМ ДРЖАВАМА

Добит сталне пословне јединице резидентног обвезника

Члан 51.

Ако резидентни обвезник оствари добит пословањем у другој републици, односно држави, на коју је плаћен порез у тој републици, односно држави, на рачун пореза на добит предузећа утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на добит плаћеног у тој другој републици, односно држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се обрачунао применом одредаба овог закона на добит остварену у другој републици, односно у иностранству.

Међукомпанијске дивиденде

Члан 52.

Матичном предузећу - резидентном обвезнику Републике може се умањити обрачунати порез на добит предузећа за износ који одговара порезу који је његова нерезидентна филијала платила у другој републици, односно држави на добит из које су исплаћене дивиденде које се укључују у приходе матичног предузећа и на те исплаћене дивиденде.

Приходи од дивиденди из нерезидентне филијале укључују се у приходе резидентног матичног предузећа у износу увећаном за плаћени порез на добит предузећа, односно порез по одбитку на дивиденде из става 1. овог члана.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног предузећа највише до износа пореза који би по одредбама овог закона био обрачунат на добит, односно на дивиденду.

Матичним предузећем, у смислу овог закона, сматра се правно лице које поседује акције или уделе других правних лица под условима предвиђеним овим законом.

Филијалом, у смислу овог закона, сматра се правно лице у чијем капиталу матично предузеће учествује под условима предвиђеним овим законом.

Члан 53.

Право на порески кредит из члана 52. овог закона има матично предузеће које је непрекидно у периоду од најмање годину дана који претходи подношењу биланса поседовало 25% или више акција, односно удела нерезидентне филијале.

Обвезник из става 1. овог члана је дужан да надлежном пореском органу поднесе одговарајуће доказе о величини свог учешћа у капиталу нерезидентне филијале, дужини трајања тог учешћа и порезу који је филијала платила у другој републици, односно држави, заједно са њеним билансом успеха и пореским билансом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају када матично предузеће остварује посредну контролу над нерезидентном филијалом кроз поседовање 25% или више акција, односно удела друге нерезидентне филијале.

Члан 54.

Начин остваривања права на порески кредит из чл. 52 и 53. овог закона ближе уређује министар финансија и економије.

Део осми

ГРУПНО ОПОРЕЗИВАЊЕ И ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ

Пореско консолидовање

Члан 55.

Матично предузеће и зависна предузећа, у смислу овог закона, чине групу повезаних предузећа ако међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела.

Повезана предузећа имају право да траже пореско консолидовање под условом да су сва повезана предузећа резиденти Републике.

Захтев за пореским консолидовањем матично предузеће подноси надлежном пореском органу.

Члан 56.

Сваки члан групе повезаних предузећа дужан је да поднесе свој порески биланс, а матично предузеће подноси консолидовани порески биланс за групу повезаних предузећа.

У консолидованом пореском билансу губици једног или више повезаних предузећа пребијају се на рачун добити осталих повезаних предузећа у групи.

За обрачунати порез по консолидованом билансу обвезници су појединачна повезана предузећа из групе, сразмерно опорезивој добити из појединачног пореског биланса.

Министар финансија и економије ближе уређује начин спречавања двоструког ослобођења или двоструког опорезивања појединих позиција у консолидованом пореском билансу.

Члан 57.

Једном одобрено пореско консолидовање примењује се најмање пет година.

Ако се пре истека рока из става 1. овог члана измене услови из члана 55. ст. 1. и 2. овог закона, или се једно предузеће, више повезаних предузећа, или сва повезана предузећа у групи накнадно определе за појединачно опорезивање пре истека рока из става 1. овог члана, сва повезана предузећа су дужна да сразмерно плате разлику на име пореске привилегије коју су искористили.

Избегавање двоструког опорезивања дивиденди остварених учешћем у капиталу другог обвезника

Члан 58.

Приход од дивиденди из филијале - резидента Републике укључује се у приходе матичног предузећа - резидента Републике у износу увећаном за плаћени порез на добит предузећа, односно порез по одбитку на дивиденде.

Плаћени порез на добит предузећа и порез по одбитку на дивиденде признају се као порески кредит за умањење обрачунатог пореза на добит предузећа.

Порески кредит из става 2. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног предузећа највише до износа пореза који би у складу са овим законом био обрачунат на добит, односно дивиденду.

Министар финансија и економије ближе уређује начин увећавања дивиденди за плаћене порезе из става 1. овог члана и начин остваривања права на порески кредит из става 2. овог члана.

Трансферне цене

Члан 59.

Трансферном ценом сматра се цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима.

Лицем повезаним са обвезником сматра се оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке.

Поседовање више од 50% или појединачно највећег дела акција или удела сматра се омогућеном контролом над обвезником.

Утицај на пословне одлуке обвезника постоји, поред случаја предвиђеног у ставу 3. овог члана, и када лице повезано са обвезником поседује више од 50% или појединачно највећи број гласова у обвезниковим органима управљања.

Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.

Члан 60.

Обвезник је дужан да трансакције из члана 59. став 1. овог закона посебно прикаже у свом пореском билансу.

Обвезник је дужан да, заједно са трансакцијама из члана 59. став 1. овог закона, у пореском билансу посебно прикаже вредност истих трансакција по ценама које би се оствариле на тржишту таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип "ван дохвата руке").

Обавезе из ст. 1. и 2. овог члана односе се и на трансакције између сталне пословне јединице из члана 4. овог закона и њене нерезидентне централе.

Члан 61.

Разлика између цене утврђене применом принципа "ван дохвата руке" и обвезникове трансферне цене укључује се у пореску основицу.

Код утврђивања цене трансакције по принципу "ван дохвата руке", користе се упоредиве цене на тржишту, а кад то није могуће, метода коштања увећана за уобичајену зараду или метода препродајне цене.

Министар финансија и економије ближе уређује начин примене метода из става 2. овог члана.

Камата "ван дохвата руке" и спречавање утањене капитализације

Члан 62.

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона, пореском обвезнику, изузев банци или другој финансијској организацији, не признају се као расход у пореском билансу камата и припадајући трошкови изнад нивоа једнаког производу четвороструке вредности обвезниковог сопственог капитала и,

1) у случају зајма деноминованог у динарима, 110% каматне стопе коју Народна банка Југославије примењује на зајмове које одобрава комерцијалним банкама на дан 31. децембра претходне године; односно,

2) у случају девизног зајма, 110% каматне стопе коју централна банка државе чија је валута у питању примењује на зајмове које одобрава комерцијалним банкама на дан 31. децембра претходне године.

Сопствени капитал, у смислу овог закона, једнак је разлици између активе на основу које обвезник остварује доходак, који се укључује у укупан приход, и дугова са њом повезаних, с тим што су и актива и дугови упросечени за стање на дан 1. јануара и 31. децембра текуће године.

Камата и припадајући трошкови изнад нивоа предвиђеног у ставу 1. овог члана могу се пренети као расход у пореском билансу за наредну годину.

За банке и друге финансијске организације лимит из става 1. овог члана једнак је производу десетоструке вредности сопственог капитала и каматне стопе предвиђене у тачки 1, односно у тачки 2. тога става.

Министар финансија и економије ближе уређује примену камате "ван дохвата руке" и начин спречавања утањене капитализације.

Део девети

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ДОБИТ ПРЕДУЗЕЋА

Подношење пореске пријаве

Члан 63.

Обвезник пореза на добит предузећа дужан је да пореску пријаву и порески биланс, са тачним подацима, поднесе надлежном пореском органу у року од осам дана по истеку рока прописаног за подношење годишњег обрачуна резултата пословања.

Уз пореску пријаву и порески биланс обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу податке који су од значаја за утврђивање капиталних добитака и губитака као и остала документа прописана овим законом.

Садржај пореске пријаве из става 1. овог члана прописује директор Републичке управе јавних прихода.

Садржај пореског биланса из става 1. овог члана прописује министар финансија и економије.

Члан 64.

Новоосновано правно лице дужно је да поднесе пореску пријаву најдоцније у року од петнаест дана од дана уписа у регистар, у којој ће дати процену прихода и расхода до краја прве пословне године.

Члан 65.

Обвезник коме истекне право на пореско ослобођење у првој половини године, дужан је да пореском органу поднесе пореску пријаву и периодични порески биланс у року од осам дана по истеку рока прописаног за подношење полугодишњег рачуна пословне године.

Обвезник коме пореско ослобођење истекне у другој половини пословне године дужан је да пореском органу поднесе пореску пријаву и годишњи порески биланс у року утврђеном за подношење годишњег пореског биланса.

Утврђивање пореза

Члан 66.

Утврђивање пореза на добит предузећа врши се решењем надлежног пореског органа.

Решење из става 1. овог члана доноси се на основу података из пореске пријаве и пореског биланса обвезника и података до којих надлежни порески орган дође путем контроле и на други начин.

Члан 67.

Надлежни порески орган у року од 30 дана по пријему пореске пријаве и годишњег пореског биланса доноси решење којим се утврђује висина пореске обавезе.

Ако порески орган оцени да је за утврђивање пореске обавезе потребно прикупити и друге доказе осим оних којима располаже, рок из става 1. овог члана може да продужи најдоцније до 31. маја године у којој се врши утврђивање пореза, али је у том случају дужан да о томе донесе посебно решење најкасније до истека рока из става 1. овог члана.

Члан 68.

За новоосновано правно лице, надлежни порески орган доноси решење о аконтацији пореза у року од 30 дана по пријему пореске пријаве.

У случају из члана 65. овог закона, надлежни порески орган доноси решење о аконтацији пореза, односно висини годишње пореске обавезе, која се утврђује сразмерно броју дана за које обвезник нема пореско ослобођење.

Члан 69.

Обавезе обвезника у поступку пријављивања и утврђивања пореза на добит предузећа не одлажу право обвезника да изврши расподелу добити по годишњем билансу успеха, с тим што обвезник за обрачунати износ пореза образује пореску резерву из добити.

Члан 70.

У случају покретања поступка ликвидације и стечаја, ликвидациони, односно стечајни управник дужан је да најдоцније у року од 15 дана од дана покретања поступка обезбеди обрачун доспелих пореских обавеза ради наплате из ликвидационе, односно стечајне масе, и да о томе обавести надлежни порески орган.

Надлежни порески орган доноси решење којим се утврђује висина пореске обавезе у року од 30 дана од дана пријема пореске пријаве из члана 34. став 3. овог закона.

Порез по одбитку

Члан 71.

Порез по одбитку на приходе из члана 40. овог закона за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне у моменту исплате прихода.

Жалба

Члан 72.

Против првостепеног решења донетог по овом закону дозвољена је жалба у року од осам дана од дана достављања решења.

По жалби решава надлежни другостепени порески орган утврђен законом којим се уређује контрола, утврђивање и наплата јавних прихода.

Жалба не одлаже извршење првостепеног решења.

Обнова поступка

Члан 73.

Поступак окончан решењем о утврђивању пореза обновиће се по службеној дужности или на захтев обвезника, ако се накнадно сазна за нове чињенице које би, да су биле изнете у ранијем поступку, могле довести до друкчијег решења.

Поступак из става 1. овог члана може се обновити у року од пет година од дана његовог окончања.

Наплата пореза

Члан 74.

Обвезник у току године плаћа порез на добит предузећа на основу решења о утврђивању пореске обавезе.

До доношења решења о утврђивању укупне годишње пореске обавезе, обвезник је дужан да плаћа месечне аконтације пореза у висини која одговара месечној аконтацији из претходног периода.

