Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела

+ Види:
чл. 1. Закона - 72/2009-27.

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 45/2005, 61/2005 и 72/2009 (погледај и чл. 32, 33. и 34). Види: Решење УС РС IУ бр. 166/2003 - 60/2003. Види: чл. 69. Закона - 58/2004-1. Види: Одлуку УС РС, IУ бр. 166/2003 - 51/2009-81.

I. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Члан 1.

Овим законом уређује се образовање, организација, надлежност и овлашћења државних органа и посебних организационих јединица државних органа, ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела одређена овим законом.
+ Види:
чл. 2. Закона - 72/2009-27.

Члан 2.

Овај закон се примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за:

1) кривична дела организованог криминала,

2) кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије (чл. 310. до 312. Кривичног законика),

3) кривична дела против службене дужности (чл. 359, 366, 367. и 368. Кривичног законика), када је окривљени, односно лице којем се даје мито, службено или одговорно лице које врши јавну функцију на основу избора, именовања или постављења од стране Народне скупштине, Владе, Високог савета судства или Државног већа тужилаца,

4) кривично дело злоупотреба службеног положаја (члан 359. став 3. Кривичног законика), када вредност прибављене имовинске користи прелази износ од 200.000.000 динара,

5) кривично дело међународни тероризам и кривично дело финансирање тероризма ( чл. 391. и 393. Кривичног законика),

6) кривично дело прања новца (члан 231. Кривичног законика), ако имовина која је предмет прања новца потиче из кривичних дела из тач. 1), 3), 4) и 5) овог члана,

7) кривична дела против државних органа (члан 322. ст. 3. и 4. и члан 323. ст. 3. и 4. Кривичног законика) и кривична дела против правосуђа (чл. 333. и 335, члан 336. ст. 1, 2. и 4. и чл. 336б, 337. и 339. Кривичног законика), ако су извршена у вези са кривичним делима из тач. 1) до 6) овог члана.
+ Види:
чл. 1. Закона - 39/2003-1.
чл. 3. Закона - 72/2009-27.

+ Судска пракса

Члан 3.

Организовани криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе или њених припадника.

Под организованом криминалном групом из става 1. овог члана подразумева се група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради стицања, посредно или непосредно, финансијске или друге користи.
+ Види:
чл. 2. Закона - 39/2003-1.
чл. 4. Закона - 72/2009-27.

+ Судска пракса

II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У СУЗБИЈАЊУ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА

1. Специјално тужилаштво

+ Види:
чл. 5. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 4.

За поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона, надлежно је Окружно јавно тужилаштво у Београду за територију Републике Србије.

У Окружном јавном тужилаштву у Београду образује се Посебно одељење за сузбијање организованог криминала (у даљем тексту: Специјално тужилаштво).

Ако овим законом није другачије одређено, на Специјално тужилаштво примењују се одредбе закона којим се уређује јавно тужилаштво.
+ Види:
чл. 6. и 34. Закона - 72/2009-27.

+ Судска пракса

Члан 5.

Радом Специјалног тужилаштва руководи Специјални тужилац за сузбијање организованог криминала (у даљем тексту: Специјални тужилац).

Специјалног тужиоца поставља Републички јавни тужилац из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који испуњавају услове за избор за окружног јавног тужиоца, уз писмену сагласност лица које се поставља.

Специјални тужилац поставља се на две године и може бити поново постављен.

Републички јавни тужилац пре постављења Специјалног тужиоца доноси решење о упућивању тог лица у Специјално тужилаштво.

Упућивање из става 4. овог члана врши се уз писмену сагласност лица које се упућује и траје најдуже две године.

Специјалног тужиоца Републички јавни тужилац може разрешити и пре истека времена на које је постављен.

По престанку функције Специјални тужилац враћа се на дужност коју је вршио пре постављења.
+ Види:
чл. 7. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 6.

Специјални тужилац има права и дужности као јавни тужилац.

Када дође до сазнања да се у једном кривичном предмету ради о случајевима предвиђеним у члану 2. овог закона, Специјални тужилац се у писаној форми обраћа Републичком јавном тужиоцу, захтевајући од њега да му повери или пренесе надлежност.

О захтеву из става 2. овог члана Републички јавни тужилац дужан је да одлучи у року од осам дана.
+ Види:
чл. 8. и 34. Закона - 72/2009-27.

+ Судска пракса

Члан 7.

Окружни јавни тужилац у Београду, на предлог Специјалног тужиоца, доноси посебан акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Специјалном тужилаштву, уз сагласност министра надлежног за правосуђе.
+ Види:
чл. 9. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 8.

Републички јавни тужилац може, на предлог Специјалног тужиоца, да упути у Специјално тужилаштво јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца.

Упућивање из става 1. овог члана траје најдуже девет месеци, а може бити продужено одлуком Републичког јавног тужиоца, уз писмену сагласност упућеног лица.
+ Види:
чл. 10. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 9.

Ако је то потребно ради вођења кривичног поступка, Специјални тужилац може од државног органа или организације да затражи упућивање запосленог на рад у Специјално тужилаштво.

Руководилац органа или организације дужан је да без одлагања одлучи о захтеву Специјалног тужиоца из става 1. овог члана.

Упућивање на рад из става 1. овог члана врши се уз сагласност запосленог и траје најдуже годину дана.
+ Види:
чл. 11. и 34. Закона - 72/2009-27.

2. Служба за сузбијање организованог криминала

Члан 10.

Ради обављања послова органа унутрашњих послова у вези са кривичним делима из члана 2. овог закона, образује се у оквиру министарства надлежног за унутрашње послове Служба за сузбијање организованог криминала (у даљем тексту: Служба).

Служба поступа по захтевима Специјалног тужиоца, у складу са законом.

Министар надлежан за унутрашње послове поставља и разрешава старешину Службе, по прибављеном мишљењу Специјалног тужиоца и ближе уређује њен рад, у складу са законом.

Министар надлежан за унутрашње послове може одредити да у спречавању и откривању кривичног дела тероризма учествује организациона јединица министарства надлежног за унутрашње послове - Жандармерија.
+ Види:
чл. 12. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 11.

Сви државни ограни и организације дужни су да на захтев Службе или Специјалног тужиоца:

1) без одлагања омогуће употребу сваког техничког средства којим располажу;

2) обезбеде благовремено одазивање сваког свог припадника, односно запосленог, укључујући и старешине органа или организације, ради давања обавештења и саслушања у својству осумњиченог или сведока;

3) без одлагања предају Служби свако писмено или други доказ који поседују, или на други начин саопште информације које могу да помогну у расветљавању кривичних дела из члана 2. овог закона.
+ Види:
чл. 13. и 34. Закона - 72/2009-27.

3. Посебна одељења надлежних судова

Члан 12.

За поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона надлежан је Окружни суд у Београду, као првостепени, за територију Републике Србије.

За одлучивање у другом степену у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона надлежан је Апелациони суд у Београду.

Сукоб надлежности између редовних судова за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона решава Врховни суд Србије.
+ Види:
чл. 14. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 13.

У Окружном суду у Београду образује се Посебно одељење за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона (у даљем тексту: Посебно одељење Окружног суда).

Радом Посебног одељења Окружног суда руководи председник Посебног одељења Окружног суда.

Председника Посебног одељења Окружног суда поставља председник Окружног суда у Београду из реда судија распоређених на рад у Посебно одељење Окружног суда.

Судије у Посебно одељење Окружног суда распоређује председник Окружног суда у Београду, на време од две године, из реда судија тог суда или судија других судова упућених на рад у тај суд, уз њихову сагласност.

Председник Окружног суда у Београду ближе уређује рад Посебног одељења Окружног суда.
+ Види:
чл. 15. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 14.

У Апелационом суду у Београду образује се Посебно одељење за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона (у даљем тексту: Посебно одељење Апелационог суда).

Радом Посебног одељења Апелационог суда руководи председник Посебног одељења Апелационог суда.

Председника Посебног одељења Апелационог суда поставља председник Апелационог суда у Београду из реда судија распоређених на рад у Посебно одељење Апелационог суда.

Судије у Посебно одељење Апелационог суда распоређује председник Апелационог суда у Београду, на време од две године, из реда судија тог суда или судија других судова упућених на рад у тај суд, уз њихову сагласност.

Председник Апелационог суда у Београду ближе уређује рад Посебног одељења Апелационог суда.
+ Види:
чл. 16. и 34. Закона - 72/2009-27.

4. Посебна притворска јединица

Члан 15.

У Окружном затвору у Београду образује се посебна притворска јединица за издржавање притвора одређеног у кривичном поступку за кривична дела из члана 2. овог закона (у даљем тексту: Посебна притворска јединица).

Министар надлежан за правосуђе ближе уређује организацију, рад и поступање са притвореницима у Посебној притворској јединици, у складу са Закоником о кривичном поступку и Законом о извршењу кривичних санкција.
+ Види:
Одлуку УС РС - 51/2009-81.

IIа ПОСЕБНА ОВЛАШЋЕЊА НАДЛЕЖНИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА

+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.

Члан 15а

За кривична дела из члана 2. овог закона примењују се одредбе главе XXIXа Законика о кривичном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

У поступку за кривична дела из члана 2. овог закона, у првом степену суди веће састављено од тројице судија, а у другом степену веће састављено од пет судија.
+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
чл. 17. Закона - 72/2009-27.

Члан 15б

- престао да важи -

+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
чл. 69. Закона - 58/2004-1.
Одлуку УС РС - 51/2009-81.

Члан 15в

- брисан -

+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
Решење - УС РС IУ, бр. 166/2003 - 60/2003.
чл. 1. Закона - 67/2003-1.
Одлуку УС РС - 51/2009-81.

Члан 15г

- брисан -

+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
Решење - УС РС IУ, бр. 166/2003 - 60/2003.
чл. 1. Закона - 67/2003-1.
Одлуку УС РС - 51/2009-81.

Члан 15д

- брисан -

+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
Решење - УС РС IУ, бр. 166/2003 - 60/2003.
чл. 1. Закона - 67/2003-1.
Одлуку УС РС - 51/2009-81.

Члан 15ђ

- брисан -

+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
чл. 1. Закона - 67/2003-1.
чл. 1. Закона - 45/2005-11.
Одлуку УС РС - 51/2009-81.

Члан 15е

- брисан -

+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
чл. 2. Закона - 67/2003-1.
чл. 1. Закона - 45/2005-11.

Члан 15ж

Специјални тужилац и овлашћени тужилац, окривљени и његов бранилац и оштећени и његов пуномоћник могу предлагати нове доказе најкасније до истека рока од 30 дана од дана доношења решења о спровођењу истраге.