Обвезник пореза дужан је да месечне аконтације из ст. 1. и 2. овог члана увећава за месечну стопу раста цена на мало према последњем познатом објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике.

Месечна аконтација се плаћа у року од 15 дана по истеку сваког месеца.

Члан 75.

На захтев обвезника или по иницијативи пореског органа, месечна аконтација може се променити због знатних измена у висини остварене добити, промене пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину пореске обавезе, при чему је порески обвезник дужан да састави и поднесе порески биланс, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља периодични порески биланс.

На захтев обвезника аконтација се може плаћати и према периодичном пореском билансу.

По захтевима обвезника из ст. 1. и 2. овог члана, надлежни порески орган дужан је да донесе решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Ако надлежни порески орган не донесе решење по захтеву у року из става 3. овог члана, порески обвезник може наставити са плаћањем аконтација у висини утврђеној према периодичном пореском билансу.

Члан 76.

Ако је износ пореза исказан у пореском билансу по коначном обрачуну године за коју се утврђује порез, већи од пореза плаћеног у виду месечних аконтација, обвезник је дужан да тај износ пореза уплати истовремено са подношењем пореске пријаве и пореског биланса.

Разлику између уплаћеног пореза и пореза утврђеног решењем пореског органа, обвезник је дужан да уплати у року од осам дана од дана када му је решење достављено.

Принудна наплата

Члан 77.

Ако обвезник доспели порез не плати у прописаном року, надлежни порески орган донеће решење о принудној наплати путем преноса средстава са рачуна обвезника на одговарајући уплатни рачун пореза.

Ако се на начин из става 1. овог члана не може у потпуности намирити пореска обавеза, надлежни порески орган доноси решење о принудној наплати пореза из друге имовине обвезника.

Решење о одређивању принудне наплате

Члан 78.

Решење о одређивању принудне наплате садржи нарочито:

1) назначење извршног решења о утврђивању пореске обавезе која је предмет принудне наплате, износ дуга по времену доспелости за наплату, камате и казне за пореске прекршаје;

2) налог пореском дужнику да у року од осам дана од дана достављања решења уплати доспеле обавезе и упозорење да ће се у противном приступити принудној наплати;

3) назнаку да трошкови принудне наплате падају на терет пореског дужника;

4) назнаку предмета и средстава извршења.

Трошкови принудне наплате

Члан 79.

Трошкови принудне наплате падају на терет пореског дужника.

Висину трошкова принудне наплате прописује Влада Републике Србије.

Предмети и средства извршења

Члан 80.

Принудна наплата се спроводи на:

1) средствима на рачуну - преносом средстава са рачуна пореског дужника на прописани рачун;

2) готовом новцу, обвезницама зајма и другим хартијама од вредности - описом и запленом;

3) покретним стварима - пописом са проценом ствари, пленидбом и продајом ствари;

4) новчаним потраживањима пореског дужника - забраном и преносом потраживања;

5) неновчаним потраживањима пореског дужника - забраном и преносом потраживања и продајом предмета потраживања.

Достављање решења

Члан 81.

Пре предузимања принудне наплате пореза, порески орган је дужан да пореском дужнику достави решење о одређивању принудне наплате.

Решење о принудној наплати на средствима на рачуну пореског дужника и на новчаном потраживању пореског дужника према његовом дужнику на средствима код носиоца платног промета доставља се и носиоцу платног промета код кога се воде та средства, а решење о извршењу на новчаном и другом потраживању доставља се и дужниковом дужнику.

Првенство у намирењу

Члан 82.

Принудна наплата пореза, камате, трошкова принудне наплате и казни за пореске прекршаје има првенство у односу на остале обавезе пореског дужника и потраживања других лица.

Првенство у намирењу из става 1. овог члана постоји и у случају стечаја или ликвидације обвезника, утолико што се, пре него што се приступи намиривању приватноправних поверилаца из деобне масе, уз износ потребан за исплату поступка стечаја, односно ликвидације, издвоји износ који је предмет принудне наплате.

Одлука о предмету и средствима извршења

Члан 83.

Порески орган одређује средства извршења водећи рачуна да изабрано средство обезбеђује намирење пореске обавезе и да што мање угрожава пословање пореског дужника.

На предлог пореског дужника порески орган може одредити друго средство или предмет извршења, ако су довољни за намирење пореске обавезе.

Наплата на непокретности

Члан 84.

Принудној наплати пописом и продајом дужникове непокретности може се приступити тек ако се наплата није могла извршити из других предмета извршења.

Поступак принудне наплате на непокретности пореског дужника спроводи суд по одредбама Закона о извршном поступку, на предлог пореског органа.

Поступак принудне наплате из става 2. овог члана је хитан.

Изузимање од принудне наплате

Члан 85.

Предмет извршења не могу бити ствари ван промета, као ни рудно благо и друга природна богатства.

Предмет извршења не могу бити објекти, наоружање и опрема за потребе одбране, државне и јавне безбедности, као ни новчана средства обезбеђена за те намене.

Објектима у смислу става 2. овог члана сматрају се зграде, подземни и надземни објекти са пратећом инфраструктуром, инсталирани капацитети за производњу наоружања и војне опреме и други објекти који се користе за потребе одбране, државне и јавне безбедности.

Принудна наплата на средствима на рачуну пореског дужника

Члан 86.

Решењем о одређивању принудне наплате на новчаним средствима која се воде на пословном рачуну, девизном рачуну или другом рачуну пореског дужника код носиоца платног промета, налаже се носиоцу платног промета да новчани износ за који је одређено принудно извршење пренесе са рачуна пореског дужника на одговарајући уплатни рачун ради намирења пореског дуга.

Решење из става 1. овог члана има дејство забране, као и дејство преноса ради наплате.

Ако носилац платног промета не поступи на начин предвиђен у ставу 1. овог члана, а на рачуну дужника има средстава, наплата ће се извршити непосредно од носиоца платног промета.

Члан 87.

Пренос средстава са девизног рачуна пореског дужника, прерачунатих у динарску вредност, у корист уплатног рачуна, на основу решења пореског органа врши банка, односно други носилац платног промета или организација код које се води девизни рачун.

Принудна наплата на покретним стварима пореског дужника

Члан 88.

Покретне ствари пописује, процењује, плени и продаје овлашћено лице пореског органа (у даљем тексту: порески извршитељ), на основу решења о одређивању принудне наплате.

Пре приступања попису, порески извршитељ ће позвати пореског дужника да плати износ за који је одређена принудна наплата, заједно са каматом и трошковима.

Попис и процена

Члан 89.

Попис покретних ствари пореског дужника - правног лица врши се у присуству лица које он одреди; ако надлежни орган правног лица ни на поновљен захтев не одреди то лице, попис ће се извршити и без његовог присуства.

Ако порески дужник не омогући пореском извршитељу да уђе у пословне просторије ради обављања пописа и процене, порески изршитељ ће отворити пословне просторије у присуству два пунолетна грађанина, као сведока.

Члан 90.

Приликом пописа покретних ствари, порески извршитељ врши и процену, а у случају потребе може позвати и посебног проценитеља.

На захтев пореског дужника, порески извршитељ ће позвати проценитеља, али није дужан да прихвати предлог у погледу његове личности.

Пописаће се онолико ствари колико је потребно за намирење пореског дуга и трошкова извршења.

Могу се пописати ствари које се налазе у државини пореског дужника, као и његове ствари које су у државини трећег лица уз пристанак тог лица.

Првенствено се пописују ствари у погледу којих нема примедби о постојању права које би спречавало извршење и ствари које се најлакше могу уновчити.

Члан 91.

О извршеном попису и процени покретних ствари саставља се записник, који садржи нарочито:

1) назив и седиште пореског дужника, као и податке о лицима која учествују у попису и процени;

2) констатацију да је пореском дужнику достављено решење о одређивању принудне наплате;

3) констатацију да је порески дужник позван да уплати доспели дуг пре приступања попису и да он то није учинио;

4) место и време извршења пописа;

5) износ дуга, камате и трошкова за које се врши попис;

6) појединачно пописане покретне ствари (назив и опис) са процењеном вредношћу;

7) изјаве пореског дужника и учесника у поступку, као и изјаве присутних трећих лица о постојању права која спречавају извршење;

8) изјаве пореског дужника или другог лица о томе чија је ствар која је предмет пописа када је указано да је ствар власништво трећег лица;

9) примедбе пореског дужника на радње у поступку пописа и процене.

Записник потписују порески извршитељ, овлашћено лице пореског дужника правног лица, проценитељ и сведоци ако присуствују попису.

Члан 92.

Записник о попису саставља се у три примерка, од којих се један уручује овлашћеном лицу или присутном запосленом лицу пореског дужника - правног лица.

На процену пописаних ствари и на садржину записника може се изјавити приговор у року од три дана од дана уручивања записника.

О приговору одлучује порески орган који је донео решење о принудној наплати.

Поступак принудне наплате се прекида до доношења закључка по приговору.

Излучна тужба

Члан 93.

Порески извршитељ је дужан да о извршеном попису имовине обавести сва лица за која је указано да им припадају пописане ствари и да их упути да у року од осам дана од дана пријема обавештења могу поднети надлежном суду излучну тужбу.

Обавештење из става 1. овог члана порески извршитељ врши усмено, ако та лица присуствују попису, и то уноси у записник о попису и процени покретних ствари, а одсутна лица обавештава писмено.

Ако обавештена лица на начин из става 2. овог члана пруже доказ да су у року од осам дана од дана пријема обавештења поднела излучну тужбу суду, поступак принудне наплате се прекида у односу на ствари које су обухваћене излучном тужбом.

Члан 94.

Благовремено подношење излучне тужбе суду одлаже пленидбу и продају пописане покретне ствари на коју се тужба односи до окончања спора и та ствар се оставља на чување пореском дужнику.

Порески дужник је дужан да ствар из става 1. овог члана сачува у непромењеном стању до окончања спора о излучној тужби.

До одлагања пленидбе и продаје неће доћи ако је ствар подложна кварењу, а новац добијен продајом ће се депоновати у судски депозит до окончања спора по излучној тужби.

Члан 95.

Ако се по излучној тужби утврди да подносилац излучне тужбе није сопственик, а порески дужник отуђи, уништи или оштети пописану ствар, поднеће се кривична пријава надлежном јавном тужилаштву.

Ради обезбеђења наплате пореског дуга, извршиће се, без одлагања и без уручивања посебног решења о одређивању принудне наплате, нов попис и процена других покретних ствари, односно наплата другим средствима извршења.

Пленидба пописаних ствари и продаја

Члан 96.

Пописана покретна ствар се одузима од пореског дужника у моменту пописа.

Пописана ствар се, изузетно од става 1. овог члана, може оставити на чување пореском дужнику до дана продаје; на пописаним стварима које су остављене дужнику на чување видно ће се назначити да су узете у попис.

Република Србија пописом стиче заложно право на пописаним стварима.

Члан 97.

Продаја пописаних ствари може се спровести тек по коначности решења о одређивању принудне наплате, осим ако дужник пристаје да се продаја изврши раније, или ако су у питању ствари које су подложне брзом кварењу, или, ако постоји опасност од знатног пада цена пописаних ствари.

Између дана пописа и дана продаје мора да прође најмање осам дана.

Продаја може да се спроведе и пре истека рока из става 2. овог члана из разлога наведених у ставу 1. овог члана.

Члан 98.

Продаја покретних ствари се врши путем усменог јавног надметања или непосредном погодбом између купца, са једне стране и пореског органа или организације која обавља комисионе послове коју овласти порески орган, с друге стране, под условима из овог закона.