По истеку рока из става 1. овог члана истражни судија Посебног одељења Окружног суда на завршној седници за евидентирање доказа сачињава записник о доказима који ће се извести током спровођења истраге. На овој седници морају се истаћи и у записнику евидентирати и сви процесни и други приговори који се односе на ту фазу кривичног поступка.

Изузетно, ако докази или разлози за процесне или друге приговоре до истека рока из става 1. овог члана, односно завршне седнице за евидентирање доказа нису постојали или се за њих очигледно није могло знати, нови докази се могу предлагати или приговори истицати најкасније до закључења истраге, о чему истражни судија Посебног одељења Окружног суда одлучује решењем.
+ Види:
 чл. 3. Закона - 39/2003-1.
Одлуку УС РС - 51/2009-81.
чл. 18. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 15з

Право на разгледање списа може се користити од момента доношења решења о спровођењу истраге.

Истражни судија Посебног одељења Окружног суда може решењем одлучити да се право из става 1. овог члана користи од момента кад су саслушани сви осумњичени обухваћени захтевом за спровођење истраге.

Против решења из става 2. овог члана може се изјавити приговор председнику Посебног одељења Окружног суда, који је дужан да решење по приговору донесе у року од 48 часова.
+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
Одлуку УС РС - 51/2009-81.
чл. 19. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 15и

О току главног претреса води се аудио и видео запис који садржи целокупан ток претреса, као и записник у писаној форми у који се уносе подаци о почетку и закључењу претреса, присутним учесницима и изведеним доказима, као и решења председника већа о управљању поступком.

Аудио запис из става 1. овог члана транскрипује се у року од 72. часа и представља саставни део записника вођеног у писаној форми.

Аудио запис, видео запис и транскрипт чувају се као и записник сачињен у писаној форми.
+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
чл. 20. Закона - 72/2009-27.

Члан 15ј

Истражни судија Посебног одељења Окружног суда, односно председник већа Посебног одељења Окружног суда може вештаку, односно судском преводиоцу или тумачу одредити награду до двоструког износа награде предвиђене за вештачење, односно превођење или тумачење у другим кривичним стварима.
+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
чл. 21. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 15к

Истражни судија Посебног одељења Окружног суда, односно председник већа Посебног одељења Окружног суда, дужан је да одреди рок у коме се мора спровести потребно вештачење и доставити налаз и мишљење.

Рок из става 1. овог члана не може бити дужи од 90 дана.

У случају прекорачења рока из става 2. овог члана истражни судија Посебног одељења Окружног суда, односно председник већа Посебног одељења Окружног суда казниће новчано лице коме је вештачење поверено, и то:

1) правно лице - новчано до 500.000 динара;

2) одговорно лице у правном лицу - новчано до 100.000 динара;

3) физичко лице (вештака) - новчано до 100.000 динара.

О изреченим новчаним казнама из става 3. овог члана води се евиденција у Посебном одељењу Окружног суда.

У случају поновног прекорачења рока у току исте календарске године, поред изречене новчане казне, председник Посебног одељења Окружног суда може предложити министру надлежном за правосуђе управну меру брисања са списка вештака, са привременом забраном бављења вештачењем у трајању од три године.
+ Види:
чл. 3. Закона - 39/2003-1.
чл. 2. Закона - 45/2005-11.
чл. 22. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 15л

Одредбе члана 15к овог закона сходно се примењују и на судске преводиоце и тумаче.

Судски преводилац или тумач, у случају прекорачења рока из члана 15к став 2. овог закона, казниће се новчано до 100.000 динара.
+ Види:
 чл. 3. Закона - 39/2003-1.
чл. 3. Закона - 45/2005-11.
чл. 23. Закона - 72/2009-27.

Члан 15љ

Ако није могуће обезбедити присуство сведока, вештака или оштећеног на главном претресу, њихово испитивање може се вршити путем видео конференцијске везе.

Саслушање сведока, вештака или оштећеног на начин из става 1. овог члана може се обавити и путем међународне кривичноправне помоћи.
+ Види:
чл. 3. Закона - 67/2003-1.
чл. 24. Закона - 72/2009-27.

Члан 15м

На образложени предлог заинтересованог лица, суд може одлучити о заштити личних података сведока или оштећеног.
+ Види:
 чл. 3. Закона - 67/2003-1.

III. ПОДАЦИ О ИМОВНОМ СТАЊУ

Члан 16.

Лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у посебним организационим јединицама из свог закона дужна су да пре ступања на рад у писаној форми доставе потпуне и тачне податке о свом имовном стању и о имовном стању свог брачног друга, крвних сродника у правој линији, а у побочној линији до трећег степена крвног сродства и у тазбинском сродству до другог степена, у складу са актом који доноси Влада Републике Србије.

Подаци из става 1. овог члана јесу службена тајна.

Безбедносне провере и провере имовног стања лица из става 1. овог члана могу се обавити без знања тих лица пре ступања на рад, током рада и годину дана по престанку рада, у складу са актом Владе Републике Србије из става 1. овог члана.
+ Види:
чл. 25. и 34. Закона - 72/2009-27.

IV. ЧУВАЊЕ СЛУЖБЕНЕ ТАЈНЕ

Члан 17.

Сва лица која извршавају послове и задатке у оквиру надлежности државних органа у сузбијању кривичних дела из члана 2. овог закона, дужна су да податке и сазнања до којих дођу приликом обављања тих послова и задатака чувају као службену тајну.

Специјални тужилац, председник Посебног одељења Окружног суда, председник Посебног одељења Апелационог суда и старешина Службе ближе уређују чување службене тајне у вези са радом организационих јединица којима руководе.
+ Види:
чл. 26. и 34. Закона - 72/2009-27.

 V. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА

Члан 18.

Лица која обављају послове и задатке у посебним организационим јединицама из овог закона имају право на плату која не може бити већа од двоструког износа плате коју би остварила на пословима са којих су ступила на рад у те организационе јединице.

Плате лица из става 1. овог члана уређује Влада.
+ Види:
чл. 1. Закона - 61/2005-7.
чл. 27. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 19.

Судије распоређене у Посебно одељење Окружног суда и Посебно одељење Апелационог суда, Специјални тужилац, јавни тужиоци и њихови заменици распоређени, односно упућени на рад у Специјално тужилаштво, имају право на стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, и то тако што се 12 месеци проведених на раду у посебним одељењима, односно Специјалном тужилаштву рачуна као 16 месеци стажа осигурања.
+ Види:
чл. 28. и 34. Закона - 72/2009-27.

VI. СРЕДСТВА ЗА РАД

Члан 20.

Министартсво надлежно за правосуђе обезбеђује одговарајуће просторије и све друге техничке услове потребне за ефикасан и безбедан рад Специјалног тужилаштва, Посебног одељења Окружног суда, Посебног одељења Апелационог суда и Посебне притворске јединице.
+ Види:
чл. 29. и 34. Закона - 72/2009-27.

Члан 21.

Средства за рад Специјалног тужилаштва, Посебног одељења Окружног суда, Посебног одељења Апелационог суда, Службе и Посебне притворске јединице обезбеђују се у буџету Републике Србије.
+ Види:
чл. 30. и 34. Закона - 72/2009-27.

VII. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 22.

Кривични поступци за кривична дела из члана 2. овог закона у којима је оптужница ступила на правну снагу до дана ступања на снагу овог закона окончаће се пред судовима који су били стварно и месно надлежни пре ступања на снагу овог закона.

Члан 23.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а одредбе члана 12. став 2. и члана 14. овог закона примењиваће се почев од 1. јануара 2010. године.

До 1. јануара 2010. године за одлучивање у другом степену у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона примењиваће се одредбе Закона о уређењу судова.
+ Види:
чл. 1. Закона - 27/2003-2.
чл. 1. Закона - 29/2004-1.
чл. 31. Закона - 72/2009-27.

ОСНОВНИ ТЕКСТ

На основу члана  83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Проглашава се Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на седници Петог ванредног заседања Народне Скупштине Републике Србије у 2002. години, 18. јула 2002. године.

ПР број 35

У Београду, 19. јула 2002. године

Председник Републике,

Милан Милутиновић, с.р.

Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 42/2002 од 19.7.2002. године.

I. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Члан 1.

Овим законом уређује се образовање, организација, надлежност и овлашћења посебних организационих јединица државних органа, ради откривања и кривичног гоњења учинилаца кривичних дела одређених овим законом.

Члан 2.

Овај закон примењује се ради откривања и кривичног гоњења учинилаца следећих кривичних дела, кад је присутан елемент организованог криминала:

1) против уставног уређења или безбедности Савезне Републике Југославије;

2) против човечности и међународног права;

3) фалсификовање и прање новца, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, недозвољена трговина, недозвољена трговина оружјем, муницијом или експлозивним материјама, трговина људима, разбојништво, разбојничка крађа, давање и примање мита, изнуда и отмица;

4) друга кривична дела за која је као најмања запрећена казна затвора у трајању од најмање пет година.

Члан 3.

Елемент организованог криминала, у смислу овог закона, постоји када постоји неки од елемената дела удруживања ради вршења кривичних дела одређених савезним законом (члана 254. КЗ СРЈ), договор за извршење кривичног дела одређеног савезним законом (члан 253. КЗ СРЈ) или злочиначко удруживање (члан 227. КЗ РС).

II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У СУЗБИЈАЊУ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА

1. Специјално тужилаштво

Члан 4.

ЗА поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона, надлежно је Окружно јавно тужилаштво у Београду за територију Републике Србије.

У Окружном јавном тужилаштву у Београду образује се Посебно одељење за сузбијање организованог криминала (у даљем тексту: Специјално тужилаштво).

Ако овим законом није другачије одређено, на Специјално тужилаштво примењују се одредбе закона којим се уређује јавно тужилаштво.

Члан 5.

Радом специјалног тужилаштва руководи Специјални тужилац за сузбијање организованог криминала (у даљем тексту: Специјални тужилац).

Специјалног тужиоца поставља Републички јавни тужилац из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који испуњавају услове за избор за окружног јавног тужиоца, уз писмену сагласност лица које се поставља.

Специјални тужилац поставља се на две године и може бити поново постављен.

Републички јавни тужилац пре постављења Специјалног тужиоца доноси решење о упућивању тог лица у Специјално тужилаштво.

Упућивање из става 4. овог члана врши се уз писмену сагласност лица које се упућује и траје најдуже две године.

Специјалног тужиоца Републички јавни тужилац може разрешити и пре истека времена на које је постављен.

По престанку функције Специјални тужилац враћа се на дужност коју је вршио пре постављења.

Члан 6.

Специјални тужилац има права и дужности као јавни тужилац.

Када дође до сазнања да се у једном кривичном предмету ради о случајевима предвиђеним у члану 2. овог закона, Специјални тужилац се у писаној форми обраћа Републичком јавном тужиоцу, захтевајући од њега да му повери или пренесе надлежност.

О захтеву из става 2. овог члана Републички јавни тужилац дужан је да одлучи у року од осам дана.