Продаја путем надметања оглашава се на начин који одреди порески орган.

Оглас садржи нарочито: назив пореског дужника - правног лица; износ дуга; трошкова и казне за порески прекршај; списак пописаних ствари и њихову процењену вредност; време и место надметања.

Купац не може бити, ни по основу надметања, ни по основу непосредне погодбе, порески дужник, лица запослена у пореском органу и чланови њихове породице, браћа и сестре, родитељи њиховог брачног друга и пасторци.

Пописане ствари не могу се на првом надметању продати испод процењене вредности.

Ако се на првом надметању не постигне цена ствари у висини процењене вредности, може се у року од најмање осам дана одредити друго надметање, на коме се ствари могу продати испод процењене вредности, али не испод трећине те вредности.

Ако се пописане ствари нису могле продати ни на другом надметању, продаја ће се извршити путем непосредне погодбе правном или физичком лицу.

Продаја ствари подложних кварењу извршиће се без одлагања, непосредном погодбом.

Члан 99.

Поступак продаје пописаних и заплењених ствари се прекида чим постигнути износ достигне висину дугованог пореза са каматом и трошковима принудне наплате и казне, а преостале ствари се предају пореском дужнику.

Ако је продајом пописаних ствари остварена већа вредност од износа пореског дуга, камате, трошкова принудне наплате и казне, разлика ће се вратити пореском дужнику.

Принудна наплата на новчаним потраживањима пореског дужника

Члан 100.

Ради наплате доспелог пореза, надлежни порески орган може решењем да стави забрану на новчана потраживања пореског дужника, чиме се дужнику пореског дужника налаже да потраживање уплати на одговарајући уплатни рачун ради намирења пореског дуга (заплена потраживања).

Решење из става 1. овог члана има истовремено дејство забране и дејство преноса ради наплате.

Запленом потраживања из става 1. овог члана порески орган стиче заложно право на заплењеном потраживању.

Члан 101.

Кад се принудна наплата на новчаном потраживању пореског дужника према његовом дужнику врши на средствима која се воде на његовом рачуну код носиоца платног промета, дужниковом дужнику се решењем налаже да носиоцу платног промета код кога се води његов рачун у року од три дана по истеку рока за приговор, односно од дана достављања решења по приговору, да налог да износ за који је одређена принудна наплата пренесе на одговарајући уплатни рачун пореском органу на име намирења пореског дуга његовог повериоца (пореског дужника).

Решењем из става 1. овог члана истовремено се даје налог носиоцу платног промета да, у случају ако дужников дужник не поступи у складу са ставом 1. овог члана, новчани износ за који је одређена принудна наплата пренесе са рачуна дужниковог дужника на одговарајући уплатни рачун ради намирења пореског дуга.

Ако потраживање пореског дужника према његовом дужнику није доспело, порески орган ће наложити уплату у смислу ст. 1. и 2. овог члана по доспелости потраживања.

Принудна наплата на неновчаним потраживањима пореског дужника

Члан 102.

Ради наплате доспелог пореза, надлежни порески орган може да заплени неновчано потраживање пореског дужника.

О заплени потраживања из става 1. овог члана порески орган доноси решење у складу са чланом 100. овог закона.

Ако се заплењено потраживање односи на предају неке покретне ствари, порески орган ће ту ствар пописати, проценити, запленити и продати по правилима која су овим законом предвиђена за принудну наплату на покретним стварима.

Ако дужниково потраживање на покретној ствари још није доспело, порески орган ће наложити да му ствар буде предата по доспелости.

Ако се заплењено потраживање односи на предају непокретности, принудна наплата ће се извршити преко суда, у хитном поступку.

Правни лекови у поступку принудне наплате

Члан 103.

Против решења о принудној наплати донетог у првом степену порески дужник може у року од три дана од дана достављања решења да изјави приговор.

О приговору решава порески орган који је донео првостепено решење о принудној наплати.

Приговор из става 1. овог члана одлаже принудну наплату до достављања решења по приговору пореском дужнику.

Против решења донетог по приговору, порески дужник може изјавити жалбу надлежном другостепеном пореском органу у року од осам дана од дана достављања тог решења.

Ако порески дужник није изјавио приговор против решења о одређивању принудне наплате у року из става 1. овог члана, има право да изјави жалбу надлежном другостепеном пореском органу у року од осам дана од дана достављања решења о одређивању принудне наплате.

Жалба не одлаже принудну наплату, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 104.

Против решења о одређивању принудне наплате на потраживањима пореског дужника, приговор може, у року из члана 103. став 1. овог закона, изјавити и дужников дужник.

Приговор из става 1. овог члана може се истаћи само на околности које би се могле истаћи пореском дужнику.

Приговор одлаже принудну наплату до достављања решења по приговору.

Дужников дужник нема право жалбе против решења о заплени потраживања пореског дужника.

Против решења донетог по приговору дужниковог дужника не може се водити управни спор.

Обезбеђење наплате

Члан 105.

Ако постоји опасност да порески дужник осујети, односно онемогући наплату недоспелог пореза, надлежни порески орган може решењем утврдити мере за обезбеђење наплате.

Мере обезбеђења наплате су:

1) попис и заплена дужникових покретних ствари;

2) забрана дужнику пореског дужника да исплати пореском дужнику потраживања или да му преда ствари, као и забрана пореском дужнику да наплати потраживања или да прими ствари и да њима располаже;

3) забрана носиоцу платног промета да пореском дужнику или трећем лицу, по налогу дужника, исплати са његовог рачуна новчани износ за који је одређена мера обезбеђења;

4) захтев суду за забрану пореском дужнику да отуђи или оптерети своје непокретности или стварна права на непокретностима укњижена у његову корист, уз забележбу те забране у земљишне књиге.

Против решења из става 1. овог члана порески дужник може изјавити жалбу надлежном другостепеном органу у року од осам дана од дана достављања тог решења.

Жалба не одлаже извршење решења.

Одредбе овог закона о поступку принудне наплате сходно се примењују и на поступак обезбеђења наплате.

Редослед намирења у принудној наплати

Члан 106.

Обавезе наплаћене принудним путем намирују се следећим редоследом:

1) трошкови принудне наплате;

2) камате;

3) новчане казне;

4) дуговани порез.

Поступак принудне наплате спроводи се на предметима и средствима извршења све до потпуног намирења дуга из става 1. овог члана.

Ако принудном наплатом настане вишак средстава у односу на дуг из става 1. овог члана, тај се вишак враћа пореском дужнику.

Камата

Члан 107.

На порезе које порески обвезник, односно други порески дужник (јемац, исплатилац прихода и др.) није платио у прописаном року, плаћа се камата у складу са савезним прописом који уређује висину стопе затезне камате.

Повраћај пореза и право на камату

Члан 108.

Обвезник има право на повраћај више или погрешно уплаћеног пореза, камате и трошкова принудне наплате.

Обвезнику припада право на камату:

1) ако се у року од осам дана од дана подношења захтева надлежном пореском органу не изврши повраћај из става 1. овог члана;

2) на износ за који је порез умањен решењем по жалби обвезника, а који надлежни порески орган није вратио обвезнику у року од 15 дана од дана достављања другостепеног решења.

Камата се обрачунава на начин и по стопи из члана 107. овог закона за период од дана подношења захтева, односно од истека рока од 15 дана од дана достављања другостепеног решења.

Даном подношења захтева сматра се дан када је уз захтев поднета потребна документација.

Застарелост

Члан 109.

Право на утврђивање и наплату пореза, камате, трошкова принудне наплате и новчаних казни изречених по одредбама овог закона застарева за пет година по истеку године за коју је требало извршити утврђивање, односно наплату пореза, камате, трошкова наплате и новчаних казни.

Службена тајна

Члан 110.

Подаци до којих се дође у поступку утврђивања пореза на добит предузећа представљају службену тајну и не могу се саопштавати другим обвезницима или неовлашћеним појединцима и органима.

На захтев обвезника, дозволиће му се увид у све податке од значаја за утврђивање пореза на добит предузећа.

Јемство

Члан 111.

За исплату пореза по одбитку јемчи исплатилац прихода.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику ортачког друштва неограничено солидарно одговара сваки члан друштва својом имовином.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику командитног друштва одговара неограничено солидарно комплементар.

Акционар који поседује више од 75% акција зависног друштва одговара неограничено солидарно за неизмирене пореске обавезе зависног друштва.

Пореске обавезе у смислу ст. 2. до 4. овог члана обухватају и трошкове принудне наплате, камате и новчане казне.

Део десети

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 112.

Новчаном казном од 2.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај обвезник:

1) ако не обрачуна и не уплати порез по одбитку на дивиденде и уделе, ауторске накнаде и камате (члан 40);

2) ако у прописаном року не пријави пореском органу отуђење основних средстава (члан 48. став 7);

3) ако у пореском билансу не искаже посебно вредност трансакција са повезаним лицима у складу са принципом "ван дохвата руке" (члан 60);

4) ако пореском органу не достави све податке од значаја за утврђивање капиталних добитака (члан 63. став 2);

5) ако у прописаном року не поднесе пореску пријаву односно порески биланс или ако у пријави односно пореском билансу поднесе нетачне податке, што је за последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано остваривање права на пореске подстицаје или ако уз пореску пријаву не поднесе остала документа (чл. 34, 63, 64. и 70);

6) ако по отпочињању обављања делатности у прописаном року не поднесе пореску пријаву или не да процену прихода за пословну годину (члан 64);

7) ако не увећа месечну аконтацију или не изврши уплату месечне аконтације у прописаном року (члан 74. ст. 3. и 4);

8) ако у прописаном року не изврши уплату пореза на основу пореског биланса или разлику уплаћеног пореза и пореза утврђеног решењем пореског органа (члан 76).

Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа дугованог пореза а најмање од 25.000 динара, казниће се за прекршај обвезник који прекршајном радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.

За радње из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу казниће се за прекршај новчаном казном од 500 до 10.000 динара.

Новчаном казном од 500 до 10.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у надлежном пореском органу, ако не утврди висину пореске обавезе у роковима предвиђеним у чл. 67, 68. и 75. став 3. овог закона.

Члан 113.

Обвезнику који не поднесе пореску пријаву, односно порески биланс или ако у пријави, односно пореском билансу поднесе нетачне податке, што је за последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано остваривање права на пореске подстицаје, или ако уз пореску пријаву не поднесе остала документа у складу са чл. 34, 63, 64. и 70. овог закона, може се изрећи заштитна мера забране обављања одређених делатности у трајању од три месеца до једне године.

Члан 114.

Поступак за изрицање казни за прекршај по одредбама овог закона води по прописима о прекршајима Републичка управа јавних прихода, ако овим законом није друкчије одређено.

Кад су испуњени услови за изрицање заштитне мере из члана 113. овог закона, Републичка управа јавних прихода не изриче новчану казну, већ подноси захтев за покретање прекршајног поступка органу за прекршаје.

Део једанаести

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 115.

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење и олакшице из чл. 42. и 46. Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) има право да користи то ослобођење до истека рока до кога је утврђено.

Члан 116.

Поступак утврђивања и наплате пореза на добит предузећа за 2001. годину, који је започет по чл. 43. и 60а Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) окончаће се у складу са тим законом.

Члан 117.

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се у року од осам дана по истеку рока прописаног за подношење полугодишњег обрачуна резултата пословања.

Члан 118.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Члан 119.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим члана 107. који се примењује од дана ступања на снагу Закона.

 

ИЗМЕНЕ

 Члан 192. тачка 6. Закона о пореском поступку и пореској администрацији

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 80/2002 од 26.11.2002. године.

Члан 192.

Даном почетка примене овог закона престају да важе:

...

6) чл. 72, 73, 77-110. и 114. Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", број 25/2001);

...

 

 

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2002. години, 26. новембра 2002. године.

ПР број 39

У Београду, 26. новембра 2002. године

Председник Републике,

Милан Милутиновић, с.р.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 80/2002 од 26.11.2002. године.

Члан 1.

У Закону о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", број 25/2001), у члану 27. став 1. тачка 4) после речи: "вредности" тачка и запета на крају замењује се запетом и додају речи: "осим обвезница издатих у складу са прописима  којима се уређује измирење обавеза Републике по основу зајма за привредни развој и девизне штедње грађана;".

Члан 2.

У члану 30. став 3. речи: "пет година" замењују се речима: "десет година".

Члан 3.

Члан 32. мења се и гласи:

"Губици остварени из пословних, финансијских и непословних трансакција, утврђени у пореском билансу, изузев оних из којих произлазе капитални добици и губици утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити утврђене у годишњем пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од десет година."

Члан 4.

У члану 39. став 2. проценат: "20%" замењује се процентом: 14%".

Члан 5.

У члану 48. став 1. процента: "10%" замењује се процентом: "20%".

У ставу 3. речи: "пет година" замењују се речима: "десет година".

Члан 6.

У члану 49. став 1. мења се и гласи:

"Обвезнику који на неодређено време запосли нове раднике, обрачунати порез на добит предузећа умањује се за износ једнак износу који чини 100% бруто зарада, односно плата, исплаћених тим запосленима, увећаних за припадајуће јавне приходе плаћене на терет послодавца."

Став 3. мења се и гласи:

"Смањењем броја запослених, у смислу ст. 1. и 2. овог члана, сматра се престанак радног односа запосленог по основу отказа уговора о раду од стране послодавца".

Члан 7.

У члану 50. проценат: "30%" замењује се процентом: "40%".

Члан 8.

После члана 50. додаје се поднаслов и девет чланова, који гласе:

"Подстицаји код улагања

Члан 50а

Порески обвезник који, према прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике, уложи у своја основна средства, односно у чија основна средства друго лице уложи више од 600 милиона динара, који та средства користи у регистрованој делатности у Републици и у периоду улагања додатно запосли на неодређено време најмање 100 лица, ослобађа се плаћања пореза на добит предузећа у периоду од десет година сразмерно том улагању.

Пореско ослобођење примењује се по испуњењу услова из става 1. овог члана, од прве године у којој је остварена опорезива добит.

Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана не сматрају се лица која су била запослена у, посредно или непосредно, зависном предузећу улагача.

Члан 50б

Порески обвезник који, према прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике, обавља делатност на подручју од посебног интереса за Републику, ослобађа се плађања пореза на добит предузећа за период од пет година, под следећим условима:

1) да је уложио у своја основна средства, односно у чија основна средства је друго лице уложило износ већи од шест милиона динара;

2) да користи 80% вредности основних средстава у регистрованој делатности на подручју од посебног интереса за Републику;

3) да у периоду улагања обвезника додатно запосли на неодређено време најмање пет лица;

4) да најмање 80% запослених на неодређено време има пребивалиште и боравиште на подручју од посебног интереса за Републику.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана остварује се сразмерно улагању.

Пореско ослобођење примењује се по испуњењу услова из става 1. овог члана, од прве године у којој је остварена опорезива добит.

Запосленим на неодређено време на подручју од посебног интереса за Републику, код обвезника из става 1. овог члана, сматра се запослени који је код тог обвезника провео у радном односу и имао пребивалиште и боравиште на подручју од посебног интереса за Републику, најмање девет месеци у календарској години.

Новозапосленим лицима, у смислу става 1. тачка 3. овог члана, не сматрају се лица која су била запослена у, посредно или непосредно, зависном предузећу улагача.

Члан 50в

Ако обвезник из чл. 50а и 50б овог закона, смањи број запослених испод броја утврђеног у члану 50а став 1. и члану 50б став 1. тачка 3), или смањи проценат утврђен у члану 50б став 1. тачка 4), губи право на пореско ослобођење за цели период коришћења пореског ослобођења и дужан је да плати порез који се валоризује применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Члан 50г

Ако пре истека периода пореског ослобођења обвезник из чл. 50а и 50б овог закона прекине са пословањем, престане да користи или отуђи средства из члана 50а став 1. и члана 50б став 1, а у нова основна средства не уложи износ једнак тржишној цени отуђених средстава, дужан је да плати порез који се валоризује применом стопе раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Члан 50д

У износ улагања у основна средства из чл. 50а и 50б овог закона не урачунава се вредност опреме која је већ у употреби у Републици.

Члан 50ђ

Уколико обвезник из чл. 50а и 50б овог закона стекне имовину спајањем, припајањем или поделом, уз одлагање капиталног добитка у складу са чланом 31. овог закона, у периоду од три године које претходе испуњењу услова и током периода пореског ослобођења из чл. 50а и 50б, дужан је да плати порез на остварену добит, сразмерно овако стеченој имовини.

Члан 50е

Сразмера из чл. 50а, 50б и 50ђ овог закона утврђује се на начин који ближе уређује министар финансија и економије.

Члан 50ж

Министар финансија и економије ближе уређује начин вођења књиговодствене евиденције пословања за кориснике пореских подстицаја из чл. 50а и 50б овог закона.

Члан 50з

Када Влада Републике Србије својим решењем утврди да је одређено улагање из чл. 50а и 50б овог закона од посебног значаја за привреду Републике, у смислу закона којим се уређује подстицање улагања у привреду Републике, испуњеност услова за коришћење пореских подстицаја из чл. 50а и 50б овог закона утврђује решењем надлежни порески орган."

Члан 9.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од 1. јануара 2003. године, осим члана 1. који се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

 

 

 

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа

   Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Петој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2003. години, 22. априла 2003. године.

ПР број 26

У Београду, 22. априла 2003. године

В.д. председника Републике,

Наташа Мићић, с.р.

 

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 43/2003 од 22.4.2003. године.

Члан 1.

У Закону о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 25/2001 и 80/2002), чл. 17. и 18. бришу се.

Члан 2.

После члана 26. додаје се назив одељка и 12 чланова, који гласе:

"Опорезива добит, усклађивање расхода, усклађивање прихода и капитални добици и губици банака и других финансијских организација

Члан 26а

Опорезива добит банака и других финансијских организација утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство, и ревизија, на начин утврђен овим законом.

Садржај пореског биланса из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове финансија и економије.

Члан 26б

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са међународним рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, изузев расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 26в

На терет расхода не признају се:

1) трошкови који се не могу документовати;

2) исправке вредности појединачних потраживања од лица којима се истовремено дугује;

3) поклони и прилози дати политичким организацијама;

4) поклони и други расходи пропаганде који нису документовани или је прималац повезано лице у смислу члана 59. овог закона;

5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;

6) новчане казне и пенали.

Члан 26г

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у пореском билансу по стопама и на начин прописан у чл. 10-14. овог закона.

Члан 26д

У погледу признавања издатака за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске, заштиту човекове средине и спортске намене; за улагања у области културе; за чланарине коморама, савезима и удружењима и за рекламу, пропаганду и репрезентацију, примењују се одредбе члана 15. ст. 1-5, 7, 8. и 10. овог закона.

Члан 26ђ

На терет расхода признаје се извршена исправка, односно отпис вредности појединачних потраживања, осим из члана 26в тачка 2) овог закона, под условом:

1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;

2) да је то потраживање у књигама пореског обвезника отписано као ненаплативо;

3) да порески обвезник пружи доказе о неуспелој наплати тих потраживања.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате улазе у приходе пореског обвезника.

Члан 26е

На терет расхода у пореском билансу признаје се увећање посебне резерве за обезбеђење од потенцијалних губитака, утврђене у складу са прописима Народне банке Југославије, као разлика износа ове резерве на крају и на почетку пореске године, односно у периоду израде пореског биланса.

Члан 26ж

На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу умањења вредности имовине, која се утврђује као разлика између набавне цене имовине утврђене у смислу овог закона и могуће тржишне цене, осим у случају оштећења услед више силе и других ванредних догађаја.

Члан 26з

За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са међународним рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, изузев прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 26и

Приходи од камате по основу јавног зајма не улазе у пореску основицу.

Члан 26ј

Приходи обвезника по основу дивиденди и удела у добити других предузећа опорезују се у складу са чл. 52-54, и чланом 58. овог закона.

Члан 26к

У погледу капиталних добитака и губитака примењују се одредбе чл. 27-29. овог закона."

Члан 3.

У члану 50а став 1. после речи: "који", запета и речи: "према прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике," бришу се.

Члан 4.

Члан 50з мења се и гласи:

"Надлежна организациона јединица Пореске управе, решењем о утврђивању укупне годишње пореске обавезе, утврђује испуњеност услова за коришћење пореских подстицаја из чл. 50а и 50б овог закона."

Члан 5.

Банке и друге финансијске организације порески биланс за 2003. годину и наредне године састављају у складу са чланом 2. овог закона.

Члан 6.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

 

 

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на седници Шестог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2004. години, 23. јула 2004. године.

ПР број 43
У Београду, 24. јула 2004. године

Председник Републике,
Борис Тадић, с.р.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 84/2004 од 24.7.2004. године.

Члан 1.

У Закону о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 25/01, 80/02 и 43/03), члан 6. мења се и гласи:

"Члан 6.

Основица пореза на добит предузећа је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС) и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом.".

Члан 2.

Члан 7. мења се и гласи:

"Члан 7.

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.".

Члан 3.

После члана 7. додаје се члан 7а, који гласи:

"Члан 7а

На терет расхода не признају се:

1) трошкови који се не могу документовати;

2) исправке вредности појединачних потраживања од лица којима се истовремено дугује;

3) поклони и прилози дати политичким организацијама;

4) поклони и други расходи пропаганде који нису документовани или је прималац повезано лице у смислу члана 59. овог закона;

5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;

6) новчане казне и пенали;

7) примања запослених или других лица по основу удела у добити;

8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.".

Члан 4.

У члану 8. став 1. реч: "трговачке" брише се, а речи: "у складу са законом којим се уређује рачуноводство" замењују се речима: "или FIFO методе".

Став 2. брише се.

У досадашњем ставу 3. који постаје став 2. реч: "трговачке" брише се.

Члан 5.

У члану 9. став 2. брише се.

Члан 6.

После члана 9. додаје се члан 9а, који гласи:

"Члан 9а

Обрачунате а неисплаћене отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, не признају се као расход у пореском билансу.".

Члан 7.

Члан 10. мења се и гласи:

"Члан 10.

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и чија је појединачна набавна цена у време набавке већа од просечне бруто зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, као и нематеријална средства.

Средства из става 2. овог члана разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:

1) I група 2,5%;

2) II група 10%;

3) III група 15%;

4) IV група 20%;

5) V група 30%.

Амортизација за стална средства разврстана у I групу утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно.

Амортизација за стална средства разврстана у групе II-V утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у I групу јесу непокретности.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава по групама и начин утврђивања амортизације.".

Члан 8.

Чланови 11 - 14. бришу се.

Члан 9.

У члану 15. ст. 6. и 9. бришу се.

Досадашњи ст. 7. и 8. постају ст. 6. и 7, а досадашњи став 10. постаје став 8.

Члан 10.

Члан 16. мења се и гласи:

"Члан 16.