Члан 7.

Окружни јавни тужилац у Београду, на предлог Специјалног тужиоца, доноси посебан акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Специјалном тужилаштву, уз сагласност министра надлежног за правосуђе.

Члан 8.

Републички јавни тужилац може, на предлог Специјалног тужиоца, да упути у Специјално тужилаштво јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца.

Упућивање из става 1. овог члана траје најдуже девет месеци, а може бити продужено одлуком Републичког јавног тужиоца, уз писмену сагласност упућеног лица.

Члан 9.

Ако је то потребно ради вођења кривичног поступка, Специјални тужилац може од државног органа или организације да затражи упућивање запосленог на рад у Специјално тужилаштво.

Руководилац органа или организације дужан је да без одлагања одлучи о захтеву Специјалног тужиоца из става 1. овог члана.

Упућивање на рад из става 1. овог члана врши се уз сагласност запосленог и траје најдуже годину дана.

2. Служба за сузбијање организованог криминала

Члан 10.

Ради обављања послова органа унутрашњих послова у вези са кривичним делима из члана 2. овог закона, образује се у оквиру министарства надлежног за унутрашње послове Служба за сузбијање организованог криминала (у даљем тексту: Служба).

Служба поступа по захтевима Специјалног тужиоца, у складу са законом.

Министар надлежан за унутрашње послове поставља и разрешава старешину Службе, по прибављеном мишљењу Специјалног тужиоца и ближе уређује њен рад, у складу са законом.

Министар надлежан за унутрашње послове може одредити да у спречавању и откривању кривичног дела тероризма учествује организациона јединица министарства надлежног за унутрашње послове - Жандармерија.

Члан 11.

Сви државни ограни и организације дужни су да на захтев Службе или Специјалног тужиоца:

1) без одлагања омогуће употребу сваког техничког средства којим располажу;

2) обезбеде благовремено одазивање сваког свог припадника, односно запосленог, укључујући и старешине органа или организације, ради давања обавештења и саслушања у својству осумњиченог или сведока;

3) без одлагања предају Служби свако писмено или други доказ који поседују, или на други начин саопште информације које могу да помогну у расветљавању кривичних дела из члана 2. овог закона.

3. Посебна одељења надлежних судова

Члан 12.

За поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона надлежан је Окружни суд у Београду, као првостепени, за територију Републике Србије.

За одлучивање у другом степену у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона надлежан је Апелациони суд у Београду.

Сукоб надлежности између редовних судова за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона решава Врховни суд Србије.

Члан 13.

У Окружном суду у Београду образује се Посебно одељење за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона (у даљем тексту: Посебно одељење Окружног суда).

Радом Посебног одељења Окружног суда руководи председник Посебног одељења Окружног суда.

Председника Посебног одељења Окружног суда поставља председник Окружног суда у Београду из реда судија распоређених на рад у Посебно одељење Окружног суда.

Судије у Посебно одељење Окружног суда распоређује председник Окружног суда у Београду, на време од две године, из реда судија тог суда или судија других судова упућених на рад у тај суд, уз њихову сагласност.

Председник Окружног суда у Београду ближе уређује рад Посебног одељења Окружног суда.

Члан 14.

У Апелационом суду у Београду образује се Посебно одељење за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона (у даљем тексту: Посебно одељење Апелационог суда).

Радом Посебног одељења Апелационог суда руководи председник Посебног одељења Апелационог суда.

Председника Посебног Апелационог суда поставља председник Апелационог суда у Београду из реда судија распоређених на рад у Посебно одељење Апелационог суда.

Судије у Посебно одељење Апелационог суда распоређује председник Апелационог суда у Београду, на време од две године, из реда судија тог суда или судија других судова упућених на рад у тај суд, уз њихову сагласност.

Председник Апелационог суда у Београду ближе уређује рад Посебног одељења Апелационог суда.

4. Посебна притворска јединица

Члан 15.

У Окружном затвору у Београду образује се посебна притворска јединица за издржавање притвора одређеног у кривичном поступку за кривична дела из члана 2. овог закона (у даљем тексту: Посебна притворска јединица).

Министар надлежан за правосуђе ближе уређује организацију, рад и поступање са притвореницима у Посебној притворској јединици, у складу са Закоником о кривичном поступку и Законом о извршењу кривичних санкција.

III. ПОДАЦИ О ИМОВНОМ СТАЊУ

Члан 16.

Лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у посебним организационим јединицама из свог закона дужна су да пре ступања на рад у писаној форми доставе потпуне и тачне податке о свом имовном стању и о имовном стању свог брачног друга, крвних сродника у правој линији, а у побочној линији до трећег степена крвног сродства и у тазбинском сродству до другог степена, у складу са актом који доноси Влада Републике Србије.

Подаци из става 1. овог члана јесу службена тајна.

Безбедносне провере и провере имовног стања лица из става 1. овог члана могу се обавити без знања тих лица пре ступања на рад, током рада и годину дана по престанку рада, у складу са актом Владе Републике Србије из става 1. овог члана.

IV. ЧУВАЊЕ СЛУЖБЕНЕ ТАЈНЕ

Члан 17.

Сва лица која извршавају послове и задатке у оквиру надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала дужна су да податке и сазнања до којих дођу приликом обављања тих послова и задатака чувају као службену тајну.

Специјални тужилац, председник Посебног одељења Окружног суда, председник Посебног одељења Апелационог суда и старешина Службе ближе уређују чување службене тајне у вези са радом организационих јединица којима руководе.

 V. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА

Члан 18.

Лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у посебним организационим јединицама из овог закона имају право на плату која не може бити већа од троструког износа плате коју би остварила на функцији, односно пословима са којих су ступила на рад у те организационе јединице.

Плате лица из става 1. овог члана уређује Влада Републике Србије.

Члан 19.

Судије распоређене у Посебно одељење Окружног суда и Посебно одељење Апелационог суда, Специјални тужилац, јавни тужиоци и њихови заменици распоређени, односно упућени на рад у Специјално тужилаштво, имају право на стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, и то тако што се 12 месеци проведених на раду у посебним одељењима, односно Специјалном тужилаштву рачуна као 16 месеци стажа осигурања.

VI. СРЕДСТВА ЗА РАД

Члан 20.

Министартсво надлежно за правосуђе обезбеђује одговарајуће просторије и све друге техничке услове потребне за ефикасан и безбедан рад Специјалног тужилаштва, Посебног одељења Окружног суда, Посебног одељења Апелационог суда и Посебне притворске јединице.

Члан 21.

Средства за рад Специјалног тужилаштва, Посебног одељења Окружног суда, Посебног одељења Апелационог суда, Службе и Посебне притворске јединице обезбеђују се у буџету Републике Србије.

VII. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 22.

Кривични поступци за кривична дела из члана 2. овог закона у којима је оптужница ступила на правну снагу до дана ступања на снагу овог закона окончаће се пред судовима који су били стварно и месно надлежни пре ступања на снагу овог закона.

Члан 23.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а одредбе члана 12. став 2. и члана 14. овог закона примењиваће се почев од 1. марта 2003. године.

До 1. марта 2003. године за одлучивање у другом степену у предметима кривичних дела из члана 2. овог закона примењиваће се одредбе Закона о уређењу судова.

ИЗМЕНЕ

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Проглашава се Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Првој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2003. години, 19. марта 2003. године.

ПР број 8

У Београду, 19. марта 2003. године

В.д. председника Републике,

Наташа Мићић, с.р.

Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 27/2003 од 19.3.2003. године.

Члан 1.

У Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", број 42/2002), у члану 23. ст. 1. и 2. речи: "1. марта 2003." замењују се речима: "1. јануара 2004.".

Члан 2.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од 28. фебруара 2003. године.

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Четвртој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2003. години, 11. априла 2003. године.

ПР број 17

У Београду, 11. априла 2003. године

В.д. председника Републике,

Наташа Мићић, с.р.

Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 39/2003 од 11.4.2003. године. Види: Одлуку УС РС, IУ бр. 166/2003 - 51/2009-81.

Члан 1.

У Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/2002 и 27/2003), члан 2. мења се и гласи:

"Организовани криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за која је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна."
+ Види:
Одлуку УС РС - 51/2009-81.

Члан 2.

Члан 3. мења се и гласи:

"Под организованом криминалном групом из члана 2. овог закона подразумева се група од три и више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна, ради стицања, посредно или непосредно, финансијске или друге материјалне користи.

Под другом организованом групом из члана 2. овог закона подразумева се група која није образована у циљу непосредног вршења кривичних дела, нити има тако развијену организациону структуру, дефинисане улоге и континуитет чланства својих припадника, али је у функцији организованог криминала."
+ Види:
Одлуку УС РС - 51/2009-81.

Члан 3.

После члана 15. додаје се нова глава IIа која гласи:

"IIа ПОСЕБНА ОВЛАШЋЕЊА НАДЛЕЖНИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА

Члан 15а

За кривична дела организованог криминала примењују се одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 15б

Ради прикупљања обавештења и доказа о организационом криминалу, овлашћено службено лице Службе може, и без наредбе суда, да принудно доведе и у просторијама Службе да превентивно задржи лице које може да пружи та обавештења или укаже на доказе. Превентивно задржавање може да траје најдуже 24 часа.

О разлогу за превентивно задржавање, праву на обавештавање породице и других лица, као и праву на адвоката, овлашћено службено лице Службе дужно је да обавести превентивно задржано лице одмах по привођењу у службене просторије.

Превентивно задржано лице не сме се саслушавати, нити се од њега могу тражити обавештења која се не односе на разлоге превентивног задржавања.

Изузетно од става 3. овог члана, ако то разлози хитности захтевају, превентивно задржано лице може бити саслушано у смислу Законика о кривичном поступку, уз обавезно присуство адвоката саслушању. За саслушање није потребан пристанак из члана 226. став 9. Законика о кривичном поступку.

Превентивно задржавање се прекида и пре истека рока од 24 часа чим престану разлози из става 1. овог члана.

Ако је превентивно задржано војно лице о томе се без одлагања обавештава његова команда.

Члан 15в

Изузетно од члана 15б овог закона, превентивно задржано лице овлашћена службена лица Службе могу у просторијама Посебне притворске јединице да задрже још до 30 дана, ако прикупљена обавештења и докази оправдавају претпоставку да ће лице да омета или спречи мере или радње од интереса за кривични поступак за кривична дела организованог криминала које спроводе овлашћена службена лица Службе.

О задржавању превентивно задржаног лица, на предлог овлашћеног службеног лица Службе, одлучује решењем Специјални тужилац, односно јавни тужилац или заменик јавног тужиоца кога одреди Специјални тужилац да одлучује у случају његовог одсуства (у даљем тексту: овлашћени тужилац) у року од 12 часова од подношења предлога.