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:

1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;

2) да је то потраживање у књигама пореског обвезника отписано као ненаплативо;

3) да порески обвезник пружи доказе о неуспелој наплати тих потраживања судским путем.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања ако је од рока за њихову наплату прошло најмање 60 дана.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате улазе у приходе пореског обвезника.".

Члан 11.

Члан 21. брише се.

Члан 12.

После члана 22. додају се чл. 22а, 22б и 22в, који гласе:

"Члан 22а

На терет расхода у пореском билансу банака и других финансијских организација признаје се увећање опште исправке вредности, утврђене у складу са прописима Народне банке Србије, као разлика износа ове исправке на крају и на почетку пореске године, односно у периоду израде пореског биланса.

Члан 22б

На терет расхода признају се извршена дугорочна резервисања за обнављање природних богатстава, за трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите.

Члан 22в

На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између набавне цене имовине утврђене у складу са овим законом и њене процењене надокнадиве вредности, осим у случају оштећења услед више силе.".

Члан 13.

Члан 23. мења се и гласи:

"Члан 23.

За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.".

Члан 14.

Члан 24. мења се и гласи:

"Члан 24.

Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући трошкови који улазе у приходе у пореском билансу не могу бити мањи од оних који би се остварили да је то потраживање уговорено на тржишту, односно да је одобрен кредит на тржишту у пореском периоду.".

Члан 15.

Члан 25. мења се и гласи:

"Члан 25.

Приход који резидентни обвезник оствари по основу дивиденди и удела у добити од другог резидентног обвезника, не улази у пореску основицу.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из става 1. овог члана из пореске основице.".

Члан 16.

После члана 25. додаје се члан 25а, који гласи:

"Члан 25а

Приходи и расходи који због фундаменталне грешке или промене рачуноводствене политике нису исказани у финансијским извештајима у периоду у којем су настали, не укључују се у добит или губитак текућег периода, већ се накнадно установљене грешке и ефекти промене рачуноводствене политике исправљају у финансијским извештајима за годину у којој су настале.

Фундаменталном грешком из става 1. овог члана сматра се грешка дефинисана на начин у МРС, ако за више од 2% мења опорезиву добит, односно губитак исказан у пореском билансу.".

Члан 17.

Наслов изнад члана 26а и чл. 26а - 26к бришу се.

Члан 18.

У члану 27. став 1. мења се и гласи:

"Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

1) непокретности;

2) права индустријске својине;

3) удела у имовини правних лица и акција и осталих хартија од вредности, осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавезе Републике по основу зајма за привредни развој и девизне штедње грађана, државних записа Републике и записа Народне банке Србије.".

Члан 19.

У члану 29. став 1. после речи: "амортизације" запета се замењује тачком, а речи до краја става бришу се.

Став 6. брише се.

Члан 20.

У члану 34. став 4. речи: "до 15. јануара наредне године" замењују се речима: "у року од 10 дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја".

Члан 21.

У члану 35. реч: "ревалоризоване" брише се.

Члан 22.

У члану 36. реч: "ревалоризована" брише се.

Члан 23.

У члану 37. речи: "чл. 34. до 36." замењују се речима: "члана 34.".

Члан 24.

Назив дела четвртог изнад члана 38. и члан 38. мењају се и гласе:

"Део четврти

ПОРЕСКИ ПЕРИОД

Члан 38.

Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година.

Пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене.".

Члан 25.

У члану 39. став 2. стопа: "14%" замењује се стопом: "10%".

Члан 26.

Члан 40. мења се и гласи:

"Члан 40.

На приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног обвезника по основу дивиденди и удела у добити у правном лицу, ауторских накнада, камата, капиталних добитака и накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 20%, ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Порез по одбитку не обрачунава се и не плаћа ако се приход из става 1. овог члана исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног обвезника из члана 4. овог закона.".

Члан 27.

После члана 40. додаје се члан 40а, који гласи:

"Члан 40а

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је државна заједница Србија и Црна Гора закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је нерезидент стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом или другим одговарајућим документом овереним од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, дужан је да плати разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.".

Члан 28.

У члану 42. став 2. речи: "у чл. 10. до 14." замењују се речима: "у члану 10.".

Члан 29.

У члану 48. ст. 1. и 2. мењају се и гласе:

"Обвезнику који изврши улагања у основна средства у сопственој регистрованој делатности признаје се право на порески кредит у висини од 20% извршеног улагања, с тим што не може бити већи од 50% обрачунатог пореза у години у којој је извршено улагање.

Изузетно од става 1. овог члана, обвезнику који је према закону којим се уређује рачуноводство разврстан у мало предузеће признаје се право на порески кредит у висини од 40% извршеног улагања у основна средства у сопственој регистрованој делатности, с тим што не може бити већи од 70% обрачуног пореза у години у којој је извршено улагање.".

У ст. 3. и 4. речи: "из става 2." замењују се речима: "из ст. 1. и 2.".

У ст. 5. и 6, на сва три места, речи: "из става 1." замењују се речима: "из ст. 1. и 2.".

Члан 30.

После члана 48. додаје се члан 48а, који гласи:

"Члан 48а

Изузетно од члана 48. ст. 1. и 2. овог закона, обвезнику се признаје право на порески кредит из тог члана у висини од 80% од улагања извршеног у тој години у основна средства за обављање делатности, под условом да је, у складу са законом којим се уређује класификација делатности и регистар јединица разврставања, разврстан у једну од следећих делатности:

01 - пољопривреда;

05 - рибарство;

17 - производња текстилних предива и тканина;

18 - производња одевних предмета, дорада и бојење крзна;

19 - прерада коже и производња предмета од коже;

27 - производња основних метала;

28 - производња стандардних металних производа;

29 - производња машина и уређаја;

30 - производња канцеларијских и рачунских машина;

31 - производња електричних машина и апарата;

32 - производња радио, тв и комуникационе опреме;

33 - производња медицинских, прецизних и оптичких инструмената;

34 - производња моторних возила, приколица и полуприколица;

35 - производња осталих саобраћајних средстава;

37 - рециклажа;

92 - група 9211 - кинематографска и видео производња.

Обвезнику који је разврстан у смислу става 1. овог члана признаје се право на порески кредит за све делатности из тог става за чије обављање је регистрован.

Обвезнику из ст. 1. и 2. овог члана порески кредит се признаје без ограничења у односу на обрачунати порез у години у којој је извршено улагање и у наредних 10 година у које се може пренети неискоришћени део пореског кредита.

Код остваривања пореског кредита из ст. 1-3. овог члана примењују се одредбе члана 48. ст. 5-7. овог закона.".

Члан 31.

У члану 49. у ставу 1. после речи: "умањује се" додају се речи: "у пореском периоду".

Ставови 2. и 3. мењају се и гласе:

"Порески кредит из става 1. овог члана признаје се и у случају кад порески обвезник раскине уговор о раду са једним бројем запослених, ако у истом пореском периоду запосли више лица на неодређено време него што је број запослених са којима је раскинут уговор о раду.

У случају из става 2. овог члана, обрачунати порез умањује се за позитивну разлику између зарада, односно плата, увећаних за припадајуће јавне приходе на терет послодавца, исплаћених новозапосленим лицима и зарада, односно плата, увећаних за припадајуће јавне приходе на терет послодавца, које би од дана раскида уговора о раду до краја пореског периода примили радници са којима је раскинут уговор о раду.".

Ставови 4. и 5. бришу се.

Члан 32.

Члан 50. брише се.

Члан 33.

У члану 50з запета и речи: "решењем о утврђивању укупне годишње пореске обавезе," бришу се.

Члан 34.

После члана 50з додаје се члан 50и, који гласи:

"Члан 50и

Ако се посебним законом утврди општи интерес за стимулисање развоја одређене делатности, Влада Републике Србије може прописати додатне пореске подстицаје за стимулисање развоја те делатности.".

Члан 35.

У члану 52. после става 3. додаје се нови став 4, који гласи:

"Неискоришћени део пореског кредита из става 1. овог члана може се пренети на рачун пореза матичног предузећа из будућих обрачунских периода, али не дуже од 10 година.".

Досадашњи ст. 4. и 5. постају ст. 5. и 6.

Члан 36.

Наслов изнад члана 58. и члан 58. бришу се.

Члан 37.

Члан 63. мења се и гласи:

"Члан 63.

Порески обвезник дужан је да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву у којој је обрачунат порез и порески биланс за период за који се утврђује порез.

Уз пореску пријаву и порески биланс, обвезник је дужан да надлежном пореском органу достави и биланс успеха, биланс стања, извештај о новчаним токовима, извештај о променама на капиталу, као и другу документацију прописану овим законом.

Пореска пријава подноси се у року од 10 дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја.

Садржај пореске пријаве и пореског биланса ближе уређује министар финансија.".

Члан 38.

Члан 64. мења се и гласи:

"Члан 64.

Обвезник пореза који у току године отпочне са обављањем делатности дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа.

У пореској пријави из става 1. овог члана обвезник даје процену прихода, расхода и добити за ту годину.".

Члан 39.

Члан 65. мења се и гласи:

"Члан 65.

Обвезник коме истекне рок за остваривање права на пореско ослобођење у току године, дужан је да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву са пореским билансом у року од 15 дана од дана истека тог рока.".

Члан 40.

Наслов изнад члана 66. и члан 66. мењају се и гласе:

"Обрачунавање и плаћање пореза

Члан 66.

Порески обвезник је дужан да у пореској пријави обрачуна порез на добит за порески период за који се пријава подноси.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Уз пореску пријаву порески обвезник је дужан да поднесе доказ о уплати разлике пореза из става 2. овог члана.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.".

Члан 41.

Члан 67. мења се и гласи:

"Члан 67.

Порески обвезник током године порез на добит плаћа у виду месечних аконтација, чију висину утврђује на основу пореске пријаве за претходну годину у којој исказује и податке од значаја за утврђивање висине аконтације у текућој години.

Месечна аконтација пореза на добит плаћа се до 15-ог у месецу за претходни месец.

Плаћање месечних аконтација у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана врши се од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, обвезник у текућој години плаћа месечну аконтацију у висини која одговара месечној аконтацији из последњег месеца претходног пореског периода.

На износ месечних аконтација које нису плаћене у року утврђеном у ставу 2. овог члана, порески обвезник дужан је да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.".

Члан 42.

Члан 68. мења се и гласи:

"Члан 68.

Ако у текућој години дође до значајних промена у пословању обвезника, промене пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације пореза, порески обвезник може поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Порески обвезник може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.".

Члан 43.

Члан 69. мења се и гласи:

"Члан 69.

Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву или ако се у поступку пореске контроле утврди да је пореска пријава непотпуна, да садржи нетачне податке или да постоје други недостаци и неправилности од значаја за утврђивање пореске обавезе, Пореска управа утврђује пореску обавезу за порески период, односно месечну аконтацију за текућу годину, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.".

Члан 44.

У члану 71. додаје се став 2, који гласи:

"Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа по прописима који важе у моменту исплате прихода.".

Члан 45.

Наслов изнад члана 74. и члан 74. мењају се и гласе:

"Примена закона који уређује порески поступак

Члан 74.

У погледу утврђивања, наплате и повраћаја пореза, правних лекова, казнених одредаба и других питања која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација.".

Члан 46.

Чланови 75. и 76. бришу се.

Члан 47.

У члану 112. став 1. у уводној реченици речи: "од 2.000 до 200.000" замењују се речима: "од 100.000 до 600.000".

Тачка 1) мења се и гласи:

"1) ако не обрачуна и не уплати порез по одбитку на дивиденде и уделе, ауторске накнаде, камате, капиталне добитке и накнаде од закупа непокретности и покретних ствари (члан 40.);".

Тачка 4) мења се и гласи:

"4) ако пореском органу не достави биланс успеха, биланс стања и другу документацију прописану овим законом (члан 63. став 2.);".

Тачка 5) мења се и гласи:

"5) ако у прописаном року не поднесе порески биланс или ако у пореском билансу поднесе нетачне податке, што је за последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано остваривање права на пореске подстицаје или ако не поднесе остала прописана документа (чл. 34, 63, 65. и 70.);".

У тачки 6) речи: "не поднесе пореску пријаву или" бришу се, а после речи: "прихода" додаје се запета и речи: "расхода и добити".

У тачки 7) речи у загради: "члан 74. ст. 3. и 4." замењују се речима: "члан 67. ст. 2. и 3. и члан 68. став 2.".

Тачка 8) мења се и гласи:

"8) ако у прописаном року не изврши уплату разлике пореза обрачунатог у пореској пријави и уплаћених месечних аконтација пореза (члан 66. ст. 2. и 3.).".

Досадашњи став 2. брише се.

У досадашњем ставу 3, који постаје став 2, речи: "од 500 до 10.000" замењују се речима: "од 2.500 до 20.000".

Досадашњи став 4. брише се.

Члан 48.

У члану 113. речи: "чл. 34, 63, 64. и 70." замењују се речима: "чл. 34, 63, 64, 65. и 70.".

Члан 49.

У чл. 5, 15, 44, 45, 50е, 50ж, 54, 56, 61. и 62. речи: "министар финансија и економије" у датом падежу, замењују се речима: "министар финансија" у одговарајућем падежу.

Члан 50.

Ефекти усклађивања почетног стања у пословним књигама од 1. јануара 2004. године, ради примене МРС у складу са прописима који уређују рачуноводство, и члан 16. овог закона, нису од утицаја на утврђену пореску обавезу обвезника за 2003. годину и на висину утврђене аконтације за 2004. годину.

Члан 51.

Влада Републике Србије уредиће начин утврђивања и плаћања месечних аконтација пореза на добит за 2004. годину после ступања на снагу овог закона.

Члан 52.

Порески кредит из члана 30. овог закона, порески обвезник може остваривати у 2004. години по основу улагања у основна средства која су извршена у складу са одредбама тог члана, од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 53.

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право и започео коришћење пореске олакшице по члану 49. Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 25/01, 80/02 и 43/03), наставља са коришћењем те олакшице до истека рока њеног коришћења, под условима који су били прописани одредбама тог члана.

Члан 54.

Порески обвезници који остваре право на пореске подстицаје по овом закону, не могу се довести у неповољнији положај у погледу услова и рокова за остваривање тих права због накнадне измене закона и других прописа.

Члан 55.

Порески биланс за 2004. годину саставиће се у складу са одредбама овог закона.

Члан 56.

Одредбе чл. 1-14. и чл. 16-19. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2004. године.

Члан 57.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

 

 

На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа, који је донела Народна скупштина Републике Србије на Првој седници Првог редовног заседања у 2010. години, 23. марта 2010. године.

ПР број 3

У Београду, 26. марта 2010. године

Председник Републике,

Борис Тадић, с.р.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 18/2010 од 26.3.2010. године.

Члан 1.

У Закону о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 25/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 43/03 и 84/04), у називу Закона реч: "предузећа" замењује се речима: "правних лица".

Члан 2.

У члану 1. став 1. реч: "предузећа" замењује се речима: "правних лица", а после речи: "је" додају се речи: "привредно друштво, односно".

У тачки 6) тачка на крају замењује се тачком и запетом и додаје тачка 7), која гласи:

"7) друга правна форма друштва, односно предузећа у складу са посебним прописима.".

Члан 3.

Члан 5. мења се и гласи:

"Нерезидентни обвезник који обавља делатност на територији Републике пословањем преко сталне пословне јединице која води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђује у складу са овим законом и подноси за сталну пословну јединицу порески биланс као порески обвезник из члана 1. став 1. овог закона и пореску пријаву.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност преко сталне пословне јединице која не води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, дужан је да води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике.

Садржај пореске пријаве из става 1. овог члана и начин вођења евиденције из става 2. овог члана прописује министар финансија.".

Члан 4.

У члану 6. став 1. реч: "предузећа" замењује се речима: "правних лица".

У ставу 2. после речи: "(у даљем тексту: МРС)" додају се запета и речи: "односно међународним стандардима финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ)", а реч: "рачуноводство" замењује се речима: "рачуноводство и ревизија".

Додаје се став 3, који гласи:

"Опорезива добит обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, не примењује МРС, односно МСФИ, утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода и расхода који прописује министар финансија, на начин утврђен овим законом.".

Члан 5.

У члану 7. после речи: "МРС" додају се запета и речи: "односно МСФИ", а реч: "рачуноводство" замењује се речима: "рачуноводство и ревизија".

Додаје се став 2. који гласи:

"За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, не примењује МРС, односно МСФИ, признају се расходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода који прописује министар финансија, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.".

Члан 6.

У члану 7а тачка 4) речи: "расходи пропаганде" замењују се речима: "расходи за рекламу и пропаганду", а после речи: "прималац" додаје се реч: "поклона".

После тачке 5) додаје се тачка 5а), која гласи:

"5а) трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови порескопрекршајног поступка и других поступака који се воде пред надлежним органом;".

Тачка 6) мења се и гласи:

"6) новчане казне које изриче надлежни орган, уговорне казне и пенали;".

У тачки 7) реч: "удела" замењује се речју: "учешћа".

Члан 7.

У члану 8. став 1. после речи: "применом методе" додаје се реч: "пондерисане".

Члан 8.

У члану 9а речи: "а неисплаћене" бришу се, а речи: "не признају се као расход у пореском билансу" замењују се речима: "признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћене".

Члан 9.

У члану 10. став 2. после речи: "просечне" додаје се реч: "месечне", после речи: "статистике," додају се речи: "осим природних богатстава која се не троше,", а после речи: "нематеријална средства" додају се запета и речи: "осим goodwill-а".

У ставу 4. после речи: "посебно" додају се запета и речи: "а у случају када су стална средства из ове групе стечена у току пореског периода, утврђује се применом пропорционалне методе сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода".

Члан 10.

У члану 15. став 2. мења се и гласи:

"Издаци из става 1. овог члана признају се као расход само ако су извршени лицима регистрованим за те намене у складу са посебним прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање делатности из става 1. овог члана.".

У ставу 3. уместо процента "1,5%" треба да стоји проценат "3,5%".

Став 6. мења се и гласи:

"Издаци за рекламу и пропаганду признају се као расход у износу до 5% од укупног прихода.".

После става 6. додаје се нови став 7, који гласи:

"Издаци за репрезентацију признају се као расход у износу до 0,5% од укупног прихода.".

Досадашњи ст. 7. и 8. постају ст. 8. и 9.

Члан 11.

У члану 16. после става 2. додаје се нови став 3, који гласи:

"За износ расхода по основу исправке вредности појединачних потраживања из става 2. овог члана, који су били признати у пореском билансу, увећавају се приходи у пореском билансу у пореском периоду у коме обвезник изврши отпис вредности истих потраживања, ако није кумулативно испунио услове из става 1. овог члана.".

Досадашњи став 3. постаје став 4.

Члан 12.

У члану 20. став 2. после речи: "ауторског" додају се речи: "и сродних", а речи: "(у даљем тексту: ауторска накнада)" бришу се.

Члан 13.

Члан 22. мења се и гласи:

"На терет расхода признају се у пореском билансу порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања, које су плаћене у пореском периоду.".

Члан 14.

Члан 22а мења се и гласи:

"На терет расхода у пореском билансу банке признаје се увећање исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, која су у складу са унутрашњим актима банке исказани у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, до висине одређене у складу са прописима Народне банке Србије.

На терет расхода у пореском билансу друштва за осигурање признаје се увећање индиректног отписа према категоријама наплативости потраживања, обрачунато и исказано у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, до висине одређене у складу са прописима Народне банке Србије.".

Члан 15.

У члану 22б после речи: "депозите" додају се запета и речи: "као и друга обавезна дугорочна резервисања у складу са законом".

Додаје се став 2, који гласи:

"На терет расхода признају се и дугорочна резервисања за издате гаранције и друга јемства, у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском периоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу тих резервисања.".

Члан 16.

У члану 22в после речи: "вредности," речи до краја замењују се речима: "али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе".

Члан 17.

У члану 23. после речи: "МРС" додају се запета и речи: "односно МСФИ", а реч: "рачуноводство" замењује се речима: "рачуноводство и ревизија".

Додаје се став 2, који гласи:

"За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, не примењује МРС, односно МСФИ, признају се приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода који прописује министар финансија, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.".

Члан 18.

Члан 25а мења се и гласи:

"Приходи настали по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду у ком су извршена, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из става 1. овог члана из пореске основице.".

Члан 19.

У члану 26. став 1. реч: "рачуноводство" замењује се речима: "рачуноводство и ревизија".

Члан 20.

У члану 27. став 1. тачка 3) реч: "имовини" замењује се речју: "капиталу", а речи: "привредни развој и девизне штедње грађана, државних записа Републике и записа Народне банке Србије" замењују се речима: "привредни развој, девизне штедње грађана и дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије".

У тачки 3) тачка се замењује тачком и запетом и додаје тачка 4), која гласи:

"4) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, у складу са законом којим се уређују инвестициони фондови.".

У ставу 2. реч: "усклађене" замењује се речју: "утврђене".

Члан 21.

Члан 29. мења се и гласи:

"За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације утврђене у складу са овим законом.

Набавна цена из става 1. овог члана коригује се на процењену, односно фер вредност, утврђену у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама, уколико је промена на фер вредност исказивана у целини као приход периода у коме је вршена.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан одредбама ст. 1. и 2. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са МРС, односно МСФИ и прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија.

За непокретност стечену путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавна цена јесте тржишна цена непокретности на дан уноса улога.

Код хартија од вредности којима се тргује на организованом тржишту, у смислу закона којим се уређује тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију - најнижа тржишна цена остварена на организованом тржишту у периоду од годину дана који претходи продаји те хартије од вредности или у периоду трговања, уколико се трговало краће од годину дана.

Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту, набавна цена хартије од вредности јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију - њена номинална вредност.

Код хартија од вредности прибављених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавну цену чини тржишна цена која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога или уколико таква цена није била формирана, номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога.

Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену. Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине, стечених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога јесте тржишна цена на дан уноса улога.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, у складу са законом који уређује инвестиционе фондове.".

Члан 22.

У члану 30. став 3. реч: "десет" замењује се речју: "пет".

Члан 23.

У члану 31. ст. 1. и 2. мењају се и гласе:

"Статусна промена резидентних обвезника извршена у складу са законом којим се уређују привредна друштва (у даљем тексту: статусна промена), одлаже настанак пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је имовину стекло статусном променом изврши продају те имовине."

У ставу 3. речи: "унело у правно лице настало статусном променом" замењују се речима: "статусном променом пренело на друго правно лице".

У ставу 4. реч: "предузећа" замењује се речима: "правних лица", а речи: "припајања, спајања или поделе" замењују се речима: "статусне промене".

Члан 24.

У члану 32. реч: "десет" замењује се речју: "пет".

Члан 25.