Предлог и решење из става 1. овог члана сачињавају се у писаном облику. Предлог садржи податке и чињенице које су од значаја за одлучивање о задржавању. Задржавање може трајати најдуже 15 дана, а на основу новог предлога може се продужити још једанпут најдуже на још 15 дана.

У случају неприхватања предлога, Специјални тужилац, односно овлашћени тужилац у образложењу решења наводи разлоге одбијања.

На основу решења из става 4. овог члана задржано лице се без одлагања отпушта из просторија за задржавање.

Превентивно задржаном лицу примерак решења о задржавању уручује се у року од два часа од часа достављања решења Служби.

Превентивно задржано лице има, док задржавање траје, право да изјави жалбу против решења о задржавању. О жалби Републички јавни тужилац одлучује у року од 72 часа.

Жалба не задржава извршење решења о задржавању.

Задржано лице може се саслушавати, али увек уз обавезно присуство адвоката саслушању и под другим условима и на начин прописан Закоником о кривичном поступку. За саслушање није потребан пристанак из члана 226. став 9. Законика о кривичном поступку.

Члан 15г

Лице за које постоје основи сумње да је извршило кривично дело са елементом организованог криминала може се задржати у просторијама Посебне притворске јединице у трајању до 30 дана.

Решење о задржавању лица из става 1. овог члана доноси овлашћено службено лице Службе.

Из нарочито оправданих разлога, на образложени предлог овлашћеног службеног лица Службе, министар надлежан за унутрашње послове може продужити задржавање лица из става 1. овог члана за још највише 30 дана.

Члан 15д

Ако је то неопходно за утврђивање идентитета и хватање припадника организоване криминалне групе, против лица за које је утврђено да припада таквој или другој организованој групи истражни судија Посебног одељења Окружног суда, на предлог Специјалног тужиоца, може решењем одредити притвор у Посебној притворској јединици у трајању до три месеца.

Предлог из става 1. овог члана Специјални тужилац утврђује на основу података и обавештења Службе.

Решење по предлогу доноси се у року од 24 часа од подношења предлога.

Предлог и решење садрже податке и чињенице о разлозима за одређивање притвора.

У случају неприхватања предлога Специјалног тужиоца, истражни судија Посебног оделења Окружног суда дужан је у образложењу решења да наведе разлоге неприхватања и да решење достави на претходну сагласност председнику Посебног одељења Окружног суда.

Донето решење по предлогу за одређивање притвора доставља се истовремено Специјалном тужиоцу и Служби.

За време трајања притвора лице према коме је одређен притвор може саслушавати Специјални тужилац или овлашћени тужилац, а на захтев Специјалног тужиоца и овлашћено службено лице Службе.

Члан 15ђ

Из нарочито оправданих разлога, на образложени предлог Специјалног тужиоца или председника Посебног одељења Окружног суда, Врховни суд Србије може продужити притвор највише за још три месеца.

Против решења о одређивању притвора из члана 15д овог закона може се изјавити жалба већу из члана 24. став 6. Законика о кривичном поступку.

Жалба не одлаже извршење решења.

Члан 15е

До окончања притвора из чл. 15д или 15ђ овог закона Специјални тужилац је дужан да подигне оптужницу.

У случају неподизања оптужнице из става 1. овог члана окривљени се пушта на слободу, а Специјални тужилац мора у року од 30 дана да донесе одлуку о даљем кривичном гоњењу.

После подизања оптужнице, притвор може трајати најдуже две године.

У року из става 3. овог члана Посебно одељење Окружног суда дужно је да донесе првостепену пресуду.

После изрицања првостепене пресуде притвор може трајати најдуже годину дана.

У року из става 5. овог члана Посебно одељење Апелационог суда дужно је да донесе другостепену пресуду.

Члан 15ж

Специјални тужилац и овлашћени тужилац, окривљени и његов бранилац и оштећени и његов пуномоћник могу предлагати нове доказе најкасније до истека рока од 30 дана од дана доношења решења о спровођењу истраге.

По истеку рока из става 1. овог члана истражни судија Посебног одељења Окружног суда на завршној седници за евидентирање доказа сачињава записник о доказима који ће се извести током спровођења истраге. На овој седници морају се истаћи и у записнику евидентирати и сви процесни и други приговори који се односе на ту фазу кривичног поступка.

Изузетно, ако докази или разлози за процесне или друге приговоре до истека рока из става 1. овог члана, односно завршне седнице за евидентирање доказа нису постојали или се за њих очигледно није могло знати, нови докази се могу предлагати или приговори истицати најкасније до закључења истраге, о чему истражни судија Посебног одељења Окружног суда одлучује решењем.

Члан 15з

Право на разгледање списа може се користити од момента доношења решења о спровођењу истраге.

Истражни судија Посебног одељења Окружног суда може решењем одлучити да се право из става 1. овог члана користи од момента кад су саслушани сви осумњичени обухваћени захтевом за спровођење истраге.

Против решења из става 2. овог члана може се изјавити приговор председнику Посебног одељења Окружног суда, који је дужан да решење по приговору донесе у року од 48 часова.

Члан 15и

О току главног претреса води се аудио запис који садржи целокупан ток претреса, као и записник у писаној форми у који се уносе подаци о почетку и закључењу претреса, присутним учесницима и изведеним доказима, као и решења председника већа о управљању поступком.

Аутдио запис из става 1. овог члана транскрипује се у року од 72. часа и представља саставни део записника вођеног у писаној форми.

Аудио запис и транскрипт чувају се као и записник сачињен у писаној форми.

Члан 15ј

Истражни судија Посебног одељења Окружног суда, односно председник већа Посебног одељења Окружног суда може вештаку, односно судском тумачу одредити награду до двоструког износа награде предвиђене за вештачење, односно тумачење у другим кривичним стварима.

Члан 15к

Истражни судија Посебног одељења Окружног суда, односно председник већа Посебног одељења Окружног суда, дужан је да одреди рок у коме се мора спровести потребно вештачење и доставити налаз и мишљење.

Рок из става 1. овог члана не може бити дужи од 90 дана.

У случају прекорачења рока из става 2. овог члана истражни судија Посебног одељења Окружног суда, односно председник већа Посебног одељења Окружног суда казниће новчано лице коме је вештачење поверено, и то:

1) правно лице - новчано до 100.000 динара;

2) одговорно лице у правном лицу - новчано до 20.000 динара;

3) физичко лице (вештака) - новчано до 20.000 динара.

О изреченим новчаним казнама из става 3. овог члана води се евиденција у Посебном одељењу Окружног суда.

У случају поновног прекорачења рока у току исте календарске године, поред изречене новчане казне, председник Посебног одељења Окружног суда може предложити министру надлежном за правосуђе управну меру брисања са списка вештака, са привременом забраном бављења вештачењем у трајању од три године.

Члан 15л

Одредбе члана 15к овог закона сходно се примењују и на судске тумаче.

Судски тумач, у случају прекорачења рока из члана 15к став 2. овог закона, казниће се новчано до 20.000 динара."

Члан 4.

Кривични поступци за кривична дела организованог криминала из чл. 1. и 2. овог закона у којима је оптужница ступила на правну снагу до дана ступања на снагу овог закона окончаће се пред судовима који су били надлежни и по поступку предвиђеном прописима који су важили за ова кривична дела до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 5.

Народна скупштина у року од 90 дана од ступања на снагу овог закона преиспитаће одредбе чл. 15в, 15г и 15д.

Члан 6.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

Уставни суд Републике Србије у саставу: председник Суда Слободан Вучетић и судије Верона Адам-Бокрош, др Срђан Ђорђевић, др Милутин Ђуричић, др Боса Ненадић, Љубомир Поповић и Бранка Ћурчија, на основу члана 125. Устава Републике Србије, на седници одржаној 5. јуна 2003. године, донео је

Решење

Решење је објављено у "Службеном гласнику РС", бр. 60/2003 од 10.6.2003. године.

НАПОМЕНА

Решење је укинуто - 14.7.2009. године - види: Одлуку УС РС IУ бр. 166/2003 - 51/2009-81.

Обуставља се извршење појединачних аката и радњи које су предузете на основу чл. 15в, 15г и 15д Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 27/03 и 39/03), до доношења коначне одлуке Уставног суда.

...

IУ број 166/2003

Председник

Уставног суда,

Слободан Вучетић, с.р.

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Проглашава се Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на седници Деветог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2003. години, 1. јула 2003. године.

ПР број 41

У Београду, 1. јула 2003. године

В.д. председника Републике,

Наташа Мићић, с.р.

Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 67/2003 од 1.7.2003. године.

Члан 1.

У Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/2002, 27/2003 и 39/2003) чл. 15в, 15г, 15д и члан 15ђ ст. 2. и 3. бришу се.

Члан 2.

Члан 15е мења се и гласи:

"После подизања оптужнице притвор може трајати најдуже две године.

У року из става 1. овог члана Посебно одељење Окружног суда дужно је да донесе првостепену пресуду.

После изрицања првостепене пресуде притвор може трајати најдуже годину дана.

У року из става 3. овог члана Посебно одељење Апелационог суда дужно је да донесе другостепену пресуду."

Члан 3.

После члана 15л додају се чл. 15љ и 15м који гласе:

"Члан 15љ

Ако није могуће обезбедити присуство сведока или оштећеног на главном претресу, њихово саслушање може се вршити путем видео конференцијске везе.

Саслушање сведока или оштећеног на начин из става 1. овог члана може се обавити и путем међународне кривичноправне помоћи.

Члан 15м

На образложени предлог заинтересованог лица, суд може одлучити о заштити личних података сведока или оштећеног."

Члан 4.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Проглашава се Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Другој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2004. години, 17. марта 2004. године.

ПР број 8

У Београду, 17. марта 2004. године

В.д. председника Републике

Предраг Марковић, с.р.

Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 29/2004 од 17.3.2004. године.

Члан 1.

У Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/2002, 27/2003, 39/2003 и 67/2003), у члану 23. ст. 1. и 2. речи: "1. јануара 2004." замењују се речима: "1. јануара 2007.".

Члан 2.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

Члан 69. Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 58/2004 од 28.5.2004. године.

Члан 69.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 15б Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03 и 29/04).

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Проглашава се Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Трећој седници Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2005. години, 23. маја 2005. године.

ПР број 14

У Београду, 30. маја 2005. године

Председник Републике,

Борис Тадић, с.р.

Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 45/2005 од 31.5.2005. године.

Члан 1.

У Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04 и 58/04), чл. 15ђ и 15е бришу се.

Члан 2.

У члану 15к став 3. тачка 1) број: "100.000" замењује се бројем: "500.000", а у тач. 2) и 3) број: "20.000" замењује се бројем: "100.000".

Члан 3.

У члану 15л став 2. број: "20.000" замењује се бројем: "100.000".