У члану 33. став 1. мења се и гласи:

"Коришћење пореске погодности у складу са чланом 32. овог закона не престаје у случају статусних промена или промена правне форме привредних друштава.".

У ставу 2. после речи: "поделе" додају се речи: "или одвајања".

Члан 26.

У члану 34. став 2. после речи: "поступка" додају се запета и речи: "односно као разлика имовине у току трајања ликвидационог поступка за који се подноси пореска пријава и порески биланс, утврђена у финансијским извештајима поднетим у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, при чему је почетни биланс периода ликвидације једнак билансу на крају пореског периода пре почетка ликвидационог поступка".

У ставу 3. тачка 1) речи: "дана отварања поступка ликвидације" замењују се речима: "дана достављања финансијских извештаја у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија".

У тачки 2) речи: "достављања решења о окончању поступка ликвидације" замењују се речима: "дана достављања финансијских извештаја у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија.".

Члан 27.

Члан 35. мења се и гласи:

"Имовина која преостане после подмирења поверилаца (ликвидациони остатак) изнад вредности уложеног капитала, сматра се капиталним добитком.".

Члан 28.

Члан 36. мења се и гласи:

"Ако је вредност уложеног капитала већа од ликвидационог остатка, сматра се да је остварен капитални губитак.".

Члан 29.

У члану 38. став 2. после речи: "промене" додају се запета и речи: "као и у случају покретања поступка стечаја или ликвидације".

Додају се ст. 3. до 6. који гласе:

"На захтев пореског обвезника који је добио сагласност министра финансија, односно гувернера Народне банке Србије, да саставља и приказује финансијске извештаје са стањем на последњи дан пословне године која је различита од календарске, надлежан порески орган одобрава решењем да се пословна година и календарска година разликују, с тим да порески период траје 12 месеци. Тако одобрени порески период обвезник је дужан да примењује најмање пет година.

Порески обвезник из става 3. овог члана дужан је да поднесе пореску пријаву и порески биланс за утврђивање коначне пореске обавезе за период од 1. јануара текуће године до дана када, по решењу надлежног пореског органа, започиње пословну годину која се разликује од календарске, у року од десет дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја за период за који се подноси пореска пријава и порески биланс.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве уз подношење доказа о уплати разлике пореза.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев у року од 30 дана од дана пријема захтева за повраћај.".

Члан 30.

Члан 40. мења се и гласи:

"На приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног обвезника, по основу дивиденди и удела у добити у правном лицу, накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада), камата и накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, на територији Републике, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 20%, ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа и на приходе нерезидентног обвезника по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана.

На приходе које оствари нерезидентни обвезник од резидентног обвезника, другог нерезидентног обвезника, физичког лица, нерезидентног или резидентног или од отвореног инвестиционог фонда, на територији Републике, по основу капиталних добитака насталих у складу са одредбама чл. 27. до 29. овог закона, обрачунава се и плаћа порез по стопи од 20%, ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Нерезидентни обвезник - прималац прихода дужан је да пореском органу у општини на чијој територији је остварен приход, преко пореског пуномоћника одређеног у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација, поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана остваривања прихода из става 3. овог члана, на основу које надлежни порески орган доноси решење.

Садржај пореске пријаве из става 4. овог члана ближе уређује министар финансија.

Порез по одбитку из ст. 1. и 2. овог члана и порез по решењу из става 3. овог члана не обрачунава се и не плаћа ако се приход из ст. 1. до 3. овог члана исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног обвезника из члана 4. овог закона.".

Члан 31.

У члану 40а став 1. речи: "државна заједница Србија и Црна Гора" замењују се речју: "Република".

У ставу 2. речи: "или другим одговарајућим документом овереним од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент", замењују се речима: "о резидентности овереном од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент, и то на посебном обрасцу прописаном подзаконским актом донетим у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.".

Додаје се став 5, који гласи:

"На нерезидентног обвезника - примаоца прихода из члана 40. став 3. овог закона, примењују се одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања у складу са одредбама ст. 1. до 3. овог члана.".

Члан 32.

У члану 41. став 1. речи: "запошљавање радника и побољшања еколошке ситуације," бришу се.

У ставу 2. речи: "добит предузећа" замењује се речима: "добит правних лица".

Члан 33.

Наслов изнад члана 42. "Убрзана амортизација" и чл. 42. и 43. бришу се.

Члан 34.

У члану 44. став 1. реч: "предузећа" замењује се речима: "правних лица", а износ: "300.000" замењује се износом: "400.000".

У ставу 2. износ: "300.000" замењује се износом: "400.000".

У ставу 3. после речи: "дужна је" додају се речи: "да обезбеди и искаже, односно евидентира податке о насталим приходима и расходима и".

У ставу 5. после речи: "биланса" додају се речи: "и начин вођења евиденције о приходима и расходима".

Додаје се став 6, који гласи:

"Недобитна организација из става 1. овог члана не остварује право на остале пореске подстицаје из овог закона.".

Члан 35.

У члану 45. став 3. речи: "ст. 1. и 2." замењују се речима: "става 1.", а речи: "Републике Србије концесионим актом, односно" бришу се.

Члан 36.

У члану 47. став 1. после речи: "подручјима" додају се речи: "дефинисаним у складу са прописима који уређују регионални развој, односно који опредељују недовољно развијена подручја (у даљем тексту: недовољно развијена подручја)", речи: "добит предузећа" замењују се речима: "добит правних лица", а речи: "добити предузећа" замењују се речима: "добити правног лица".

Члан 37.

У члану 48. став 1. речи: "основна средства у сопственој регистрованој делатности" замењују се речима: "некретнине, постројења, опрему или биолошка средства (у даљем тексту: основна средства) у сопственом власништву за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачки акт обвезника, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља,".

У ставу 2. реч: "рачуноводство" замењује се речима: "рачуноводство и ревизија", реч: "предузеће" замењују се речима: "правно лице" а речи: "у сопственој регистрованој делатности" замењују се речима: "за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачки акт обвезника, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља".

У ставу 3. речи: "из ст. 1. и 2. овог члана," замењују се речима: "од 50%, односно 70% обрачунатог пореза у том пореском периоду,".

У ставу 4. речи: "из ст. 1. и 2. овог члана," замењују се речима: "од 50%, односно 70% обрачунатог пореза у том пореском периоду,".

У ставу 5. после речи: "не сматрају се:" додају се речи: "ваздухоплови и пловни објекти који се не користе за обављање делатности,".

У ставу 6. после речи: "дана набавке," додају се речи: "осим услед статусних промена,", а речи: "да плати неплаћени порез, који се индексира стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике" замењују се речима: "да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна као и да плати порез који би платио да није користио порески кредит, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на порески кредит, до дана отуђења, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике".

После става 6. додају се ст. 7. и 8. који гласе:

"У случају отуђења основних средстава из ст. 1. и 2. овог члана након истека рока од три године од дана набавке, а пре истека рока из става 3. овог члана, обвезник нема право на даље коришћење неискоришћеног дела пореског кредита, почев од пореског периода у коме је извршио отуђење.

У случају кад обвезник изврши улагање у основна средства из ст. 1. и 2. овог члана уплатом авансног рачуна, на основу оверене привремене ситуације и слично, а у наредном пореском периоду, због раскида уговора о набавци или у пореском периоду у коме оконча таква улагања у основна средства, не изврши пренос са основних средстава у припреми на прибављена основна средства која користи за обављање делатности, односно не евидентира та основна средства у пословним књигама, губи право на порески кредит и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна као и да плати порез који би платио да није користио порески кредит, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на порески кредит, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.".

Досадашњи став 7. постаје став 9.

Члан 38.

У члану 48а став 1. после речи: "средства" додају се речи: "у сопственом власништву", а после речи: "разврстан" додају се речи: "према делатности коју претежно обавља".

У ставу 2. речи: "из тог става за чије обављање је регистрован" замењују се речима: "из става 1. овог члана које су уписане у његов оснивачки акт, односно наведене у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља".

У ставу 4. речи: "ст. 5-7. " замењују се речима: "ст. 5-9.".

Члан 39.

Члан 49. брише се.

Члан 40.

У члану 50а став 1. износ: "600" замењује се износом: "800", речи: "у регистрованој делатности у Републици" замењују се речима: "за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачком акту обвезника, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља", а реч: "предузећа" замењује се речима: "правних лица".

После става 1. додају се нови ст. 2. и 3, који гласе:

"Улагањем у основна средства од стране другог лица, у смислу става 1. овог члана, сматра се и улагање у основни капитал и повећање основног капитала у складу са законом.

У случају из става 2. овог члана, основна средства вреднују се по тржишној (фер) вредности.".

После става 2, који постаје став 4. додаје се став 5, који гласи:

"Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана сматрају се лица која је обвезник запослио у периоду стицања услова за пореско ослобођење, тако да у моменту испуњења услова за коришћење наведеног пореског ослобођења обвезник има најмање 100 додатно запослених, а који су и непосредно радно ангажовани код обвезника, у односу на број запослених који је имао у периоду када је почео да стиче право на ово пореско ослобођење".

У досадашњем ставу 3, који постаје став 6. речи: "зависном предузећу улагача" замењују се речима: "повезаном лицу у смислу члана 59. овог закона".

Члан 41.

У члану 50б став 1. мења се и гласи:

"Порески обвезник који обавља делатност у недовољно развијеном подручју, ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица за период од пет година, ако испуњава следеће услове:

1) да је он или друго лице уложио у основна средства тог обвезника износ већи од осам милиона динара;

2) да користи 80% вредности основних средстава за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачком акту, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља у недовољно развијеном подручју;

3) да у периоду улагања додатно запосли на неодређено време најмање пет лица;

4) да најмање 80% запослених на неодређено време има пребивалиште и боравиште у недовољно развијеном подручју.".

У ставу 4. речи: "на подручју од посебног интереса за Републику", на оба места, замењују се речима: "у недовољно развијеном подручју".

У ставу 5. речи: "зависном предузећу улагача" замењују се речима: "повезаном лицу у смислу члана 59. овог закона".

Додају се ст. 6. и 7, који гласе:

"Улагањем у основна средства од стране другог лица, у смислу става 1. овог члана, сматра се и улагање у основни капитал и повећање основног капитала у складу са законом.

У случају из става 6. овог члана, основна средства вреднују се по тржишној (фер) вредности.".

Члан 42.

Члан 50в мења се и гласи:

"Ако обвезник из чл. 50а и 50б овог закона, смањи број запослених који су и непосредно радно ангажовани код обвезника, испод броја укупно запослених на неодређено време у односу на број запослених које је имао у пореском периоду у коме је испунио услове за пореско ослобођење из члана 50а став 1. и члана 50б став 1. тачка 3) овог закона, или смањи проценат утврђен у члану 50б став 1. тачка 4) овог закона, губи право на пореско ослобођење за цео период коришћења пореског ослобођења и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна, као и да плати порез који би платио да није користио овај подстицај, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.".

Члан 43.

Члан 50г мења се и гласи:

"Ако пре истека периода пореског ослобођења обвезник из чл. 50а и 50б овог закона прекине са пословањем, престане да користи или отуђи средства из члана 50а став 1. и члана 50б став 1. овог закона, а у нова основна средства не уложи у истом пореском периоду износ једнак тржишној цени отуђених средстава, а најмање у вредности која обезбеђује да укупан износ улагања не падне испод износа утврђених у чл. 50а и 50б овог закона, губи право на пореско ослобођење и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна, као и да плати порез који би платио да није користио овај подстицај, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.".

Члан 44.

Члан 50д брише се.