Члан 4.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа

Проглашава се Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на седници Седмог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2005. години, 15. јула 2005. године.

ПР број 27

У Београду, 18. јула 2005. године

Председник Републике,

Борис Тадић, с.р.

Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 61/2005 од 18.7.2005. године.

Члан 1.

У Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04 и 58/04), у члану 18. став 1. речи: "врше функцију, односно" бришу се, реч: "троструког" замењује се речју: "двоструког", а речи: "функцији, односно" бришу се.

Члан 2.

Овај закон ступа на снагу даном објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".

Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић-Прелић, др Агнеш Картаг-Одри, Катарина Манојловић-Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 23. априла 2009. године, донео је

Одлуку

Одлука је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 51/2009 од 14.7.2009. године.

1. Одбија се предлог за утврђивање неуставности одредаба чл. 15. и 15ж и члана 15з став 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 27/03 и 39/03).

2. Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 1. и члана 2. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", број 39/03).

3. Обуставља се поступак за оцену уставности чл. 15б, 15в, 15г, 15д и 15ђ Закона из тачке 1.

4. Укида се Решење Уставног суда број IУ-166/03 од 5. јуна 2003. године ("Службени гласник РС", број 60/03).

5. Одбацују се захтеви за оцену сагласности оспорених одредаба Закона из тачке 1. са Закоником о кривичном поступку и за оцену уставности примене Закона из тачке 1.

Образложење

Пред Уставним судом покренут је поступак за оцену уставности одредаба чл. 15, 15б, 15в, 15г, 15д, 15ђ, 15ж и члана 15з став 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 27/03 и 39/03). Уставном суду поднето је и више иницијатива за покретање поступка за оцену уставности наведених одредаба Закона, као и члана 1. и члана 2. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", број 39/03).

Предлагачи и иницијатори наводе да су наведене одредбе Закона несагласне са одговарајућим одредбама Устава Републике Србије од 1990. године, тада важеће Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора и Повеље о људским и мањинским правима. Посебно се истиче да су оспорене законске одредбе несагласне и са одредбама Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Декларације о људским правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, као и са другим потврђеним међународним актима којима се гарантују људска права и слободе.

Од Уставног суда је тражена обустава извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу одредаба чл. 15б до 15д и члана 15з став 2. оспореног Закона. Након стављања ван снаге одредаба чл. 15в, 15г и 15д Закона, предлагач је тражио да Суд утврди њихову неуставност у време важења, наводећи да су ове законске одредбе произвеле тешке правне последице у виду повреде права и слобода грађана и надлежности судских органа, које се не могу отклонити само решењем о обустави извршења појединачних аката и радњи донетих на основу оспорених одредаба.

Овлашћени предлагачи и иницијатори износе начелан став да оспорене законске одредбе смањују достигнути ниво људских права и слобода, јер према раније важећим прописима није постојала могућност да буде лишен слободе претпостављени сведок, да се лицу лишеном слободе ускрати право на жалбу о којој решава суд, да се притвор одреди из разлога који се не односе на притворено лице, да лице лишено слободе не мора бити приведено суду у року од 48 сати, да окривљени мора предложити доказе, а да нема приступ списима предмета, као и да у судском типу истраге окривљеног саслушава јавни тужилац или, по његовом захтеву, полиција. Такође се наводи да оспорени Закон доводи у питање достигнути ниво права која се тичу и професионалних привилегија, јер даје могућност принудног довођења и превентивног задржавања сваког лица које може да пружи обавештења или укаже на доказе о организованом криминалу, што не искључује и адвокате, чија је законска обавеза да чувају као тајну све што им је странка поверила, па стога не би могли бити саслушавани као сведоци у кривичном поступку.

У односу на поједине оспорене одредбе, у предлозима и иницијативама се износи мишљење да су неуставне одредбе чл. 15б и 15в Закона, које утврђују могућност привођења и задржавања лица у просторијама Службе 24 часа, а затим још 30 дана у Посебној притворској јединици, и то по наређењу вансудских власти и без права на одбрану, и уз могућност лишавања слободе потенцијалних сведока и адвоката. Правни феномен превентивног задржавања "de facto представља притварање лица", па будући да се ради о лишавању слободе, као једном од основних права грађана, наводи се да су поменуте законске одредбе неуставне и због тога што не предвиђају право на правни лек против одлуке о задржавању. Оспорене законске одредбе представљају и драстичну повреду права одбране и положаја адвоката, гарантованих међународним правним актима. Истиче се да одредбе чл. 15в, 15г и 15д Закона не утврђују обавезу да се превентивно задржана и притворена лица имају привести суду, а члан 15г не предвиђа ни право жалбе. С обзиром на то да је оспорени Закон lex specialis, искључена је примена одредаба Законика о кривичном поступку, које се односе на привођење. Такође се наводи да истражни судија, пре доношења решења о одређивању притвора, није био дужан да саслуша лице против кога је предложено притварање и да притворено лице, током трајања притвора, није морало ни бити приведено истражном судији. Како је лишење слободе, до подизања оптужнице, могло трајати пуних девет месеци и један дан, а да за све то време лице лишено слободе не буде приведено суду, оспорена законска решења била су, по мишљењу предлагача, у супротности и са чланом 9. став 3. Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Превентивно задржавање, задржавање и притвор, у смислу чл. 15б до 15д Закона, по начину на који се спроводе (принудно довођење, Посебна притворска јединица) и сврси због које се одређују, имају одлике чина којим се наноси "душевна патња", са циљем да се од задржаног или притвореног лица добију обавештења, да се оно застраши или да се на њега изврши притисак, што је у супротности са Уставом, чланом 7. Међународног пакта и са чланом 2. став 1. Конвенције против мучења и других свирепих, нехуманих и понижавајућих казни и поступака. Одредбом члана 15д Закона, по оцени предлагача, повређује се претпоставка невиности, јер се чињеница да неко припада организованој криминалној групи, односно да је извршилац кривичног дела, може утврдити само правоснажном одлуком Суда, а не "функционалном претпоставком" у фази претходног кривичног поступка у којој се, у погледу кривичног дела и његовог извршиоца, може говорити само о основаној сумњи или окривљењу. Наводи се да одредбе чл. 15ж и 15з Закона утврђују обавезу окривљеног да у одређеним случајевима предлаже доказе у своју одбрану и пре него су он и његов бранилац остварили увид у истражне списе предмета у коме је окривљен. Ово стога што се браниоцу може ускратити право увида у истражне списе док се не саслушају сви осумњичени обухваћени захтевом за спровођење истраге, при чему је одбрана дужна да све доказе и приговоре, везане за ову фазу кривичног поступка, изнесе најкасније у року од 30 дана од доношења решења о спровођењу истраге, што може да буде и пре увида у истражне списе. Оваквом нормом крши се Уставом зајемчено право на одбрану и принцип једнаке заштите права у поступку пред судом и државним органима, јер се окривљени доводи у неповољнији положај у погледу могућности да приступи суду и да сведоци у његову корист буду саслушани под истим условима као и сведоци оптужбе. Посебно се истиче да је одредба члана 15д став 7. Закона, која у судску истрагу уводи изворно овлашћење Специјалног или овлашћеног тужиоца да сам или посредством овлашћеног службеног лица Службе, без знања и одобрења истражног судије, саслушава притворено лице, несагласна са уставним начелом поделе власти, као и са начелом независности и самосталности судова.

У иницијативама се, поред осталог, наводи да члан 1. оспореног Закона о изменама и допунама Закона не даје прецизну и јасну дефиницију организованог криминала, и да одредбе члана 2. Закона уводе нове категорије које не познаје наше кривично право. Пошто општи кривични закон не даје ни дефиницију појма групе, истиче се да су неуставне одредбе процесних закона којима се мењају материјалне одредбе кривичног закона. У представци која је Суду упућена 8. августа 2006. године тражена је оцена уставности оспореног Закона у целини јер је, према наводу иницијатора, оспорени Закон ретроактивно примењиван и на дела извршена пре његовог доношења, чиме је повређен уставни принцип nullum crimen, nulla poena sine lege.

Уставни суд је, на седници од 5. јуна 2003. године, донео Закључак да се предлози и иницијативе доставе Народној скупштини на одговор, односно мишљење, па пошто одговор није добијен Суд је, на основу члана 34. став 3. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/2007), наставио поступак у овом предмету.

По спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала донет 18. јула 2002. године ("Службени гласник РС", број 42/02). Чланом 3. Закона о изменама и допунама оспореног Закона од 11. априла 2003. године ("Службени гласник РС", број 39/03), додата је нова глава "IIа - Посебна овлашћења надлежних државних органа у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала", а у оквиру те главе у основни текст Закона унете су одредбе чл. 15а до 15л. Одредбом члана 1. Закона о изменама оспореног Закона ("Службени гласник РС", број 67/03) од 1. јула 2003. године, стављене су ван снаге одредбе чл. 15в, 15г и 15д и члана 15ђ ст. 2. и 3, а на основу члана 69. Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку ("Службени гласник РС", број 58/04), престале су да важе одредбе члана 15б оспореног Закона. Одредбом члана 1. Закона о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", број 45/05), од 31. маја 2005. године, брисане су и одредбе чл. 15ђ и 15е оспореног Закона.

Оспорени Закон прописује посебну организацију државних органа и садржи посебне одредбе о њиховој надлежности у откривању и кривичном гоњењу учинилаца дела одређених овим законом (члан 1). Закон ближе одређује појам организованог криминала, организоване криминалне групе и друге организоване групе (чл. 2. и 3). У Глави II "Организација и надлежност државних органа у сузбијању организованог криминала" садржане су одредбе о организацији и овлашћењима: Посебног одељења за сузбијање организованог криминала (Специјално тужилаштво), које се образује у Окружном јавном тужилаштву у Београду (чл. 4. до 9); Службе за сузбијање организованог криминала (Служба) у оквиру Министарства надлежног за унутрашње послове (чл. 10. и 11); Посебног одељења за поступање у предметима кривичних дела из члана 2. овог Закона, и то у Окружном суду у Београду - за одлучивање у првом степену и Апелационом суду - за одлучивање у другом степену (чл. 12. до 14); Посебне притворске јединице у Окружном затвору у Београду, за издржавање притвора одређеног у кривичном поступку за дела из члана 2. овог закона (члан 15). У глави IIа (чл. 15а до 15л) садржане су одредбе које утврђују посебна овлашћења надлежних органа у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала. Оспорени Закон представља lex specialis, а одредбе Законика о кривичном поступку, као општег закона, примењују се за кривична дела организованог криминала само ако овим законом није друкчије одређено (члан 15а).

Оспореном одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона ("Службени гласник РС", број 39/03), којом је измењен члан 2. Закона, утврђено је да организовани криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника, за које је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна. Одредбом члана 2. којом је измењен члан 3. Закона предвиђено је да се под организованом криминалном групом из члана 2. овог закона подразумева група од три и више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна, ради стицања, посредно или непосредно, финансијске или друге материјалне користи (став 1). Под другом организованом групом из члана 2. овог закона подразумева се група која није образована у циљу непосредног вршења кривичних дела, нити има тако развијену организациону структуру, дефинисане улоге и континуитет чланства својих припадника, али је у функцији организованог криминала (став 2).

Одредбама оспореног члана 15. Закона, прописано је: да се у Окружном затвору у Београду образује Посебна притворска јединица за издржавање притвора одређеног у кривичном поступку за кривична дела из члана 2. овог закона (став 1); да министар надлежан за правосуђе ближе уређује организацију, рад и поступање са притвореницима у Посебној притворској јединици, у складу са Закоником о кривичном поступку и Законом о извршењу кривичних санкција (став 2).

Оспореним одредбама члана 15ж Закона предвиђено је: да Специјални тужилац и овлашћени тужилац, окривљени и његов бранилац и оштећени и његов пуномоћник могу предлагати нове доказе најкасније до истека рока од 30 дана од дана доношења решења о спровођењу истраге (став 1): да по истеку наведеног рока истражни судија Посебног одељења Окружног суда на завршној седници за евидентирање доказа сачињава записник о доказима који ће се извести током спровођења истраге, да се на овој седници морају истаћи и у записнику евидентирати и сви процесни и други приговори који се односе на ту фазу кривичног поступка (став 2); да се, изузетно, ако докази или разлози за процесне или друге приговоре до истека рока из става 1. овог члана, односно до завршне седнице за евидентирање доказа нису постојали или се за њих очигледно није могло знати, нови докази могу предлагати или приговори истицати најкасније до закључења истраге, о чему истражни судија Посебног одељења Окружног суда одлучује решењем (став 3).

Одредбе члана 15з став 2. Закона утврђују да се право разгледања списа може користити од момента доношења решења о спровођењу истраге (став 1), као и да истражни судија може решењем одлучити да се ово право користи од момента кад су саслушани сви осумњичени обухваћени захтевом за спровођење истраге, а одредбе става 3. овог члана - да се против решења може изјавити приговор председнику Посебног одељења Окружног суда, који је дужан да решење по приговору донесе у року од 48 часова.

Устав Републике Србије од 1990. године, у односу на који је тражена оцена уставности оспореног Закона, престао је да важи доношењем новог Устава Републике Србије, који је ступио на снагу 8. новембра 2006. године, па се оцена уставности оспорених законских одредаба врши у односу на важећи Устав. Такође, сагласно одредби члана 112. Закона о Уставном суду, поступак пред Уставним судом започет пре дана ступања на снагу Закона окончаће се по одредбама овог закона.

Устав утврђује:

- да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима (члан 1);

- да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују и да се Уставом јемче, и као таква, непосредно се примењују и људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима. Законом се може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права (члан 18. ст. 1. и 2);

- да људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права, а да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати (члан 20. ст. 1. и 2);

- да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале (члан 22. став 1);

- да свако има право на личну слободу и безбедност, а лишење слободе допуштено је само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, као и да се лице које је лишено слободе од стране државног органа одмах, на језику који разуме, обавештава о разлозима лишења слободе, о оптужби која му се ставља на терет као и о својим правима и да има право да без одлагања о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору (члан 27. ст. 1. и 2);

- да лице за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело може бити притворено само на основу одлуке суда, ако је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка (члан 30. став 1);

- да трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, имајући у виду разлоге притвора. Притвор одређен одлуком првостепеног суда траје у истрази најдуже три месеца, а виши суд га може, у складу са законом, продужити на још три месеца. Ако до истека овог времена не буде подигнута оптужница, окривљени се пушта на слободу. После подизања оптужнице трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, у складу са законом (члан 31. ст. 1. и 2);

- да свако ко је окривљен за кривично дело има право да у најкраћем року, у складу са законом, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, као и доказима прикупљеним против њега. Свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране. Свако коме се суди за кривично дело има право да сам или преко браниоца износи доказе у своју корист, испитује сведоке оптужбе и да захтева да се, под истим условима као сведоци оптужбе и у његовом присуству, испитују и сведоци одбране. Свако коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења, као и да лице које је окривљено или коме се суди за кривично дело није дужно да даје исказе против себе или против лица блиских себи, нити да призна кривицу (члан 33. ст. 1, 2, 5, 6. и 7);

- да се нико не може огласити кривим за дело које, пре него што је учињено, законом или другим прописом заснованим на закону није било предвиђено као кажњиво, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена, као и да се свако сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда (члан 34. ст. 1. и 2);

- да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе. Свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. ст. 1. и 2).

Према члану 97. став 1. Устава, Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, остваривање и заштиту слобода и права грађана; уставност и законитост, поступак пред судовима и другим државним органима, одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката, амнестије и помиловања за кривична дела (тачка 2), организацију, надлежност и рад републичких органа (тачка 16).

Приликом оцене уставности оспореног Закона, Уставни суд је имао у виду и одговарајуће одредбе Опште Декларације о правима човека из 1948. године ("Службени лист ФНРЈ", број 0/48), Међународног пакта о грађанским и политичким правима ("Службени лист СФРЈ", број 17/71) и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода ("Службени лист Србије и Црне Горе - Међународни уговори", бр. 9/03 и 5/05).

Разматрајући оспорене одредбе Закона, Уставни суд је утврдио следеће:

Оспорена одредба члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", број 39/03), којом је измењен члан 2. основног текста Закона, дефинише појам "организовани криминал" као вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе, односно друге организоване групе или њених припадника за које је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна. Закон не садржи навођење посебних кривичних дела која би улазила у домен организованог криминала, већ даје неку врсту широке дефиниције организованог криминала, из које произлази да је организовани криминал посебна врста криминала који се од других врста разликује по томе што радња извршења и учинилац не чине његова правна обележја, већ се ради о организовању групе људи ради вршења кривичних дела, које међусобно повезује одређени материјални интерес. Члан 2. оспореног Закона, којим је измењен члан 3. основног текста Закона, ближе одређује појам "организоване криминалне групе", тако што одређује кумулативно испуњење одређених услова: да група садржи најмање три лица, да постоји одређено време, да делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за које је предвиђена казна затвора од четири године или тежа казна, и да је разлог организовања стицање, посредно или непосредно, финансијске или друге материјалне користи. Под "другом организованом групом" подразумева се група која није организована у циљу непосредног вршења кривичног дела и нема одређену организациону структуру, али је у функцији организованог криминала.

Уставни суд је оценио да нема основа за утврђивање неуставности наведених одредаба чл. 1. и 2. оспореног Закона о изменама и допунама Закона, јер уставне одредбе према којима се нико не може огласити кривим за дело које, пре него што је учињено, законом или другим прописом заснованим на закону није било предвиђено као кажњиво, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена (члан 34. став 1) као и одредбе према којима је Република Србија надлежна да уређује и обезбеђује остваривање и заштиту слобода и права грађанина (члан 97. став 1. тачка 2), представљају оквир овлашћења законодавца да утврди предмет регулисања оспореног Закона и ближе одреди појмове организованог криминала, организоване криминалне групе и друге организоване групе. С обзиром на то да се само законом, као највишим правним актом у хијерархији домаћих правних аката одређених Уставом, прописују кривична дела и санкције за учиниоце, са становишта надлежности Уставног суда није од значаја чињеница да ли се нове категорије кривичног права или нова кривична дела и њихова дефиниција одређују посебним законом, као ни то што се једним превасходно процесним законом, дефинишу одређене материјалноправне одредбе у систему кривичног права. Оспореним одредбама Закона не прописују се нова кривична дела, па стога нема повреде ни принципа забране ретроактивног дејства закона, нити права окривљеног лица на претпоставку невиности у кривичном поступку.

Одредба члана 15. Закона, који је оспорен без навођења разлога за утврђивање неуставности, уређује образовање, организацију и рад Посебне притворске јединице у саставу Окружног затвора у Београду, као једног од облика организације државног репресивног апарата, који је прилагођен борби против организованог криминала, што је у сагласности са одредбом члана 136. став 3. Устава, према којој се послови државне управе уређују законом.

Одредбе оспореног члана 15ж Закона утврђују рок од 30 дана од дана доношења решења о спровођењу истраге у коме се могу предлагати нови докази, одређују изузетке од овог правила, као и поступак истицања приговора који се односе на ту фазу поступка, а члан 15з Закона прописује да се право разгледања списа може користити од момента доношења решења о спровођењу истраге, с тим што се ово право може решењем истражног судије ограничити, односно одложити до момента кад су саслушани сви осумњичени обухваћени захтевом за спровођење истраге.

Наведене одредбе члана 15ж Закона, које уређују питање предлагања нових доказа, по оцени Суда, односе се подједнако на све учеснике у истражном поступку - специјалног тужиоца, овлашћеног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца, као и оштећеног и његовог пуномоћника, па стога нема повреде принципа равноправности у том поступку, као ни повреде Уставом гарантованог права на примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране. Ове одредбе доводе до процесне концентрације доказа чије се извођење предлаже, ради делотворнијег и ефикаснијег спровођења кривичног поступка у његовој истражној фази, када се лица окривљена за кривична дела из области организованог криминала најчешће налазе у притвору, тако да су у функцији уставних јемстава о суђењу у разумном року и без одуговлачења из члана 32. став 1. и члана 33. став 6. Устава. Они докази који су од значаја за одбрану окривљеног, а који до истека Законом прописаног рока нису постојали или се за њих није могло знати, могу се предлагати и накнадно, до закључења истраге, као и у фази главног претреса, када ће се окривљеном лицу евентуално судити за кривична дела која су била предмет спровођења истраге, због чега такође нема ни повреде посебних права окривљеног, зајемчених у члану 33. став 5. Устава.