Члан 45.

У члану 50ђ речи: "спајањем, припајањем или поделом" замењују се речима: "статусном променом".

Члан 46.

У члану 50е додаје се став 2, који гласи:

"Сразмера улагања из става 1. овог члана утврђује се за сваки порески период у времену трајања пореског ослобођења.".

Члан 47.

Члан 50и мења се и гласи:

"Право на порески кредит из чл. 48. и 48а овог закона и на подстицаје код улагања из чл. 50а и 50б овог закона, не остварује се за набавку опреме већ коришћене у Републици.

Порески подстицаји из става 1. овог члана не могу се пренети на друго правно лице, које није стекло право на њихово коришћење у смислу овог закона, ни у случају када друго правно лице учествује у статусној промени са обвезником који користи наведене пореске подстицаје.

Право на подстицаје код улагања из чл. 50а и 50б овог закона не остварује се за основна средства која се не сматрају основним средствима у складу са чланом 48. став 5. овог закона.".

Члан 48.

Назив Дела седмог мења се и гласи:

"ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОБИТИ ОСТВАРЕНЕ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ"

Члан 49.

У члану 51. став 1. на сва три места, речи: "републици, односно" бришу се, а реч: "предузећа" замењује се речима: "правних лица".

У ставу 2. речи: "у другој републици, односно" бришу се.

Члан 50.

У члану 52. став 1. мења се и гласи:

"Матично правно лице - резидентни обвезник Републике може умањити обрачунати порез на добит правних лица за износ пореза који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на добит из које су исплаћене дивиденде, које се укључују у приходе матичног правног лица, као и за износ пореза по одбитку који је нерезидентна филијала платила у другој држави на те исплаћене дивиденде.".

У ставу 2. речи: "матичног предузећа" замењују се речима: "матичног правног лица", речи: "добит предузећа," замењују се речима: "добит правних лица", а реч: "односно" замењује се речима: "и плаћени".

Став 3. мења се и гласи:

"Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона, био обрачунат на добит, односно на дивиденду.".

У ставу 4. речи: "става 1." замењују се речима: "става 3", речи: "матичног предузећа" замењују се речима: "матичног правног лица" а број: "10" замењује се речју: "пет".

У ставу 5. речи: "Матичним предузећем" замењују се речима: "Матичним правним лицем".

У ставу 6. речи: "матично предузеће" замењују се речима: "матично правно лице".

Члан 51.

У члану 53. став 1. речи: "матично предузеће" замењују се речима: "матично правно лице".

У ставу 2. речи: "републици, односно" бришу се.

У ставу 3. речи: "матично предузеће" замењују се речима: "матично правно лице".

Члан 52.

После члана 53. додаје се члан 53а, који гласи:

"Члан 53а

"Матично правно лице - резидентни обвезник Републике може умањити обрачунати порез на добит правних лица за износ пореза по одбитку који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на камате и ауторске накнаде.

Приходи од камата и ауторских накнада од неразидентне филијале укључују се у приходе резидентног матичног правног лица у износу увећаном за плаћени порез по одбитку на камате и ауторске накнаде.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона, био обрачунат на камате, односно ауторске накнаде.".

Члан 53.

У члану 54. речи: "чл. 52. и 53." замењују се речима: "чл. 52, 53. и 53а".

Члан 54.

Члан 55. мења се и гласи:

"Матично правно лице и зависна правна лица, у смислу овог закона, чине групу повезаних правних лица ако међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела.

Повезана правна лица имају право да траже пореско консолидовање под условом да су сва повезана правна лица резиденти Републике.

Захтев за пореским консолидовањем матично правно лице подноси надлежном пореском органу најраније истеком пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, од почетка до краја тог пореског периода.

Уколико су испуњени услови из ст. 1. до 3. овог члана, надлежни порески орган у року од 30 дана од дана подношења захтева доноси решење којим се одобрава пореско консолидовање, почев од пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1-3. овог члана.".

Члан 55.

У члану 56. став 1. мења се и гласи:

"Сваки члан групе повезаних правних лица дужан је да поднесе своју пореску пријаву и свој порески биланс, а матично правно лице подноси и консолидовани порески биланс за групу повезаних правних лица.".

У ставу 2. после речи: "губици" додају се речи: "пореског периода", речи: "повезаних предузећа" замењују се, на оба места, речима: "повезаних правних лица", а после речи: "групи" тачка се замењује запетом и додају се речи: "у том пореском периоду.".

После става 2. додаје се нови став 3, који гласи:

"Опорезива добит коју оствари члан групе повезаних правних лица а која се исказује у консолидованом пореском билансу не може се умањити за износ губитка из пореског биланса претходних година, односно претходних пореских периода, тог члана групе повезаних правних лица.".

У досадашњем ставу 3, који постаје став 4. речи: "повезана предузећа" замењују се речима: "повезана правна лица".

Досадашњи став 4. постаје став 5.

Члан 56.

У члану 57. став 1. после речи: "пет година" додају се запета и речи: "односно пореских периода."

У ставу 2. на сва четири места реч: "предузеће" у датом падежу замењује се речима: "правно лице", у одговарајућем падежу.

Члан 57.

У члану 59. ст. 3. и 4. речи: "више од" бришу се, а после броја: "50%" додају се речи: "и више".

Члан 58.

У члану 60. после става 1. додаје се нови став 2, који гласи:

"У свом пореском билансу обвезник је, у смислу става 1. овог члана, дужан да посебно прикаже камату и припадајуће трошкове по основу зајма, односно кредита, до нивоа прописаног одредбама члана 62. овог закона.".

У досадашњем ставу 2, који постаје став 3. после речи: "овог закона" додају се речи: "и ст. 1. и 2. овог члана".

У досадашњем ставу 3, који постаје став 4. речи: "ст. 1. и 2." замењују се речима: "ст. 1, 2. и 3.".

Члан 59.

Члан 62. мења се и гласи:

"Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона, пореском обвезнику, изузев банци, признаје се као расход у пореском билансу износ камате и припадајућих трошкова на зајам, односно кредит до висине четвороструке вредности обвезниковог сопственог капитала.

За банке лимит из става 1. овог члана је десетоструки износ обвезниковог сопственог капитала.

Сопствени капитал, у смислу овог закона, једнак је разлици између активе на основу које обвезник остварује приход и дугова са њом повезаних, с тим што су и актива и дугови упросечени за стање на дан 1. јануара и 31. децембра текуће године.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања утањене капитализације.".

Члан 60.

У члану 63. став 2. мења се и гласи:

"Уз пореску пријаву и порески биланс, порески обвезник је дужан да надлежном пореском органу достави и оне финансијске извештаје које је дужан да поднесе надлежном органу у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија (биланс стања, биланс успеха, извештај о токовима готовине, извештај о променама на капиталу и др.), другу документацију прописану овим законом, као и документацију коју надлежни орган затражи у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација.".

Члан 61.

У члану 64. став 2. мења се и гласи:

"У пореској пријави из става 1. овог члана обвезник даје процену прихода, расхода и добити за порески период који, за обвезника регистрованог до 15. у месецу, започиње месецом у коме је регистрован, а за обвезника регистрованог од 16. до краја месеца, првим наредним месецом. У пореској пријави обвезник обрачунава и месечни износ аконтације пореза на добит.".

Члан 62.

У члану 67. став 1. после речи: "годину," додају се речи: "односно претходни порески период,".

У ставу 3. речи: "од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета" замењују се речима: "за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета".

У ставу 4. после речи: "периода" додају се запета и речи: "а почетком плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, висина тих аконтација се коригује навише или наниже, тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године, односно почетка пореског периода доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са пореском пријавом из става 3. овог члана.".

Члан 63.

У члану 68. став 1. после речи: "може" додају се запета и речи: "по подношењу пореске пријаве из члана 63. став 1. овог закона,".

У ставу 2. речи: "од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета" замењују се речима: "за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета".

Члан 64.

У члану 70. став 2. речи: "став 3." замењују се речима: "ст. 3. и 4.".

Члан 65.

После члана 70. додаје се члан 70а, који гласи:

"Члан 70а

Решење по поднетој пореској пријави из члана 40. став 4. овог закона надлежни порески орган доноси у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Порез утврђен решењем надлежног пореског органа из члана 70. став 2. овог закона и става 1. овог члана, порески обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана када му је решење достављено.".

Члан 66.

У члану 71. став 1. после речи: "члана 40." додају се речи: "ст. 1. и 2.", после речи: "појединачно" додају се речи: "остварени, односно", после речи: "у моменту" додају се речи: "када је приход остварен, односно исплаћен", а речи: "исплате прихода" бришу се.

После става 1. додаје се нови став 2, који гласи:

"Приход из става 1. овог члана је бруто приход који би нерезидентни обвезник остварио, односно наплатио да порез није одбијен од оствареног, односно исплаћеног прихода.".

У досадашњем ставу 2, који постаје став 3. после речи: "у моменту" додају се речи: "реализације, односно".

Члан 67.

У члану 111. став 4. речи: "Акционар који поседује више од 75% акција зависног друштва" замењују се речима: "Акционар, односно члан друштва са ограниченом одговорношћу који поседује 50% и више акција, односно удела".

Члан 68.

У члану 112. став 1. тачка 1) мења се и гласи:

"1) ако не обрачуна и не уплати порез по одбитку (члан 40. ст. 1. и 2);".

Тачка 2) брише се.

У тачки 4) речи: "документацију прописану овим законом" замењују се речима: "прописану, односно тражену документацију".

У тачки 6) речи: "годину (члан 64)" замењују се речима: "годину и не обрачуна аконтацију пореза на добит (члан 64. став 2)".

У тачки 7) речи: "не увећа месечну аконтацију или" бришу се.

У тачки 8) речи: "(члан 66. ст. 2. и 3)" замењују се речима: "(члан 38. став 5. и члан 66. ст. 2. и 3)".

Тачка на крају става замењује се тачком и запетом и додаје тачка 9), која гласи:

"9) ако у прописаном року не изврши уплату пореза по решењу надлежног пореског органа (члан 70а став 2).".

Члан 69.

У члану 113. речи: "или ако уз пореску пријаву не поднесе остала документа у складу са чл. 34, 63, 64, 65. и 70. овог закона," бришу се.

Члан 70.

У члану 39. ст. 1. и 2, члану 46. и називу Дела деветог, речи: "добит предузећа" замењују се речима: "добит правних лица".

Члан 71.

Порески обвезник који до 31. децембра 2009. године није остварио право на порески подстицај из чл. 50а и 50б Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 25/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 43/03 и 84/04), наведене пореске подстицаје користи под условима утврђеним прописима који важе од 1. јануара 2010. године.

Члан 72.

Порески обвезник који је до 31. децембра 2009. године остварио право на пренос капиталног губитка и пренос губитка из члана 30. став 3. и члана 32, као и на пренос неискоришћеног дела пореског кредита из члана 52. став 4. Закона о порезу на добит предузећа ("Службени гласник РС", бр. 25/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 43/03 и 84/04) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2009. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 73.

Прописе из чл. 3, 18, 30, 53. и 59. овог закона, министар финансија донеће најкасније у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 74.

Порески биланс за 2009. годину саставиће се у складу са прописима који су важили на дан 31. децембра 2009. године.

Члан 75.

По одредбама овог закона вршиће се утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев од 1. јануара 2010. године, сагласно одредбама чл. 3, 6, 8, 9, 10, 11, 15, 16, 18, 20, 21, 29, 33, 34, 39, 40, 41, 47, 52, 58. и 59. овог закона.

Члан 76.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".