У вези навода предлагача да је оспореном одредбом члана 15з став 2. Закона доведено у питање право на одбрану, јер је окривљени у погледу разгледања списа доведен у неповољнији положај у односу на тужиоца, Суд је констатовао да је одредбом члана 33. став 1. Устава утврђено да окривљени, у складу са законом, има право да у најкраћем року буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, као и о доказима прикупљеним против њега. То значи да Устав препушта законодавцу да ближе уреди ова питања, у складу са Уставом утврђеним принципима и нормама потврђених међународних уговора и општеприхваћених правила међународног права. Према одредбама члана 27. став 2. и члана 29. Устава, лице које се лишава слободе мора бити одмах обавештено о оптужби која му се ставља на терет, о праву да ништа не изјављује и праву да не буде саслушано без присуства браниоца кога сам изабере или браниоца који ће му бесплатно пружити правну помоћ, ако не може да је плати. Самим тим, не постоји непосредно уставно јемство да ће се окривљеном одмах предочити сви докази претходно прикупљени против њега, у форми обавезног увида у списе поступајућег државног органа, већ само да о тим доказима буде у најкраћем року обавештен. У складу са одредбама Законика о кривичном поступку, окривљеном се пре саслушања мора предочити за шта се терети и који основи сумње и докази стоје против њега, те да није дужан да изнесе своју одбрану, нити да одговара на постављена питања, што представља конкретизацију наведених уставних јемстава. Ограничење права окривљеног и његовог браниоца на разгледање списа предмета и везивање тог права за моменат доношења решења о спровођењу истраге, које је уведено оспореном одредбом Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, по оцени Суда, није несагласно са Уставом. Такође, прописана могућност да истражни судија у поступку за кривична дела из области организованог криминала одлучи да се право на разгледање списа одложи до момента кад су саслушани сви осумњичени обухваћени захтевом за спровођење истраге, представља разумно и сразмерно ограничење процесних права окривљеног, у складу са овлашћењима законодавца, којим се не повређују Уставом зајемчена права ових лица. Без наведеног ограничења, а имајући у виду поверљивост информација и доказа у истражним списима овакве врсте, осумњичена лица која се крију или су из других разлога тренутно недоступна органима гоњења, могла би да дођу до података на основу којих би било угрожено даље несметано вођење поступка или лична безбедност сведока, сведока сарадника, прикривених иследника и других учесника кривичног поступка са елементима организованог криминала. Осим тога, доношење оваквог решења је предвиђено само као могућност, али не и обавеза у поступању истражног судије, а заштита окривљеног од евентуалне злоупотребе овог дискреционог овлашћења судије, садржана је у праву на приговор председнику Посебног одељења Окружног суда и у прописаном врло кратком року од 48 часова у ком се по приговору мора решити.

Оспореним нормативним решењима су, по оцени Суда, у оквиру уставних овлашћења законодавца, утврђена посебна правила поступка која су прилагођена специфичним захтевима борбе против организованог криминала, па у том смислу ова решења могу да одступају од правила утврђених Закоником о кривичном поступку, на која се предлагачи позивају. Такође, међусобну сагласност закона, односно усаглашеност специјалног са општим законом Уставни суд није надлежан да оцењује, у смислу одредаба члана 167. Устава.

На основу наведеног, Суд је утврдио да нема основа за утврђивање неуставности одредаба члана 15ж и члана 15з став 2. оспореног Закона.

Оспореним одредбама члана 15б Закона било је предвиђено: да, ради прикупљања обавештења и доказа о организованом криминалу, овлашћено службено лице Службе може, и без наредбе суда, да принудно доведе и у просторијама Службе да превентивно задржи лице које може да пружи та обавештења или укаже на доказе и да превентивно задржавање може да траје најдуже 24 часа (став 1); да је овлашћено службено лице Службе дужно да одмах по привођењу у службене просторије, обавести превентивно задржано лице о разлогу задржавања, праву на обавештавање породице и других лица, као и праву на адвоката (став 2); да се привремено задржано лице не сме саслушавати, нити се од њега могу тражити обавештења која се не односе на разлоге превентивног задржавања (став 3), а изузетно ако разлози хитности то захтевају превентивно задржано лице може бити саслушано у смислу Законика о кривичном поступку, уз обавезно присуство саслушању адвоката, да за саслушање није потребан пристанак из члана 226. став 9. Законика о кривичном поступку (став 4); да се превентивно задржавање прекида и пре истека рока од 24 часа чим престану разлози за то (став 5), а кад је превентивно задржано војно лице, о томе се без одлагања обавештава његова команда (став 6).

Оспореним чланом 15в Закона била је утврђена могућност да се превентивно задржано лице, изузетно, задржи још 30 дана у просторијама Посебне притворске јединице, уколико прикупљена обавештења и докази оправдавају претпоставку да ће лице да омета или спречи мере или радње од интереса за кривични поступак за кривична дела организованог криминала које спроводе овлашћена службена лица Службе и да решење о задржавању доноси, на предлог овлашћеног службеног лица Службе, специјални јавни тужилац, односно овлашћени тужилац, у року од 12 часова од подношења предлога (ст. 1. и 2). Такође, наведеним чланом Закона је била одређена форма и садржина предлога за задржавање, као и могућност да се задржавање продужи 15 дана, а на основу новог предлога још 15 дана (став 3), био је уређен поступак по предлогу за задржавање (став 6) и утврђено право превентивно задржаног лица да изјави жалбу против решења о задржавању, о којој је одлучивао Републички јавни тужилац у року од 72 часа (став 7).

Одредбама оспореног члана 15г Закона била је прописана могућност задржавања у просторијама Посебне притворске јединице, у трајању од 30 дана, лица за које постоје основи сумње да је извршило кривично дело са елементима организованог криминала (став 1), решење је у овом случају доносило овлашћено службено лице Службе (став 2), а министар надлежан за унутрашње послове је могао, из нарочито оправданих разлога, да продужити задржавање осумњиченог лица за још највише 30 дана (став 3).

Оспорене одредбе члана 15д Закона прописивале су: могућност да, ако је то неопходно за утврђивање криминалне групе, против лица за које је утврђено да припада таквој групи или другој организованој групи истражни судија Посебног одељења Окружног суда, на предлог Специјалног тужиоца, решењем одреди притвор у Посебној притворској јединици у трајању од три месеца (став 1); садржину предлога и решења из става 1, рок за доношење решења, као и садржину решења о одбијању предлога (ст. 2. до 7); обавезу достављања решења о одређивању притвора истовремено Специјалном тужиоцу и Служби (став 6); могућност да за време трајања притвора, лице коме је одређен притвор, саслуша Специјални тужилац или овлашћени тужилац, а на захтев Специјалног тужиоца и овлашћено службено лице Службе (став 7).

Чланом 15ђ оспореног Закона била је прописана могућност продужавања притвора од стране Врховног суда за још три месеца (став 1) и могућност изјављивања жалбе против решења о притвору које доноси истражни судија посебног одељења Окружног суда (став 2), као и да жалба не одлаже извршења решења (став 3).

Уставни суд је, на седници одржаној 5. јуна 2003. године, донео Решење ("Службени гласник РС", број 60/03) којим је обустављено извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу чл. 15в, 15г и 15д оспореног Закона, пошто је оценио да се применом ових законских одредаба доводе у питање Уставом гарантоване слободе и права грађана, достигнути ниво људских права и грађанских слобода, уставни принципи и општеприхваћени стандарди међународног права, који се односе на притвор, органе који га одређују, дужину трајања притвора и право на одбрану, као и Уставом утврђен положај судова и других органа у заштити слобода и права грађана. Наведено решење је у том тренутку произвело одговарајуће промене у правном систему, јер је спречена даља примена оспорених одредаба Закона, а Народна скупштина је у врло кратком року након тога отклонила из правног поретка одредбе Закона које су биле несагласне са Уставом.

Законом о изменама и допунама оспореног Закона ("Службени гласник РС", број 67/03), који је ступио на снагу 2. јула 2003. године, брисане су одредбе чл. 15в, 15г и 15д и члана 15ђ ст. 2. и 3, а на основу члана 69. Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку ("Службени гласник РС", број 58/04), који је ступио на снагу 5. маја 2004. године, престале су да важе одредбе члана 15б оспореног Закона. Како су у току поступка пред Уставним судом наведене одредбе престале да важе, а престао је да важи и Устав од 1990. године, у односу на који је тражена оцена, стекли су се услови за обуставу поступка, у смислу члана 57. тачка 2) Закона о Уставном суду, јер Уставни суд не може да утврђује несагласност општег акта са Уставом који није на снази.

С обзиром на то да су оспорене одредбе чл. 15в, 15г и 15д Закона стављене ван снаге, престали су разлози за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу тих законских одредаба, па се мера обуставе укида, сагласно одредби члана 56. став 2. Закона о Уставном суду.

О наводима предлагача и иницијатора, којима се указује на потребу прецизнијег дефинисања појединих појмова, потпунијег уређивања одређених уставних права у појединим фазама поступка пред државним органима одређеним овим Законом, неусклађеност оспореног Закона са Закоником о кривичном поступку, тада важећом Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора и Повељом о људским и мањинским правима, Уставни суд није надлежан да одлучује. Такође, Уставни суд, према члану 167. Устава, није надлежан да оцењује ни исправност примене општих правних аката па је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду, одлучено као у тачки 5. изреке.

На основу изложеног и одредаба члана 36. став 1. тачка 1), члана 45. став 1. тачка 14), члана 46. тач. 5) и 7) и члана 57. тачка 2) Закона о Уставном суду, Уставни суд је одлучио као у изреци.

IУ број 166/2003

Председник

Уставног суда,

др Боса Ненадић, с.р.

На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим

Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, који је донела Народна скупштина Републике Србије на седници Једанаестог ванредног заседања у 2009. години, 31. августа 2009. године.

ПР број 151

У Београду, 3. септембра 2009. године

Председник Републике,

Борис Тадић, с.р.

Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 72/2009 од 3.9.2009. године.

Члан 1.

У Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05 и 61/05), у називу закона после речи: "криминала" додају се запета и речи: "корупције и других посебно тешких кривичних дела.".

Члан 2.

У члану 1. после речи: "овлашћења" додају се речи: "државних органа и", после речи: "откривања" реч: "и" замењује се запетом, а речи: "учинилаца кривичних дела одређених" замењују се речима: "и суђења за кривична дела одређена".

Члан 3.

Члан 2. мења се и гласи:

"Овај закон се примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за:

1) кривична дела организованог криминала,

2) кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије (чл. 310. до 312. Кривичног законика),

3) кривична дела против службене дужности (чл. 359, 366, 367. и 368. Кривичног законика), када је окривљени, односно лице којем се даје мито, службено или одговорно лице које врши јавну функцију на основу избора, именовања или постављења од стране Народне скупштине, Владе, Високог савета судства или Државног већа тужилаца,

4) кривично дело злоупотреба службеног положаја (члан 359. став 3. Кривичног законика), када вредност прибављене имовинске користи прелази износ од 200.000.000 динара,

5) кривично дело међународни тероризам и кривично дело финансирање тероризма ( чл. 391. и 393. Кривичног законика),

6) кривично дело прања новца (члан 231. Кривичног законика), ако имовина која је предмет прања новца потиче из кривичних дела из тач. 1), 3), 4) и 5) овог члана,

7) кривична дела против државних органа (члан 322. ст. 3. и 4. и члан 323. ст. 3. и 4. Кривичног законика) и кривична дела против правосуђа (чл. 333. и 335, члан 336. ст. 1, 2. и 4. и чл. 336б, 337. и 339. Кривичног законика), ако су извршена у вези са кривичним делима из тач. 1) до 6) овог члана.".

Члан 4.

Члан 3. мења се и гласи:

"Организовани криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе или њених припадника.

Под организованом криминалном групом из става 1. овог члана подразумева се група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради стицања, посредно или непосредно, финансијске или друге користи.".

Члан 5.

Наслов поглавља 1. мења се и гласи:

"1. Тужилаштво за организовани криминал".

Члан 6.

У члану 4. став 1. речи: "Окружно јавно тужилаштво у Београду за територију Републике Србије" замењују се речима: "Тужилаштво за организовани криминал".

Став 2. брише се.

У досадашњем ставу 3. који постаје став 2. речи: "Специјално тужилаштво" замењују се речима: "Тужилаштво за организовани криминал".

Члан 7.

У члану 5. ст. 1. и 2. мењају се и гласе:

"Радом Тужилаштва за организовани криминал руководи Тужилац за организовани криминал (у даљем тексту: Тужилац).

Приликом предлагања кандидата за Тужиоца, односно избора заменика Тужиоца, предност имају кандидати који поседују потребна стручна знања и искуство из области борбе против организованог криминала и корупције.".

Ст. 3. до 7. бришу се.

Члан 8.

Члан 6. брише се.

Члан 9.

Члан 7. брише се.

Члан 10.

Члан 8. мења се и гласи:

"Републички јавни тужилац може, на предлог Тужиоца, да упути у Тужилаштво за организовани криминал, заменика јавног тужиоца, уз његову писмену сагласност.

Упућивање из става 1. овог члана траје најдуже четири године, а може бити продужено одлуком Републичког јавног тужиоца, на предлог Тужиоца, уз писмену сагласност упућеног заменика јавног тужиоца."

Члан 11.

У члану 9. став 1. речи: "Специјални тужилац" замењују се речју: "Тужилац", а речи: "Специјално тужилаштво" замењују се речима: "Тужилаштво за организовани криминал".

У ставу 2. речи : "Специјалног тужиоца" замењују се речју: "Тужиоца".

Члан 12.

У члану 10. став 1. речи: "послова органа унутрашњих послова" замењују се речима: "полицијских послова".

У ставу 2. речи: "Специјалног тужиоца" замењују се речју: "Тужиоца".

Став 3. мења се и гласи:

"Министар надлежан за унутрашње послове, уз прибављено мишљење Тужиоца, поставља и разрешава старешину Службе и доноси акт којим ближе уређује рад Службе, у складу са законом."

Члан 13.

У члану 11. речи: "Специјалног тужиоца", замењују се речју: "Тужиоца".

У тачки 2) после речи: "саслушања" додаје се запета и речи: "односно испитивања".

У тачки 3) после речи: "Служби" додају се речи: "или Тужиоцу".

После става 1. додају се ст. 2. до 4. који гласе:

"Ако полиција у преткривичном поступку дође до сазнања да се припрема или да је учињено кривично дело из члана 2. овог закона или у вези са спречавањем или откривањем тих кривичних дела предузме неку службену радњу, дужна је да о томе одмах обавести Службу и Тужиоца.

Тужилац може захтевати да полиција предузме одређене мере или радње у датом року и да га о томе одмах обавести.

О непоступању или неблаговременом поступању полиције, Тужилац ће обавестити министра надлежног за унутрашње послове и Владу."

Члан 14.

У члану 12. став 1. реч: "Окружни" замењује се речју: "Виши".

У ставу 3. речи: "суд Србије" замењују се речима: "касациони суд".

После става 3. додаје се став 4. који гласи:

"Одредба става 3. овог члана примењује се и у случају сукоба надлежности између Посебног одељења за поступање у кривичним делима из члана 2. овог закона Вишег суда у Београду и других одељења и већа тога суда."

Члан 15.

У члану 13. став 1. реч: "Окружном" замењује се речју: "Вишем", а реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

У ставу 2. реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

Ст. 3. и 4. мењају се и гласе:

"Председника Посебног одељења Вишег суда поставља председник Вишег суда у Београду из реда судија распоређених на рад у Посебно одељење Вишег суда, на време од четири године. Председник Посебног одељења Вишег суда мора имати најмање 10 година професионалног искуства у области кривичног права.

Судије у Посебно одељење Вишег суда распоређује председник Вишег суда у Београду, на време од шест година, уз њихову писмену сагласност. Судија Посебног одељења Вишег суда мора имати најмање осам година професионалног искуства у области кривичног права."

После става 4. додају се нови ст. 5. и 6. који гласе:

"Изузетно од одредаба Закона о судијама, Високи савет судства може упутити судију из другог суда на рад у Посебно одељење Вишег суда, на време од шест година, уз његову писмену сагласност. Судија који се упућује мора испуњавати услове из става 4. овог члана.

Приликом распоређивања, односно упућивања у Посебно одељење Вишег суда, предност имају судије које поседују потребна стручна знања и искуство из области борбе против организованог криминала и корупције."

У досадашњем ставу 5. који постаје став 7. реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

Члан 16.

У члану 14. на крају става 3. тачка се замењује запетом и додају речи: "на време од четири године." После прве реченице додаје се друга реченица која гласи: "Председник Посебног одељења Апелационог суда мора имати најмање 12 година професионалног искуства у области кривичног права."

У ставу 4. речи: "две године, из реда судија тога суда или судија других судова упућених на рад у тај суд" замењују се речима: "шест година", а после речи: "њихову" додаје се реч: "писмену". После прве реченице додаје се друга реченица која гласи: "Судија Посебног одељења Апелационог суда мора имати најмање 10 година професионалног искуства у области кривичног права."

После става 4. додају се нови ст. 5. и 6. који гласе:

"Изузетно од одредаба Закона о судијама, Високи савет судства може упутити судију из другог суда на рад у Посебно одељење Апелационог суда, на време од шест година, уз његову писмену сагласност. Судија који се упућује мора испуњавати услове из става 4. овог члана.

Приликом распоређивања, односно упућивања у Посебно одељење Апелационог суда, предност имају судије које поседују потребна стручна знања и искуство из области борбе против организованог криминала и корупције."

Досадашњи став 5. постаје став 7.

Члан 17.

Члан 15а мења се и гласи:

"За кривична дела из члана 2. овог закона примењују се одредбе главе XXIXа Законика о кривичном поступку, ако овим законом није друкчије одређено.

У поступку за кривична дела из члана 2. овог закона, у првом степену суди веће састављено од тројице судија, а у другом степену веће састављено од пет судија."

Члан 18.

У члану 15ж став 1. речи: "Специјални тужилац и овлашћени тужилац" замењују се речју: "Тужилац".

У ст. 2. и 3. реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

Члан 19.

У члану 15з ст. 2. и 3. реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

Члан 20.

У члану 15и став 1. после речи: "аудио" додају се речи: "и видео".

У ставу 3. после речи: "запис" ставља се запета и додају речи: "видео запис".

Члан 21.

У члану 15ј реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

После речи: "судском" додају се речи: "преводиоцу или", а после речи: "вештачење, односно" додају се речи: "превођење или".

Члан 22.

У члану 15к ст. 1, 3, 4. и 5. реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

Члан 23.

У члану 15л став 1. после речи: "судске" додају се речи: "преводиоце и".

У ставу 2. после речи: "Судски" додају се речи: "преводилац или".

Члан 24.

У члану 15љ после речи: "сведока" ставља се запета и додаје реч: "вештака", а реч: "саслушање" замењује се речју: "испитивање".

Члан 25.

Члан 16. мења се и гласи:

"Лица која врше функцију, односно обављају послове и задатке у државним органима и посебним организационим јединицама из овог закона, дужна су да пре ступања на функцију, односно рад, доставе Агенцији за борбу против корупције, у писаној форми, потпуне и тачне податке о својој имовини и имовини свог брачног друга, крвних сродника у правој линији, а у побочној до трећег степена крвног сродства и у тазбинском сродству до другог степена.

Евидентирање и проверу података из става 1. овог члана врши Агенција за борбу против корупције, у складу са посебним законом.

Безбедносне провере лица из става 1. овог члана врши министарство надлежно за унутрашње послове, Безбедносно-информативна агенција и Војно-безбедносна агенција. Безбедносне провере могу се обавити без знања тих лица пре ступања на рад, односно функцију, током вршења функције, односно обављања послова, као и годину дана по престанку вршења функције, односно обављања послова.

Начин обављања безбедносних провера из става 3. овог члана, као и евидентирање прикупљених података, уређује се актом Владе.

Подаци из ст. 1. и 3. овог члана су службена тајна."

Члан 26.

У члану 17. став 1. речи: "организованог криминала" замењују се речима: "кривичних дела из члана 2. овог закона,".

У ставу 2. речи: "Специјални тужилац" замењују се речју: "Тужилац", а реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

Члан 27.

У члану 18. став 1. после речи: "задатке у" додају се речи: "државним органима", а речи: "на пословима са којих су ступила на рад у те организационе јединице" замењују се речима: "лица запослена на одговарајућим пословима и задацима у Тужилаштву за организовани криминал, Вишем суду у Београду, Апелационом суду у Београду, министарству надлежном за унутрашње послове и Окружном затвору у Београду."

У ставу 2. речи: "Републике Србије" бришу се.

Члан 28.

Члан 19. мења се и гласи:

"Судије распоређене у Посебно одељење Вишег суда и Посебно одељење Апелационог суда, Тужилац и његови заменици, имају право на стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, и то тако што се 12 месеци проведених на раду у посебним одељењима судова, односно Тужилаштву за организовани криминал рачуна као 16 месеци стажа осигурања."

Члан 29.

У члану 20. речи: "Специјалног тужилаштва" замењују се речима: "Тужилаштва за организовани криминал", а реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

Члан 30.

У члану 21. речи: "Специјалног тужилаштва" замењују се речима: "Тужилаштва за организовани криминал", а реч: "Окружног" замењује се речју: "Вишег".

Члан 31.

У члану 23. ст. 1. и 2. број: "2007." замењује се бројем: "2010.".

Члан 32.

Приликом првог избора заменика Тужиоца, односно предлагања кандидата за Тужиоца, предност имају кандидати који поседују посебна знања и искуство из области организованог криминала и корупције.

Члан 33.

Кривични поступци за кривична дела из члана 3. овог закона, у којима је донето решење о спровођењу истраге, односно у којима је оптужница ступила на правну снагу до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред судовима који су били стварно и месно надлежни пре ступања на снагу овог закона.

Члан 34.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", изузев одредаба чл. 5. до 7, члана 8. у делу који се односи на брисање члана 6. став 1. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала ("Службени гласник РС", бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05 и 61/05), чл. 9. до 16, чл. 18. и 19, члана 21. став 1, члана 22, члана 25, члана 26. став 2, члана 27. став 1. и чл. 28. до 30. овог закона које ступају на снагу 1. јануара 2010. године.